Predavanje 13Korovi u vonjacima i vinogradima i njihovo

suzbijanje

Korovi u vinogradimaKorovi vinogradarskoj proizvodnji nanose velike tete kojese najee ispoljavaju u sledeim oblicima: smanjuju prinos gajene biljke i poskupljuju proizvodnjuzbog trokova njihovog suzbijanja, zasenjuju i gue gajenu biljku, troe velike koliine vode i mineralnih materija izzemlje, sniavaju njegovu temperaturu i isuuju ga, intenzivnom transpiriu i na taj nain poveavajuvlanost vazduha, stvarajui povoljne uslove za razvojbolesti, takoe su i arita rasprostranjenja i prelazni domainitetoina i prouzrokovaa bolesti.

Od korova koje moemo sresti u vinogradimadominiraju: obina pirevina, tir obian, njivskivijuac, taruak, pepeljuga, palamida, poponac, zubaa, svraica, proso korovski, kupina obina, tavelj, muhari, pomonica, gorika, miljakinja, maslaak i dr.

Vinova loza je dosta osetljiva na korove kako prizasnivanju (mladi vinogradi) tako i u starijimzasadima. Nain gajenja i primenjene agrotehnikemere omoguavaju korovima da se razvijajumasovno u zoni redova i meurednom prostoru. tetno dejstvo korova na vinovu lozu smo navelinapred i zbog toga njegovo suzbijanje u vinograduima veoma bitan znaaj u poveanju prinosa.

Izbor herbicida, vreme i nain njegove primene u velikoj merisu uslovljeni sistemom gajenja vinove loze. Kod palira se mora primeniti kombinovani sistem unitavanja korova. Meuredno unitavanje se izvodi kultivatorima, a u redu se primenjuju herbicidi. U zasadima gde su okoti neposredniiznad zemlje (uz kolac) suzbijanje korova je neto oteano. Primena herbicida, pri ovom nainu gajenja, povezana je savelikim rizikom od eventualnog toksinog delovanja herbicidana gajenu biljku.

Suzbijanje korova agrotehnikim merama je kratkog daha, jerse korovi brzo obnavljaju iz semena ili rizoma. Zbog toga je primena herbicida jedino dugotrajno reenje u suzbijanjukorova. U veini sluajeva herbicidi koji se preporuuju nisuza vinovu lozu dovoljno selektivni i zbog toga se pri njihovojprimeni mora voditi rauna o uslovima primene navedenim u uputstvima o primeni, posebno dozi primene, starosti vinoveloze i razvojnoj fazi korova.

Od herbicida koji se mogu koristiti u vinogradu u ovom periodunabrojaemo sledee:

Fokus ultra( aktivna materija :Ciklosidim )- Koristi se za suzbijanjeuskolisnih korova i to:

1)jednokratno, tretiranjem kada su korovi visine 20-30 st u koliini: a) 0,75-1,0 1/ha za suzbijanje korovskog prosa, muhare, b) 3-4 1/ha za suzbijanje jednogodinjih i viegodinjih korova

(pirevina) 2) dvokratno, prvo kada su korovi od faze tri lista do faze

bokorenja, a drugo 15-20 dana kasnije u zavisnosti od vremenskihuslova u koliini:

a) 0,375-0,5 1/ha + 0,375-0,5 1/ha za suzbijanjejednogodinjihkorova

b) 1,5-2 1/ha + 1,5-2 1/ha za suzbijanje viegodinjih korova Fusilade forte (aktivna materija: 150 g/l fluazifop-p- butil ) -

Koristi se kad su korovi u fazi 3-5 lista, odnosno u fazi intenzivnogporasta, a najkasnije do poetka cvetanja u zasadima jabuke, kruke i dunje u koliini 0,8 1/ha za suzbijanje jednogodinjihuskolisnih korova i 1,3 1/ha za suzbijanje viegodinjih uskolisnihkorova.

Glifosat, Glifogal, Cidokor, Glifosat SL-480, Glifosav-480, Glifosol-48, Cosmic-36, Clinic 480-SL, Dominator (2-12 l/ha) -Primenjuju se u zasadima jabuastog i kotiavog voa ivinogradima kada su korovi visine 15-40 cm visine i to u sledeim koliinama:

a) 2-4 l/ha za suzbijanje jednogodinjih irokolisnih iuskolisnih korova,

b) 4-8 l/ha za suzbijanje viegodinjih irokolisnih i uskolisnihkorova,

c) 8-12 l/ha za suzbijanje izuzetno otpornih viegodinjihkorova. Tretirane korove ne treba frezirati ili zaoravatinajmanje 2-3 nedelje posle primene.

Basta-15, - Koristi se u zasadima voa i vinove loze i to: a) jednokratno, u koliini: 4,5 l/ha za suzbijanje jednogodinjih korova, 7,5 l/ha za suzbijanje viegodinjih korova b) dvokratno u koliini 5+5 l/ha

Suzbijanje korova: Casoron G - 4kg/10 ari aktivne povrine, pre

kretanja vegetacije Gramoxone ili Galop - 2 - 3 l/ha, korovi porasta 15 -

20 cm (uskolisni i irokolisni) Glifol ili Dominator - 4 - 6 l/ha, korovi porasta 15 -

20 cm (uskolisni i irokolisni) Gallant Super ili Globus - 1 - 1,5 l/ha (uskolisni

rizomski) Starane 250 ili Bonaca - 1 l/ha (poponac i divlja

kupina) Spreiti zanoenje herbicida na gajene biljke

Za efikasnu borbu protiv korova treba poznavati nekolikovanih pravila: -Zemljite za vinograd nekoliko godina pred sadnju vinove lozetreba drati pod leguminozama ili strnim itima.estom plitkomobradom treba unitavati korove. -Obavezno na 5 do 6 meseci pre sadnje treba izvesti dubokuobradu (rigolovanje)zemljita za vinograd. -U mladim vinogradima do 5.godine treba izbegavati primenuherbicida .Zemljite u njima se odrava iskljuivopravovremenom obradom,kultiviranjem ili kopanjem. -Trebalo bi izbegavati obradu zemljita u vreme cvetanja vinoveloze i u vreme jakih letnjih ega. -Pri korienju herbicida,obavezno proitati uputstvo uzpreparat i konsultovati strune slube. -Prskanje korova herbicidima bi trebalo obavljati po vremenubez vetra i voditi rauna da sredstvo ne doe u kontakt sazelenim organima vinove

Suzbijanje korova u vonjacima U sklopu agrofitocenoze vonjaka razvijaju se populacije korovskih

biljaka koje ine korovsku zajednicu vonjaka. Jedna od karakteristika korovske zajednice vonjaka je ta da karakter korovske zajednice praktino ne zavisi od vrste, a pogotovu sorte voarske kulture, ve od naina njihovog gajenja i primenjenih pomotehnikih i agrotehnikih mera. Naime, sistem gajenja, oblik krune, vreme i tip rezidbe, obrada zemljita (da li se obavlja samo izmeu redova voki ili se ne obrauje uopte, i sl.) znaajni su elementi koji utiu na stvaranje odreenih mikroklimatskih, edafskih i drugih uslova (na primer svetlosni reim, temperatura, relativna vlanost, fizike i hemijske osobine zemljita i drugo) to, sa svoje strane, uslovljava odreen floristiki sastav i grau korovske zajednice vonjaka.

Izuzetan uticaj na floristiki sastav i grau korovske zajednice vonjaka, prema tome, ima nivo agrotehnikih i pomotehnikih mera koje se primenjuju u vonjacima. U ovom pogledu nai vonjaci se mogu podeliti na dve osnovne kategorije i to na intenzivne vonjake i ekstenzivne vonjake.

, , - , . , , . , , . .

. , -, , . , , . .

: Stellaria media, Capsella bursa-pastoris, Senecio vulgaris, Senecio vernalis, Veronica hederifolia, Bilderdykia convolvulus, Chenopodium album, Convolvulus arvensis, Taraxacum of-ficinale, Cirsium arvense, Cynodon dactylon .

, . , (Cirsium arvense, Cynodon dactylon, Agropyrum repens, Convolvuhis arvensis, Sorghum halepense, Sonchus arvensis) . :Chenopodium alhum, Amarantus retroflexus, Bilderdykia convolvulus, Solanum nigrum, Portulaca oleracea, Panicum crus-galli, Setaria viridis, Setaria glauca, Digitaria sanguinalis .

Prema nainu primene herbicidi se mogu koristititretiranjem nadzemnih delova biljaka (folijarna primena) ilitretiranjem zemljita. Zavisno od povrine na kojoj se herbicidi primenjujuprimena moe biti: a) po celoj povrini;b) primena u trake kada se tretira pojas redova gajenihbiljaka a u meurednim prostorima sprovode agrotehnikemere suzbijanja; c) primena samo na pojedinim mestima vri se kada seunitavaju korovi koji nisu ravnomerno rasporeeni poceloj povrini ve samo na pojedinim mestima u veemobimu. Na osnovu tehnike primene herbicida tretiranje se moevriti: prskanjem, oroavanjem, zapraivanjem i rasipanjemgranula. Tretiranje herbicida moe se obavljati aparatimasa runim pogonom, traktorskim prskalicama, oroivaimai rasipaima granula.

Suzbijanje korova: Casoron G - 30 kg/ha tretiranjem u zoni reda,

pre kretanja vegetacije Gramoxone ili Galop - 3 l/ha, korovi porasta 15

- 20 cm (uskolisni i irokolisni) Glifol - 4 - 5 l/ha, korovi porasta 15 - 20 cm

(uskolisni i irokolisni) Gallant Super - 1-1.5 l/ha, korovi porasta 15 -

20 cm (uskolisni) Rafal 120 - 1-2 l/ha, korovi porasta 15 - 20 cm

(uskolisni)