majcinstvo

7/28/2019 MAJCINSTVO

1/11

MAJCINSTVO

UVOD

Razmisli o rei majka.Zatvori oi i dozvoli slikama evociranim rei majka da budu u fokusu. ta

ti pada na pamet? Slika ene sa detetom? Slike tvojih ideja o idealnoj majci? Slike tvoje majke?Moda slika koju imas je slika posebne osobe koja se starala o tebi u razliitim periodima tvogivota? Bez obzira koju sliku stvorite u glavi, najverovatnije je to mona slika, koja sadriduboka osecanja ljubavi, oboavanja, straha, ljubavi, tuge, ak i besa. Nastavite da drzite sliku usvom umu.

ta jo vidi? Dete? Nekog kog si znao?Tuzno porazeno dete kome je potrebno majinstvo? Sreno vrsto dete koje je u narujuvoljene majke? Dete koje ste nekada bili vi ? Da li ovo budi vase uspomene? Sta vam dolazi na

um? Miran trenutak tokom domaeg zadatka? Izlet?Obedovanje? Biti lecen dok ste plakalipreko razderanog kolena? Kanjeni? Ili moda prizor dok te majka napusta tokomprvog dana kole?Ne postoji nita malo o majci ona izaziva mone slike oseanja i seanja.Kroz istoriju su majke potovane isto onoliko esto koliko su se oni bojali. ak i smrt ne menja mo majki.U Narodnim priama i tradicionalnim verovanj ima nekoliko kultura smatrase da mo i uticaj majke imaju u ivotima svoje dece i dece njihove deceTranscendentna smrt ostaje i dalje jaka. Skandinavski folklor ukljuuje priu o prenosenjumudrosti iz jedne generacije na generaciju kroz baka majki i erki Pakson1998). Pakson govori o mladoj devojci koja lezi na grob svoje babe u cilju da nauci

od bakinih uenja. Preko noi devojka doivljava sanjivo fenomen u okvirugde njenu maramu nosi baba i pojavljuje se na tanjir sa trudlama. Dolazi jutro devojica se

budi i jo uvekje na grobu svoje bake. Ona takoe oseca ukus eera nanjenim usnama i uenja njene bake u njenom umu .Majcinska snaga je preneta nanju, dodatna majcinska snaga za njenu porodicu. Majke pomeraju granice da bi podelile mudrost.

U drugim kulturoloskim priama majke prevazilaze ljudskegranice da zatite svoju decu uopasnim vremenima Pakson 998. Neke imaju sposobnost da predvide budunostpredviajuci sudbinu deteta.Zanimljiv koncept dihotomije izmeu majke konotira da altruisticka dobronamerana mudra mistina oginja koja sadri mo plodnosti i raanja straan tajnovita nemilosrdnaprodire boginju koja sadri mo sudbine. Jung 959se jednostavno uputio na ove dihotomnearhetipske majke kao na "divne i na strane majke." Majke imaju mo da daju ivot

i odravaju gakroz svoje akcije i majinske ljubavi ba kao to imaju mo da okonaju ivot iliosude ga kroz naputanje i odbijanje da daruju majinsku ljubav i njihove akcije.Istorijski gledano, majke su stalno ispunjene ulogama "ljubavi" i "strahote" . U stvari,

Van der Heever 990 na osnovu istraivanja nekoliko studija utvrdio je da ako se ide nazad uistoriju nii je kvalitet brige o deci i deca su vie bila naputena tucenaterorisana i seksualno zlostavljana francuski u Volume 2 ovog prirunika. Ispitivanje odnosaizmeu roditelja i njihove dece otkriva da ravnodunost prema odojadi i male dece od majke


2/11


3/11

ive bez dodira da vide osmeh i promene emocija da osete ljubav i smirene rei majke. bebe supostale povuene depresivne i umrle Stone i Crkva 957.Na prelazu iz dvadesetog veka nije bilo neuobiajeno da deca budu smetena u dravniminstitucijama ili odgajalistima. Tokom ranih 1900-ih, nekoliko lekara je pogledalo u

ekstremne stope smrtnosti izmeu 90% i 00% u nekim od ovih institucija. Oni su ustanovili da

ak iNekoliko dece koji su preivjeli rano detinjstvo u ovim domovima razvio kanjenje i poremeaju normalnom toku razvoja. Rene pic 945 str 54.je Opisao prezivelu decu oveinstitucije kao "asocijalnom i delinkventnom maloumnom i psihotinom ili problematicnom. . .praktinobez izuzetka " a on dovodi u vezu ove nalaze kao nedostatke majcinskog negovanja. elei darazume kako deluje nedostatak majinstva na bebu pic 946 posmatra izabeleava ta se desava sa grupom od 23 dece koja su liena emotivnog i fizikogkontakta sa drugima po prirodi svog institucionalnog okruenja. Ovo okruenje obezbedjujeovim

bebama bez majki osnovnu negu ali vrlo malo ljudske interakcije. Oni su postojali u slabo

osvetljenim, ali,istim i higijenskim okruenjima. Oni su imali adekvatnu hranu odeu odgovarajuu pastelnihboja, sa

ebadima kao i redovnu medicinsku nega. Oni u poetku nisu imali igrake, mada se topromenilo sa vremenom.Ove bebe su malo vizuelnog nadraaja i u stvari one su imale carsave izmeu krevetacaili krevetica -u sutini stvaranja "samoce". Ove bebe su imale minimalni ljudskikontakt,ogranicen samp na ishranu .PIC je primetio da se deca pogoravaju tokom vremena irazvila grupu simptoma to je on kasnije nazvao anaklitickom depresijom. Ovaj sindromukljuuje nekolikosledeih simptoma: hvatanje tuga vapaje nedostatak kontakta odbacivanje okolinepovlaenje retardacija razvoja, retardacija reakcije na stimuluse, sporost kretanja,utuenost tupost gubitak apetita odbijanje da jedu gubitak teine i nesanica. On je dodaoda jedan

dodatni simptom treba da bude ukljuen iako je teko opisati. On je predstavljen kaoFiziognomski izraz uporedivi ga kao izraz odraslog koji je bio depresivan.1945 Spic je uporedio decu koja su bila zatvorena u institucijama sa decom istog uzrasta

koja ivesa svojim roditeljima u urbananim ili ruralnim podrujima. Institucionalizovana deca su decasiromanih Latino ena koje nisu imale dovoljno novca da se brinu za svoje bebe. Njihove bebesu bile

generalno zdrava na prvi pogled i bila su dojena. Ipak, ona su ostala uinstitucionalnim okruzenjima.

Druga podgrupa beba su deca koje je pic 945 str 60. nazvao "delinkventimmaloletnicima kao rezultat drutvenog nedostatka i slaboumnosti ili zato to su bili psihikineispravana psihopate ili zloinci "Ove majke su zatvorenici u zatvoru.Ovebebe su bile rano odvojene od ovih ena ali su nastavile da primaju pomo od svojih majkiuz pomoc od drugih. Latino bebe su prole najgore. Ove bebe su doivele pad u testuinteligencije sa 124 na

72 tokom prve godine druga grupa ostala je ista ili poboljana i pala na 45 do kraja


4/11

druge godine. Pored toga pic je nasao Poveanje stope bolesti i infekcija kod beba,visoke stope smrtnosti i zastoj u razvoju. Naalost samo 2 od 26 preivelih deca mogla susa 2,5godine da kazu

nekoliko rei veina nisu bila u stanju da uradi bilo sta u vezi brige o sebi , i niko nije bio zatoalet

obuen. Spic je tvrdio da iako su Latino deca imala staratelje koji su bili veoma iskreniu svom radu sa bebama, nisu imali vremena ili resursa da adekvatno brinu za

bebe. U sutini kako je rekao, ove bebe su bile u "samici", tako da su retko videle ili bile uinterakciji sa negovateljima.

Frojd i urlingame 944 Provence i Lipton 962 i Denis 973 koji su takoe studiraliinstitucionalizovanu decu bez majcinskog odnosa, sve je na istom principu

zakljuaka-da uprkos pravilnoj fizikkoj zatiti bebe i deca koji nemaju mogunost zaemotivnu vezu sa "majkom ili majkom-zamenom" moe dovesti do ekstremnih oblikadisfunkcije

deteta ili smrti. Ova deca pokazuju smanjen rast, smanjen razvoj,Povean rizik od psihijatrijskih poremeaja uvean stepen oboljevanja i visoka stopa smrtnosti.Hrdi 999 navodi da ono toljudski primat razlikuje je kombinacija nae inteligencijei kapacitet. Empateticka komponenta je temelj morala. Kochanska

i Marej (2000) su utvrdili da rani majka-dete odnos predvia predkolski razvoj imoralni oseaj deteta. Nacionalni institut za zdravlje i razvoj deteta studije dnevnog boravka utvrdio je da odnos majka-dete objasnio varijacije u decijim ishodima vise od vremena

i kvaliteta u sredinama za uvanje dece NICHD 999. Isto tako u studiji Kibbutz odojadibilo je razlika u bezbednosti priloga za decu koja spavaju sa svojim majkama nou u odnosu nadecu koja spavaju daleko od kue iako je kontakt danju sa roditeljima bio slican. (Sagi, kombi

IJzendoorn, Aviezer, Konnell i Maiseless, 1994). Tako izgleda da je deci potrebna redovnadnevna

fizika veza sa svojim majkama u cilju odravanja bezbednih priloga.

UTICAJ MAJKE

1951,Svetska zdravstvena organizacija dala je zadatak Donu ovlbida istrazuje siroad i decubeskucnike.

U razumevanju ove dece ovlbi 953 str. je odlucan da "ono to cebiti od sutinskog znaaja za mentalno zdravlje je da odoje i dete doivi topliintiman, i kontinuirani odnos sa svojom majkom (majka ili stalna zamena-jedna osoba

koja je stalno u ulozi majke # u obe ce nai zadovoljstvo i uivanje. To je ovaj kompleksbogat,

i nagraivan odnos sa majkom u ranim godinama. . . [To mi] sada verujujemo da je osnova zarazvoj karaktera i mentalnog zdravlja ". Ne samo da je ova vrsta majcinstva pravilna i

adekvatna

neophodna za pravilan rast deteta, alije neophodno u ovom periodu za kasnije sposobnostideteta.

rodi 956 str 377. Pie "Genezu majcinstva treba traiti prvenstveno u kvalitetu


5/11

vezanosti deteta prema sopstvenoj majci u prvim godinama ivota. U tom periodu majkaaktivno prua mnoga pasivna zadovoljstva za dete a ima mo daodobri ili uskrati sva zadovoljstva koja dete zamisli kao presudna. Kako dete rastenjengove sposobnosti idu na majcinu stranu, ono imitira aktivnosti koje ono najvie poznaje ato je

majka. "Istraivanje generisana ovim izjavama podrava ideje da je majinstvovano ko cemo postati kao pojedinci i roditelji. Putem ovog istraivanja takoe smonauili o prirodi i ponaanju majinstva ta utice na razvoj deteta a tausmerava dete za negativni ivotni put. Neke od specifinih ponaanja majinstva kojeimaju pozitivni efekte ukljuuju osetljivost,afekte (Haft and Slade, 1989), empatija (Basch,1983; Settlage, 1980), emotivna dostupnost (Emde, 1980; Settlage, 1980), ili dodir stimulacija

Polja 994 uzvraanje Maler 96 Maler or i ergman 975 sposobnost da ita iodgovori na signale deteta (Sumner i Spietz, 1994), nepredvidljivost (Sumner i Spietz, 1994),roditeljsko

upravljanje i proces socijalizacije (Grinberg, Speltz i DeKlien, 1993), kao i istoriju

zastitne opreme ili odnosa Benoit and Parker, 1994; Slade and Cohen, 1996). Ponaanjakoje vode ka manje poeljnim ishodima ukljuuju stvari koje su u direktnoj suprotnosti sa onimstvarima u ponaanju prethodnonavedenim. Nesigurno istorija je takoe pokazala da pouzdano jak efekat imaprisustvo traume (Lions-Rut i Blok, 1996).BITI MAJKA: PUT DO ZENSTVENOSTI

Koncepcija oznaava poetak transformacije: od ene do majke. Napredovanjekroz trudnou do majinstva vodi do druge transformacije: sa ene nanovootkriveni enski identitet Pines 972 razvijen kroz kontekst majinstva. Psiholokitrudnoa obuhvata niz transformacija i postaje period introspekcijeTrad 990. Trudnoa menja fiziki ene menja oblik i izgled njenihtela kao i aktiviranje odreenih funkcija i menjanje u njihovim telima. Ove spoljanje promenepredstavljaju unutranji posao koji treba da doe.

ene se pripremaju da postanu majke svoje dece, dok su u isto vreme i dalje decanjihovih majki Pines 972. Ovo su meu prvim zadacima ovog razvojnog puta. Lester iNotman 988 je tvrdio da moe doi da trudnice reaktivira oseanja zavisnostisa svojim majkama kao i elja za fuzijom sa njima. Oni moraju da shvate ko su im majke ta one predstavljaju za njihkoji deo njihovih majki ele da ugrade u sebei kako da se nose sa "idealnom" slikom majke koje su razvile i koje nose u

njihovim umovima (Solchani, 2001). One razumeju svoje majke iz perspektivedrugih majki stvarajui novi nivo odnosa. Kako se ovaj odnos sa svojimmajkama nastavlja trudnice takoe treba da ponu da razvijaju i uspostavljaju vezu sanjihovim bebama. Ovo zahteva psiholoki obraun sa dugo zamisljanim bebama u njihovimumovima Pines 972 i savrene bebe koje su hteli da budu.Deutsch 945.Pines 972 str 336rezimira ove procese navodei "Materinstvo je iskustvo tri generacije. "

Benedek (1959) je jasno opisao transformaciju do majinstva kao razvojna faza nakoji majinstvo deluje kao katalizator za transformaciju identiteta sopstva Demick u Vol.


6/11

3. ovog prirunika. Kad majka pone biti "majka" njenog deteta, ona shvata da ona zadovoljavapotrebe deteta vecinu vremena. Ona takoe smatra da s vremena na vreme ona ne uspeva dazadovolji potrebe svog deteta.Ispunjavanje bebine potrebe stvara oseaj dostignua uspeh i kompetenciju u okvirumajcinstva. Neispunjavanja uoenih potreba deteta stvara oseanje neuspeha neadekvatnosti

i emotivni bol majke. Benedek (1959, str 392).naziva ovo "emocionalnom simbiozom"i definie to kao "recipronu interakciju izmeu majke i deteta koja. . . stvara strukturarnupromenu u svakom od uesnika ."Drugim reima. bebino iskustvo sa majkom utiena psiholoki proces bebe ba kao sto i iskustvo majke sa bebom utice napsiholoki proces majke. Svaki put kada majka hrani svoju gladnu bebu bebadoivljavamajku kao dobru majku koja otklanja osecaj gladi i zamenjuje ga sa zasienje toplinusmirenost, sigurnost i bezbednost-sve je dobro u svetu. Kada se beba ne hrani , svet

postaje loe bolno iskustvo. Za majku kada je u stanju da zadovolji i nahrani gladnodete ona osea sebe zadovoljnom meutim kada ona nije u stanju da zadovolji svoju bebu onase osea manjezadovoljnom i frustriranom u svojim sopstvenim sposobnostima. Benedek (1959) opisuje ovaj

proces za bebu kaoprevoenje na dobra majka = dobra beba; i obostrani proces za majku kao dobra beba =dobra majka. Bez obzira na iskustvo, zadovoljstvo ili frustracija , sa dobrim majcinstvom

se ego svakog lana hrani i neguje i gradi poverenje. Sa poremeenimmajinstvom odnos unutar licnosti se pretvara u zaarani krugkoji se hrani agresijom inedostatkom

na obostrano zadovoljstvo (Benedek, 1959).

Transformacija u majinstvo zahteva od zena da prihvate i rade kroz oseanje gubitkai tuge. Barclai, Everitt, Rogan, Schmied, i Villie (1997)su pronasli ene koje su doivele gubitakoseaja sopstva kakosu iskoristile svoje vreme slobode i nezavisnosti i njihovog ivota kojije nekada bio. ene tuguju nad promenama u svojim telima njihovim odnosima njihovim profesionalnimivotima njihovim aktivnostima kao i kontekst u kojem su ivot posmatrale i doivljavale(Solchani, 2001).

One moraju da se pomire sa injenicama da nikada vie nee biti ene bez dece ak iako se trudnoa zavrava tragino kroz pobaaj ili fetalne smrti i da su njihoviorgani i njihovi ivoti zauvek promenjeni. Trad (1990, str 359).je opisao "majinstvo [kao]dinamianproces u kome je promena praktino neprekidno [i] fleksibilnost i sposobnost da se nosi sa ovimtransformacijama ipratei gubici su neophodne osobine adaptivnog procesa majki.Od tuge i gubitka esto raste oseanja sukoba ambivalentnosti neprijateljstva regresijeagresivnosti inegativnosti.

Hartrick ( 1997 , str 271 ).je opisao period u kojem "uzima zdravo za gotovo infrastrukturu " na

ene koje su imale u svojim ivotima ovu ideju " i koji je doveden u pitanje poinje da seraspada . "Ova ideja se ponavlja i kod arclai et al . 997 str 72 . koji je otkro da ene prolaze krozperiod realizacije

o " ogromnom procesu da postane majka , a to ima posledice na neiji ivot . "


7/11

Hartrick 997 je opisao reavanje ovih pitanja putem povraaja ena za pojedinim delovimako

su bile i na priznanje da su imale izbore. Priznavanje izbora dozvoljava im da shvate damajinstvo uzima neke stvari od njih. Gubitak se moze razumeti na razlicite nacineu kontekstu linog izbora.

PRIPREME ZA MATERINSTVOKroz njihove intimne povezanosti sa enskim iskustvima raanja medicinske sestre su istorijskisvedoci ena kako postaju majke iz fizikih psiholokih i socijalnih perspektiva.Tokom protekle etiri decenije medicinske sestre posebno Rubin 967a 967b 977 984 iMercer (1981,985 su zarobile razvoj majinstva kroz empirijskih studija. Primarni procesukljuuje da se postigne uloga majke koja obuhvata razvoj identiteta i ulogenadlenosti majke. Ovaj proces poinje tokom trudnoe i nastavlja se u postporodjajnomperiodu.

Postizanje uloge majki : Procesi u trudnoi

Rubin (1984) je izvestila o kvalitativnoj studiji koja je sprovedena tokom 1960-tih i 1970-tih

na mnogim zenama

tokom procesa raanja. Njen rad osporava pripisivanje da je majcinstvo instinktivno.Ona je napomenula (1984, str. 2.),da "ne postoji nita posebno misteriozno ili egzoticnoseksualno povezano u

aktivnosti hranjenja kupanja zatite ili poducavanja mladih. . . . podnosenje ljubavi , altruizam ,empatija nisu iskljuivi na zenu kao majku ili na odnos majka-dete.Pa ipak, zajedno ove akcije u okviru osnovnih obveznica obuhvataju karakteristike

ponasanja majke koje se smatra krajnjom linijom. "Rubin je nastavila da tvrdi da ne postoji nitapreprogramiran u ponaanju majki to je proizvod interakcije izmeu prolosti majkei saradnja sa razvojem deteta.Rubin (1984)je opisala prelazak na majinstvo kao razvoj kapaciteta zamajinstvo. U svom modelu postoje etiri zadatka majki : trae bezbedan prolaz za sebe isvojudete tokom trudnoe napor i porodjaj; 2 obezbeivanje prihvatanja njenog deteta od stranevaznih ljudi u porodici

3 "obavezujue" svoje nepoznato dete idejom daima "pravi" dete i 4 uenje da daje sve od sebe. Ovi zadaci se javljaju tokom trudnoei u ranoj fazi postporodjajnog perioda. Karakteristike svakog zadatka su saeti uRubinov rad.

U traganju za siguran prolaz Rubin 984 je utvrdio da ena poinje u prvom trimestru da sekoncentriena njene line dobrobiti. Ona postaje zabrinuta ta jede i estoprestanu da koriste alkohol ili drogu. Strah od onoga to ova trudnoe i beba znae njenom telui njen ivot dobiva oblik. Po drugom trimestrubriga trudnice se pomera nablagostanje njenog neroenog deteta. Ona e postati osetljivija na uticaj spoljanjeg okruenjana njeno neroeno dete. Njeni strahovi vrte se oko blagostanja bebe a ona poinje dapaljivo prati aktivnosti njenog neroenog deteta. Ona takoe postaje osetljiva na tradicionalnestrahove,


8/11

bapske prie i prie o ponaanju koje potencijalno donose tetu bebi. Kako ona ulazi uTree tromeseje trudna ena je poela da sebe vidi kao "jedno" sa svojim detetom. Onadoivljavabebu i sebe kao nerazdvojne psiholoki oni postaju jedan entitet. Trudnaena e esto razvija strah o da ima uspean porodjaj i zdravu bebu.

.Tree tromeseje je vreme tokom kojeg raste telo trudnice i smanjuje seagilnost i sama trudnoa postaje neprijatno iskustvo. Psiholokiona moe poeti da se osea runo i normalne dogaaje ce doivljavati kao opasnost za nju.Ona izbegava guvea ipakJo ima strah od samoe. Do osmog meseca trudnoe ona gleda na porodjaj kao olakanje. Onase

nada da e je lekar ili babica uputiti na porodjaj ili e predloiti da ona ide ubolnica. Lani poroajni bolovi generalno se oseaju u poslednjem mesecu trudnoe tako da onaima stalno

podsetnik o njenom prelaznom stanju. Trudnica konstantno oseca balansiranje

elja da se trudnoa zavrsi i strah od poroaja.Rubin (1984)je ugledala drugi zadatak da obezbedi prihvatanje deteta od strane drugih, kao jedanod

najkritiniji. U sutini ovo podrazumeva razvijanje majinog mesta i fiziki ipsiholoki za dete u porodici i jos teze da se dva bica emocionalno sloze.. Neophodno je da majka i drugi lanovi porodice da prilagode svoje odnose; granicemeu postojeim lanovima porodice moraju da se popuste i redefinisu. Ovaj posao poinje kadmajkapostaje svestna rastueg deteta u njoj. Ona poinje da deli sa lanovima porodice i prijateljimanjene misli snove i tenje o detetu. Fantazije o neroenom detetu se idealnodele izmeu lanova porodice kao jedan od nacina da se prihvati novorodjen clan. Cilj majke je da se dobije bezuslovno prihvatanje, dakle svi uslovizasnovani na pol deteta ili normalnost predstavlja duboku zabrinutost majci zbog straha da

ce dete biti odbijeno ukoliko uslov nije ispunjen.

Obavezujui trei zadatak je proces koji poinje u trudnoi i generalno rezultira u stanjupo roenju u kojoj ve postoji povezanost izmeu majke i deteta. Tokom prvog trimestraobavezujui-u poinje sa prihvatanjem i odbacivanjem procesa trudnoe. U poetku ak i uslucajevimaplaniranih trudnoa postoji svesno pitanje da li li majka zaista eli ovodete. Mi spekuliemo da ena ne trai potvrdu trudnoe ili prenatalnu brigudok ona ne prihvati trudnou. Tokom drugog tromeseja dogaaj fetalnogpokreta izaziva posebno iskustvo. Korienje tehnologije moe modifikovati trudnicamapsihiki razvoj. Sa slikom fetusa e na video monitoru pomou ultrazvuka i zvukomsrca fetusa sa Doplerovog radara trudnoa moe da se deli na drugom nivou nego sto jeprethodno

dozvoljeno. Korienje tehnologije za ulazak u intimni ambijent i skrivene utrobemoe da bude pozitivno iskustvo za neke ene koje jo uvek imaju opasan uticaj na druge(Solchani,

2001). Kod nekih ena videvi i deljenje slike svog neroenog deteta moe da bude uzbudljivo imogu da intenziviraju svoja oseanja ljubavi i navike. Kod drugih ena koje vide njihovo


9/11

neroeno dete uranim fazama razvoja fetusa tokom kojih ima malo slinosti sa ve roenimzdravim detetom moe da pojaa strah i omete razvoj ljubavi i navike. Realnostploda ne ide u korak sa fantastinom slikom bebe. razelton 992 str. 5.je predloioda kad zamiljaju bebe roditelji imaju tendenciju da mataju o tri razliite slike: "savrene

etiri meseca stare bebe ko ih nagrauje sa osmehom i muzikom beba koja se menjasvaki dan i misteriozni prava beba ije prisustvo poinje da se ogleda u kretanjuFetusa "nista od ovoga ne odgovara fetusu.

Fizike promene povezane sa trudnoom rastui fetus kao i aktivnosti u smislu "ivotau njoj " majka je vie svesna deteta. Dete poinje da zivi zamajku dugo pre nego to dete postane pravo za lanove porodice i prijatelje oni moraju daekaju roenje.Pritisak esto poinje da se gradi tokom treeg tromeseja kao kad se trudnica ponepitati "kada beba dolazi?" i "koliko dugo?" majka je isto tako eljna njenog detetada stigne ali i dalje doivljava anksioznost sama i bebinu sigurnost.Uenje da daju sve od sebe etvrti zadatak poinje u prvom trimestru kao ena poinje

da odmeri zahteve koji iziskuje trudnoa. Promene u izgledu tela i funkcije integritetodnosa naina ivota a ivot prostora predstavljaju kako gubitak i promenu. Osnovni principkojim

ona treba da se odreknei ono to se dobija ocenjuje se u ovom trenutku. Tokom drugogtrimestar njena identifikacija prebacuje se na dete. Drugi donose posebne poklone majci za bebu.Ovi pokloni imaju veliko znaenje za majku i znaaj ne lei u fizikompoklonu, ali u smislu davanja i-da beba se oekuje i da e stogabiti prihvaena u krug socijalne sredine. Trei trimestar dovodi na povrinu realizacijuposveenosti potrebno za raanje. Opasnost od porodjaja strahovi da daje sveod sebe su ogromni, i da je njen kapacitet da donese bebu nee biti dovoljno su sveObaveze koja ona razmatra. Majke esto izraavaju strah "Ja ne mogu da uradim ovo!" Tokomovogperioda.

Rubin 984je iznela ove zadatke trudnoe kao priprema ene za njen nastavak majkiUloga koju ona razvija kao klasina brige majke i brige u ime svog deteta. Ove uloge majkikarakteriu dugorona davanja sopstvenog vremena i interesovanja u vidu trajne ljubavialtruistika davanja, samoodricanje, i empatija.POSTIZANJE ULOGE MAJKE: Procesi u postnatalnom periodu

Mercer (1981, 1985, 1986),je kasnije istraivao odnose linih faktora enskih i kontekstualno-situacionih uticaja sa lakoom ostvarivanja uloge majke. Ona 985 str 78. je"ena koja definie ulogu majke u interakciji sa svojim detetom i odgovaranad situacionim kontekstom njeni stavovi o njenoj prolosti i sadanjosti iskustva i njenevrednosti ". Linifaktori ukljuuju fiziko zdravlje samopouzdanje iskustvo rodjenja nivo posveenosti ikompetencije.Kontekstualno-situacioni uticaji ukljuuju proces socijalizacije odvajanje od deteta socijalnupodrku i drutvena vrednost uloge majke.Mercerov 98 985 rad na ostvarivanju uloge majke je proiren izvan Rubin-a (1967a,1967b)


10/11

Primarni fokus je na trudnoi. Zbog toga sto Mercerov rad nije toliko utemeljen u fizikomiskustvu

trudnoe moe pomoi da se objasni proces uloge majke spremne da postanu majke kroz drugeputeve

kao to je usvajanje. Mercer je studirao prvi put majke tokom ranog

poroaja i perioda na 4 8 i 2 meseci nakon roenja. Krajnja taka postignua uloge majkeidentitet majke obuhvaen samopouzdanjem i kompetentnosti u ulozi performanse.Mercer 98 985 primenjuje rigorozne kvantitativno orijentisane istraivake metode. To jeproces uloge majke kroz tri dobnih vremena. Svaki od ovih dobnih vremena

predstavljeni su kao lini i kontekstualni faktori koji bi mogli poveati ili ometati ulogu majki uostvarivanju.

Mercer definise ulogu majke kao ostvarenje prisvojnostinadlenosti izadovoljstvo u ulozi majke. Mercer 985 986je pronasao razlike u ovim aspektimakrozuloge majke u razlicitim starosnim grupamaza vreme razliitih perioda merenja. Oseanja obebi u sve tri starosne grupe majke dostize vrhunac na 4 mesecu merenja, i to se poklapa sa

visinomdrutvene odgovornosti beba. Zadovoljstvo uloge majke je u poetku bila najvia za majketinejdzerke

i najnia za starije majke. Adolescentkinje majke prijavile su pad zadovoljstva u 8 mesecu,koji je nastavio da pada u 12 mesecu. Ovaj pad se poklopio sa ponaanjem novoroenadikao sto je anksiozno ponasanje u 8 mesecu i poveana pokretljivost u 11 mesecu. Starije ene(30 do

39 godina starosti) pokazuju manje zadovoljstvo u ulozi majke u svakom vremenskom trenutku.Upravo obrnuto je

bila nadlenost majke koji je primetio tokom intervjua. Majke tinejdzerkepokazale su najmanje nadlenosti u ulozi majke na svim uzrasnim periodima a starije majkenajveunadlenost. Najmanji pozitivni nain disciplinovanja deteta desi se sa veom uestalou majkiadolescentkinja . Meutim sama starost ne objasnjava razlike u ulozi majke koje su spremneu tim grupama. Razlike na osnovu starosti teko moze da se razlikuje zbog prisustva mnogihfaktori koji se odnose na godine kao to su nivo obrazovanja stabilnost porodinog ivota idrugih odnosa, iskustva

u drugim ulogama, kao i socio-ekonomskog status.U definisanju svoje udobnosti ulogom majke, samo 3% majki je tvrdilo da ima

internacionalizovanu

Ulogu trudnocom 49% za 2 meseca nakon roenja a 95% za 2 meseci. Nije biloznaajnih razlika u starosnoj granici u izvetavanju postizanja komfora u ulozi majke.Drugim reima uloga majke je identitet koji se razvija uglavnom tokom prve godine nakonroenja. Nekolikoene nemaju identitet majki i na kraju prve godine.Konano mere uloge napora urr 972 podrazumeva gubitak linog vremena dobijajuiulogu mnogih vetina noni ivot nege i sna liavanje ukupna odgovornost i menjanjedetetovog

ponaanja. Stepen uloge napora se nije smanjila tokom prve godine, iako su neki od prvihizazova


11/11

savladani promene u ponaanju deteta ini se da zamenjuje neophodno ranijeprilagoavanje.

majcinstvo

Documents