r.petrovic

Растко Петровић (16.05.1898-15.08.1949)

Радован Поповић ''Биографије великих писаца''. Расткова сестра је била Надежда Петровић.

Рођен је у Београду, а умро у Вашингтону. Подаци из његовог живота су битни јер се налазе у његовом делу. Рођен је у занимљивој београдској породици, те породице су биле урбане. Отац Мита био је страствени историчар. Живео је у Раторској улици, где и М.Настасијевић. ова улица се јавља у његовим романима. Р.П. се родио као 9 (или13) дете. Имао је једног брата и 7 сестара. Најстарија сестра је наш најпознатији импресионистички сликар Н.Петровић. Митина породица је много страдала. Осим надежде која је трагично страдала погинуо је Растков старији брат Владимир. Још 4 сестре су умрле у току 2. св. рата. Свој прелазак преко Албаније Р. је описао у роману ''Дан шести'', а написао је и песму о томе. Иванка Иванић је девојка коју је Р. волеo, њу је трансформисао у лик Милице у роману. Његов пријатељ Ада, Мокрањчев син, сестра Зора, Иванка и Растко су прешли преко Албаније. Битно је да његово књ. дело није исто што и његов живот. Растко све трансформише. Његова биографија је само грађа и ништа више. У својим песмама Р. приказује мржњу према оцу, као човека који силује своју мајку, а он брани своју мајку (нежан однос према мајци). Напротив у животу је Р. много волео свога оца и његову смрт 1911/1912. је доживео као велику трагедију. Преко Албаније прелази 1915/1916. Долази у Ницу, ту су били још неки песници (Р.Драинац), а у Паризу их је било још више. У Паризу завршава правни факултет па се враћа за Београд. Враћаће се више пута за Париз (Ница---?).

Матис (инверзна перспектива) је дошао у Москву. Р.Јакобсон је хтео прво да буде теоретичар сликарства. Јакобсон је разговаро са Матисом. Питали су га шта је ново у Паризу, у сликарству. Матис му је рекао да тамо нема новог, центар је овде у Русији и одвео га у кремљанске цркве и показао му фреске, иконе и боје која није миметичка, инверзија перспектива (тањир са рибом на ''Тајној вечери'' који је на ивици, стоји на ивици стола). Р. Петровић, М.Риситћ, Дероко обилазе наше манастире на југу, на мору. Имао путписе, репортаже са тих путовања. Девол? (сада у Албанији) је старо словенско место- Деволац из ''Бурлеске''.

Р.П је био један од најзначајнијих ликовних критичара. Он је најбоље писао о сликарству код нас. М Настасијевић је написао најбоље есеје.

Поезија у време авангарде после модерне је напустила везу са музиком и дошла у везу са сликарством. Код нас Сава Шумановић и још неки сликари били су у вези са Р.П. (Сава је много волео Р.П. и сматрао га оличењем свега за шта су борили). Ставови Р.П. из ликовних критика помажу у тумачењу његове књижевности.

''Откровење'' -1922. године 1923. нешто се сломило у њему, више није ексцентрични и агресивни, авангардни песник. Тада је ушао у дипломатију. Послат је у Италију као аташе при амбасади у Ватикану. Шеф дипломатије му је био М.Ракић, а између њих је постојала песничка нетрпељивост, али му је Ракић омогућио као пријатељ, да нико не зна, да оде у Африку. То нико није знао, сви су говорили да није био у Африцие, да је све измислио у роману ''Африка'''. После се вратио у Бг. и радио у Министарству иностраних дела. Стално је пролазио путем од Сарајевске до Ратарске улице, преко Таша, много је волео те улице. 1935. су га послали у Америку. У Чикагу је вицепосланик, па у Вашингтовну секретар нашег посланства. После победе комуниста, укинута су сва краљевска посланства и он је постао емигрант. 1949. је умро, а 1996. су му кости пренете у Београд.

Године 1921. почео је да објављује ликовне критике. Прва критка је из Париза. Послао је допис о изложбама у Паризу, о првој изложби Пикасовој.

Предавања Р.Петровић 1

Значајан је његов однос према импресионизму, одбацивање импресионизма. Немогуће је изнова ићи у академизму, сем ако академизам није окренут у кубизам. Експресионизам и кубизам се не искључују. У експресионизму се и кубизам и футуризам третирају само као покрети авангарде. Зато не треба одвајати експресионизам од кубизма.

Јединство је разбијена синтеза ''Мандолинаша'' (Пикасо). Тело је разбијено, разграђено, па поново склопљено, архитектонски. Сва је авангарда у суштини то: деструкција и реконструкција.

Сибе Милићић је сликар и он је пријатељ М.Црњанског, утицао је на Ц. (Суматра) и прототип је за Чарнојевића.

Импресионизам је дошао до спектралне анализе боја помоћу оптике. Леонардово стакло, Еуклидова геометрија, цртање у атељеу. Бојама се постиже даљина и близина. Дочарава се перспектива: за даљину хладне боје (плава),а за близину топле боје. Импресионистичка слика је исечак света, а не компактна целина, свет за себе. Импресионизам је све профинио, изнијансирао, али није остварен закон стварања. После Делакроа имамо спектрално у колористици, трепераво у светлости, ефемерно у визији. Сенка је дотад била сива, од импресионизма сенка је плава, виолетна. Ваздух је пун светлости која трепери (Кочић ''Мргуда''- како пере рубље) тела и облици су лаки. Сликарство се скоро додиривало са музиком. Сезан је све што је пкретљиво зауставио. Непрестани покрет елемената у природи, преуређење у природи, динамизам (уместо пролазности). Уметност нам счужи да створимо нови свет-закон стварања. Фотографија сасвим лажно представља ствар, она приказује само једну фасаду. Фотографија је само једно тренутно и варљиво виђење ствари. Кандински - '' О духовном у уметности''.

Растко је био изразитији представник књ. авангарде од Црњанског. То је лево аванг. крило из Швајцарске које је с једне стране кубистичко и футуристичко. За време рата Растко је био у Паризу где је био и извор покрета. Он непосредно упија све те идеје и после 1921. он их доноси у Београд. Његово дело изазивало је бурне реакције (чак му је црква претила избацивањем). Он је хтео да разори све оно што су наметале моралне стеге. Он је био потпуно отворен. Најзначајнији је био као писац есеја који су отворили пут М.Настасијевићу, М.Дединцу и Р. Драинцу. Постојале су две линије утицаја: Црњансковог и Расковог. Р.П. је отоврио наше велико културно памћење. Отоврио је пут према запостављеној словенској митологији који је такође у нашој традицији. Он није још увек потпуно прочитан, није лак за тумачење.

Познато је да су Р.П. хтели да изкључе из СПЦ због песме где хули на Бога, представља Христоса као црнца који пије, воли жене (то је у ствари црначки фетиш), у ствари он хоће да промени слику Бога на коју смо навикли. После је писао покајничка писма. По први пут књ. има улогу разарања (одлика 20. века).

Есеји Растка Петровића односе се на књижевно-експлицитну поетику. ''Теорија о пореклу Словена'' је његов први есеј из 1920. године и објављен је у ''Прогресу'', где је уредник Д.Васић.

Манифести: постоје два текста који се могу сматрати манифестима (+ један текст у ''Откровењу'' из 1922.)- ''Споменик путевима'' и ''Хелиотерапија афазије''. Књ. манифести су мало књижевни, мало теоријски текст- за њега је специфично чисто разарање. 1909. у Фигару Маринетијев манифест, 1910. други манифест у коме говрори о разбијању синтагме, реченице (''Технички манифест'').

У јануару 1922. године изашао је ''Споменик путевима'' (у 1. броју ''Путева''), дакле пре ''Откровења''. То је био типичан шамар јавном мјењу.


''Хелиотерапија афазије'' (ХА) из 1923. је написао са Марком Ристићем. У часопису ''Мисли'' излази први део текста Р.П. и М.Р. (има 3 дела). ''ХА'' је програмски есеј близак манифесту, даје нам информације о песничком занату, језику.

''Дан шести'' (1961) објављиван је у наставцима у часопису ''Дело'' од 1955-1960. Због политичких и других околности ово дело би се, као и ''Други књ. Сеоба'', појавио знатно раније.

Баштини авангардно искуство 20-тих година 20 века. Српска постмодерна проза дугује авангарди и Р.Петровићу. ''Бурлеска господина Грома Бога Перуна'' из 1921.: Хазари се помињу у

Растковом роману. Слово слагачи су одбили да штамапају овај роман, јер су сматрали да је њихова част повређена што морају да штампају некакво зезање. Овај роман је врхунац и почетак авангарде.

Додирне тачке између Џојсовог ''Уликса'' и Р. Петровића ''Дан шести'' баштини богато искуство модернистичке и аванг. прозе 20-тих година

20 века. ''Људи говоре'' (1931): је увод у разумевање ''Дана шестог'' ''Са силама немерљивим'' је излазио у СКГ у наставцима 1927.,својеврсна

романескна трилогија заједно са ''Даном шестим'' који се састоји из два дела. Поетика: Растко Петковић преузима од Аполинера тему алкохола, као симбол страсти.

Алкохол југа? ''Слинио је тако често''-дечак који је имао беспримерне визије, јавља се у ''Откровењу''. ''Откровење''?: ''Отаџбина је ово јурњава'':1. отаџбина (Ђ.Јакишић)2. јурњава (иронизација Србина- интекст). Необичног изгледа? _____________ _______________________ __________ 2 стиха

(паралелна песма касније код Миљковића)

________________ ________________ 3 стиха

________________Црњански (она песма о Христу)

Ниче ''С оне стране добра и зла'', Дис са очима изван сваког зла- кад су Адам и Ева кушали плод са дрвета сазнања и сазнали шта је добро и зло, морали су изаћи из рајског врта. Беле пруге каламбура, Ах, пругама неким одлазе возови, Они жуде шуму; Ах у чудном шуму губе се градови. – то је огољени, обнажени књ. поступак. То су прво именовали руски формалисти. На крају каже :''Живео плагијат!'' (Р.П.)Драган Јеремић писац дела ''Нарцис без лица'' је естетичар и показао је шта је плагирао Д.Киш у ''Гробници за Бориса Давидовича''.

''Дан шести'' је синтеза свега онога што је Растко до тада написао. Овај роман има дугу генезу. 1931. је објавио последњу књигу, и до своје смрти 1948. у Вашингтону, није ништа објавио јер је радио на књизи ''Дан шести''. Првобитно је књига била под називом ''Осам недеља''. Р.П. га је понео са собом у Америку када је пошао у дипломатску службу, јер су га београдски издавачи одбили да га објаве.

Први део је написан у извесној фомри дневникаДруги део је краћи-догађа се у Америци, и сматра се уметнички неуспелијим.


Први део: је носио назив ''Осам недеља'' зато што се догађа толико времена, описује повлачење српске војске преко Албаније на Крф. Главни јунак види бремениту жену која јаше на коњу, мисли да је то планина која треба родити, и на његовима рукама ће се родити та девојчица којом ће се он оженити. Тај плач детета је заумни језик. Стева Папакатић губи свест, мећава је. Оног тренутка кад је његова жена затруднела њега су убили у шуми јер је имао дрвену капу? па су мислили да је јелен.

Наслов: ''Дан шести'' првенствено коренспондира са првим делом књиге. Преузет је цитат о стварању света, шта је створио Бог шестог дана? Бог је створио човека.

Прича о стварању човека је врло важна, јер представља повратак у митску прошлост. То је цитат из ''Књиге постања'', митопоетско језгро. Говори о историјским догађајима, о повлачењу српске војске преко Албаније-митопоетизација историјске целине. Однос са митом је изузетно важан. Догађаји у роману имају паралелу са митским дешавањем. Веза историје и мита нам је позната преко И.Андрића. Целокупна људкса историја се може разумети уколико се прочитају кључни митови из прошлости (''Разговор са Гојом'' И.Андриће). Ремитологизација је поновно обнављање интереса за мит. Цело људски род се разочарао у ист -ужасна кланица 1. св. рата. Све што се догађа човеку разуме се кроз интензивну везу са митом, кроз митску призму. Јунгова концепција ''архетипова'' (колективно несвесно). Док читамо овај роман као да смо измештени у простор некаквог мита. Бог је створио човека и ту човек почиње да живи.

Како би човек могао изгледати у првом тренутку након стварања?Ово је прича о првим данима човека и људског рода, смештен је у пакао ист. збивања. Говори у 3. лицу о песнику који је прошао кроз Албанију повлачећи се. Повратак племенским, пећинским уредбама човека. Свака реч коју је изговорио, записао, му се чинила драгоцена. Нагонска потреба да преживи. Рат је поништио социјалне законе, читаву људску културу. Човек је у потпуности изједначен са животом. Исти нагон води и животиње и људе. Повратак човека ка биолошком, физиолошком, ка нагонима, ка тајнама тела. Потребно је доживети ектазу тела да би се доживела екстаза духа. Повратак примитивном, нагонском, архетипском је опсесивна тема књ. 20- тих година 20 века. Стални напор да се у уметности пронађе нешто што није уништено социолошким ,културолошким конвенцијама. Слике које су настајале у то време говоре о опсесији примитивним, црначком пластиком, далеким, егзотичним. Повратак природи.

Колико је природа важна у човековом животу?Човек који се стапа са природом је језгро суматраизма. Неодрживо у тадашњој петрификованој, конвенционалној уметност. Човек сведен на животињске инстинкте, изједначен је са животињом. Приказује рат као велики бол, своди човека на нагонско, животињско. Нагони човека на виталистичко. После рата долази обнављање, рађање новог живота. Немогуће је живот у потпуности уништити.

Почетак романа: сам почетак романа је врло индикативан. Тренутак рађања, конституисања времена и простора, као из неког првобитног хаоса. Датумима даје конкретно временско упориште.

Делови романа су исписани у 1. лицу као дневнички записи гл. јунака. Имамо поступак авангардне монтаже. Независни кадрови се монтирају у смислену целину. Смењују се догађаји који се дешавају исто време. Симултано се приказује неколико збивања, неколико ликова.

Прича о љубави са маркизом (поступак монтаже?) : дешава се у Паризу, делује шокантно у оваковом контексту. То је нека врста одбране од хаоса који око њега


влада. У тренуцима када је човек угрожен јављају се еротски нагони. Војници измождени ратовањем се предају чулима, оргијају. Паралелно се догађа неколико токова, и да се не би распршили морају да се споје у неко заједничко језгро. Реч ''крв'' у једном тренутку повезује паралелне приче. Као сасвим случајно, сви ти токови се додирују, одједном се склопе, нађу се у истом језгру, па се разиђу.

Хаксли ''Контрапунтска композиција романа'': овим је утицао на Р.Петровића. треба разбити оно на чему је авангарда инсистирала, јединство места и времена у роману. Музички поступак: тема са варијацијама. Сви деле исту опсесију, сви варирају исти мотив, нешто им се исто дешава. Једна тема, мотив се све више и више наглашава. Једно поглавље у коме се паралелно приказује кретање људи и животиња за храном- варира се тема глади.

Овај роман има сложену, разуђену композицију, и најближи је анагардном евр. роману. У овом роману постоје одређени делови који би се могли назавати поступком тока свести. Људксу психу је приказао непосредно. Култивисао је ток свести. (''Стеванова мисао у олуји'' је добила свој смисао и облик. Добила је облик солилоквија.)

Имамо сложен породични однос, ово је генеолошки романа. Нешто од тока подсвести је заржао у језику који Стеван Папакатићу чује. Опсесија језиком. ''Стеванова мисао у олуји'': иманентно поетичко језгро. Објашњава како функционише људска свест. Покушај да се очисти људска перцепција од наслага перцепције, културе. Како изменити перцепцију? Оно што је инфантилно има везе са прмитивним. Треба свет видети другим очима, треба га другачије живети. Колико слојева мисли је у њему? Скида их све док не дође до аркетипског језгра. Жену кој види идентификује са мајком земљом, са плодношћу.

''Споменик путевима'' То је манифест. Излазио је часопис ''Путеви'' Био је радикалнији од Црњанског. Овај манифест је пун провокација, стало му је да иритира читаоце, да их провоцира.

Овај манифест је споменик часопису ''Путеви'', споменик Путнику, војводи Путнику, а и себи, јер је говорио за себе да је велики светски путник. Он се залаже за споменик који се диже од снега и који се распадне чим дође топлије време. Такав споменик је довољно монументалан и кратковек, да не смета другим млађим, новим генерацијам.

Пуник и Путник је каламбурска употреба хомонимије. Једно је путник, а друго Радомир Путник војсковођа.

Исус Христ: Посеже за ликом и за телом на коме се заснива хришћанство, то је Исусово тело. Приказује Исуса са удом до колена, па му је патријарх запретио да ће да га избаци зи цркве, па се онда покајао (црнац Исус са белим очима, а оне рекао да је то црначка култура, али рекао Исус).

Теорија Т.С.Елиота: је важна за разумевање књ. 20. века, па и Р.Петровића. популарна је црначка пластика у Паризу, а Р.П. је студирао у Паризу и био наш најбољи ликовни критичар.

''Хелиотерапија афазије'' Ти манифести су једна посебна врста програмских текстова. Манифест и програми

су се објављивали по часописима који су имали широк аудиторијум, били намењени свим срп. читаоцима. Ту су објављивали и писци и критичари. Затим Љубомир Недић покреће ''Преглед'' крајем 19. века, а Б.Поповић покреће ''СКГ'' 1901. године којин прекида са излажењем 1914. због рата, па наставља да излази после, па све до


почетка 2. св.рата (1941). У авангарди се појављују часописи који припадају једној групи, покрету. Сваки часопис је гласило једног одређеног покрета. Сваки часопис припада малом аудиторијуму и излази само дотле док та група не изнесе свој програм, и онда немају пара за даље.

''Путеви'' и ''Сведочанства'' су два најзначајнија часописа у авангарди. Авангардни часописи су имали сјајне ликовне приказе. Авангарда је стилска формација и састоји се од –изама, а претходна модерна која се сатоји од симболизма, парнасовства.....

У авангарди је све негативно, одречно, заснива се на оспоравању, то је поетика оспоравања. Постоји око 20 књига у авангарди. Први антикултурни покрет. Изградња књ. текстова је формативан рад, а за аванг. се каже да је антиформативна и дезинтегративна, све пориче. Оваква необичан поетика морала је да утиче на књ. теорију и тада је настала књижевно-теоријска школа: руски формалисти (кубофутуристичко књ. искуство;Шкловски, очуђавање, онеобичавање). Све књ. терије у 20. веку: формализам, стилистичка критика у Немачкој, структурализам, семиотика, деконструкција постмодернизма, једино је семиотика остала недирнута. Најопштији поступак у аванг. заснован на оспоравању је пародија. Пародија је прво што се појављује у авнаг. књ. (прву теорију је дао Ј.Тињанов ''Теорија пародије''; однос Достојевског према Гогољу). Може се пародирати само оно што је устаљено и канонизовано. Смех је врло близу пародији. Постоји текстови који су високо каноноизовани и пародичар ће прво њих ухватити да пародира. Сакрални текстови се не смеју ни при читању мењати нпр. ''Куран'', чита се на арапском.

Сакрални текстови су најканонизованији текстови, типа молитва ''Оченаш''. Зато аванг. песници најрадије се опредељују да пародирају ''Оченаш''. Имамо три пародије ''Оченаша'': 1. Милош Црњански2. Душан Матић –писано на заумном језику3. Кручоних –писао на заумном језику.

Црњански упућује на дон Кихота у ''ДоЧ-у'' и оперу која се помиње у том роману- интертекстуалност. Пародира оца у првој строфи, а у друго сина. Тај син је против културе, а за природу. Црњански ће пародирати све хришћанске симболе, што је богохулни моменат. Пародија је овде у функцији аванг. поетике

Матић : ''Оченашу, тамбурашу....'''то изговра девојчица која је видела бубашвабу, као да је нека дечја игра, дечја песмица, а то је у ствари програмски текст.

Хелиотерапија афазије је играм између звучања и значења. Ово је програмски текст Р.П и ту говори о непојмиљивом језику, а ''Људи говоре'' има као предмет сам људски говор.

Р.П. је писао да речи губе дејство после дуге употребе и ми тад тражимо нову реч. Искуство да се језик хаба, да речи губе дејство, па их морамо заменити новима, или им вратити дејство, дати ново. Р.П. је сматрао да нова поезија треба да излечи наш језик од те афазије.

''Хелиотерапија афазије'' (ХА) из 1923. је написао са Марком Ристићем. У часопису ''Мисли'' излази први део текста Р.П. и М.Р. (има 3 дела). ''ХА'' је програмски есеј близак манифесту, даје нам информације о песничком занату, језику. Занимљиво је зачеће (1. део) у смислу језичког зачећа. Језичка афазија значи: заборављање речи, реченице, језика. Авангардисти су се бавили темом ''како одумире језик''. Винавер пише манифест експресиониситчке школе. Од француски авангардних песника Р.П. је преузео.

Један текст настао као зачеће руског формализма. ''Васкрснуће речи'' Виктор Шкловски. Аутоматизована употреба када се устали ми заборављамо речи


Уметност примећује у појавама сваку, па и најситнију промену. Уметник треба да има јаку неаутоматизовану перцепцију. Одсутност која делује код модерних песника. Празнина која пева (код Миљковића).Цвет који својом одсутношћу мирише. ''Коњ иде ногама'' је аутоматизовано (семантички неисправна); ''ноге иду коњем'' дезаутоматизовано (граматички неисправна). Разарање семантичке структуре. Уместо ''ићи'употребити глагол ''мицати''-обновити лексички фонд: ''коњ миче ногама'', ''ноге мичу коња''. Промењен је однос субјекта (агенс) и објекта (пацијенс). ''СУБЈЕКТОБЈЕКТ'' Ернест Блох. Модерна поезија разбија тај устаљени однос субјекта и објекта (западноевропски начин мишљења. Ја и свет. Ја делујем на свет). Дис: ''Ја сам непознат говору и невољи грозној''

'''Ноћас су ме походили мртви''.

Репертоар 1 Коњ иде, коњ иде ногама, коњ одмиче, коњ одлази, а човек остаје. Рејмон Кено ''Стилске вежбе'' Витгенштајн- враћање на један инфантилни свет, тражење нових могућност Пол Елијар Активно око и статички предмет- Пикасо кубизам. Статичко око и активан предмет-италијански футуризам ''Људи говоре'' има као предмет сам људски говор. Прво што чује кад дође на

острво је људски говор. Из тог говора сазнаје људксе судбине, нпр, несрећну љубав. Ивона се предаје везу (као Пенелопе) и остаје сама, јер се онај кога је волела оженио другом.

Све иде, иде до тренутка кад ће жена почети да рађа, врхунац су њен крик и плач детета. Цео роман има зумни језик.

''Јавна птица'' (провери ком делу припда): ''јавна птица'' је асоцијација на ноћне жене, на јавне жене, хтео је да опише радост

коју осетимо кад их видимо. Животиње, деца, заљубљени живе у затвореном, изолованом простору.

''Бурлеска господина Перуна бога грома'' (''Бурлеска'')Источно словенски пагански пантеон Стрибог за кога се дуго није знало какво је то божанство. То је бог ветрова Симарга? (стари његов облик уместо Сим- Сем)- седмоглаво божанство Мокош је једино женско божанство, везана за петак. Женама је забрањено да плету

и преду у петак, богиња судбине Пантеон има поредак где је Перун врховни бог,Хорс (божанство сунца) и Дажбог

(божанство рата),Стрибок,Симарга,Мокош Перун је бог рата, имао је белог коња који се ујутру појављивао сав упрљан. Ноћу је

ратовао, борио се против таме, ноћи. Перун је имао свог великог противника. Он се крио, а Перун га је гађао одозго громом. Тај који се крио је Велес (Волос)-бог домаћих животиња, стоке код Руса и код нас.

Звезде Влашићи од Велешићи-они који чувају стадо.


Западно словенски пантеон Свенговит (свети Вид, вит-онај који има силу, који удара), четири лица, четири

стране света, бог који је има положај као и Перун на истоку. Дажбог (бог који даје) је повезан са Сварожићем (сунчевић) сином Сварога (чисто

сијање,пламен)-Сунца. Сварожић је код западних Славена Радгост, ћерка му је Велигоста (Филоксенија- радовање гостима).

Дажбог- плодност-ДАЈБОГ-Дабо-Хроми Даба

ђаволски, демонски

Дани у њедељи су у почетку били везани за божанства. Четврти дан страшан дан- четвртак. На нем. Donnerstag што значи грмити, дан грмљавине, а код Словена Перундан. Први дан је Прове- радни дан, ратарски дан, а то је понедељак

Женски ликови: - мајка црна земља, насупрот небу. Два облика, једном као млада,лепа девојка

(симбол рађања); а други облик као мрачна, црна земља (смрт)- Сива (siva-жива) је богиња плодности- Геровитијус- Геровицијус-Жеровицијус-Јаровик (св. Ђорђе). За њега је

везана зелена боја, буђење пролећа. Јара пшеница је она која се сеје у рано пролеће.

Авангарда је захтевала да се активира дијахронијско памћење. Зато Р.П. активира словенску митологију: Старословенске приче, бурлеска господина Перуна бога грома, Несторова хроника

Луј Леже ''Словенска митологија'' 1. део: словенски (пагански) богови не знају за родбинске односе, а и њихов рај је

проблематичан Подлога Пекићевог ''Времена чуда'' јесу јеванђеља као подтекст, и словенска

митологија код Р.П. Модел за 'Златно руно'' Пекић је могао наћи у ''Бурлесци''. Са авангардом у Еворпи (почетком 20. века), а после 1. св. рата у срп. књ. јављају се

писци који за подтекст књ. дела користе словенску митологију (словенски неомитологизам), нпр. руски песници авангарде (Мајаковски, Кручожин, Городеци? Сергеј.....), а Р.П. у срп. књ. Године 1920. излазе прве песме Д.Васића са словенским божанствима. Словени су јединствени до краја првих хиљаду година (10 векова) нашег миленијума, имају заједнички језик. Они имају тад и заједничку митологију и пантеон. Тад се јавља хришћанство и долази до великог покрштавања, па се разара пагански пантеон. Хришћани су били немилосрдни, посебно према паганским божанствима (иако у хришћанству има јеврејског паганства-Христос је небески женик, као Перун код Словена, а испод њега је сунце). Није сачуван ниједан словенски храм, само остаци статуа-кумира?. Чувају се само сведочанства у старим хроникама, обичај, народни језик и нар. песме. Код Словена је први пут формирана држава, и обједињен Пантеон у Кијеву, свети Владимир, 980 година. Изнад његовог дворца постоји списак словенских богова. Имао је и харем од 800 жена. Био је велики паганин, а онда жени Гришњу и прихвата хришћанство 988. године и наређује да се пантеон уништи. Ту имамо ПЛАЧ ПЕРУНОВ (источни Словени). Исто, поред Балтичког мора, словени на острву Рујан, имају храмова; покатоличили су их и уништили Данци. Али остају сведочанства о изгледу њихових храмова (западни Славени). ''Несторова хроника'' је једино сачувано сведочанство о Владимиру. Писана је на словенском језику, блиско руском. Хронолошки се прати шта је ''Воладимер'' све


радио као и у сваком летопису. Први бог ког помиње је Перун, дрвена статуа са седом, сребрном брадом и златним брковима. Седа брада је знак старости, али и мудрости, поштовања, старци чувају традицију у време кад није било књига. Златни бркови јер је злато симбол божанства, као и златни нимбуси око глава светаца на фрескама. (Старостав је главни човек који влада Словенима.) Хрс (Хорс) је бог сунца у суседству са Дажбогом који је бог сунца и иако је везан за сунце, његово име је изведено од интерактивног облика глагола дати- даж, односно Дајбог- оплођује и даје благо, односно Сунце.

М.Павић: у Хазарији код Каспијског језера живе Јевреји, зато код Павића и постоји жута књига. Павић чита Несторовоу хронику док је писао ''Хаз. речник'', а видљив је и утицај Р.П. на Павића.

Есеј ''Народна реч геније'' Р.Петровић- како долази до текста који је и пагански и хришћански?Растко прво наводи своје искуство из детињства. Кад је читао народне песме, мислио је да је то Библија. Алузија Косовске вечере на Велику (Тајну) вечеру из Јеванђеља. И Шагал је предавао сликарство из дечје перспективе. Идилична слика: Христос који подсећа на Пастира. Христос-Пастир који носи јагње на рамену је идилична слика паганских Славена који су примили хришћанство. Трагичну слику света коју хришћанство нуди, Славени нису могли да прихвате у почетку. Миливоје Степановић, ученик 6. разреда из Београда. Њега је у ствари измислио Р.П. Заправо је он писао наводно дечје песме и објавио их (две су објављене у ''Сведочанствима'', 1924.). Песма ''Молитва'''-дечја песма објављена уочи Божића била је основа за Десанкину песму ''Тражим помиловање''.Вода заборава је Лета, има је и код нас (Марко Краљевић и брат му Андријаш-вода запитљива. Марко пије воду заборава и спушта се у доњи свет. Вода Трусовина, река Трушина, вино од забитја (на руском заборава).

''Бурлеска'' (1921) је прва Расткова књига, најбоља за разумевање авангарде, како у српским тако и европским токовима. Кратки роман ''Људи говоре'' је засенио ''Бурлеску''

Циљ авангарде: да иде испред свог времена, то овај роман потврђује: радња романа се завршава 1925., а роман је издат 1921. године. Авангарда је један тип књижевности и уметничког оспоравања који иде испред свог времена, да шокира стварност. То је стилска формација у евр. књ и траје од краја прве деценије до почетка треће деценије 20. века. Једна од кључних ствари које аванг. хоће да испита је проблем жанра. Мења се устаљено схватање жанра романа.

Андрић каже за ''Бурлеску'' да је једно занимљиво дело, али ништа више од једне авангардне играрије.

''Бурлеска'' се може довести у везу са ''Хазарским речником'' М.Павића. једна занимљива копча је што се помињу узгредно Хазари у ''Бурлесци''- поступак каталога племена (почетак 2. главе) што је појава ''Хазарског речника'' објаснила. И један и други роман обухватају огроман временски распон од краја 8. века до 1925. године.

Простор: имамо огромни просторни распон, у свим слојевима познатог света: рај, пакао, земља.

Вера: ''Хазарски речник'' обрађује прелазак Хазара из старе у нову веру. Слично је и у ''Бурлесци''- прелазак из паганске у хришћанску веру.


Демонолошки слој: и у ''Бурлесци'' и у ''Хазарском речнику'' постоји демонолошкиц слој. У ''Бурлесци'' постоји монах који пише животопис ђавола. А у ''Хаз. Речнику'' варирање теме о ђаволу.

Поставаља се питање да ли је ово роман енциклопедија – опсесија као према књизи. Андрић каже да се у овом роману осећа као да су преузети текстови из других књига:

1. библијски подтекст2. митолошки подтекст (пагански, словенски)3. историјски слој 4. апокрифни слој хришћанства

(3. и 4. слој рат и побуна на крају)Роман као да се састоји из великог броја цитата, одломака из друге књиге: ? преузето из ''Слова љубве''Старословенски богови- цитати који личе на енциклопедијске одреднице (Чајкановић)Поступак колажирања (монтаже) текстова: у ''Националној библиотеци'' у Паризу тражио је књиге о словенској митологији (Нидерне?, Чајкановић и Богишић). Откуда идеја да напише роман из света старих Словена?Препознаје старе словене у себи.Уметнички поступак поистевићивања са прошлошћу. Нибор Деволац- изузетни примери лирске ауторске прозе. Авангарда у уметности Први циклус: дошао до Африке, интересовање за стваралаштво ''примитивних

народа''; црначку пластику, Гоген: ''Полинезија''; тражили су се нови простори инспирације (Африка, Азија и Јужна Америка). Тако и Црњански пише: ''Антологија песама старог Јапана'' и ''Антологија кинеске лирике''

Словенски богови су на истом прагу као и црначка уметност (примитивизам, неоварварство) Аутентично, непосредно, инфантилно, није оптерећно канонизованом традицијом

европске уметности. Прича о почетку, о извору је веома важна за Р. Петровића. Први текст који објављује 1919. године је ''Теорија о пореклу Словена'' где

покушава да реконструише тај стари слој срп. словенске евр. културе. Али та археолошка прича је била превазиђена, он је писао роман о ист. срп. народа (од досељавања на Балкан до првих деценија 20. века); имамо ист. жанрова, стилова, ист. језика. Присутни су скоро сви жанрови срп. књ. од најједноставнијих облика до романескне конструкције- мешање жанрова.

III књига -апокриф се знаснива на познатом средњевековном апокрифу о Огњеној Марији у паклу. Жанрови.......демонолошка усмена књ. па записани, предања, делови из нар. песама, сиже преузет из бајке (Златна јабука и 9 пауница), анегдоте, апокрифи; прича о Ван Гогоу- нешто од аутобиографског жанраМонаси из Свете горе- места преузета из житија

IV делови: експресионистичка и ратна проза Амбиције овог романа су огромне; огромна грађа Подсећа на авангардне колаже (слике): грађе се преузима из различитих делова

стварности. Растко то чини лепљењем одломака, цитата, две песме у роману. ''Јади јунакови'' умногоме говори о самој структури романа; стихови песме

покушавају да графички сугеришу одређену слику (Аполинер и ?)''Јади јунакови'' објављена је при карају романа ''Бурлеска'': кубофутуристичка конструкција (авангарда)+ фолклорне теме и мотиви

''Алокохоли и ?'' приредио Никола Бертолини


Слика стиховима направљена приказује онон чему се у песми пева ''синтакса крика''Авангардни конструкционизам: Песма изгледа као пешчани сат (протицање времена где песак из једног дела прасловенског цури у други део хришћански)- 1. део рај и 2. део пакао.Пешчани сат:

прасловенско хришћанскорај пакао

Пешчаник: Д.Киш ''Пешчаник'' М. Павић ''Унутрашња страна ветра''

Та тачка пресека од раја и јединства Бога и човека до момента насиља :убиство Бога Радгостића кога убија човек (Ниче)

Прича о љубавном троуглу-Набор Деволац убија Бога Радгоста јер га с њим вара Управда; роман се преокреће (крв која липти) из предела безбрижности, митологије, прелази се у историју (који је пакао, насиље, ужас)Та два света дата су у некој врсти бурлескног контакта.

Бурлеска: (Реч.књ. термина: бурлесцо на итал значи шаљив, враголаст. То је књижевно сценска врста која се одликује претераношћу комичних ефеката и грубошћу карикирања ликова и ситуација. Не водећи рачуна о посвећеним величинама, ауторитетима или јавним функцијама, Б. драстично разголићује и вулгаризују индивидуалне или друштвене мане, показујући право лице иза лажен маске. Налазимо је у свим жанровима и свуда подједнако настоји да извргне руглу обичаје, личности, институције или дела служећи се простачком имитацијом и карикатуралним преувеличавањем). Бурлеска је најближа пародији, жанр који у себи укључује пародију, гротеску, хумор, иронију, фантастику. Булеска се најпре јавља у хеленском периоду Грчке, кад се распада антички систем. Јавља се у Менипејевим сатирама, које наставља да пише његов ученик Лукијан.

Наслов: ''Бурлеска'' и Дантеов ''Пакао''- ''Божанствена комедија'': и један и други начин су изведени на сличан начин

Бурлеска је приписана врховном Богу Перуну, сли с грађанским светомОво је господин Перун, бог-Гром

Средњевековно одређење комедије: поње страшно а завршава се лепо. Писана на нар. језику, стил, различите личност:

- високи с ниским, од кардинала и владара, песника, до ниских људи,- људи нижег порекла - или значајни људи у смешним ситуацијама

Томас Ман: нема чистих, одређених трагедија, комедија, него има трагикомично, бурлескно, гротескно, апсурдно.Божја задруга: Сва историјска збивања постоје као трагикомедија; Растко узима грађу из писаних извора- поезија. Богови су приказани антропоморфно (Бог сади купус, што је сувише антропоморфно). Богови чак нису ни бесмртни. Имају више одлике људи! Одвојени неком палисадом од света људи.

Врховно божанство Р.П је Перун, Велест, Рагост, ДажбогДа ли пародира богове или их приказује онаквим какви заиста јесу били?


Гурева? ''Категорије средњевековне културе'': прасловенски богови; однос човека и богова је био блискији, много приснији, тек касније хришћанство наметнуло разлику између човека и богаПрви део: присност између бога, света и човекаДруги део: те су везе раскинуте, хаос, насиљеПо скандинавском предању, богови као да су оградом одвојени од људи, али су ту!!!!! То није само нека врста пародије! Интимност измешу богова и људи??? Пародија је уочљива. Конвенције се из одрђених жанрова пародирају. Заплет као у бајци (''Златна јабука'' и 9 пауница'') овде ако јунак победи бика добиће

девојку. Растко: али шта као се девојци не допадне? Она би дала да је он одмах обљуби, не мора да учини двобој, само замах мачем и бик је већ мртав.

Прича о сестри српског цара Стјепана и о крађи и прекрађи сунца: пародира из у складу са кључним начелом старословенског раја. У рај могу ући само срећни, задовољни, весели! Смеховна култура: доводђење у везу са карневализованим светом (Бахтин).

Генеза романескен форме: менипеја (менипска сатира)- средњевековна култура карневала и карневализација; прилажење озбиљним темама на шаљив начин

Гротеска- постоје 2 типа гротеске:1. део је комична гротрска2. део фантасситчна (сабласна, страшна, ужасна) гротеска

после убиства бога Радгостића- слике убистава, неконтролисаних убистава и преждеравања (''Гаргантуа и Пантагруел'')

питање приповедача у роману: преузима на себе различите маске, различита лица; полифонична структура на плану приповедања. Приповедач у 3. лицу који у јендом моменту проговара у 1. лицу, проговара сам Р.Петровић, што је уплив аутобиографског у роман. Као да постоји неколико приповедача: Ван Гог у 1. лицу; доктор из IV дела понаша се као да све зна о Набору Деволцу.Пеђица каже: -постоји један ауторски приповедач који проговара различичтим гласовима, узима различите улоге, говори кроз различите ликове -објашњава свет у облику аутопоетичких коментара-позиција припведача је најближа позицији једном од споредних ликова у роману: Богородица у III делу понавља речи аутора с краја II дела.-Свети Петар објашњава позицију приповедача: као што се Свети Петар слободно креће у времену и простору и пуши дуван у 14. веку, тако и Растко може да руши све конвенције и да говори о стварима које још нису откривене.

X,XI век: пароброди, аероплани, железница (то је прикривнеи аутопоетички коментар). И део о Ван Гогу је аутопоетички коментар.

Уместо аутопоетике Растко (слично Андрићу ''Разговор с Гојом'') дао Ван Гогу порив да говори о његовој аутопоетици. Модерно сликарство почиње од Ван Гога. Он је ексцентрични уметник

Узети бивства и односе васионксе, узети бивства а попустити да се створи једна нова васиона.

Роман се своди на једну врсту игре, конструкције; о потреби да се о постојећих елемената конструише једна нова реалнсот;

''Бурлеска'' померила жанровске могућности, све постојеће жанровске конвенције су разбијене.

Растко Петровић- М.Павић-Горан Петровић

''Откровење''


Објавио је само једну збирку песама Пре и после збирке има песама које нису акупљене у облику збирке, исто као и

Црњански ''Лирика Итаке'' и Настасијевић ''Пет лирских кругова'' Са 17 година Р.П. је прешао преко Албаније ''Откорвење'' је изашло крајем 1922. штампан у малом броју примерака у фомрату

А8. била је најлуксузнија у то време. На ту збирку биле су оштре реакције. Р.П. је постигао да његова књига буде схваћена као провокација (културна). Подлога овој збирци је Новозаветна. Нема цитирања, осим асоцијација с времена на

време. Пародирање бибилијског текста. Пародирање кључног дела. Р.П. негира и открива радост откривања тела (што се и очекује од авангардног песника)- богохуљење.

Збирка има 12 песама. 1. Прва песма је ''Пустолов у кавезу'', 2. друга ''Путник'', 3. трећа је ''Пробуђена свест'' (поднаслов ''Јуда). Св. Јован са Патмоса. 4. ''Тајна рођења'' је центар збирке ''Откровење''. Написана је децембра 1921. Р.П. нас

враћа чулном, телу.5. '' 20 неприкосновених стихова'' је песма која објашњава Растково стваралаштво. 6. ''Откровење'' ''У уситма још гадно од великих имена'' – буни се против књижевних ауторитета.

''И прошлост мирише на хартију и неопрано рубље''- књишка прошлост коју треба порицати (неопрано рубље изазива гађење).

''Ево ја жваћем врући хлеб у друштву смелих створења'' Јавља се радост због задовољења наших чула. Округли котур је хлеб.смела

створења њсу морнари на Корчули. Телесни живот је тајанствен, тајна рођења и тајна смрти. Тајна рођења (тајна тела, утеловљења) и тајна смрти (њу истискује Р.П.)

Новина : узимање хране, истицање нагона за храном, да једемо више него што нам треба, је ново, јединствено, само код Р.П. пре је било задовољење еротских жеља, али за храном не.

''Ево отисци последњих руковања Новога завета'' – руковање је за њега испољавање тела, слављење телесног. Растков Нови завет је враћање на телесно, а прави Нови завјет је враћање на духовно.

''Ево сва тела смеђа, дебела и бела''Р.П. није волео античко тело, које је у симетрији, чисто, правилно, ту нема натуралистичког, правог облика тела. Р.П. се враћа на дионизијско, дебело .

''Скоро ме страши силна мудрост ове руке'' – скулптуру, вајару је рука битна, мудрост руке је велика. ''Руке које су љубиле'' је песма Р.П. која говори о рукама, кад смо живи, али и када умремо. Жермен Увен има исто песму ''Руку''?''Мој мозак је немоћан да буде господар свих њених покрета''- негативно је осењен мозак. ''Не духовност мојој пустоловини мишичној само смета'' ''И та ребра савијена у луке''- свако ребро по један лук''Тајанствено учешће једног бедра''''Дрхтање пуна сала


Извезла је ноћас ова ноћ ведра Ноћ руковања''Мач –ловац, Р.П. је био у Македонији и дружио се са ловцем М.Мачем (ловио је крај Охридског језера дивље свиње, а те свиње су биле пуне сала). Муза његова је муза телесна. Слика песничка која је саставни део његовог тела, која када се откине настаје крволиптање, он испија пехар пун звезда, сала и крви. Руке- савијене заставе.Ноге- стоваришта друштва. (синегдоха)Сви друмови које су препешачиле ноге су запамћени у ногама, као стовариште постоје у ногама.

воља поетике''Једном вишом вољом ја стављам ова словаНоћ Новога завета'' А у Новом завјету је била воља Очева (Божја)Зато те ја ноћасОбзнањујем на знање света.Ото Ранк каже највеће трауме које човек има су оне које дете добије при рађању.

М.Ц. написао приказ ''Откровењу'' и замерио му на слободном стиху који се много приближава прози.

Његов стих је као неки исказ, целовит.

''Вук''??????????

Мирча Елијаде ''Ковачи и алхемичари''? У источној Босни сребрни (бели) вук-појављује се где има много рудника (Босна

Сребреница Васко Попа ''Вучја со'' Песма личи на шалу, али је погрешно тако је читати. Песма је озбиљна

конструкција. Посвећена је Тину Ујевићу. 1920. ''Прогрес'' Драигише Васића ''Гледајте бози'' ''Из ковачнице изашав''

Карактеристича струја која је у Француској ишла од Рембоа ка Аполинеру-авангарди. Р.П. је био под великим утицајем. Песма је хаотична.

Симултанитет (брза асоцијација, скакање)- деконструкција Последња генерација се односи само на оно својство које је интегрални део

носиоцаа.ХИПАЛАГА (троп) је замењивање, потпуно обртање''Журан друм по коме идем'' уместо ''Журим друмом по коме идем''''Пароброди запловише море'', уместо ''морем''Он нам сугерише као да пароброди ору (заораше) море. ''Марина'' –А.Рембо

Тумачење књ. дела (Новица)

''Пустињак и меденица''. Време приповедања је време које тече у чину приповедања. Приповедачева

садашњост и приповедачева прошлост


Стари Словен а звао се Јоаким (хришћанско). Стајаћи почеци и стајаћи завршеци Наслов не служи за континуирано приказивање већ се односи н целину књ. дела.,

има метатекстуалну вредност Први пут се појављује 4. лице ''Постадох младић. Припасаше ми младићки појас.''

Поређење са кобилом- еростки моменти. ''О јадан ја и Јоаким поче да плаче'' У собу му уђе отац.....Јоаким каже: Он Одговри (он Јоаким)Он је двоструко изопштен.

Узима од Грка, из фолклора, из мита.Раскречене кравље ноге- еротска вредност као и мужење вименаТренутак кад пије млеко- еростки је датИ трен узимања хране исто је тако пун екстазе (млеко из вимена) као и еротска страна животаДодир са биље, са животињама је врло битна. ''Викну му Јоаким из мене''.Место где се објашњава 4. лице: ''Појдер леже запса и зајеца. Јоаким је мислио зашто..... Потом сам спавао до јутра. У то време моје је име било Јоаким, а не као у других, као што су старинска лепа словенска имена. У то време ово је име звучало чудно, сада их има много..'' Византијски свештеници прошли, покрстили и дали деци имена. Време првог покрштавања Јужних Словена. Никола је преузео од Харона неке особине.Илија од Перуна. Улазак хришћанства у живот наших предака, језгро је паганско, а мисли су словенске, хришћанскеИме као срам Део одласка у пустињу да би се посветио- отуда пустињак. Повео је и вола па му брат одузео, а оставио меденицу. РАДОСЛАВ: млађи брат Слав и имао сина Рад. Р.П. сече имена која смо наследили, пример Вит- ратник Витомир (Павић????)

Омир- свештеник Обрнута или инверзна перспектива (рушење цркве) Проблеми имена је важан код Р.П. Овде је важан због преласка са 1. на 4. лице.

Хришћански у словенски и обрнуто. Удвајање. Прво се срами због имена, а онда постаје пустињак (тј. свети човек)

Кретање ка колажу. Колажирање датог текста: 1. приче и бајке народне (а кад Јоаким дође у планину...)2. преузео је текст о неком Јоакиму који је био пустињак.

Није прихватаохришћанство, одлази међу војнике и бори се са њима. Прободе га мач, крикне и пробуди се. Није он Јоаким он то сања. Он је то сањао док је био на ногама и док је корачао. Многа кола су се укрштала да би се сударила. Трговине са огледалима (модеран град). Погледах се, све је на мени измењено. Једино су још очи остале зелене, мојих прадедова. -Сан на јави- Раскот корача на тргу париском. Надреализма (сан на јави) код Де Кирика, па код Макрита. Прихватио ону поетику која је код француски сликара била везана за кубизам (Пикасо) приповедања у 4. лицу нема више нигде. Удвајања има (код М.Ц.)

код Киша '' Рани јади'' има 4. лице, али није узето од Р.П. већ од француских писаца.Улица дивљих кестенова.


r.petrovic

Documents