UVOD

Razvoj civilizacije na Zemlji obeležen je brojnim usponima i padovima i neprestanom sumnjom u opstanak. Čak i na pragu novog milenijuma, nakon 200 godina od objavljivanja Maltusove teorije, predviđanja neomaltuzijanaca da će proizvodnja hrane sporije rasti od porasta svetskog stanovišta, nažalost mogu postati taćna. Smatra se da je preko 30 velikih civilizacija propalo na vrhuncu moći, upravo zbog nemogućnosti obezbeđivanja ishrane rastućeg stanovništva, usled preteranog korišćenja raspoloživog obradivog zemljišta i njegove degradacije. Istorija poljoprivrede započinje prelaskom sa nomadskih, na prve stalne sisteme zemljoradnje u dolinama velikih reka. Drugi bitan iskorak u razvoju poljoprivrede učinjen je usavršavanjem današnjeg Čeličnog, raoničnog pluga i uvođenjem Norfolškog plodoreda, što je uz porast prinosa obezbeđtvalo i prilično izbalansirano korišćenje prirodnih resursa. Revolucija u korišćenju agro-hemikalija u poljoprivredi nakon drugog svetskog rata, potpuna mehanizovanost radnih operacija i strahovit porast korišćenja dopunske energije u obradi zemljišta i izvođenju pojedinih agrotehničkih mera, u proizvodnji mineralnih đubriva i pesticida, smatra se trećom etapom razvoja poljoprivrede sa brojnim negativnim posledicama po životnu sredinu

Za razliku od ere klasične, vrlo intenzivne poljoprivredne proizvodnje, sav-remeni trenutak razvoja oblasti proizvodnje hrane i gazdovanja prirodnim resursima možemo označiti terminom MULTIFUNKCIONALNA POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA u okviru koje se sa jedne strane definiše precizna zemljoradnja (Precizion Farming), a sa druge strane sistemi zemljoradnje niskih ulaganja (Low External Mput/Low Input Sustainable Agriculture), gde konzervacijski sistemi zemljoradnje (Conservation Farming Systems) i sistem direktne setve (No-tillage System) u svetu predstavljaju najšire prihvaćen način alternativne obrade, prvenstveno zbog energetske efikasnosti i profitlabilnosti, ali i zbog zaštite, očuvanja i unapređenja agroekosistema (Leibman & Davis, 2000).

U uslovima kada narušenе biološka ravnoteža agroekosistema uslovljava trajno propadanje životne sredine i doprinosi globalnim promenama koje dovode u pitanje opstanak celokupne civilizacije (Momirović i Cvetković, 1998), degradacija zemljišta u okviru konvencionalnih sistema zemljoradnje nameće hitnu potrebu postizanja održivosti poljoprivredne proizvođhje, pri, čemu odgovarajući sistemi konzervacijske

1

zemljoradnje, osim zaštite zemljišta i voda obez-beđuju stabilan rast svetske proizvodnje hrane (Lal, 1991).

Polazeći od činjenica da su globalni fenomeni zagrevanje atmosfere i efekat staklene bašte uslovljeni ne samo industrijskim zagađenjima, te da je poljoprivredna proizvodnja postala jedan od najvećih zagađivača, prvenstveno zbog neodgovarajućih agrotehničkih mera (modema nomadska zemljoradnja, tretman žetvenih ostataka i nuzprodukata itd.), vrlo je značajno naučno razmotriti datu problematiku i iznaći mogućnosti adaptacije i uvođenja adekvatnih tehnika i metoda (Robertson et al. 2000).

Osnovnom postavkom ovog rada, osim defînisanja mes ta i uloge organske proizvodnje povrća u sveukupnom konceptu održivog razvoja poljoprivrede proizvodnje i sistema integralne zemljoradnje, iznalaze se mogući pravci šire primene u konkretnim agroekološkim i proizvodnim uslovima, shodno postojećim rezultatima istraživanja uticaja pojedinih agrotehničkih mera na porast, razviće, prinos i kvalitet gajemh povrtarskih biljaka, kao i na aspekt zaštite i unapređenja agroekosistema. Kao bitna pretpostavka uspešne adaptacije organskih sistema zemljoradnje postavlja se razvoj i uvođenje odgovarajućih tehnologija gajenja najvažnijih povrtarskih useva u integralnim sistemima zemljoradnje.

2

ORGANSKI SISTEMI PROIZVODNJE POVRĆA

Razvoj ekološke svesti i porast sveopšte zabrinutosti za budućnost čovečan-stva inicirali su razvoj različitih škola i pravaca alternativne poljoprivrede, sa često vrlo divergentnim filozofskim određenjem, od istočnjačkih (Fukuoka, 1985), do antropozofskih (Steiner, 1974) učenja, nekad čak i sa okultnim, ili nadprirodnim odrednicama. Ipak u obilju terminoloških i principijelnih nedoumica, opšte prihvaćen termin organska zemljoradnja podrazumeva gajenja poljoprivrednog bilja na biološkim osnovama, uz potpuno izostavljanje primene mineralnih đubriva i hemijskih zaštitnih sredstava. Ovaj princip je zajednički imenitelj biološke, ekološke, ekološko-biološke, biološko-dinamičke, regenerativne, permanentne, prirodne i mnogih drugih "poljoprivreda" sa osnovnim zadatkom povratka prirodi na kvalitativno višem nivou, harmonično korišćenje prirodnih resursa u obezbeđivanju osnovnih potreba u hrani, pijaćoj vodi i energiji i očuvanju ekološke ravnoteže i biodiverziteta agroekosistema po uzoru na prirodne ekosisteme.

Opšti principi u organskoj proizvodnji su zasnovani na upotrebi sredstava i načina proizvodnje koji vode ekološkoj ravnoteži po ugledu na prirodne ekosisteme. Primami cilj je svakako optimizacija zdravije i proizvodnije međuzavisnosti unutar agroekosistema (zemljište, biljka, životinja, čovek). Pomenuti principi u potpunosti se uklapaju u koncept multifunkcionalne poljoprivrede, u kome osnovne resurse koristimo, osim u proizvodne, i u ekološke, estetske: i-socijalne svrhe. Prema podacima Gerowitt et al. (2003) biodiverzitet u konvencionalnim sistemima zemljoradnje je značajno manji kada je reč o spontanoj vegetaciji u odnosu na integralne mere suzbijanja korova, a naročito u odnosu na sisteme organske zemljoradnje.

3

Evropske Unija je Agendom 2000 usvojila reformski paket, koji u mnogo većoj meri uključuje ruralni razvoj zasnovan na brizi za životnu sredinu i adekvatne mere zaštite praktikovanjem svih tipova zemljoradnje i poljoprivrede uopšte. To znači da farmeri dobijaju specijalne premije na račun razvoja novih metoda gajenja usmerenih na zaštitu životne sredine, pri čemu su gazdinstva koja praktikuju organske sisteme zemljoradnje označena kao nosioci ovih pozitivnih stremljenja.

Nije teško odgovoriti zašto baš povrće i začinsko bilje predstavlja predmet izuzetnog interesovanja za biološki način proizvodnje. Zabrinutost potrošača za zdravstvenu ispravnost hrane je posebno izražena u ovom segmentu s obzirom da se namirnice koriste sveže, ili delimično termički obrađene. Zaštitna uloga povrća i začinskog bilja u očuvanju ljudskoj zdravlja može biti kompromitovana u konvencionalnim sistemima gajenja reziduima upotrebljenih pesticida, ili pak nitrita i teških metala poreklom iz vazduha, zemljišta, vode za navodnjavanje, upotrebljenih mineralnih đubriva itd. Ako se ima u vidu ogromna uloga pravilne ishrane u detoksikaciji organizma i pri lečenju najtežih oksidativnih oboljenja (sveže voće i povrće, ili sokovi i kokteli poreklom od organski gajenih i potpuno zdravstveno bezbednih sirovina jabuke, mrkve, cvekle, celera, krompira, repe ugamjače i dr.), kao i posebna prijemčivost korenasto-krtolastog povrća na akumulaciju nitrita i teških metala (Lazić Branka, 1997), onda povećanje cene koštanja usied obimnog angažovanja radne snage u pojedinim agrotehničkim operacijama nege useva ima potpuno opravdanje. Mnogi autori ističu značajnu ulogu ishrane povrćem u tradicionalnim postupcima lečenja, posebno ako je ono dobijeno iz zdravog okruženja i bez upotrebe sintetičkih hemikalija (Messague, 1988).

Izvanredna biološka vrednost i zaštitna uloga plodovitog povrća, posebno paprike i paradajza, zahvaljujući obilju vitamina C, pigmentih materija, liko-penu, iz osnova menjaju uvrežena mišljenja o nezamenljivosti citrusa i drugog suptropskog voća u. ishrani. Od posebnog su značaja samonikle, nekultivisane vrste, koje se odlikuju velikom heterogenošću i visoko su cenjene u procesu oplemenjivanja. Zadržale su se, ili spontano rastu, uglavnom u visoko planinskom ili brdskom

4

području, sa vrlo visokim stepenom očuvanosti prirodnih ekosistema. U takvim uslovima uspevaju neke samonikle vrste aromatičnog i začinskog bilja, ili pak, autohtone sorte povrća nezagađenih agroekosistema sa mnoštvom različitih varijeteta. Sa aspekta organske i uopšte ekološki prihvatljive proizvodnje povrća i voća, uloga brdsko-planinskog područja je nezaobilazna (Momirović i Veličković, 1996).

Nezagađena životna sredina pruža obilje mogućnosti za organizovanje povr-tarske proizvodnje po načelima IFOAM - međunarodne federacije za organsku poljoprivredu i naših pozitivnih zakonskih propisa o organskoj poljoprivredi, koji propisuju vrlo stroge standarde, osim o tehnologiji gajenja i o udaljenosti proizvodnih površina od industrijskih i drugih privrednih objekata, urbanih sredina, važnijih saobraćajnica i objekata infrastrukture, o dužim potrebnog vremena tranzicije od konvencionalnih ka organskim sistemima zemljoradnje, kao i maksimalno dozvoljenom sadržaju ostataka pesticida i teških metala u zemljištu, vodi i vazduhu, ali i u finalnom proizvodu. U sveukupnom privrednom razvoju Srbije, manje naseljeni, ruralni predeli predstavljaju veoma dobru osnovu za razvoj organskih sistema gajenja povrća, uz uslov uspešnog transfera znanja i tehnologije.

Pogrešno je verovati da je dovoljno vratiti se tradicionalnim načinima gajenja povrća, kako bi zadovoljili pomenute standarde. Cesto mikotoksim kao posledica epifitotija nekih gljivičnih oboljenja imaju po zdravstvenu bezbednost ishrane takvima namirnicama, gotovo isti efekat kao i ostaci pesticida ili teških metala. Stoga je integrisanje svih aspekata organskog gajenja kod paradajza (Momirović et al. 1994, Momirović i Vasić, 1994) i paprike (Momirović et al. 2000) samo primer neophodne razrade konkretnih tehnologija organskog gajenja na pojedinim usevima.

5

OSNOVNI AGRONOMSKI ASPEKTI SAVREMENE TEHNOLOGIJE ORGANSKOG GAJENJA POVRĆA

Pravilnim smanjivanjem useva treba obezbediti održavanje nivoa zemljišne plodnosti, sadržaja organske materije i visok stepen tilta, u čemu je uloga leguminoza nenadomestiva. Gajenjem višegodišnjih travno-legummozmh smeša, lucerke, ili pak gajenjem jednogodišnjih zmenih mahunarki, u stanju smo da u znatnoj meri nadoknadimo iznošenje azota prinosom glavnog proizvoda. Dakle prekinuti povrtarski piodored, u kome se jedna površina na izvesno vreme izdvaja iz rotacije radi gajenja lucerke ili travno leguminoznih smeša, a ostala polja normalno podležu rotaciji.

Međusobna kompatibilnost povrtarskih useva u rotaciji i poljosmeni interesantna je tema koja pruža mnoštvo istraživačkih mogućnosti. Nekada su bašte i gradine seoskih domaćinstava, pre nego što su mnoga postala robni proizvođači, bili pravi mali botanički vrtovi, gde se na malom prostoru smenjivalo mnoštvo vrsti povrća i cveća. Stoga povećanje biodiverziteta u agroekosistemu jeste jedan od najvažnijih načina efikasne kontrole pratilačkog kompleksa (Kovačević i Momirović, 2000). Jačanje konkurentske sposobnosti useva i koiišćenja alelo-patije vrlo su interesantne oblasti istraživanja u domenu bioloških mera kontrole korova, bolesti i štetočina. Alelopatiju, kao prirodni fenomen, karakteriše direktno ili indirektno delovanje od strane jedne biljke na drugu, kroz produkciju određenih hemijskih materija izlučenih u sredinu. Inhibicija je zasnovana na fitotoksičnom dejstvu određenih supstanci, koje žive biljke aktivno emituju u sredinu preko eksudata iz korena, ispiranja i volatizacije, ili putem pasivnog oslobađanja nakon razlaganja rezidualnih ostataka, odnosno dekompozicije organske materije. Takve fitotoksične supstancije označavamo terminom alelo-hemikalije. Alelohemikalije se obično sastoje od sekundarnih metabolita ili ausprodukata glavnih metabolitičkih procesa u biljkama i nemaju neku veliku ulogu u primarnom metabolizmu važnom za preživljavanje samih vrsta.

Značajan efekat u obezbeđivanju zemljišta azotom i normalnom funkcionisanju nutritivnih ciklusa ispoljavaju leguminozne vrste iz roda grahorica: Vida villosa, Vida

6

hirsuta, Vida grandiflora, koje prema podacima Blevins-a et al. (1990) imaju procenjeni ekvivalent primene 75 kg N ha'1. U uslovima semi-aridnog tipa klime i oštrih zimskih mrazeva, prema podacima Christian-a et al. (1990) optimalnu varijantu za evropske uslove predstavlja gajenje crvene deteline Tripholium pratense, raži Secale cereale, krmne repice Brassica rapa, čime se značajno redukuje ispiranje azota. Obzirom na velike probleme u zasnivanju useva deteline tokom sušnih jeseni prihvatljiva varijanta, je gajenje raži kao zimskog pokrovnog useva i prolećno usejavanje crvene deteline u: zoni obrade, pri Čemu se praktikuje obrada u trake (strip tillage) upotrebom rotacionih oruđa (Bigler et al. 1995).

Interpolacijom, naknadnih, postrnih i ozimih krmnih međuuseva u povrtarske plodorede se u potpunosti iskorišćava obilje sunčeve svetlosti i uvećava organska produkcija, čime se stvara jeftina krmna osnova za razvoj organske stočarske proizvodnje. Uloga konzervacijskih sistema obrade zemljišta u pravovremenoj setvi ovih useva kraćeg vegetacionog ciklusa je presudna. U postrnoj setvi ili sadnji povrća, količina i stanje žetvenih ostataka obezbeđuju povoljni vodni, vazdušni i toplotni režim, što uz visoku pristupačnost hraniva omogućuje ekvivalentan, pa čak i značajno veći prinos u konzervacijskim sistemima obrade (Momirović et al. 1997, Momirović et al. 1999), bez obzira na pojačano sabijanje zemljišta. Interesantna je činjenica da je na konzervacijskim sistemima obrade, naročito direktnoj setvi postrnog useva kukuruza ustanovljen značajno manji napad druge generacije kukuruznog plamenca (Baca et al. 1998) i manja infekcija Ustilago maidis i Chelmintosporium sp.

Modifikacije mikroklime u korist susedne vrste, često su razlog značajnog povećanja prinosa i kvaliteta prilikom gajenja useva u združenoj setvi. Mnoge vrste vrežastog povrća povoljno reaguju na veću relativnu vlažnost i manju učestalost i brzinu vazdušnih strujanja koje im pružaju visoki kulisni usevi, kao npr. kukuruz šećerac.

Gajenje useva u konsocijacijama predstavlja siguran put stabilizacije agro-ekosistema i povećanja održivosti poljoprivredne proizvodnje. Združivanje * useva

7

može se vršiti i u prostornoj i u vremenskoj dimenziji. Brojni su primeri tradicionalnih sistema gajenja kukuruza i pasulja, kukuruza i tikava i dr. Osim u smislu boljeg korišćenja osnovnih agroekoloških činilaca i povećanja prinosa u određenim relativnim odnosima (OljaČa Snežana, 1997; Momirović et al. 1998), konsocijacije su vrlo interesantne i sa aspekta suzbijanja korova, bolesti i štetočina. Združivanjem povrtarskih useva u vremenu i prostora ostvaraje se mnogo uspešnija kontrola pratilačkog kompleksa, a time dolazi do relativnog povećanja prinosa po jedinici površine. Brojni su primeri uspešnih konsocijacija, npr. mrkva - crni luk, salata - crni luk, praziluk - celer itd.

Usevi gajeni u združenoj setvi bolje iskorišćavaju vodu i mineralne materije iz zemljišta. Samo u određenim gustinama i proporcijama združena setva dva ili više useva ima značaja u povećanju prinosa. Tako je kod bundeva i kukuruza ustanovljeno da se povećanje od 30% relativnog prinosa (u odnosu na prinose čistih useva) dobija samo u jednoj kombinaciji 2 prema 1 u korist tikavav što se postiže setvom 2 reda tikava na rastojanje između redova 1,4 m i 2 reda kukuruza na standardnom međurednom rastojanju 0,7 m(Momirović, et al . 1998). Na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu obimna su istraživanja u toku i kod konsocijacija kukuruza i pasulja (vrlo tradicionalan sistem gajenja na seljačkim gazdinstvima), kukuruza i soje itd.

8

Tabela 1. Uticaj sistema zemljoradnje na prinos useva bundeva i kukuruza u združenoj setvi

Varijante P r i n o s (t/ha)združene setve Bundeve Kukuruz LER

Konvencionalno gajenjeČist usev bundeva Čist usev kukuruza

52,4111,85

1/2 : 1 / 2 18,34 6,26 0,942/3 : 1/3 44,42 4,40 1,221/3 :2/3 8,38 6,41 0.70Konzervacijski sistemČist usev bundeva Čist usev kukuruza

63,809,48

1/2 : 1/2 28,30 5,04 0,972/3 : 1/3 63,51 3,56 1,361/3 : 2/3 10,39 6,17 0,81

ULOGA KONZERVACIJSKIH SISTEMA OBRADE ZEMLJIŠTA I TEHNIKE MALČA U ORGANSKIM SISTEMIMA GAJENJA POVRĆA

Da li je obrađivanje zemljišta uopšte neophodno za gajenje useva? Na šta obično liči zemljište nakon dugogodišnje intenzivne obrade i šta se dešava sa njegovom plodnošću i strukturom? Sve su to pitanja koja se logično nameću u savremenom trenutku narasle ekološke svesti i brige za očuvanje i unapređenje kvaliteta životne sredine. S druge strane primer nesmetanog i izbalansiranog fimkcionisanja prirodnih, klimatogenih ekosistema, pošteđenih negativnih antropogenih uricaja, devičanska zemljišta dobrih vodno-vazdušnih osobina, visoke infiltracije i biogenosti, ukazuju na

9

negativni uticaj obrade zemljišta sa višegodišnjeg aspekta funkcionisanja.

Bitna redukcija broja i intenziteta operacija obrade, ili njeno potpuno izostavljanje uz zadržavanje celokupne mase žetvenih ostataka na površini zemljišta, suštinski je princip funkcionisanja, u manjoj ili većo, meri svih alternativnih sistema poljoprivredne proizvodnje, uključujući i organske sistema gajenja povrća.

Osnovne postavke konzervacijskih sistema obrade (Conservation Tillage Systems), kao integralne komponente održive poljoprivrede izložili su Mannering & Fenster (1983) definišući ih kao: "...svaki sistem obrade koji redukuje gubitak zemljišne vlage i smanjuje opasnost od degradacije, pri čemu operacije obrade nemaju inverzni karakter, te kojima se na površini zemljišta zadržava dovoljna količina žetvenih ostataka kao zaštitnog pokrivača – malča”. Prema izveštaju CTIC (Conservation Technology Information Centar) (cit. Tijerina-Chavez, 1994): ..."svaki sistem obrade koji obezbeđuje najmanje 30% površine zemljišta pokrivene žetvenim ostacima nakon setve, što ima ekvivalent u masi od 1.121 kg ha, u cilju smanjenja erozije vodom ili vetrom, zaustavljanju degradacionih procesa u zemljištu i u cilju čuvanja prirodnih resursa može imati konzervacijski karakter. S tim u vezi i redukovana obrada može ispoljiti konzervacijski karakter u smislu uštede energije, kapitala i rada, te je neki autori u novije vreme (Carter, 1994) tako i definišu, uključujući je u sisteme minimalne obrade.

Na osnovu ranih podela (Mannaring i Fenster, 1983; Unger, 1984 cit. Stonehouse, 1991) i savremenih klasifikacija (Carter, 1994), Molnar et al. (1999), CTIC 2004 učinjena je sinteza u klasifikaciji datoj u tabeli 2, na bazi regionalnih specifičnosti uslovljenih klimatskim i edafskim uslovima, dominantnih sistema zemljoradnje, tehničko-tehnološkog nivoa i stručnih i razvojnih potencijala.

10

Tabela 2. Klasifikacija alternativnih sistema obrade zemljišta koji se mogu praktikovati u organskoj zemljoradnji

Forma alternativne obrade Koncept, strategija / oruđe

Neinverzna, redukovana i minimalna obrada

-Plitka obrada oranjem-Oranje plugom bez plužne daske-Plitko razrivanje-Obrada u jednom prohodu-Obrada u stalne tragove-Obrada+setva-Setva+obrada

Periodična alternativna obrada

-Duboka/plitka obrada-Oranje/zastitna obrada-Ad hoc obrada

Redukovam sistemi obrade imaju neke prednosti nad konvencionalnim, koje se ogledaju u boljoj kontroli erozije, konzervaciji zemljišne vlage, uštedi u energiji i radnoj snazi (Momirović, 1995; Momirović. 1998).

11

Tabela 3. Klasifikacija konzervacijskih sistema obrade zemljišta koji se mogu koristiti u organskoj zemljoradnji

Forma konzervacijske obrade Koncept, strategija / oruđe

Zaštitna obrada

- Obrada čizelom- Ljuštenje/podrezivanje- Obrada kombinovanim oruđima-kultivatorima/multitilerima- multi-dleri- robusne drljače- rotacioni kultivatori

Parcijalna obrada- Obrada u trake- Obrada u zoni setve- Razrivanje u/između redova

Obrada na bankove - Obrada na humke- Obrada na leje

Direktna setva

- Sistem dvostrukih/trostrukih crtala- Sistem čizel ulagača- Sistem nožastog ulagača- Sistem rotacionog ulaganja- Sistem motičastog ulagača- pačja noga- (invertno T) sistem razrezivanja

Momirović et al. 1995; Carter, 1994; Molnar et al. 1999; CTIC (2004)

Brojni radovi ukazuju na značajan uticaj različitih konzervacijskih sistema zemljoradnje na uravnoteženje vodnog, vazdušnog, toplotnog i biološkog režima

12

zemljišta, povećanje sadržaja organske materije i pozitivne procese ostrukturi-vanja, kao i na funkcionisanje nutritivnih ciklusa i pristupačnost hraniva, Što za posledicu ima. bolje ukorenjavanje kulturnih biljaka i srazmemo uvećanje ukupne organske produkcije.

Ridge, a naročito bedding system (Hadas et al. 1994) predstavljaju potencijalne tehnologije gajenja, useva u altemativnim-biološkim sistemima, odnosno u organskoj proizvodnju prvenstveno za korenasto krtolaste kulture, kao i zadruge povrtarske useve. Zimski pokrovni usevi obezbeđuju mrtvi malč koji, osim fizičke zaštite, obezbeđuje i idealne uslove za praktikovanje združene setve i smanjenje pritiska pratilačkog kompleksa. Gajenje pokrovnih useva i tehnika malča prihvatljive su varijante u tehnologiji gajenja brojnih ratarskih, lekovito-aromatičnih, povrtarskih i voćarskih kultura. Vrste plodovitog povrća iz familije Solanacae, naročito paradajz i krompir. povoljno reaguju na uspostavljeni temperaturni režim zemljišta i eliminaciju stresa uslovljenog, osim nedostatkom vlage i visokim temperaturom zemljišta (Momirović, 1994; Momirović et al. 1997).

Tabela 4. Uticaj načina gajenja paradajza na temperaturu i vlažnost zemljišta

Dubina(cm)

Klasični način Organski načint°C %Vol. t°C %Vol.

Mulch - - 30.9 -

0 33.3 - 25.6 -

5 30.7 17.47 24.4 19.3810 28.6 17.90 23.6 19.8025 25.2 19.95 22.5 21.2150 21.9 22.45 21.3 22.55

Momirović i Vasić (1994)

S obzirom da je u organskom gajenju povrća desikacija strogo zabranjena, za uništavanje biljnog pokrivača neposredno pred setvu, najviše je korišćen postupak

13

tarupiranja ili košenja, ili se diskosnim kosačicama pridodaju adaptacije za sitno seckanje i gnječenje, kako bi smo što pre dobili kvalitetni mrtvi malč. U novije vreme oruđa za plitko podrezivanje sve se više koriste za ove namene. Kod useva koji zahtevaju bolji tilt, naročito kod direktne setve sitnose-menih useva, u daleko većoj upotrebi je takozvana zonska ili parcijalna obrada, sama u uskom pojasu reda ili nekoliko redova (gajenje u trakama), kako bi mrtvi malč u međurednom prostoru obezbedio iste fitosanitame uslove (Creamer i Dafney, 2001).

Promena odnosa crvene i infiracrvene svetlosti doprinosi mnogo boljem toplotnom režimu zemljišta i povećanju neto asimilacije kroz kvalitet difuzne svetlostiv Momirović et al. (1997) ističu da je primenom organskog maiča ^proizvodnji krompira zahvaljujući boljem vodnom, vazdušnomv toplotnom i biološkom režimu ostvareno povećanje ukupnog prinosa i učešća semenske frakcije.

Za malčiranje površine zemljšta- koriste se i različiti materijali organskog porekla (Olasantan, 1985), ili se specijalnim mašinama polaže tanka polietilenska folija, nepropusna za svetlost (Đurovka et al. 1996). U proizvodnji povrća na otvorenom polju koriste malč folije u različitim bojama, npr. kada se očekuje jak napad vašiju, tripsa ili bele mušice, onda se koristi obavezno žuta malč folija, blokirajući spektralnim sastavom difuzne svetiosti ishranu i razmnožavanje ovih štetočina. Kod vansezonskog gajenja jagode i vrežastog povrća koriste se crne, transparentne ili dvobojne termoselektivne folije.Neke od njih provode više toplote u zemljište od transparentnih, ili crnih, pri čemu nema potrebe za hemijskim suzbijanjem korova jer blokiraju fotosintetski, aktivni deo sunčevog spektra. Ove Al-Or folije, su i termoselektivne u pogledu izrađivanja dugotalasnog toplotnog zračenja tokom noći (Momirović, 2002).

14

ODRŽAVANJE PLODNOSTI ZEMLJIŠTA I PRINCIPI ISHRANE POVRĆA U ORGANSKOM SISTEMU GAJENJA

Organska proizvodnja povrća zasniva se na bitnom ograničenju vezanom za potpuno izostavljanje konvencionalnih mineralnih đubriva dobijenih sintetskim procesom, bilo da se radi o kontejnerskom sistemu proizvodnje rasada, proizvodnje povrća u zaštićenom prostoru ili pak, gajenja povrća na otvorenom polju. U svrhu održavanja zemljišne plodnosti i ishrane gajenih biljaka koriste se različita certifikovana organska, organsko mineralna i mineralna đubriva prirodnog porekla, dobijena industrijskim postupkom ili pak kompostiranjem na vlastitoj farmi. Jasno je da osnovu đubrenja čini organska materija poreklom, delom iz poljoprivredne proizvodnje, a delom iz prirodnih ekosistema.

Kada govorimo o upotrebi stajnjaka za kompostiranje, onda treba znati da ne postoje ograničenja u smislu njegovog porekla, odnosno da nije neophodno da potiče od domaćih životinja gajenih na principima organske poljoprivrede. U neoliberalnom konceptu organskog gajenja povrća, standardi u vezi upotrebe stajnjaka često variraju, ali je veoma važno znati da sirovi stajnjak može da sadrži značajne količine patogena vrlo opasnih po ljudsko zdravlje, kao i rezidue kontaminanata, kao što su ostaci pesticida, hormona, i antibiotika. Zbog činjenice da je u organskom gajenju povrća, osim postupka kompostiranja, dozvoljena upotreba i obrađenog stajnjaka postupkom pregrevanja, sušenja ili nekim dragim postupkom, veoma je važno pravilno tumačenje uspostavljenih standarda. U većini useva (povrće, jagoda i si.) dozvoljena je čak i upotreba poluzgorelog stajnjaka. ali je primena ograničena samo za useve koji nisu

15

namenjeni ljudskoj upotrebi, ili najmanje 120 dana pre ubiranja, ako su jestivi delovi u kontaktu sa zemljištem, ili 90 dana pre žetve, ukoliko produktivni organi biljke nisu u kontaktu sa zemljištem. Ovo posebno treba imati na umu kod gajenja vrsti lisnatog i korenastog povrća, sa izuzetno kratkim vegetacionim periodom. Druga velika opasnost u postupku kompostiranja jeste prisustvo teških metala, zbog čega je odavno za upotrebu u organskoj poljoprivredi zabranjen kompost od gradskog smeća, odnosno od mulja iz industrijskih postrojenja za prečišćavanje voda. Upotreba stajnjaka generiše probleme vezane za povećanje potencijalne zakorovljenosti, jer se u prostirci (slama, staro seno) često nalaze semena korova. U aerobnom procesu postupka kompostiranja samo u malom broju seme korova može očuvati klijavost.

Postupak kompostiranja, bilo da se koristi aerobni način ili neki od kombi-novanih, ostavlja još uvek mogućnost da se Salmonella i Esherichia još uvek očuvaju i time ugroze ljudsko zdravlje (Anon, 1997). Takođe, postoji velika opasnost od prenošenja nekih oboljenja poput bolesti ludih krava, poznate kao Krojzfelt-Jakobov sindrom (BSE Bovine Spongioform Encephalopathy). S obzirom da se umesto konvencionalnih đubriva u održavanju zemljišne plodnosti u velikoj meri koriste proizvode životinjskog porekla, kosti, rogovi, papci, krv, koža, peije Demetar asocijacija kvaliteta koja sertifikuje biodinamičke farme u Evropi u potpunosti je zabranila koštano i krvno brašno od momenta pojave ove bolesti. Za pripremu komposta neophodno je bar 6 meseci, u toku čega kom-postna gomila ili kompostni materijal u zatvorenom sistemu prolazi kroz tri faze: prva se odvija na t° 40-50 °C, druga na 40-65 °C, kada se razlaže celuloza, uništavaju patogeni mikroorganizmi, i treća faza polaganog hlađenja, u kojoj se povećava sadržaj humusa, ali i sadržaj veoma korisnih mikroorganizama, Streptomyces, Gliocladium i Trichoderma., koji se inače koriste kao biološki agensi u integralnoj zaštiti useva (Rynk, 1992).

Bez obzira na način dobijanja, organski prihvatljiv compost, koji se koristi za pripremu supstrata, mora odgovarati sledećim standardima: pH 6,5-8; >25% organske materije; sadržaj vlage 30-35% Vol.; sulfida samo u tragovima < 0,05 ppm amonijaka, 0,2-3,0 ppm NH4; < 1 ppm NO2; < 300 ppm NO3; < 1% CO2; < 3 mmhos/cm

16

rastvorljivih soli.

U organskoj proizvodnji koriste se različite vrste belog i crnog treseta, koje su neutralisane primenom krečnjaka, te kokosova vlakna, koja su mešavina sitnih vlakana i praha, zaostao iz njegove prerade u tekstilnim industrijama Indije, Šri Lanke, Filipina, Indonezije i zemalja centralne Amerike. Za razliku od treseta, kokosova vlakna imaju veću vododržljivost, veći sadržaj hraniva i manje su osetljiva na zaslanjivanje, traju duže od tresetnih supstrata i najviše se koriste za hidroponski sistem ishrane povrća. Za obogaćivanje supstratnih smeša azotom. u najvećoj meri se koristi fino obrađeno lucerkino brašno, kao neka vrsta sporo-delujućeg đubriva. Sitno seckano suvo seno lucerke se prosejava na situ veličine 1-2 cm, potom se masa vlaži da bi se razložila u periodu od 3 nedelje, da bi se na kraju osušila, i fino mievena koristila u pomenute svrhe. U organskoj proizvodnji povrća dozvoljeno je korišćene piljevine, najbolje od hrasta i javora, ali se dobri rezultati sa ovakvim supstratima mogu ostvariti samo uz korišćenje specijalnih vrsta morske glacijalne gline (mika) u količini do 5 Vol.% (Ehret, 1998).

Brojni rezultati ukazuju na potrebu preciznog kombinovanja različitih organskih materijala za dobijanje kvalitetnih supstrata u proizvodnji rasada. Momirović et al. (2000) su u organskoj proizvodnji paprike ustanovili da supstrati na bazi glistenjaka daju signifikantno veći prinos, u odnosu na supstrate dobijene kompostiranjem piljevine.

17

Tabela 5. Uticaj različitih supstrata na osobine rasada, na broj, masu plodova i prinos paprike sorte Mačvanka u organskom sistemu gajenja

Visina Brojlistova

Masa Brojplodova

Masa PrinosVrsta supstrata rasada

(cm)rasada(g)

ploda(g)

plodova(t/ha)

Zgoreli stajnjak+zemljište+pesak 40:40:20 11,95 6,1 2,98 8,20 94,47 39,007Kompost+treset 60:40 14,62 6,5 3,43 8,64 96,45 41,301AMS humus (piljevina)+kompost 60:40 13,79 6,5 3,01 8,28 101,4

241,717

AMS humus (piljevina)+zemljište 60:40 9,02 4,8 1,41 6,60 106,91 35,256

Glistenjak+zemljište 40:60 14,14 6,7 3,70 9,12 109,16 :49,489LSD 0,05 1,025 0,482 0,545 1,429 13,539 7,510LSD 0.01 1,347 0,633 0,717 1,949 18,465 10,243

Momirović et al. (2000)

Korišćenje inertnih supstrata nije zabranjeno u organskoj zemljoradnji, iako je dosta prigovora da u ekspandiranom vermilulitu često ima povećanih količina azbesta, te da njegovu upotrebu treba ograničiti, bez obzira na odlične termičke i vodno vazdušne osobine u supstratima. Periit se takođe koristi ekspandiran, ali treba imati na umu da spada u hladne supstrate, te se uglavnom koristi za ožiljavanje. U organskoj proizvodnji koriste se samo fino mleveni krečnjak i dolo-mimo brašno, dok je kreč zabranjen. Kao potencijalni dodaci za obogaćivanje 1 supstrata osnovnim makro i

18

mikro hranivima Često se pominju krvno, koštano i ; riblje brašno, fino mlevene školjke, perje, soja, lucerka, potom mleveni sirovi i fosfati, granit i dr, do zelenog peska, guana morskih ptica i guana slepih miševa.

U uslovima navodnjavanja sistemima kap po kap, koji imaju niz prednosti u pogledu precizne aplikacije i uštedi vode, čuvanju strukture zemljišta, ali i u boljim fitosanitaraim uslovima, nameće se potreba iznalaženja mogućnosti kontinuirane ishrane povrća tečnim ili vodorastvorljivim organskim đubrivima. Zbog toga su sve češće u organskim, ali i integralnim sistemima gajenja povrća humiske i fulvo kiseline, vodorastvorljivi prah morskih algi, aminokiseline prirodnog porekla, tečna đubriva ekstrahovana iz komposta, biofermentisani preparata i dr.

Huminske kiseline služe kao kondicioneri zemljišta, koji poboljšavaju njegove fizičke osobine, ali i onemogućavaju ispiranje nitrata iz omičnog sloja zemljišta u podzemne vode, što je i jedan od osnovnih postulate na kojima se zasniva organska poljoprivreda. Zahvaljujući veoma visokom kapacitetu raz-mene katjona, huminske kiseline povećavaju njegovu koloidnu funkciju, omogućujući maksimalnu pristupačnost makro i mikro hraniva biljkama, posebno fosfora, sprečavajući nastajanje teško rastvorljivih sekundarnih fosfata sa kalci-jumom, gvožđem, magnezijumom ili u kiselim zemljištima sa mobilnim aluminij umom. Huminske kiseline zahvaljujući enzimskoj aktivnosti su prirodni katalizatori biohemijskih procesa u biljkama, mikrobioloških procesa u zemljištu, što pozitivno utiče na stvaranje hlorofila, šećera i aminokiselina i ukupnu fotosintetsku aktivnost.

Fino mlevena morska trava (Acophylum nodosum) danas predstavlja jedan od veoma važnih proizvoda, koji osim u ishrani, doprinosi u značajnoj meri ukupnom zdravstvenom stanju useva. Nakon sušenja na suncu, melje se u brašno za primenu u predsetvenoj pripremi zemljišta, ili u fini vodorastvorljivi puder za folijamo tretiranje ili primenu preko sistema za navodnjavanje.

19

Diver (2002) ističe da se ekstrakti iz stajnjaka ili iz komposta dobijaju se tradicionalnom tehnikom iz buradi, tokom procesa koji traje 7-14 dana. Bez obzira na postupak zgorevanja koji se odvija na t° od 60 do 70 °C, još uvek je opasnost od prisustva Echerichia colli visoka. Istim postupkom danas se ekstrakcija vrši i iz morskih algi, lekovitog bilja i biljnih vrsti odavno poznatih u biodinamičkoj poljoprivredi.

Aerobna biofermentacija kao pasivna metoda za dobijanje kompostnih čajeva poznat je u Evropi duže od 100 godina. Danas se ona usavršava: ugradr-njom specijalne pumpe i aeratora, kao i obogaćivanjem rastvora: katalizatorima čitavog procesa prostim šećerima: melasom, sladom sirupom šećerne' trske, sokom jabuka, potom kvascem i različitim biljnim ekstraktima: koprivom, ju-kom i crnim gavezom te huminskim i fuivo kiselinama i fino mlevenom morskom travom. Biofermentisana kompostna masa se koristi u isto vreme kao idealni filter koji potpomognut finim pamučnim platnom ne dozvoljava krupnijim česdcama da oteknu u rastvor, ali korisni mikroorganizmi uključujući hife gljivica i nematode ostaju u njemu. Danas se po istom principu podižu velika industrijska postrojenja za dobijanje kompostnih čajeva.

U konceptu biodinamičke poljoprivrede koriste se tzv. biodinamički preparati BD 502 (cvasti hajdučke trave Acheillea mile folium), BD 503 (cvetovi kamilice Matricaria chammilla), BD 504 (ćele biljke koprive u punom cvetanju Utrica dioica), BD 505 (hrastova kora Querqus robur), BD 506 (cvetovi maslačka Taraxacum officinale), BD 507 (cvetovi valerijane Valeriana officinalis), dok se za preventivno suzbijanje biljnih bolesti koristi preparat BD 508 na bazi rastavića (Eqisetum arvense). Brojni su naučni dokazi njihove efikasnosti u pripremanju komposta, održavanju zemljišne plodnosti i uspešnom gajenju povrća na biodinamičkim osnovama (Carpenter-Bogs Lynne, 1997).

S obzirom da se u organskoj proizvodnji povrća upotrebljavaju velike količine komposta i pe leti ran ih organskih đubriva, Često se zbog obezbeđivanja njihove

20

nesmetane mineralizacije i pored instaliranog sistema kap po kap za najvažnije povrtarske useve paradajz, papriku i krastavac, upotrebljavaju i mikro-rasprskivači malog dijametra vlaženja, koji obezbeđuju ravnomerno viaženje površinskog sloja zemljišta i u isto vreme preciznu aplikaciju tečnih organskih đubriva, ekstrakata, huminskih kiselina i sličnih.

SPECIFIČNOSTI ORGANSKOG GAJENJA POVRĆA U ZAŠTIĆENOM PROSTORU

Gajenje povrća na principima organske proizvodnje u zaštićenom prostoru, takođe ima sve više sledbenika, mada je skopčano sa nizom specifičnosti. Velika konkurencija tzv. eko povrća, koje se proizvodi u najmodernijim objektima zaštićenog prostora sa insect-proof zaštitom i u hidroponskom sistemu gajenja uz veoma malo tretiranja pesticidima, umanjuje tržište i značajno utiče na cenu po kojoj se organski proizvod može plasirati u velikim hipermarketima i lancima supermarketa.

U zapadno evropskim zemljama za namene organske proizvodnje povrća se koriste visoki staklenici najnovije generacije, sa vrlo visokom transparentošću i visinom koja dostiže 6-8 m. Velika količina vazduha je u stanju da spreći značajnije temperaturne oscilacije tokom dana, a kad se tome pridodaju i termičke barijere i sistemi automatske zasene, onda je sasvim jasno da je idealnom unutrašnjom klimom smanjena mogućnost infekcija biljnim patogenima, ukoliko se pridržavamo strogih fitosanitamih pravila.

Upotreba plastike i polikarbonata u poljoprivredi sve više dobija na zamahu,

21

omogućivši značajne prednosti u kontroli najvažnijih faktora spoljne sredine: intenziteta i jačine svetlosti, temperature i vlažnosti vazduha, temperature i sadržaja vlage u zemljištu, ali i uštede mašinskog i ljudskog rada i kontroli biljnih bolesti, korova i štetočina. U odnosu na staklo polietilenska folija ima neke prednosti, koje su posebno izražene tokom letnjeg perioda kada je u savremenim objektima zaštićenog prostora mnogo lakše održavati temperaturni režim, što je posebno od značaja u organskoj proizvodnji povrća. Razlozi toga leže u činjenici da zagrejano staklo emituje tokom vrelih letnjih dana dugotalasno zračenje od 7000 do 15000 nm, kao i sva druga čvrsta tela zagrejana na temperatun 25-40°C, te je veoma teško ostvariti optimalne temperature.

U mediteranskom području, za proizvodnju povrća se koriste visoki plastenici, dok u nešto kontinentalnijim uslovima zaleđa Sredozemlja, najčešća po- 1 krivka modernih objekata zaštićenog prostora jeste sistem dvostrukih PE folija 1 sa komprimovanim vazduhom između dva sloja, rede dvoslojne ili troslojne, ’ struktuirane polikarbonatne ploče. Fotoselektivne folije su relativno nov pro-izvod, najpre osvojen u Izraelu, kojim je moguće u značajnoj meri umanjiti brojnost štetnih insekata i mogućnost prenošenja opasnih virusnih infekcija (Antignus et al. 1996).

Zbog svojih osobina najčešće se označavaju kao UV apsorbujuća ili AV-antivirusne folije. U kombinaciji sa insekt proof mrežama ova folija smanjuje u značajnoj meri primenu insekticida u suzbijanju lisnih vaši, bele mušice, tripsa, minera i drugih štetnih insekata, kao i pojavu fotosenzitivnih gljivičnih oboljenja: sive truleži (Botrytis cinerea i fuzarioznog uvenuća (Fusarium oxysporum) te pojave crnila latica na ružama. Kod petoslojnih sofisticiranih polietilenskih folija zapravo možemo govoriti o menadžmentu svetlosti u cilju postizanja optimalnih usiova za gajenu vrstu povrća unutar zaštićenog prostora. Složene oči insekata za svoju funkciju podrazumevaju UV deo spektra sunčeve svetlosti koji direktno determiniše motoričke funkcije i ponašanje uključujući orijentaciju, navigaciju, ishranu i interakciju polova.

22

Kod antivirusnih folija transmisija svetlosti vidljivog dela spektra (400-700 nm) u potpunosti je uobičajena, za razliku od UV dela spektra do 300-380 nm, koji se filtrira, onemogućujući napad vektora (lisne vaši, bela mušica, trips, miner) i širenje virusnih zaraza (Momirović, 2002).

Novija neobjavljena istraživanja, i više specijalističkih radova i magistarskih teza u postupku izrade, ukazuju na veliku prednost pojedinih malč folija ne samo u pogledu bržeg zagrevanja zemljišta i izražene ranostasnosti, karakteru reflektovane difuzne svetlosti koja favorizuje zametanje i plodonošenje pojedinih vrsta povrća, već i u repelentnom dejstvu na različite vrste sovica, vaši, tripsa, grinja i minera (Momirović, 2004). Takve osobine pokazuju malč folije sa belim, srebrnim i žutim licem, dok naličje može biti crne ili braon boje, u zavisnosti od željenih performansi u pogledu provođenja akumulirane toplote u zemljište.

Neposredno pokrivanje biljaka polipropilenskom permeabilnom ili perfori-ranom folijom, tzv. flis folijom ili netkanim agrotekstilom (agril, lutrasil kover-tan, nec folija), dosta se koristi u povrtarstvu za ranu proizvodnju povrća. Osim sprečavanja izrađivanja dugotalasnog toplotnog zračenja, doprinosi u značajnoj meri i smanjenju toplotnih ekstrema, što je posebno značajno kod nekih povrtar-skih useva tokom najtoplijeg delà godine. Takođe, s obzirom da je permeabilna za vodu i vazduh, omogućuje nesmetanu proizvodnju bez uklanjanja, pri čemu ova fina, ultra laka folija u isto vreme sprečava insekte i druge štetočine da se hrane na usevima i na taj način prenose virusnu infekciju.

Sezonska proizvodnja povrća na strogim biološkim osnovama može se zasnovati i u niskim tunelima, ili pak, u tunelima visine čoveka, gde se za krastavac recimo koriste specijalno prilagođene polietilenske folije plave boje, u kojima je infekcija plamenjačom Pseudoperonospora cubensis smanjena za neverovatnih 96% i gde je u velikoj meri smanjena brojnost vektora virusa i virusnih infekcija, poput najdestruktivnijeg klostero virusa žute patuljavosti (CYSDV), na koji je veoma mali broj híbrida krastavca u svim tipovima tolerantan ili rezistentan. (Momirović, 2004).

23

Za razliku od proizvodnje na otvorenom polju, gde se različitim merama trudimo da uvećamo populaciju brojnih vrsta solitamih insekata, prirodnih polinatora: očuvanjem prirodnih ekosistema ili recentnih ostataka u poljoprivredno proizvodnim područjima, uključujući1 i adekvatne izvore paše tokom čitave sezone. U zaštićenom prostoru, korišćenje polinatora je uobičajeno i u konvencionalnoj tehnici gajenja povrća, dok u organskim sistemima gajenja paradajza, paprike, plavog patlidžana, dinje, tikvice i jagode, bumbari predstavljajunajbolje resenje, s obzirom da pulsirajuća vazdušna strujanja ili električne zujaiice. niti su dovoljno efikasne, niti su fitosanitamo dovoljno bezbedne, s obzirom na opasnost od. iniciranja pojave sive truleži i drugih fitopatogena. (www.koppert.com; www.biobest.com). S druge strane, kada su noći hladne (kod nekih mesnatih hibrida paradajza t° < 16; kod grozdastih t° < 14), žig tučka je duži od antera prašnika, nema dovoljno polena, polen je vlažan i lepljiv, te je oplodnja veoma slaba (Zaidan, 1999). U odnosu na kontrolnu varijantu bez oplodnje, primenom hormona u konvencionalnom gajenju se u ranom gajenju paradajza dobija prinos veći za 6%, dok se korišćenjem polinatora, prinos uvećava za čitavih 43%.

SISTEMI INTEGRALNE ZAŠTITE USEVA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI POVRĆA

U organskom gajenju povrća, cveća i začinskog bilja, efikasno suzbijanje korova, bolesti i štetočina predstavlja ključni faktor uspeha i najčešće, najveću stavku u pogledu utroška radne snage po jedinici površine. U cilju prevencije negativnog efekta pratilačkog kompleksa na kvalitet i prinos povrća, odnosno njegovog pravovremenog dozrevanja i pristizanja za tržište, potrebno je pristupiti njegovoj efikasnoj kontroli na nivou praga štetnosti, usvajanjem specifične strategije, koja obavezno podrazumeva integralni pristup, odnosno kombino-vanje svih raspoloživih tehnika i metoda.

Primena odgovarajućih agrotehničkih mera mora biti usmerena ka povećanju

24

biodiverziteta agrofitocenoze i redukciji slobodnih ekoloških niša koje popunjavaju različite vrste pratilačkog kompleksa i smanjenju pristupačnosti neophodnih resursa za razviće gajenih biljaka. Veći biodiverzitet useva podrazumeva uključivanje većeg broja vrsti u rotaciju, a samim tim dolazi promene načina obrade zemljišta, što vodi boljoj vremenskoj i prostornoj eksploataciji pristupačnih resursa (Dekker, 1997).

U borbi protiv korova, bolesti i štetočina gajenih useva poseban značaj ima plodored, kao nezaobilazna biološka mera sa fitosanitarnim dejstvom. Posebno je veliki značaj fitosanitame uloge kada govorimo o konsocijacijama i združenoj setvi. Pođimo od primera kako kada crni luk i mrkvu sejemo u naizmenične redove imamo značajno smanjenje napada lukove odnosno mrkvine muve u odnosu na Čiste useve. U odsustvu primene hemijskih preparata u zaštiti, dobre i delotvome kombinacije susednih kultura imaju presudan značaj. U nekim krajevima sveta dosta se koristi alejni sistem gajenja višegodišnjih zasada i povrtarskih kultura. Tako je u tropskim zemljama uobičajena kombinacija gajenja banane kukuruza ili manioke, dok se u umerenom pojasu mladi višegodišnjih zasadi do stupanja na rod koriste za gajenje, najčešće korenasto-krtolastog i lukovtčastog povrća, od kojih neke vrste poput belog luka imaju izvanredan povratan alelopatski uticaj.

Pravilan odabir adaptibilnih sorata i hibrida poljoprivrednog bilja uopšte, a posebno najrazličitijih povrtarskih vrsti, začinskog i aromatičnog bilja, cveća i ukrasnog bilja, selekcionisamh za specifične ekološke uslove, načine i ciljeve proizvodnje, kao i kvalitet i zdravstveno stanje semenskog materijala predstavljaju jedan od najvažnijih preduslova uspeha u proizvodnji. Tolerantnost/rezi-stentnost novih selekcija bitan je preduslov njihovog prihvatanja za sisteme organske gajenja (Francis, 1991). Osim otpornosti, izbor sorte i hibrida mora se zasnivati na preciznoj proceni potrošačkih navika određenog tržišta i očekivanom finansijskom rezultatu tokom sezone plasmana. Naime, ne samo kvalitet, već i tržišnost u širem smislu, umnogome određuju izbor sorti i hibrida.

25

STRATEGIJA KONTROLE KOROVSKE VEGETACIJE

Izboru preduseva i integrisanju mehaničkih i bioloških mera suzbijanja korova treba posvetiti veliku pažnju, naročito u usevima koji imaju sporiji inicijalni porast i razviće i slabiju kompetitivnu sposobnost: luk, praziluk, mrkva (Kovačević i Momirović, 2000; 2004). Izvanredni predusevi su strnine, naročito ukoliko nisu zakorovljeni otpornim korovskim vrstama, poput mišjakinje. Za pojedine useve su u određenim agroekološkim uslovima utvrđeni optimalni modeli kontrole korova. Tako je pat koeficijentima moguće izraziti pad prinosa krompira u zavisnosti od dinamike korovske populacije, uslovljene izborom preduseva, načinom obrade zemljišta i kombinovanjem bioloških i mehaničkih mera suzbijanja.

Gajenje pokrovnih useva utiče se na smanjenje potencijalne zakorovljenosti. (Buhler, 1998). Uloga pokrovnih useva je dakle, da svojim brzim i snažnim porastom vrši konstantan pritisak na populaciju korova. Odabiru i selekciji takvih vrsta sa

26

sposobnošću gušenja korovske vegetacije posvećuje se velika pažnja. Gušenjem korova pokrovnim usevima ne mogu se rešiti svi problemi u njihovom suzbijanju. Gajenje ovih useva mora se kombinovati sa drugim metodama kontrole u jedan integralni sistem, koji uspostavlja konstantan pritisak na korovsku sinuziju, povećavajući biodiverzitet: u agroekosistemu i zauzimajući slobodne ekološke niše. Grahorice Vicia villosa i Vica hirsuta pokazale su izuzetne rezultate kao pokrovni usevi koji se koriste u konvervzacijskim sistemima gajenja povrća. Teasdale (1993) iznose podatke daje ozima grahoricav smanjila brojnost korova za 70-78%, a njihovu masu za 52-70%. Neke kupus-njače kao repica, ogrštica i slačica veoma su dobri predusevi, gaje se kao zimskf pokrovni usevi i zaoravaju pred sadnju krompira ili se kombinuju sa redovima krompira u određenim proporcijama. Mnogi autori kao jedan od najefikasnijih pokrovnih useva u inhibiciji korova ističu belu slačicu Sinapis alba. Kod plodovitog i kupusnog povrća koje se rasađuje, izvanredni rezultati postižu se e korišćenjem raži (Secale cereale) kao prethodnog, pokrovnog useva, koji velikom masom rezidua nakon košenja ili tarupiranja, uspešno doprinosi efikasnoj kontroli korova (Smeđa i Wilier, 1996; Hoyt et ai. 1996),

Važna komponenta strategije borbe protiv korova su direktne mere borbe različite prirode, mehaničke, fizičke i biološke. U mehaničkoj borbi protiv korova ukazaćemo samo na onu najvažniju a to je obrada zemljišta bilo da je u pitanju osnovna, dopunska ili kao komponenta mere nege useva. Obradom zemljišta se povećava efikasnost suzbijanja korova zahvaljujući, pre svega, zaoravanju korovskih semena i smanjenju regenerativne sposobnosti višegodišnjih korova.

Konačna predsetvena priprema zemljišta obavlja se ranije kako bi nakon inicijalnog klijanja korova nekim od fizičkih mera borbe: plamenom, kuitivi-ranjem ili podrezivanjem smanjili potencijalnu zakorovljenost. Novi metodi direktne setve pneumatskim ubušivanjem semena tak ode doprinose smanjenju zakorovljenosti. Organska đubriva unose se direktno u zonu rizosfemog sloja, neposredno pored reda, čime se direktno utiče na povećanje komperitivne sposobnosti useva (Rasmunsen, K, 2002).

27

Osim klasičnih međurednih kultivatora i plevilica sa različitim tehničkim rešenjima radnih organa (Bond i Grundy, 2001), razvijaju se i nova oruđa za mehaničko suzbijanje korova, kao npr. sistem hidraulički vođenih, rodrajućih četki, koje u fazi 2 do 4 prava lista korova uništavaju od 45 do 90% jedinki korova, pri Čemu je intenzitet oštećenja na klijancima mrkve npr. uslovio proredi vanje 5 do 24% (Fogelberg i Dock Gustavsson, 1999).

U mnogim povrtarskim usevima okopa vanje, pievljenje, čupanje ili drugi načini manuelnog suzbijanja predstavljaju još uvek vrlo značajan metod integralnog pristupa kontrole korova. Melander i Rasmussen (2001) su u usevima mrkve, crnog luka i praziluka iz direktne setve kombinovali naklijavanje semena, drljanje, suzbijanje plamenom i okopavanje, pri čemu su ustanovili da se plevljenje kao vrlo skupa mera suzbijanja može uspešno zameniti kombinacijom drugih fizičkih mera borbe.

Nastiranje zemljišne površine različitim materijalima može biti dobra način u sprečavanju klijanja i smanjenju klijavosti, ali ne mnogo efikasno posebno prema višegodišnjim korovima. Kao postupak obično se koristi u gajenju intenzivnijih useva, uglavnom plodovitog povrća. Za malčiranje se koriste organska materija odnosno razni žetveni ostaci ili živi - pokrovni usevi. Korišćenje poli-etilenskih male folija nije zabranjeno, ali se na različite načine farmeri ohrabruju da izbegavaju njihovu primenu, dok je malč papir i celuloza sasvim prihvatljiva varijanta. Fotorazgradive i biorazgradive folije apsolutno su neprihvatljive u organskoj proizvodnji jer zaostaju u zemljištu i teško ga zagađuju.

Postupak solarizacije umnogome smanjuje rezerve korovskih semena u zemljištu. Prema navodima Campiglia et al. (2000) primena tanke, transparentne poiieđlenske folije tokom jula i avgusta, omogućuje eliminisanje rezervi korovskih semena velikog broja vrsti, osim mišjakinje Stellaria media i crne pomoćnice Solatium nirgum. Smanjenje zakorovljenosti kod narednog useva karfiola iznosilo je čak 95% izraženo u suvoj masi. Prema Horowitz-u et al. (1983), temperature zemljišta mora ispod malča da dostigne 45 °C, kao kritični nivo za eliminisanje klijavosti korovskih

28

semena.

STRATEGIJA KONTROLE NEMATODA

Parazitske nematode zemljišta, predstavljaju ozbiljno ograničenje za uspeš-nu povrtarsku proizvodnju u organskim sistemima gajenja. Njihova prisutnost zavisi od fizičkih osobina zemljišta, od osobina klime i samog tehnološkog procesa. Laka zemljišta u toplijim klimatskim regionima, mnogo su više predispo-nirana za pojavu parazitskih nematoda. Neke su strogo specifične u pogledu domaćina, kao npr. Glopodera sp. na krompiru, dok najveće štete povrtarskoj proizvodnji nanose ektoparazirske nematode iz roda Meloidogine, Heterodera i PratyLenchus.

Intenzivni sistemi gajenja povrća, osim visoke profitabilnosti, podrazume-vaju i određeni rizik u pogledu očuvanja životne; sredine (Glaze, 1984). U cilju zaštite

29

ozonskog omotača sa početkom novog milenijuma zabranjeno j<a koriš=-ćenje metilbromida u> dezinfekciji zemljišta,, što nameće potrebu efikasne supstitucije ovog fumiganta u kontroli potencijalne zakorovljenosti, zemljišnih nematoda, nekih artropoda, a posebno obligatnih gljivičnih oboljenja. (Zhang,, 1997). Kao mogući supstituenti u konvencionalnoj proizvodnji nameću se hlorpikrinva posebno dobru herbicidnu aktivnost iskazao je metil jodid. Problem efikasnog suzbijanja pratilačkog kompleksa u povrtarskim usevima posebno je izražen ako se ima u vidu njihova mnogo manja kompetitivnost u odnosu na korovske vrste, na zemljištima zaraženim nematodama (Zancada, 1998). Zato se u konvencionalnim sistemima gajenja povrća obično prelazi na hidroponski system gajenja i korišćenje inertnih supstrata.

Preventivne mere, kojima se sprečava svaka kontaminacija zemljišta, korišćenjem nepoznatog sadnog materijala, pozajmljivanje alata, priključnih mašina bez detaljnog čišćenja i dezinfekcije ili korišćenje nesertifikovanog komposta ili drugih organskih đubriva, veoma su važne u očuvanju osnovno proizvodnog resursa u organskom gajenju povrća.

Mnoge agrotehničke mere deluju pozitivno u pogledu smanjenja Šteta od nematoda u povrtarskoj proizvodnji. Neke kompostirane materije, osim što povoljno deluju na procese ostrukturivanja, sadrže i određene toksine, ili povećavaju populaciju bakterija i gljivica, ili pak drugih nematocidnih agenasa (Akhtar i Malik, 2000). Neke američke kompanije su za potrebe organske poljoprivrede počele da melju hitinski omotač školjki i rakova (Eco POLY™), čijim se unošenjem u zemljište povećava populacija specifičnih gljivica koje razaraju hitin u jajima i samim nematodama.

Danas se u svetu mnogo radi na proučavanju nematocidnog efekta koji pri gajenju povrća u zaštićenom prostoru imaju neven, dragoljub, kadifice. ili neke druge vrste cveća, odnosno kompostiran biljni materijal ili uljne pogače nekih tropskih i suptropskih biljaka kao što su nim ili karanja. O alelopatskom uticaju izluče vina korena ili nadzemnih organa biljaka određene vrste na one iz iste botaničke porodice, a pogotovo na vrste iz drugih familija veoma se mnogo zna iskustveno, da bi se tokom

30

poslednjih decenija prišlo i ozbiljnom i obimnom naučno-istraživačkom radu u svetu. Strna Žita, kukuruz, neke grahorice, crni luk, beli luk i špargla dobri su predusevi kod useva koji su jako osetljivi na nematode poput krastavca npr. dok su vigna i raž vrlo poželjni, jer svojom potpunom rezistentnošću smanjuju brojnost populacije na prihvatljiv nivo. Neke korovske vrste služe kao prelažni domaćini na kojima se populacija održava, kao npr. Digitaria sanguinalis, Ambrosia artemisifolia, Xanthium stnunarium. Sudanska trava i sirak pak, sadrže alelohemikalije koje imaju vrlo jak nematociđni efekat (Wider i Abavvi, 2000). Repica, ogrštica i slaćica, sadrže glukozinolate koji ta-kođe poseduju značajan nematociđni efekat, te su veoma dobri predusevi, naročito kada se kao ozimi po krovni use vi inkorporiraju u zemljište neposredno pred sadnju (Brown i Moira, 1997).

Kada govorimo o kadificama (Tagetes patuld) i njihovom nematocidnom efektu, onda treba napomenuti da u usevu paradajza nije dovoljno posaditi par biljaka i time postići dobre rezultat (Sheperd, 1997), koji potiču od dejstva ozona oslobođenog korenovim sistemom. Najbolje su one sorte koje brzo rastu, imaju veliki habitus, kako bi količina zelene mase kod zelenišnog đubrenja bila što veća. Paradajz se obično rasađuje 10 do 14 dana nakon inkorporacije zelene mase.

Indijski seljaci stotinama godina koriste drvo "nim" (Azadiracta indica) u kontroli bolesti, štetnih insekata i grinja. Osim registrovanih biopesticida koji su najčešće ekstrahovani iz semena, u velikoj upotrebi za inkorporaciju u zemljište su i uljne pogače, koje imaju sporodelujući nematocidni efekat (Riga i Laza-rovitz, 2001) i ne deluju fitotoksično na korisne zemljišne mikroorganizme. Danas se obično uljne pogače obogaćuju biljnim hranivima koja nisu sintetskog porekla, pa su certifikovana za organsku proizvodnju povrća; Ulja mnogih začinskih i aromatičnih biljaka, npr. timol, karvakol, su takođe čak i u vrlo niskim koncentracijama 1 ppm vrlo efikasna u suzbijanju nematode u juvenilnim stadij umima (Oka et al. 2001). Najbolje efekte pokazali su: morač, menta, ori-gano i dr.

Kada govorimo o bionematocidima, mada ih je registrovan veći broj, Anon

31

(1997) ističe izuzetne rezultate Myrothecium verucaria, kao komercijalnog preparata Di Tera™, mada se među mnogim biopesticidima koji deluju na zemljišne patogene izdvajaju i neki koji imaju nematocidni efekat: Trichoderma harzianum, Verticillium clamydosporum, Bacillus thuringiensis i dr..

Upotreba vodene pare je najviše korišćen postupak dezinfekcije zemljišta u objektima zaštićenog prostora, koji još uvek daje određene rezultater ali nikako ne oslobađa zemljište nematoda u potpunosti.

Plavljenje je mera kojom se može kontrolisati njihova brojnost u toplijim krajevima, sa obiljem pristupačne vode za navodnjavanje, kada se tokom najtoplijeg dela leta, periodično svakih 14 dana plavi zemljište, u periodu od 7 do 9 meseci, a potom obrađuje.

Solarizacija zemljišta predstavlja najnoviji postupak izlaganja rezervi ko-rovskih semena, inokuluma gljivičnih oboljenja i reproduktivnih organa zemljišnih štetočina visokim temperaturama u trajanju 5-6 nedelja ispod transparentne i vrlo tanke plastične mulch folije uz obezbeđenje adekvatne zemljišne vlažnostiElmore. 1993). Soiarizacija se praktikuje u toplijim prede li ma sveta, gde su leta ¿arka i duga. Tanka, transparenata poiietilenska folija uz povećanje toplotnog. Kapaciteta zemljišta preciznim navodnjavanjem sistemom kap po kap. uslovljava podizanje temperature zemljišta, čime se uništavaju nematode. U Americi je razvijen postupak tzv. biofumigacije. Naime, zahvaljujući unošenju biljnih ostataka pred use va iz porodice Brasicaceae, pojačava se efekat solarizacije i korišćenja specijalnih PE folija i izjednačava sa konvencionalnom upotrebom metil bro-mida (Chelami i Olson, 1997) kao obavezan postupak u organskom gajenju paradajza. Ima radova koji ukazuju da crvena boja PE mulč folija takođe doprinosi značajnom smanjenju šteta od nematoda.

Rezistentnost odnosno tolerantnost na nematode je poslednjih godina klasičnim metodama selekcije razvijena najviše kod novoselekcionisanih hibrida paradajza, traže

32

se izvori rezistencije kod paprika i već su u tipu kalifomijskog čuda ostvareni prvi rezultati (Sanchez, 1997). Treba napomenuti, daje rezistentnost/tolerantnost na nematode uslovnog karaktera. Naime, u slučajevima ozbiljnijih infekcija nekim drugim fitopatogenima, napada tripsa, grinja ili bele mušice, ili pak ozbiljnijih stresova uslovljenih neadekvatnim navodnjavanjem i ishranom, velikim oscilacijama dnevnih i noćnih temperatura, dolazi do naglog slabljenja biljke i njene tolerantnosti.

Kalemljenje ras ada je u poslednje vreme jedan od najčešćih postupaka u kojem se na specijalne podloge kaleme, paradajz, a najčešće vrste vrežastog povrća: krastavac, tikvica, dinja i lubenica. To je danas veoma raširena praksa u svetu, posebno među povrtarima u Jugoistočnoj Aziji i na dalekom Istoku. I kod nas se uobičajenim postupkom vertikalnog zaseka ili na probojac odavno i masovno kalemi lubenica na vrg, prvenstveno u konvencionalnoj proizvodnji, kako bi se ostvarila veća adaptibilnost na stres, prvenstveno uslovljen sušom, ali i umanjile posledice nepotpunog plodoreda i pojave Fusarium oxysporum ssp melonis. U ogledima na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu testirani su različite podloge za kalemljenje i njihova kompatibilnost sa preovlađujućim hibri-dima lubenice, dinje i krastavca. Među brojnim podlogama koje je moguće koristiti u organskoj proizvodnji krastavca, izdvajamo hibridizovanu podlogu Cucurbita maxima x Cucurbita moshata, koja je za razliku od Lagenaria ficifolia značajno otpornija na zemljišne bolesti i štetočine, obezbeđujući da plemka, a kasnije nova biljka ima. odličnu tolerantnost na pepelnicu i plamenjaču krastavca.

33

STRATEGIJA KONTROLE BROJNOSTI ŠTETOČINA

Kod nekih vrsti tvrdokrilaca. još uvek značajnu meru u suzbijanju štetnih insekata u organski gajenom povrću može predstavljati sakupljanje i uništavanja kolonija, jaja. larvi ili maga, iako to svakako ne može biti jedina mera kontrole brojnosti populacije. Mada interesovanje za korišćenje aparata i mašina sa jakim usisnim strujanjem vazduha za sakupljanje štetnih insekata datira još sa kraja 80-tih godina ni danas ovaj način mehaničke kontrole brojnosti štetnih insekata nije u većoj meri ušao u praktičnu upotrebu. Brojni radovi međutim ukazuju na realne pretpostavke efikasnog korišćenja ovakvih tehničkih rešenja u kontroli populacije insekata u usevima jagode, krompira, salate i dr. Kao najvažniji problemi u njihovoj primeni

34

navode se prvenstveno veoma visoka cena ovakvih mašina, vrlo komplikovana tehnička rešenja, nemogućnost rezidualne kontrole, veliki broj prohoda i gaženje teškom mehanizacijom i negativan uticaj na širenje nekih bolesti kao što su pepelnica i siva trulež. Kod nekih useva kao Što je salata, insekti uglavnom napadaju donje listove i nalaze se na naličju (biljne vaši), tako da usisavanje nije najuspešniji metod u njihovoj kontroli. Druga istraživanja govore da strahovanja kako će vakumiranje usisati i značajno umanjiti populaciju korisnih insekata, predatora, parazitoidnih insekata i polinatora nisu opravdana (Grossman, 1990; 1997). Najviše u upotrebi ovakvi aparati se nalaze u praćenju populacija štetočina za efikasnu IPM kontrolu.

Uspešno suzbijanje krompirove zlatice često je pravi pokazatelj mogućnosti proizvodnje povrća bez upotrebe konvencionalnih pesticida. Naime, osim krompira, zlatica sa još većom žestinom napada plavi patlidžan, a takođe i paradajz, duvan, papriku, petunije, pa čak i useve kupusnog povrća, kao i neke korovske vrste. Čak i kada se krompir gaji u izolovanim prirodnim ekosistemima, nakon inicijalne godine je neophodno razraditi ozbiljnu strategiju kontrole brojnosti ove štetočine. S obzirom da odrasli insekti prezimljavaju u zemljištu, na dubini 30 do 45 cm, održavanje manje površine useva krompira nakon završetka vađenja omogućuje prikupljanje imaga i kasnije tokom jesenje duboke obrade, efikasno uništavanje i smanjenje pritiska

U klasičnim plodoredima, plan rotacije, učestalost vraćanja, kao i razmeštaj polja, odnosno, blizina polja na kome je usev krompira bio u prethodnoj godini i vrste graničnih useva za aktuelno polja krompira, imaju presudan uticaj ne samo za pojavu krompirove zlatice, već i crne pegavosti (Alternaria solani) (Weisz, 1994). Korišćenje klopki od plastike, raspoređenih duž ivičnih duži parcela krompira, patlidžana ili paradajza, takođe je dosta uobičajena mera praćenja kre-broja gljivičnih oboljenja velikog broja vrsti povrća, cveća i začinskog bilja. Iz gljive Trichoderma harzianum je razvijen biopesticid TRICHODEX™ koji deluje na sivu trulež, ali i preparat ROOT-SHIELD™ od soja rifai KRL-AG2 (T-22), koji deluje na Pythium spp. Rhizoctonia spp., Verticillium spp. i Sclerotinium spp. U Evropi se najviše radi na korišćenju gljivice Trichoderma viridae POLYVERSUM™ (Waksmundzska i Mazur, 2001) u

35

suzbijanju fuzarioznog i verticilioznog uvenuća različitih vrsti povrća cveća i začinskog bilja. Započeto i uvođenje drugih preparata POLYGANDRUM™ Phythium oligandrum u našu zemlju i uskoro će biti saopšteni i prvi rezultati u korišćenju ovog: preparata (Vukša, 2004).

Pa ipak, svakako najznačajnija inovacije su korišćenje korisnih insekata -predatora, što predstavlja uobičajen komercijalan proizvod dostupan iz većeg broja specijalizovanih kompanija Koppert, Biobest, Yard Mordekhay i dr.

U suzbijanju vaši koriste se parazitske ose Ahidus colemani, Aphidus eri, Aphelinus abdominalis zatim zlatooka Chrysopa camea, te bubamara Adalia bipunctata i muva galica Ahidoletes aphidimiza. Verticilium lecanii VERTALEC™ je novi biopesticid razvijen u holandskoj firmi Kopert, name-njen biološkom suzbijanju bele mušice i vaši.

Bele mušica (Trialeurodes vaporariorum), se teško suzbija u zaštićenom prostoru, te je korišćenje predatora veoma važno u kontroli brojnosti. Najviše se koriste parazitske ose Encarsi formosa, Eretmocerus eremicus, Eretmocerus mundus i predatorska vrsta stenice Macrolophus caliginosus.

U kontroli štetnih grinja u prvom redu Tetranichus urticae, osim već pomenute vrste Macrolophus caliginosus, koriste se predatorske grinje Phytoseiulus persimilis i Amblyseius califomicus, te muva galica Feltiella acarisuga (Malais i Ravansberg, 2003).

Suzbijanju duvanovog i kalifomijskog tripsa (Thrips tabaci, Frankliniella occidentalis) posvećuje se značajna pažnja, s obzirom na velike probleme s kojima se srećemo u organskoj proizvodnji povrća, prvenstveno u zaštićenom prostoru, mada ovi štetni insekti nanose velike probleme i u proizvodnji lukova, paprike, kupusnjača i drugih vrsti povrća na otvorenom polju, posebno u godinama sa vrelim i sušnim

36

prolećima i ledma. Trips prenosi perzistentne viruse, u prvom redu virus bronzavosti tj. virus pegavog uvenuća (TSWV), kao i virus žute kovrdžavosti vrha (TYLCV). Najpre treba pomenuti da se za praćenje njihove brojnosti koriste lepjive ploče plave boje, mada se takođe može koristiti i standardna žuta lovna ploča, najbolje postavljene duž redova U kontinentalnim krajevima, kao; zimski pokrovni use v treba- odabrati ovas, umesto pšenice ili raži, s obzirom da trips slabije prezimljava na usevu ovsa kao domaćinu. Kao i za sve ostale vrste Štetnih insekata veoma je značajno higijena proizvodnog polja i pravovremeno eliminisanje korova, kako iz useva, tako i sa staza, puteva i međa, te obližnjih ruderalnih staništa. Pravilno navodnjavani use-vi povrća u organskom sistemu gajenja i dobro izbalansirano đubrenje, bez pre-komemih količina azota, takođe umnogome mogu doprineti uspešnoj kontroli ove. vrste insekata koje prenosi perzistente, vrlo opasne viruse. U kontroli se koriste biljni ekstrakti belog luka, rotenon, pitetrin, nim i dr. Ne. treba zaboraviti da se nikotinski ekstrakti ne. smeju koristiti u organskoj poljoprivredi za suzbijanje štetnih insekata.

Najčešće korišćeni biljni ekstrakt od belog luka i kajena ili habanero ljutih paprika, spravljaju sami farmeri svojeručno. Pošto sadrži dosta kapsaicina, kom-binovan sa dobro rafinisanim biljnim uljima, pokazuje veoma dobar insekticidni efekat. Od biopesticida najviše se koriste oni na bazi gljivice Beauvaria bassiana u intervalima 7-10 dana.

Za suzbijanje tripsa u zaštićenom prostoru se koriste najčešće predatorske grinje Amblyseius cucumeris, Amblyseius dégénérons i Hypoapsis spppredatorske stenice Orius spp. i novi biopesticid VERTALEC™ (Verticilium lecanif).

Kada je reč o minerima (Lyriomiza bryonie, Lyriomiza trifolii) u njihovoj kontroli koriste se u prvom redu parazitske ose Danchusa sibirica, Dyglipus isaea i Opius pallipes.

37

STRATEGIJA KONTROLE BILJNIH BOLESTI

U organskom gajenju povrća, svakako da vrlo važno, ako ne i najvažnije mesto pripada uspešnoj kontroli biljnih bolesti. Efikasnost zavisi u prvom redu od preciznog i pravovremenog integrisanja brojnih agrotehničkih, fizičkih, krajnje ograničenih hemijskih i bioloških mera borbe. Najpre treba naglasiti da je korišćenje bakarnih jedinjenja dozvoljeno u organskoj proizvodnji povrća, te u preventivne hemijske mere zaštite obavezno treba uključiti primenu preparata na bazi bakra, ali treba voditi računa da doze, učestalost i način primene ne dovedu do toksičnih količina ovog mikroelementa u zemljištu (Cowal i Haoseback. 1995). Ukoliko se recimo koristi

38

bordovska čorba, onda broj tretmana ne bi smeo da pređe 3 do 5 u jednoj sezoni gajenja povrtarskih useva. U upotrebi se nalaze i brojni preparati na bazi vodonik peroksida, a kod nas je registrovan preparat PERF1T™, kao pomoćno lekovito sredstvo, dozvoljeno u kontroli biljnih bolesti u organskim sistemima gajenja povrća. Kao vrlo uspešno sredstvo u kontroli prvenstveno pepelnice na vrežastom povrću, ali i plamenjače, te crne pegavosti i sive truleži kod plodovitog povrća, koristi se soda bikarbona u kombinaciju sa biljnim uljima i tečnim sapunom kao sufraktantom (Ziv i Zitter, 1992).

Fitosanitarne mere, u prvom redu čišćenje biljnih ostataka na kojima se zadržava inokulura, uništavanje i uklanjanje izolovanih deiova useva na parceli, ili inficiranih listova i deiova biljke ima veoma značajno mesto. Sprečavanje Širenja infekcije često podrazumeva primenu preparata na bazi sirćetne kiseline ili tarapiranje, kako se zaraza ne bi širila na ostale delove proizvodnih površina. Već smo napomenuli da neizbalansirana ishrana azotom, praćena prekomemim, nepravilnim navodnjavanjem, prvenstveno kišenjem, dovodi do epifitotičnog Širenja pojedinih bolesti, zbog čega danas mikronavodnjavanje sistemom kap po kap i mikro rasprskivačima ima veliku prednost u organskim sistemima gajenja povrća.

Kada govorimo o bolestima korena i prizemnog dela stabla, veoma je važno znati, da se osim uspešnog korišćenja različitih kompostnih ekstrakata, bio-fermentisanih biljnih kompostnih i pripravaka, sa vrlo izraženim delovanjem protiv različitih vrsta patogena, veoma intenzivno radi na dobijanje velikog broja biopesticida. Na patogene povrtarskih useva koji se razvijaju u zemljištu i napadaju koren i prizemni deo stabla deluje veći broj biopesticida, različitog spektra i mehanizma. U poslednje vreme najviše u upotrebi je rod Trichoderma, koji služi kao neiscrpni resurs sintetisanja novih biopesticida za uspešnu kontrolu velikog broja gljivičnih oboljenja velikog broja vrsti povrća, cveća i začinskog bilja. Iz gljive Trichoderma harzianum je razvijen biopesticid TRICHODEX™ koji deluje na sivu

39

trulež, ali i preparat ROOT-SHIELD™ od soja rifai KRL-AG2 (T-22), koji deluje na Pythium spp. Rhizoctonia spp.A Verticillium spp. i Sclerotinium spp.

U Evropi se najviše radi na korišćenju gljivice Trichoderma viridael POLYVERSUM™ (Waksmundzska i Mazur, 2001) u suzbijanju fuzarioznog i verticilioznog uvenuća različitih vrsti povrća cveća i začinskog bilja. Započeto i uvođenje drugih preparata POLYGANDRUM™ Phythium oligandrum u našu zemlju i uskoro će biti saopšteni i prvi rezultati u korišćenju ovog preparata (Vukša, 2004).

Baciluss subtilis najviše se koristi u tretiranju semena i potapanju koren« rasada, a deluje na Rhizoctonia, Fusarium, Altemaria i Aspergillus. Prepara SERENADE™ često se koristi preventivno i za folijamo tretiranje u kontrol crne pegavosti i plamenjače. U iste svrhe takođe se koriste još i Pseudomona chlororaphis, koji uz to i odlično suzbija uzročnike padanja rasada, poput Phytium sp., dok Streptomyces gnseoviridis, preparat MYCOSTOP™ suzbija još i Alternaria, Phytoprora i Bortrytis.

ZAKLJUČAK

Posledice narušavanja ekološke ravnoteže u konvencionalnim sistemima zemijoradnje u procesima intenzifikacije primenom kemijskih sredstava, teške mehanizacije i različitim oblicima specijalizacije poljoprivredne proizvodnje su brojne

40

i zahtevaju adaptaciju i uvođenje novih tehnologija gajenja u biljnoj proizvodnji, diverzifikaciju gajenih vrsti i rejonizaciju shodno agroekološkim, tehnološkim i ekonomsko socijalnim specifičnostima određenog poljoprivredno proizvodnog područja.

Povećanje nivoa organske materije u zemljištu, stabilizacija strukture, uspostavljanje optimalno vodnog, vazdušnog, toplotnog i biološkog režima zemljišta, uravnoteženje nutritivnih ciklusa i hranidbenog režima, kao polazni elementi u kontroli erozije, zaštiti zemljišta i voda od nekontrolisanog zagađivanja i propadanja poljoprivrednog proizvodnog prostora, najvažniji su principi organske zemljoradnje uopšte, a posebno organske proizvodnje povrća i začinskog bilja. S obzirom na značaj i ulogu povrća u ljudskoj ishrani i činjenicu da se isto upotrebljava sveže ili delimično termički obrađeno, organski način proizvodnje posebno favorizuje biološku vrednost i zdravstvenu ispravnost namirnica.

Reafirmisana uloga plodoreda, sistemi višestrukih letina, koji uključuju gajenje poduseva, konsocijacije kompatibilnih useva, gajenje međuuseva i ozi-mih pokrovnih useva, te druge modifikacije sistema biljne proizvodnje, potom primena malč tehnike i konzervacijskih sistema neinverzne obrade zemljišta, te korišćenje organskih đubriva, komposta, huminskih kiselina i drugih organskih materija u održavanju strukture zemljišta i očuvanju nivoa plodnosti, predstavljaju osnovne agrotehničke principe na kojima se zasnivaju organski sistemi gajenja povrća, cveća i začinskog bilja, kao ekološki najprihvatljivijeg rešenja u globalnoj tranziciji poljoprivredne proizvodnje ka održivom konceptu razvoju.

Održiv karakter organskih sistema poljoprivredne proizvodnje nekad se zasnivao na samodovoljnosti gazdinstva u smislu maksimalnog smanjenja eksternih inputa, dok je danas osnovni cilj harmonično korišćenje raspoloživih prirodnih resursa, izostavljanje upotrebe sintetičkih kemikalija, mineralnih đubriva, pesticida i regulatora rasta, te korišćenje savremenih repromaterijala, bioloških agenasa i korisnih živih

41

organizama, posebno u integralnim sistemima zaštite useva i kontrole pratilačkog kompleksa.

42