POVRTARSTVO

Prof. dr Žarko M. Ilin

KORENASTO POVRĆE

Familija Apiaceae-ŠTITONOŠE

Familija Chenopodiaceae-PEPELJUGE

Familija Brassicaceae-KRSTAŠICE

KORISTI SE ZADEBLJALI KOREN U SVEŽEM STANJU,VARIVO, ZAČIN, DEHIDRIRAN, MARINIRAN,DUBOKO ZAMRZNUT I KAO DEČIJA HRANA

KORISTI SE I U ISHRANI KONJA, GOVEDA,SVINJA, ŽIVINE I PTICA

HEMIJSKI SASTAV MRKVE

84,82,15,6-

1,7-

2,1

88,771,886,420,291,672,64

1,03

79,2-91,10,53-2,23

3,36-12,080,10-0,710,54-3,472,33-5,57

0,60-1,74

VodaSirovi proteiniUkupni šećeri

Sirova uljaCeluloza

Bezazotne ekstraktivne mat.

Mineralne materije

ProsekGranične vrednosti

Sadržaj u listu prosek

Sadržaj u zadebljalom korenu mrkveHemijski sastav

% na svežu materiju

HEMIJSKI SASTAV MRKVE

ENERGETSKA VREDNOST ZADEBLJALOG KORENA JE 177,8 kJNUTRITIVNI KVALITET ZAVISI OD SADRŽAJA:ŠEĆERA -SAHAROZE U KSILEMU

-GLUKOZE U FLOEMUBELANČEVINABOJENIH MATERIJA-KAROTENOIDI

-LIKOPIN-ANTOCIJANI-HLOROFIL

KAROTENOIDI- posebno β-karoten (narandžasto obojene sorte)ZADEBLJALI KOREN SADRŽI: 10-18 mg.100 g-1 karotenoida

3-10 mg.100 g-1 β-karotena

LIST MRKVE SADRŽI: 6,2-6,4 mg.100 g-1 β-karotena

ZADEBLJALI KOREN PONEKAD IMA GORAK UKUSZBOG BIOSINTEZE I NAKUPLJANJA α-karotena ili ZBOG VIRUSNIH OBOLJENJA

ZADEBLJALI KOREN JE BOGAT: K, Ca, Fe, i B ali iŠTETNIM MATERIJAMA KAO ŠTO SU: NO2 i NO3

SPECIFIČNIM ETERIČNIM ULJIMA-11,4 mg.kg-1

SREDNJA I MALA AZIJADANAS JE DIVLJA MRKVA RAŠIRENA U EVROPI

AZIJII SEVERNOJ AFRICI

SPOMINJE SE KOD STARIH GRKA, RIMLJANA I EGIPĆANA

DANAS SE MRKVA U SVETU GAJI NA OKO 1.000.000 haSA PROSEČNIM PRINOSOM OD 22 t/ha OKO 50 % JE U EVROPI I TOU RUSIJI, FRANCUSKOJ, POLJSKOJ

U AZIJI SE NAJVIŠE GAJI U KINI

A NA AMERIČKOM KONTINENTU U SAD

U SRBIJI GAJI SE NA OKO 8.000 haSA PROSEČNIM PRINOSOM OD OKO 8,7 t/haU AP VOJVODINI MRKVA SE GAJI NA OKO 3.000 hasa prosečnim prinosom od oko 14 t/ha

GEOCENTAR POREKLA MRKVE

BIOLOŠKE OSOBINE MRKVEZahtev mrkve prema temperaturi

Biljka umerenog klimataSeme niče na 3-40COptimum za nicanje je 15-180C (200) tada mrkva niče za 8-15 dana

Otimalna t0C za rast vegetativnih organa je 180C,a za debljanje zadebljalog korena optimum je 20-220C

Optimum za formiranje generativnih organa je na nivou od oko 250CU fazi ponika može podneti blage mrazeve,a u fazi dobro razvijene rozete i zadebljalog korenadebljine olovke podnosi i do -100CZadebljali koren može podneti kratkotrajni mraz do -30C

Mrkva zaustavlja rast na temperaturi od 30C i iznad 300C

Period jarovizacije je 40-100 dana

Jarovizacija se odvija na temperaturi od 0-100C, optimum je 5-80C

Mrkva stadijum jarovizacije prolazi tokom čuvanja izvodnica(tokom zime) ili rano u proleće nakon sadnje izvodnica.Stadijum jarovizacije može da prođe i u fazi klicepa do 3-4 prava lista. Kod nekih sorti u predzimskoj setvi ili rano uproleće mogu se javiti cvetna stabla. Zbog pojave proraslicaneophodna je pravilna proizvodnja semena posebno visokih kategorija.

Zahtev mrkve prema svetlosti

Mrkva je biljka dugog dana izrazito heliofilna iima najveće zahteve prema svetlosti od svihiz ove familije

ZAHTEV MRKVE PREMA VODI

U odnosu na druge povrtarske vrste mrkva ima male zahteve prema vodi.

nicanja,stvaranje asimilacionog aparata,početak formiranja zadebljalog korena,odnosno faza 3-5 listova

Optimalna vlažnost zemljišta je 60-70 % od PVKNe podnosi kolebanje vlažnosti zemljištaU suvim uslovima obrazuje se sitan zadebljali koren,loš kvalitet, zadebljali koren ogrubi

U uslovima povišene vlažnosti zemljištazadebljali koren puca, zaostaje u porastu i truli

Kritičan period je faza:

DINAMIKA RASTA I RAZVIĆA MRKVEDugo niče 21-25 dana-skarifikacija

-piliranje-vlaženje-naklijavanje-podgrevanje

Pri pojavi kotiledonih listića primarni koren jena oko 10 cm dubineU početku brže rastu listovi i to do pojave 3-4 lista,a zatim zadebljali koren

Tehnološku zrelost mrkva dostiže za 90-120 danaU drugoj godini od sadnje izvodnica do cvetanjaprotekne oko 60 danaCvetanje je dugo 25-30 danaSeme je zrelo za oko 120 dana od sadnje

PROIZVODNJA MRKVESeje se u proleće, leto i pred zimuProizvodi se direktnom setvom semena, a može i iz rasada

ZAHTEV MRKVE PREMA ZEMLJIŠTU

MESTO MRKVEU PLODOREDU

Dolazi na II mesto

Pogodni predusevi su:krastavac,paradajz,paprika ipraziluk

U kombinovanomplodoredupogodna sustrna žita.Na isto mestodolazi posle 4 godine.

DOBRI PREDUSEVI

DOBRI PREDUSEVI

ALEVA NK

PREDUSEVI?

DOBRI PREDUSEVI

PREDUSEVI?

OBRADA?

OBRADA?

PRED SETVENA OBRADA?

PRED SETVENA OBRADA?

ĐUBRENJE MRKVE

ĐUBRENJE MRKVE

Sa 10 t/ha mrkva iznosi:34 kg N, 10 kg P2O5 i 50 kg K2O

60-200 kg N/ha, 60-240 kg P2O5 i 60-400 kg K2O

Brojna istraživanjau različitim uslovimaupućuju na velike razlikeu potrbnim količinama hranivaotud se može u literaturinaći da se mrkva đubri sa:

60-140 kg N, 60-120 kg P2O5 i 60-180 kg K2O

U našim uslovimađubrenju pristupitina bazi kontroleplodnosti zemljišta izavisno od togamrkva se đubri sa:

U uslovima navodnjavanja:1/3 N i 1/2-2/3 P i K pod osnovnu obradu1/3 N i preostala količina P i K predsetveno1/3 N u prihrani Bez navodnjavanja:

celokupna količina P i KSe unosi podosnovnu obradu i 1/2 Npreostala 1/2 Nse unosi predsetveno

SETVA MRKVE

U 1 g se nalazi 1000-1500 semenki,važna biološka vrednost izdravstveno stanje,ali se mora imati u vidu itvrda semenjača ipovišen sadržajspecifičnih eteričnih ulja.

RANA ILI REDOVNA PROLEĆNA SETVAMoguće je rano u proleće čim se zemljište prosuši

U uslovima bez navodnjavanjasa setvom treba početi ranije uproleće-martu i obrnuto.

U uslovima navodnjavanjana većim površinama zapotrebe prerađivačke industrijesetva je svakih 7-10 dana.

Setva započinje 20 marta i traje do kraja aprila

KASNA SETVAje u maju i junu,najkasnije do 10-15 jula- i tonajčešće kao drugi usevposle ranog graška iliranog krompira

PREDZIMSKA SETVAKraj oktobra i tokom Novembra.U mediteranskom područijumoguća je setva mrkve odfebruara do oktobra.

PREDZIMSKA SETVA

Kraj oktobra i tokom novembra

U mediteranskom područijumoguća je setva mrkve od februara do oktobra

SNEG 27.01.2007.

Mrkva se seje i na gredicama širine 50 ili 100 cmsa 2; 4; 6 ili 8 redi na gredici

Mrkva se seje na ravnoj površini i na gredicamaNa ravnoj površini setva je na 20-40 X 3-5 cmili u 6-to rede pantljike 50 X 20 X 3-5 cm

SETVA 2 REDA NA GREDICI

2 REDA NA GREDICI

6 REDI NA GREDICI

8 REDI NA GREDICI

Setva na gredicamamože biti i u 2, 3 ili 4 dvorede trakeZavisno od širinegredice

Savremena tehnologijapodrazumeva gust sklop600.000-900.000 biljaka/ha

Dubina setve je nalakšim zemljištima2,0-2,5 cm,a na težim zemljištima1,5-2,0 cmPosle setve sepreporučuje valjanje

Za jedinicu površine treba obezbediti1,5-6,0 kg semena/ha,češće 2,0-2,5 kg/ha.Setva je sejalicamaNibex ili StanhajHibridno seme se pakuje u setvenejedinice sa 20.000; 50.000 ili 500.000semenki u setvenoj jedinici

MEĐUREDNA OBRADAPODRIVANJE

MEĐUREDNA OBRADAPODRIVANJE

NEGA MRKVENAVODNJAVANJE

PRIHRANJIVANJE

MEĐUREDNAOBRADA

StrobyAnvilRubiganSabithaneKarathane

ZAŠTITA MRKVE OD PEPELNICE

PEGAVOST LISTA MOGU IZAZVATI GLJIVECercospora carotae-pege braon do sive bojeAlternaria dauci-pege tamno braon boje do crne

BAKTERIAHanthomonas carotaeŠIRE SE VETROM I VODENIM KAPIMAPREPARATI NA BAZI Trifloksistrobin-a

ZAŠTITA OD ŠTETOČINA

Mrkvina muva,Lisne vaši,Nematode,Žičari,Gundelj

Tab. 1. Suzbijanje korova u mrkvi herbicidima

1,5 l/ha1,5 l/ha2,0 l/ha0,8-1,3 /ha

“Liron tečni”“Afalon”“Fusilade super”“Fusilade forte”

Linuron (450 g/l)Linuron (500 g/kg)Fluazifop-p-butil (125 g/l)Fluazifop-p-butil (150 g/l)

Posle nicanjamrkve

2,0 l/ha2,0 l/ha2,0 l/ha4,0-5,0 l/ha4,0 l/ha1,0-1,4 l/ha2,5 l/ha

“Liron tečni”“Afalon”“Afalon tečni”“Stomp 330 E”“Lasso”“Dual Gold 960 EC”“Racer”

Linuron (450 g/l)Linuron (500 g/kg)Linuron (450 g/l)Pendimetalin (330 g/l)Alahlor (480 g/l)Metolahlor (960 g/l)Flurohloridon (250 g/l)

Posle setve,a pre nicanja mrkve

2,0 l/ha“Treflan 48 EC”TrifluralinPre setve,uz inkorporaciju

Kg-l/haNaziv preparataAktivna materijaVreme primene

BERBA MRKVE

U ekstezivnoj proizvodnji prinos korena je 25-30 t/ha

U intenzivnoj 40-60 t/ha

SKLADIŠTENJE

BERBA

TRANSPORT

PRANJE

KALIBRIRANJE

PAKOVANJE

PROIZVODNJA SEMENA MRKVE

Dvogodišnji način proizvodnje,Jednogodišnji način proizvodnjeProstorna izolacija 1000-1500 mSadnja izvodnica 50-70 X 40 cm rano u prolećeSetva za jednogodišnji način 1-15. jula.Prinos semena 600-1000 kg/ha

PERŠUN-Petroselinum hortense

KORENASTI PERŠUN-varijetet tuberosumLISNATI PERŠUN-varijetet foliosum

KARAKTERISTIČNOG PRIJATNOG MIRISA I UKUSA

ZADEBLJALI KOREN JE BOGATBELANČEVINAMASAHAROZOM-246 KJVITAMINOM PP

LISTOVI SE ISTIČU POVIŠENIM SADRŽAJEMPROVITAMINA A i do 19,8 mg/100 g iVITAMINOM C

ZADEBLJALI KOREN I LISTOVI SU BOGATIMINERALNIM MATERIJAMA: Fe, K,Ca i PETERIČNIM ULJIMA

KORISTI SE ZADEBLJALI KOREN I LISTU SVEŽEM STANJU KAO DODATAK JELIMA-ZAČIN,DEHIDRIRAN I DUBOKO ZAMRZNUT

DIVLJI PERŠUN SE I DANAS SREĆE U PLANINAMA ODITALIJE DO GRČKE

BIOLOŠKE OSOBINE PERŠUNA

ZAHTEV PERŠUNA PREMA TEMPERATURAMA

SEME PERŠUNA NIČE NA TEMPERATURI OD 2 0COPTIMUM JE OKO 10-15 (20) 0C I TADA NIČE ZA OKO 20 DANA

ZA FORMIRANJE VEGETATIVNIH ORGANAOPTIMUM JE 18 0C

OTPORNIJI JE NA NISKE TEMPERATURE OD MRKVEMLADE BILJKE PODNOSE MRAZEVE I DO -10 0CA U FAZI OBRAZOVANJA ZADEBLJALOG KORENAI DO -20 0C

BIOLOŠKE OSOBINE PERŠUNA

ZAHTEV PERŠUNA PREMA SVETLOSTI

PERŠUN JE BILJKA DUGOG DANASA POVIŠENIM ZAHTEVIMA PREMA SVETLOSTI

ZAHTEV PERŠUNA PREMA VODI

OTPORNIJI JE NA NEDOSTATAK VODE OD MRKVE,A NAJVEĆE ZAHTEVE IMA U VREME NICANJA IINTENZIVNOG RASTA LISNE ROZETEPA SE ZALIVA SA 30 mm, 3-4 PUTA U VEGETACIJI

PERŠUN DOLAZI NAII MESTOU PLODOREDU

LISNATI PERŠUN SEUSPEŠNO GAJI I NAI MESTUU PLODOREDU

OBRADA ZEMLJIŠTA

OBRADA ZEMLJIŠTA JE NADUBINU OD 25-30 cm U JESEN,U PROLEĆE-KVALITETNA PREDSETVENA PRIPREMASITNO SEME UJEDNAČENO NICANJE

ZAHTEV PERŠUNA PREMA ZEMLJIŠTU

NAJBOLJE PERŠUN USPEVA NA LAKŠIM,SREDNJE-LAKIM DO SREDNJE TEŠKIM ZEMLJIŠTIMANE PODNOSI TEŠKA I KISELA ZEMLJIŠTAOTIMALNA KISELOST ZEMLJIŠTA JE ph 6-8

ĐUBRENJE PERŠUNA

Sa 10 t/ha peršun iznosi:30 kg N, 10 kg P2O5 i 40 kg K2O

ŠTO JE ZA 4 kg MANJE NI ZA 10 kg MANJE K20 NEGO KOD MRKVE

NAJČEŠĆE SE ĐUBRI SA:

80-120 kg N, 80-100 kg P2O5 i 100-140 kg K2O

LISNATI PERŠUN IMA VEĆE ZAHTEVEPREMA AZOTU PA SE ZATO UNOSI I DO 140 kg/ha NNAČIN UNOŠENJA JE KAO KOD MRKVESTIM DA KOD LISNATOG PERŠUNA TREBAPLANIRATI VEĆI BROJ PRIHRANA (2-3 PUTA)POSLE SVAKE KOSIDBE

SETVA PERŠUNA

RANO U PROLEĆE ILI PRED ZIMU NADUBINU 2,0-2,5 cm i razmak 20-30 cm između redova iliU TRAKE 50-60 cm IZMEĐU TRAKA I IZMEĐU REDOVA 15-30 cmNAJBOLJA JE SETVA U TAKOZVANE ŠIROKE REDOVEŠIRINE 10 cm SA 70-80 BILJAKA/m2

RAZMAK U REDU JE 5-15 cmSETVENA NORMA JE 1,5 kg semena/ha s setvompreciznim sejalicama ili čak do 5 kg semena/ha

NEGA PERŠUNA

IDENTIČNE REDOVNE MERE NEGE ZAŠTITEOD BOLESTI, ŠTETOČINA I KOROVA KAOKOD MRKVEMEĐUREDNA KULTIVACIJANAVODNJAVANJE

UBIRANJE PERŠUNA

LISNATI PERŠUN SE KOSI 2-3 PUTA U TOKU VEGETACIJEKOSI SE NA 2-3 cm IZNAD GLAVE KORENAKORENASTI SE VADI U SEPTEMBRU I OKTOBRU MESECUPRINOS LISNATOG PERŠUNA JE 10-15 t/haKORENASTOG 25-35-40 t/ha ZADEBLJALOG KORENA i3-4 t/ha LISTAMOŽE PREKO ZIME OSTATI U NJIVI, A NAJBOLJE SE ČUVAU SPREMIŠTIMAPODRUMIMATRAPOVIMA SA MEĐUSLOJEM PESKAKONTROLISANIM USLOVIMA

PROIZVODNJA SEMENA PERŠUNA

DVOGODIŠNJI NAČINJEDNOGODIŠNJI NAČINOBAVEZNA JE PROSTORNA IZOLACIJA KAO KOD MRKVESETVA JE KRAJEM JULA POČETKOM AVGUSTAPRI JEDNOGODIŠNJEM NAČINU PROIZVODNJESETVA JE NA RASTOJANJE REDOVA 50-80 cmPRINOS SEMENA PERŠUNA JE OD 800-1.500 kg/ha

PAŠTRNAK-Pastinaca sativa

KORISTI SE ZADEBLJALI KOREN I LISTKAO VARIVO, ZAČIN, SVEŽ, DEHIDRIRAN IDUBOKO ZAMRZNUT

SADRŽI UGLJENE HIDRATE-POSEBNO SAHAROZUBELANČEVINEIMA NAJVEĆU ENERGETSKU VREDNOSTOD SVIH IZ OVE FAMILIJE 296,6 KJOD MINERALNIH MATERIJA BOGAT JE K, Ca,A LIST SADRŽI VITAMIN Cβ-KAROTENVISOK SADRŽAJ SPECIFIČNIH ETERIČNIH ULJAČAK U DODIRU SA KOŽOM MOŽE IZAZVATIALERGISKE PROMENE NA KOŽI

VODI POREKLO OD DIVLJEG PAŠTRNAKALOJI SE I DANAS NALAZI U MEDITERANU I U AZIJIPRE KROMPIRA OVO JE BILA GLAVNA POVRTARSKAVRSTA U ISHRANI

BIOLOŠKE OSOBINE PAŠTRNAKA

ZAHTEV PAŠTRNAKA PREMA TEMPERATURAMA

SEME PAŠTRNAKA KLIJA I NIČE NA TEMPERATURI OD 1-2 0COPTIMUM JE NA OKO 18 0C

ZA FORMIRANJE VEGETATIVNIH ORGANAOPTIMUM JE 18 0CZA CVETANJE OPTIMUM JE 22 0CJAROVIZACIJU PROLAZI NA 10-15 0C I TO UTOKU 45 DANA

IMA IZRAŽENE ZAHTEVE PREMA SVETLOSTI,ALI JE NEUTRALAN PREMA DUŽINI DANA

U ODNOSU NA MRKVU BOLJE PODNOSI SUŠU,ISTOVREMENO VODU VEOMA DOBRO KORISTI

ZAHTEV PAŠTRNAKA PREMA ZEMLJIŠTU

PAŠTRNAK NAJBOLE USPEVA NA STRUKTURNIMSREDNJE TEŠKIM ZEMLJIŠTIMA ph 6,5BOLJE PODNOSI TEŠKA VLAŽNA NEGOLAKA PESKOVITA ZEMLJIŠTA

U PLODOREDU DOLAZI NA II MESTONE GAJI SE POSLE KULTURA IZ ISTE FAMILIJE

OSNOVNA OBRADA JE DUBOKA JESENJA NA 30-35 cmU PROLEĆE PREDSETVENA PRIPREMA

ĐUBRENJE PAŠTRNAKA

Sa 10 t/ha paštrnak iznosi:40 kg N, 10 kg P2O5 i 60 kg K2O

ŠTO JE ZA 6 kg više NI ZA 10 kg više K20 NEGO KOD MRKVE

NAJČEŠĆE SE ĐUBRI SA:

100-120 kg N, 80-100 kg P2O5 i 120-140 kg K2O

POD OSNOVNU OBRADU SE UNOSI ½ NPKPREDSETVENO ¼, A OSTATAK U PRIHRANI

SETVA PAŠTRNAKA

SETVA JE NA 50-60 x 25-30 x 10-12 cm4-6 REDNE TRAKE

MOŽE I U REDOVE SETVOM NA 30-40 x 8-10 cmŠTO RANIJE U PROLEĆEDUBINA SETVE JE NA 1,5-2 cmTREBA POSEJATI 2-6 kg semena/ha i zavisi od?

ČUVANJE I PAKOVANJE PAŠTRNAKABERBA PAŠTRNAKA

LAKO PREZIMLJAVA VADI SE U JESENPRINOS JE 20-70 t/ha

CELER-Apium graveolens

Apium graveolens var. rapaceum

Apium graveolens var. foliosum ili secalium

Apium graveolens var. dulce

U ISHRANI SE KORISTI ZADEBLJALI KOREN, LISTI LISNE DRŠKE I TO KAO SALATA, VARIVO, SVEŽ,DEHIDRIRAN I KAO ZAČIN

ZADEBLJALI KOREN BOGAT JE:PROTEINIMAMASTIMA (ENERGETSKA VREDNOST JE 185,7 KJ)VITAMINIMA C, PROVITAMINOM AK, Cl, Mg, CaSPECIFIČNA ETERIČNA ULJACELULOZA

VODI POREKLO OD DIVLJEG CELETRA KOJI JE IDANAS SAMONIKLA VRSTA U EVROPI, AZIJI, SEVERNOJAFRICIU STAROM EGIPTU CELER JE GAJEN KAO LEK,ČESTO SE SPOMINJE KAO AFRODIZIJAKGAJI SE U BAŠTI I NA NJIVI, A KOD NAS NEZAUZIMAZNAČAJNE POVRŠINE

BIOLOŠKE OSOBINE CELERASLIČAN JE MRKVI, ALI BOLJE PODNOSI NISKETEMPERATUREKLIJA I NIČE NA 3-4 0C OPTIMUM JE 20 0CDOBRO PODNOSI NISKE TEMPERATURE I DO -5 0CZA NORMALAN RAST I RAZVIĆE ZAHTEVA 18-20 0CSTADIJUM JAROVIZACIJE PROLAZI NA 4-10 0CU TOKU 10-25 DANAZAHTEVA 70 % OD PVK I R.V.V. 70-80 %

CELER ZAHTEVA BOGATA, PLODNA, STRUKTURNADUBOKA ZEMLJIŠTA pH 6,5CELER NEPODNOSI HLADNA, ZBIJENA ILI LAKA IRASTRESITA ZEMLJIŠTA

CELER DOLAZI NAI MESTOU PLODOREDU ILI NAII MESTO POSLEKULTURA OBILNOĐUBRENIH STAJNJAKOM

DOBRI PREDUSEVI SUKUPUSNJAČEPARADAJZ

CELER JE DOBARPREDUSEV ZABORANIJUPASULJKUPUSNJAČE

OBRADA ZEMLJIŠTA

U JESEN NA 25-30 cmČEŠĆE NA 30-35 cmNA DUBOKIMPLODNIM ZEMLJIŠTIMA

U JESEN ZATVARANJEZIMSKE BRAZDEI FINA PROLEĆNAPREDSETVENAPRIPREMA

ĐUBRENJE CELERA

SA 10 t CELER IZNOSI:40 kg N 10 kg P2O5 80 kg K2O

PREMA TOME POD OSNOVNU OBRADU U JESEN SEZAORAVA 30-50 t/ha STAJNJAKAPORED TOGA PROSEČNO SE UNOSI120-140 kg N 90-100 kg P2O5 120-160 kg K2O

1/2 PK U JESEN1/3 PK U PROLEĆE1/2 N U PROLEĆEOSTATAK U PRIHRANI

SETVA CELERAPROIZVODI SE DIREKTNOM SETVOM SEMENAČEŠĆE PUTEM RASADA

RANA PROIZVODNJA RASADA JE SA SETVOMKRAJ FEBRUARA POČETAK MARTASREDNJE RANA PROIZVODNJA RASADA JE SA SETVOM UZAŠTIĆENOM PROSTORU KRAJ MARTA DO POLOVINEAPRILA

PROIZVODNJA CELERA PREKO RASADA IMA PREDNOSTU OLAKŠANOM SPROVOĐENJU REDOVNIH MERANEGE U POČETNIM FAZAMA RASTA I RAZVIĆANEMA OPASNOSTI OD PROLASKA STADIJUMAJAROVIZACIJE JER JE U ZAŠTIĆENOM PROSTORUTEMPERATURA ZNAČAJNO IZNAD 10 0CZA PROIZVODNJU JEDNOG HEKTARA POTREBNO JE150-200 g semena

SADNJA RASADAU FAZI 5-8 DOBRO RAZVIJENIH LISTOVAVREME SADNJE JE OD POLOVINE MAJADO POLOVINE JUNA MESECA

30-50 x 20-30 cmČEŠĆE NA 40 x 25-30 cm

7-9 biljaka po m2

ODNOSNO70.000-90.000 biljaka/ha

MOŽE I NA:50-60 x 25-30 x 25-30 cm

RAZMAK IZMEĐU REDOVA

RAZMAK U REDU

CELER REBRAŠ SE SADI NA 30-40 cm IZMEĐU REDACELER LIŠĆAR SE SADI NA 12-25 cm

DIREKTNOM SETVOM SEMENATREBA OKO 600 g SEMENA/haA SETVA JE KRAJEM MARTAPOČETKOM APRILA

CELER IMA VELIKE ZAHTEVE ZA VODOMZAHTEVA U TOKU VEGETACIJE

OKO 600 mm, ŠTO ZNAČI DA JE DEFICITMINIMUM 200-250 mm

U POJEDINIM GODINAMA ČAK I DO 400 mmNAVODNJAVA SE SA 25-30 mm SVAKIH 10-12 DANA

MEĐUREDNO KULTIVIRANJEOKOPAVANJE

ZAŠTITA KAO KOD MRKVE

UBIRANJE CELERA

CELER REBRAŠ SE UBIRAOD POLOVINE SEPTEMBRA DO KASNE JESENIPRINOS 15-20 t/haKORENASTI CELERVADI SE OD POČETKA OKTOBRA DO JAČIH MRAZEVAPRINOS KORENA JE 25-35 t/ha i 10-15 t/ha LISTALISNATI CELER-KOSI SE 2-3 PUTA U TOKU VEGETACIJEPRINOS LISTA JE 10-20 t/ha

PROIZVODNJA SEMENA CELERA

JEDNOGODIŠNJI NAČINKLASIČAN DVOGODIŠNJI JE ČEŠĆIIZVODNICE SE SADE KRAJ MARTA POČETAK APRILANA 45 x 35-45 cm ili60-70 x 35-40 x 30-35PRINOS SEMENA JE 150-500 kg/ha

CVEKLA-Beta vulgaris ssp. esculenta

NEKADA SE KORISTIO SAMO LIST KAO SALATA I VARIVO

DANAS SE KORISTI LIST ALI I ZADEBLJALI KORENMARINIRAN, ZA SPRAVLJANJE SALATA ILI KAOIZUZETNO KVALITETAN SOK CVEKLE

ZADEBLJALI KOREN JE BOGAT:UGLJENIM HIDRATIMA-POSEBNO SAHAROZOMIMA MALO PROTEINA ALI SU ZASTUPLJENENAJZNAČAJNIJE AMINO KISELINESADRŽI BETANALE ZNAČAJNE ZA SINTEZUHOLINA U ORGANIZMU ČOVEKASADRŽI Fe, K, Mn, Zn

VODI POREKLO OD Beta maritime-RASTE U SREDOZEMLJUDELOVIMA AZIJE, AFRIKE A IMA JE I KOD NAS

GAJI SE U BAŠTI I NA NJIVI

BIOLOŠKE OSOBINE CVEKLEUMERENIH JE ZAHTEVA PREMA TEMPERATURI

MINIMALNA TEMPERATURA ZA NICANJE JE 50CPONIK MOŽE IZDRŽATI MRAZEVE DO -40CODRASLE BILJKE I DO -60CIZVAĐEN Z.K. NEĆE STRADATI NA -20COPTIMALNA TEMPERATURA ZA VEGETATIVNIPORAST IZNOSI 15-230CZA GENERATIVNE ORGANE OPTIMUM JE 20-250CJAROVIZACIJA 5-150C, OPTIMUM JE 10-150CI DUŽINA DANA 15 SATI

Zahtev cveke prema svetlosti

Cvekla je biljka dugog dana.Traži intenzivnu svetlost i ne podnosi zasenjavanje

Zahtev cveke za vodomIMA POVEĆANE ZAHTEVE U POČETNIM FAZAMAKASNIJE UMERENE, ZAŠTO?ZAHTEVA REDOVNO ZALIVANJE SA 20-30 mmPOSEBNO KAO DRUGI USEV

ZAHTEV CVEKLE ZA ZEMLJIŠTEM

CVEKLA ZAHTEVA PLODNA, DUBOKA BOGATAZEMLJIŠTA ORGANSKOM MATERIJOMPOGODNA SU ALUVIJALNA ZEMLJIŠTAČERNOZEMph 6,5-7

MESTO CVEKLEU PLODOREDU

Dolazi na II mesto

POSTRNO SE GAJI POSLE:GRAŠKABORANIJESTRNINA

NETREBA JE GAJITI POSLEKUKURUZA IŠEĆERNE REPE ?

OBRADA ZEMLJIŠTA

ĐUBRENJE

SA 10 t PRINOSA CVEKLA IZNOSI

501030

Kg K2OKg P2O5Kg N

100-12010080-120

Kg K2OKg P2O5Kg N

ĐURI SE SA

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE CVEKLE

PROIZVODI SE DIREKTNOM SETVOM SEMENA I IZ RASADA

SETVA JE U PROLEĆE I U LETO-POSTRNOOPTIMALAN ROK ZA PROLEĆNU SETVU JEPRVA DEKADA APRILALETNJA SETVA-1-15 JULA

SETVA JE U REDOVE NA 40-50 x 8-10 cmPOTREBNO JE 5-6 kg SEMENA/haPILIRANO SEME SE SEJE 2-3 kg/ha

NEGA CVEKLE

KULTIVIRANJEPRIHRANJIVANJEZALIVANJE-4-5 UTA SA 25-30 mm TALOGAZAŠTITA OD KOROVA-PRE SETVE RONITPOSLE SETVE A PRE NICANJANORTON+VENZAR, DUAL, GOLTIKSA POSLE OBRAZOVANJA PRVOG PRAVOGLISTA BETANAL

UBIRAJE CVEKLEPRINOS 20-30 t/ha

PROIZVODNJA SEMENA CVEKLE

JEDNOGODIŠNJI CIKLUS-SETVA KRAJ JULAPOČETAK AVGUSTAPO DVOGODIŠNJEM CIKLUSU-SETVA JE U JUNU-JULUSADNJA IZVODNICA JE U MARTU NA50-60 x 40-60 cm I NA 15 cm DUBINEPRINOS 1.200-1.500 kg/ha SEMENA

ROTKVICA-Raphanus sativus var. radicula

ROTKVICA-Raphanus sativus var. radicula

ZADEBLJALI KOREN JE MALE ENERGETSKE VREDNOSTI- 73,2 KJ

ROTKVICA JE CENJENA I TRAŽENA SALATA U PROLEĆE I U JESEN

BOGAT JE PANTOTENSKOM KISELINOM, VITAMINOM C, VITAMINOM UMINERALNIM MATERIJAMA-K, Fe, Ca iJEDINJENJENJIMA NA BAZI SUMPORA

GAJI SE U BAŠTI I ZAŠTIĆENOM PROSTORU

ROTKVICA VODI POREKLO IZ SREDNJE AZIJE

UMERENIH JE ZAHTEVA ZA TOPLOTOMSEME NIČE NA 2-3ºC,OPTIMUM ZA NICANJE SEMENA JE 22ºC (20-25oC) I TADA NIKNE ZA 4-6 DANAZA VEGETATIVNI RAST OPTIMUM JE 16-18ºCMLADE BILJKE MOGU PODNETI NISKE TEMPERATURE I DO -3ºCVISOKE TEMPERATURE UZ NEDOSTATAK VODE POGORŠAVAJU KVALITET KORENAZAHTEVA PUNO SVETLA KAO BILJKA DUGOG DANAIMA VELIKE ZAHTEVE ZA VLAŽNOŠĆU ZEMLJIŠTAVLAGU U ZEMLJIŠTU TREBA ODRŽAVATI NA 80 % PVK

BIOLOŠKE OSOBINE ROTKVICE

IMA IZRAŽENE ZAHTEVE ZA ZEMLJIŠTEMZAHTEVA BLAGO KISELU DO NEUTRALNU REAKCIJU-pH 5,2-6,7

U PLODORED DOLAZI NA DRUGO MESTO, ČEŠĆE SE GAJI KAO PODKULTURA, MEĐUKULTURA ILI NAKNADNA KULTURA

ZAHTEV ROTKVICE ZA ZEMLJIŠTEM

MESTO ROTKVICE U PLODOREDU

OBRADA ZEMLJIŠTA

OSNOVNA OBRADA USLOVLJENA JE VREMENOM PROIZVODNJEOBRADA JE NA DUBINU DO 30 cm

ĐUBRENJE

SA 10 t PRINOSA ROTKVICA IZNOSI IZ ZEMLJIŠTA

401555Kg K2OKg P2O5Kg N

NA OSNOVU KONTROLE PLODNOSTI ZEMLJIŠTA, IZNOŠENJA HRANIVA I PLANIR ANOG PRINOSAROTKVICA SE N A SREDNJE DO DOBRO OBEZBEĐENIM ZEMLJIŠTIMA ĐUBRI SA

80-10060-8060-80Kg K2OKg P2O5Kg N

ROTKVICA SE PROIZVODI DIREKTNOM SETVOM SEMENA NA STALNO MESTOSETVA JE KRAJEM FEBRUARA POČETKOM MARTA (ako to dozvole uslovi)U TOKU APRILA ZA LETNJU PROIZVODNJU I USEPTEMBRU ZA JESENJU PROIZVODNJUSETVA JE SVAKIH 7-10 DANA

SEJE SE U PANTLIKE I TO NA50-60 cm IZMEĐU PANTLIKA10-15 cm IZMEĐU REDOVA U PANTLICI I3-5 cm U REDU

KONAČAN SKLOP JE NA: 50-60 cm x 10-15 cm x 5-10 cmDUBINA SETVE JE NA 2 cm

U 1 g SE NALAZI 100-130 (115) SEMENKI, U ZAVISNOSTI OD PRECIZNOSTI SETVE,PLANIRANOG BROJA BILJAKA I KVALITETA SEMENA (energije klijanja i klijavosti)POTREBNO JE OKO 15 kg SEMENA PO ha

KULTIVIRANJENAVODNJAVANJE-SVAKIH 7-10 DANA SA PO 20-30 mmZAŠTITA OD BUVAČA INSEKTICIDIMA KRATKE KARENCE (Decis)ROTKVICA JE KRATKE VEGETACIJE, SVEGA 30-45 DANA

MERE NEGE

BERBA ROTKVICE

U FAZI OPTIMALNE TEHNOLOŠKE ZRELOSTIU VEZICE SA PO 5-10 KOMADA

PRINOS ROTKVICE NA OTVORENOM POLJU JE 8-12 t/haU ZAŠTIĆENOM PROSTORU OKO 4 kg/m2 (40 t/ha)

PROIZVODNJA SEMENA ROTKVICE

SETVA JE U MARTU ili APRILU MESECU NA 40-50 cm x 10 cmPROSTORNA IZOLACIJA JE NA 2000 mPRINOS SEMENA JE 500-1000 kg/ha

ROTKVA-Raphanus sativus var. maior

SADRŽI VIŠE PROTEINA I SAHAROZE OD ROTKVICE,NEŠTO JE VEĆE KALORIČNE VREDNOSTI OD ROTKVICE-117 KJZADEBLJALI KOREN BOGAT JE KOMPLEKSOM VITANINA B i VITAMINOM UIMA VISOK SADRŽAJ MINERALNIH MATERIJA-K, P, Mg, Ca

KAO I ROTKVICA VODI POREKLO IZ SREDNJE AZIJE

BIOLOŠKE OSOBINE ROTKVE

UMERENIH JE ZAHTEVA ZA TOPLOTOMSEME ROTKVE NIČE NA 2-3ºC,OPTIMUM ZA NICANJE SEMENA JE 22ºC I TADA NIKNE ZA 4-6 DANAZA VEGETATIVNI RAST OPTIMUM JE 16-18ºCMLADE BILJKE MOGU PODNETI MRAZEVE I DO -8ºCZAHTEVA PUNO SVETLA KAO BILJKA DUGOG DANAIMA VELIKE ZAHTEVE ZA VLAŽNOŠĆU ZEMLJIŠTAVLAGU U ZEMLJIŠTU TREBA ODRŽAVATI NA NIVOU OD OKO 80 % PVK

ZAHTEV ROTKVE ZA ZEMLJIŠTEM

U PLODORED DOLAZI NA DRUGO MESTO ili KAO NAKNADNA KULTURA

MESTO ROTKVE U PLODOREDU

ROTKVA ZAHTEVA LAKA DO SREDNJE TEŠKA DUBOKA I PLODNA ZEMLJIŠTA

OBRADA ZEMLJIŠTA

OSNOVNA OBRADA JE U JESEN NA DUBINU OD 25 DO 30 cmZA LETNJU SETVU OSNOVNA OBRADA JE PLITKA 20-25 cm

ĐUBRENJE

SA 10 t PRINOSA ROTKVA IZNOSI IZ ZEMLJIŠTA

401550Kg K2OKg P2O5Kg N

NA OSNOVU KONTROLE PLODNOSTI ZEMLJIŠTA, IZNOŠENJA HRANIVA I PLANIR ANOG PRINOSAROTKVICA SE N A SREDNJE DO DOBRO OBEZBEĐENIM ZEMLJIŠTIMA ĐUBRI SA

80-10080-10080-100Kg K2OKg P2O5Kg N

ROTKVA SE PROIZVODI U BAŠTI I NA NJIVIDIREKTNOM SETVOM SEMENA NA STALNO MESTORANA SETVA JE U MARTA KADA ZA TO DOZVOLE USLOVIZA JESENJU POTROŠNJU SETVA ROTKVE JE U JULU I AVGUSTUNA 30-35 cm x 8-10 cm.

POTREBNO JE OKO 10 kg SEMENA PO ha

SETVA ROTKVE MOŽE BITI I U PANTLIKE NA50-60 cm x 20-25 cm x 5-10 cmSVAKIH 7-10 DANA I NA DUBINU OD 2-3 cm

MERE NEGE

2-3 KULTIVIRANJA3-4 PUTA SE ZALIVA SA OKO 30 mm

BERBA ROTKVEBERBA JE TOKOM JUNA I JULA MESECA, A IZ LETNJE SETVE TOKOM OKTOBRAPRINOS JE 20-25 t/ha

PROIZVODNJA SEMENA ROTKVE

PROIZVODI SE NA JEDNOGODIŠNJI I DVOGODIŠNJI NAČINZA JEDNOGODIŠNJI CIKLUS SETVA JE U SEPTEMBRU,A ZA DVOGODIŠNJI CIKLUS ZA DALJU REPRODUKCIJU SE KORISTEIZVODNICE IZ LETNJE SETVESADNJA IZVODNICA JE TOKOM MARTA MESECANA 80 x 40 cmPRINOS SEMENA JE 500-700 kg/ha