spŽ - međunarodne policijske organizacije

7/29/2019 SP - Meunarodne policijske organizacije

1/20

65

Mr Sergej Uljanov

Nacionalni centralni biro INTERPOL-a, BeogradMr Zvonimir IvanoviKriminalistiko-policijska akademija, Beograd,

UDK 351.74341.456

Originalni nauni rad

MEUNARODNE POLICIJSKE

ORGANIZACIJE

Savremeni profil civilizacije neizostavno je obeleen dinaminom,

brutalnom i naalost efikasnom organizovanom kriminalnom aktivnou. Njen

meunarodni prefiks, svakako, doprinosi uveanju stepena drutvene

opasnosti po dravu i pojedinca odnosno tete koju izaziva na dravnim i

privatnim dobrima.

Odgovor drutva na konstantno prisustvo neprijatelja njegovih

osnovnih vrednosti, u ovom lanku, pokuavamo da pronaemo u postojanju

meunarodnih policijskih organizacija, koje deluju na svetskom,

kontinentalnom i regionalnom nivou.

Kako bi njihova uloga bila shvaena to potpunije bie prikazan i osvrt

na istorijat njihovog nastanka i razvoja, kao i na one istorijske epizode ukojima su neke od predmetnih meunarodnih policijskih organizacija bile

zloupotrebljene.

Na svetskom nivou razmatraemo znaaj meunarodne organizacije

kriminalistike policije INTERPOL, na kontinentalnom planu analiziraemo

evropske afrike, azijske, latinoamerike, centralnoamerike, panamerike i

pacifike policijske organizacije, dok emo se na regionalnom planu

usredsrediti na svrhu meunarodne organizacije SECI.

Miljenja smo da su dometi ovih meunarodnih policijskih

organizacija, u borbi protiv, pre svega, organizovane kriminalne aktivnosti,

od presudne vanosti za zatitu kako osnovnih ljudskih prava i sloboda, tako i

stabilnosti i prosperiteta meunarodnih odnosa u regionalnoj, kontinentalnoj

i svetskoj perspektivi.Kljune rei: Meunarodne policijske organizacije, organizovani

kriminal, INTERPOL, EUROPOL, ASEANPOL, CLARA, OAS, CJPCAC,

ACCP, WAPCCO, CAPCCO, SARPCCO, SPCPC, SEPCA, SECI.


2/20

66 Strani pravni ivot 2/2010

UVOD

Oiglednost ekspanzije kriminalne aktivnosti sa pojedinane naorganizovanu, te sa lokalne i nacionalne na meunarodnu i svetsku,uslovila je saradnju kriminalistikih slubi, najpre na nivou gradova1 a

potom i meu dravama. Neophodnost suprotstavljanja napadima navitalne vrednosti drutvene zajednice dovela je do formiranja nizameunarodnih policijskh organizacija, od kojih emo posebnu panjuusmeriti na INTERPOL, EUROPOL, ASEANPOL, CLARA, OAS iSECI. Navedene meunarodne organizacije odraz su profesionalnih, alii diplomatskih veza i odnosa, uspostavljenih tokom protekog veka na

svetskom, kontinentalnom i regionalnom nivou.INTERPOL

Istorijat nastankaINTERPOL predstavlja najstariju meunarodnu organizaciju

kriminalistike policije, koja vue poreklo jo od Meunarodnogkriminalistikog udruenja osnovanog 1889. godine, na ijem je XKongresu odranom 1905. godine, po prvi put na izriit nain izraena

potreba za suzbijanjem kriminaliteta na meunarodnom planu1. Smatrase da su temelje modernom INTERPOL-u ustanovili pravni eksperti i

policijski funkcioneri iz 14 drava okupljeni na poziv Princa Alberta Iod Monaka na prvom meunarodnom kongresu kriminalistike policijeu Monaku, od 14. do 18. aprila 1914. godine2.

Izbijanjem Prvog svetskog rata dolo je do zaustavljanja ovihinicijativa da bi holandska dravna policija 1919. godine, pokrenulainicijativu za osnivanje Meunarodne policijske centrale pri Liginaroda3. Na meunarodnom policijskom kongresu odranom od 3. do8. septembra 1923. godine u Beu, uz uee delegata iz devetnaestdrava4, osnovana je Meunarodna kriminalistika policijska komisija(International Criminal Police Commission (ICPC)), sa seditem uBeu. Neki ga kod nas nazivaju i Meunarodno policijsko drutvo5.

Tom prilikom su u urnalu meunarodne javne bezbednosti objavljeneprve poternice. Prvi kongres ove Komisije (ili drutva) Generalna

1 Ovo se zadralo do danas u razmeni operativnih informacija izmeu frankofonskihkantona vajcarske (gradovi eneva i Lozana) sa gradovima u Francuskoj (posebnoPariz).


3/20

Mr Sergej Uljanov MEUNARODNE POLICIJSKE... 67

skuptina je odrala u Beu, kada su predloena osnivanja NacionalnihCentralnih Biroa u svakoj dravi lanici, kao centralne take zaostvarivanje kontakata u okviru unutranjih policijskih struktura6.

Mrani period za INTERPOLRazvijajui svoju delatnost, Komisija je do poetka Drugog

svetskog rata odrala petnaest kongresa7. Poetak Drugog svetskog ratadoveo je do prestanka funkcionisanja Komisije (udruenja). Nacistika

Nemaka je preuzela kontrolu nad Komisijom, nakon faktike smeneGeneralnog sekretara (biveg austrijskog policijskog komesara) Oskar-a Dressler-a 1938. godine2, nakon ega je velika veina lanicaodustala od uea u radu Komisije. Godine 1942. Komisija u

potpunosti potpada pod Nemaku kontrolu kada i premeta sedite uBerlin.3

U vreme trajanja drugog svetskog rata funkciju predsednikaINTERPOL-a obavljali su nacistiki zvaninici Reinhard Heydrich4,Arthur Nebe5 i Ernst Kaltenbrunner6. Obzirom da predsednikafunkcija podrazumeva koordiniranje rada Generalne skuptine,Izvrnog komiteta i Generalnog sekretara INTERPOL-a, sasvim jerazumljivo da je prostor za zloupotrebe INTERPOL-a i INTERPOL-ovih evidencija bio potpuno otvoren za nacistike nadlene organe.7Ovo je rezultiralo voenjem dve operacije, iji cilj je bio ruenjemonetarnog sistema Velike Britanije i Sjedinjenih Amerikih Drava,

kao jednog od glavnih protivnika nacistike Nemake. Operacija''Bernhard'' poela je 1942. godine pod vostvom majora SS-aBernhard-a Krger-a. Formiran je tim od 142 lica jevrejskenacioanalnosti, koja su se nalazila u nekom od nemakihkoncentracionih logora,8 a koja su bila poznata policijskim

2 Oskar Dressler formalno se vodi kao Generalni sekretar INTERPOL-a od 1932. do1946. godine, to znai da je posle pripajanja Austrije nacistikoj Nemakoj, tokom1938. godine, imao samo formalnu ulogu u radu INTERPOL-a.3 Zanimiljivo je da su Sjedinjene Amerike Drave participarale u radu INTEPROL-au tom periodu, a da je FBI razmenjivao podatke sa nemakim nadlenim organima

sve do par dana pred napad na Perl Harbur, 07.12.1941. godine.4 U periodu od 1940. do 1942. godine.5 U periodu od 1942. do 1943. godine.6 U periodu od 1943. do 1945. godine.7 Ovo je olakalo GESTAPO-u vrenje pogroma nad Romima, Jevrejima ihomoseksualnim osobama.8 Posebno koncentracioni logori Sachsenhausen i Auschwitz.


4/20


evidencijama kao iskusni falsifikatori.9 Do 1945. godine ovaj timizradio je falsifikovane britanske funte u apoenima od po 5, 10, 20 i 50,u ukupnom broju od 8,965,080 banknota, ija vrednost je iznosila134,610,810 britanskih funti. U februaru 1945. godine predmetnaoperacija proirena je i na izradu falsifikovanih amerikih dolara, uapoenima od po 100. Uz navedenu operaciju, odvijala se i operacija''Andreas'', iji cilj je bila izrada falsifikovanih dokumenata. Kuriozitet

je da su se neke od ovih falsifikovanih novanica nalazile u opticaju uVelikoj Britaniji jo dugo po zavretku Drugog svetskog rata.10 Takoe,

jevrejske kriminalne grupe su falsifikovanim britanskim funtamanabavljale sebi sredstva za vrenje kriminalnih aktivnosti i

obezbeivala transfer raseljenih lica jevrejske nacionalnosti na podru

jePalestine.

Regionalni operacije i projekti INTERPOL aU okviru INTERPOL a postoje Nacionalni centralni biroi

(NCB) kao i Direktorat regionalnih policijskih slubi (DRPS). Kaoosnovne funkcije Direktorata regionalnih policijskih slubi navode setri oblasti9: razvoj sposobnosti i kadrovskih mogunosti sa ciljemrazvoja i unapreenja saradnje sa NCB u pravcu poveanja operativnihkapaciteta i mogunosti za brze odgovore. Dato se vri kroz: izgradnjukadrovskih i slinih sposobnosti: pomo lanicama u kreiranju irekonstrukciji NCB kao i revitalizacija operativnih kapaciteta, razvoj i

odranje NCB standarda i promocija dobre prakse u svim oblastimapolicijske aktivnosti, razvoj mrea oficira za vezu u cilju poveanjaoperativne podrke izmeu NCB a, stvaranje regionalnih poslovnih

planova u bliskoj saradnji sa relevantnim telima GeneralnogSekretarijata (GS) i drava lanica, organizaciju godinjih susretaefova NCB, kao i omoguavanje da se upiti i zahtevi poslati od strane

NCB GS sprovedu to je pre mogue i intervenisanje u ime NCB kadase javljaju tekoe u komunikacijama sa drugim NCB ima,ostvarivanje saradnje sa regionalnim i meunarodnim organizacijama,

podravanje aktivnosti Centara za koordinaciju i komandovanje, prizahtevima na bazi individualnih sluajeva kroz (povezivanje ili)

9 Jezgro ovog tima nalazilo se jo poetkom 30-ih godina prolog veka u logoruOranienburg.10 Zbog toga je Banka Engleske iz opticaja morala da povue sve novanice britanskefunte u apoenima veim od 5, pa ih je sukcesivno vraala u opticaj 60-ih (apoeni od10), 70-ih (apoeni od 20) i 80-ih godina (apoeni od 50) prolog veka.


5/20


ostvarivanje veze sa dravama lanicama, predstavljanje veze izmeuNCB i lica odgovornih programe i projekte za podrku u rasvetljavanjukrivinih dela u GS, te organizovanje INTERPOL-ovih seminara oaktuelnim problemima, na zahtev lanica.

Takoe, zbog veliine svoje teritorije neke drave laniceINTERPOL-a formirale su Nacionalne centralne podbiroe INTEPROL-a (npr. Turska i Sjedinjene Amerike Drave), dok su nekeorganizovale kancelarije za vezu sa saradnjom sa centralnim

Nacionalnim centralnim biroom na svojoj teritorji.11Policijska obuka za cilj ima ojaanje sposobnosti i mogunosti

pripadnika NCB, a time i osnovnih funkcija INTERPOL-a, naroito

kroz podizanje nivoa poznavanja funkcija, ukupnih slubi i poslova,kao i orua INTERPOL-a. Sve ovo za cilj ima i poveanje svesti oulozi INTERPOL-a u okvirima nacionalnih policijskih agencija.

Regionalni operacije i projekti vode se radi pruanja podrke ipomoi u specijalizovanim oblastima kriminala kroz koordinacijuzdruenih ili simultanih operacija (operacija koje se sprovodeistovremeno uz koordinaciju datih regionalnih organizacija). Razmenadobre prakse meu NCB-ima je neka vrsta ocene uspenosti rada

pojedinanih NCB-ova.Inae, Generalni Sekretarijat INTERPOL-a je uspostavio

Direktorat za Regionalne i nacionalne policijske poslove 2001. godine.

On se sastoji od pet poddirektorata za Afriku, Amerike, Aziju i JuniPacifik, Evropu, Bliski Istok i Severnu Afriku, te Podregionalnog biroaza koordinaciju. U sutini organizacije ovog biroa bilo je realizovanje

praktinih potreba organa gonjenja svakog od regiona, obzirom da se usvakom od regiona razlikuje problematika i da je svaki na svoj nainspecifian10. Kroz promociju mrea regionalnih institucija i razvojefikasnih stratekih saveza sa drugim institucijama INTERPOL

pokuava da adekvatno prilagodi podrku kroz NCB-ove. Vremenomse oekuje da e svaki region postii operativnu i tehniku efikasnost idostii sve organizacione i kadrovske mogunosti po uzoru naGeneralni Sekretarijat INTERPOL-a.

Nakon 63. Generalne Skuptine odrane u Rimu 1994. godinepredloeni su mehanizmi za praenje primene standarda. Evropskiregion je 1999. godine usvojio sopstveni evaluacioni mehanizam za

primenu standarda. Nakon viegodinjih uspeha ovog sistema stvoren

11 Gotovo svaka savezna drava u Sjedinjenim Amerikim Dravama.


6/20


je program razmene dobre prakse 2004. godine, kao pilot program, zekoji je predvieo da do kraja 2009. godine oceni efikasnost rada svih

NCB u svetu.Radi poveanja uspenosti rada Nacinalnih centralnih biroa

INTERPOL-a oformljeni su sledei regionalni biroi (RB) INTERPOL-a, i to:

- u Abidanu WAPCCO (West African Police ChiefsCommittee) za region Zapadne Afrike, u Buenos Airesu za JunuAmeriku,

- u Harareu SARPCCO11 (Southern African Regional PoliceChiefs Co-operation Organization) za Junu Afriku,

- u Nairobiju EAPCCO (East African Police Chiefs Co-operation Organization) za Istonu Afriku, u San Salvadoru zaCentralnu Ameriku,

- u Jaundeu CAPCCO (Central African Police ChiefsCommittee) za Centralnu Afriku,

kao i Kancelarija oficira za vezu u Bankoku za JugoistonuAziju.

Navedeno reenje je doprinelo decentralizovanom pristupu uvrenju policijskih poslova u regionima u svetu. Ovi biroi prema l. 25.Statuta INTERPOL-a ine stalna odeljenja Generalnog Sekretarijata iosnovani su sa ciljem da priblie Generalni Sekretarijat regionima.

Dunosti ovih regiona i obaveze su iste kao i Generalnog Sekretarijata,ali su aktivnosti determinisane posebnostima svakog od regiona.Osoblje regionalnih biroa se mahom regrutuje iz regiona a broj i ulogese razlikuju i variraju u zavisnosti od posebnih potreba, ciljeva i

prioriteta svakog regiona.Uobiajena organizacija je sledea: ef biroa odgovoran za

primenu principa i prioriteta organizacije ali i regionalnih komitetaefova policija u onim sluajevima kada isti postoje. Specijalizovanioficiri policajci specijalizovani po liniji rada u prevalentnim oblicimakriminaliteta za svaki region Sistemski analitiari (ili mrenianalitiari) tehniko osoblje odgovorno za pruanje tehnike podrke

ne samo RB u ve i NCB ima, Analitiari kriminalistiki pruajuanalitiku podrku u pogledu kriminaliteta u regionu, vezano za posaoka GS i regionalnim komitetima efova policija i administrativno

pomono osobljePravno gledano RB su obavezni i na njih se odnose pravila koja

se odnose na GS ove funkcije iz l.26. Statuta kao na primer ona u


7/20


vezi finansijskih pravila ili pravila i norme vezane za osoblje institucije.Takoe postoje posebna pravila i norme koja se odnose samo na RB avezana su za meusobna delegiranja finansijskih ovlaenja i pravila oosoblju, a koja se razlikuju od jednog do drugog regiona.

U drugim regionima gde postoje komiteti efova policija, RBostvaruje blie veze kada formalno nisu uspostavljene zvanine vezekontakti ili diplomatske veze. Ovo je naroito sluaj u Aziji izmeuJugoistono azijske kancelarija za vezu (LoBang) i ASEANOPOL(Association of South-East Asian Nations Chiefs of Police); takoe i uCentralnoj Americi izmeu RB u San Salvadoru i CJPCAC(Commission of Chiefs of Police of Central America and the

Caribbean). Opisani RB su u veoma interesantnim pozicijama u smisluposredovanja i u smislu razmene informacija kao i uloge u vidu spone.Poseban sluaj su odnosi RB sa SPCPC (South Pacific Chiefs of PoliceConference, Juno pacifikom konferencijom efova policija) i ACCP(Association of Caribbean Commissioners of Police, AsocijacijomKaripskih policijskih komesara) i oni se odravaju kroz direktnekontakte iz centrale u Lionu.

INTERPOL je poeo da modernizuje svoje RB 2005. godineprogramima koji podrazumevaju standardizaciju radne opreme,postavljanje video konferencijske veze i IP telefonskih ureaja iopreme, a takoe i ostvarivanjem pristupa INTERPOL ovom intranetu

(internoj mrei) i sistemom za prijem i slanje poruka. Ovaj proces jeubrzao protok razmene informacija i efikasnost meu RB ima kao iNCB ima i GS om.

Ameriki kontinent regionalne policijske organizacijeLatinoamerika saradnja razvijenih mrea (Latin American

Cooperation of Advanced Networks (CLARA)) su ule u brojneprograme i inicijative u cilju poboljanja amerike kiber bezbednosti.Ovu ulogu je na sebe preuzela u najveem delu MeuamerikaTelekomunikaciona Komisija (Inter - American TelecommunicationCommission (CITEL)) kroz aktivno promovisanje razvoja bezbednostitelekomunikacija i borbe protiv prevara. U okviru KLARE postoji

Jedinica za bezbednost (Security Task Force (GT-Seg) koji ipredstavlja CSIRT (Timova za brzu reakciju na kompjuterske incidentei ugroavanje bezbednosti) centar za drave lanice) a u okviru OAS -Meuameriki komitet protiv terorizma (Inter - American CommitteeAgainst Terrorism (CICTE)), koji su zajednikim snagama preuzeliulogu regionalnog koordinatora za saradnju Timova za brzu reakciju na


8/20


kompjuterske incidente i ugroavanje bezbednosti. OAS ov timvladinih strunjaka kiber kriminaliteta podrava i promovie saradnjuorgana gonjenja u regionu kroz razliite oblike obuke i tehnikihradionica.

OASNeki teoretiari za godinu osnivanja inicijativa (prethodnika)

OAS uzimaju Panamski Kongres i aktivnosti Simona Bolivara (SimnBolivar) 1826.god. ali je injenica da se tek 1889.god. donosi odluka o

perodinim sastancima Amerikih drava. Naime prva meunarodnakonferencija Amerikih drava (The First International Conference ofAmerican States) u Vaingtonu (Washington, D.C.,) od oktobra 1889.

do aprila 1890. i za svrhu je imala razmatranje preporuka i plana zanaine reavanja neslaganja i razmiirica u budunosti meu dravamakoje su na konferenciji uestvovale. 18 Amerikih drava suuestvovale na konferenciji, nma kojoj je dogovoreno da se konstituieMeunarodna Unija Amerikih Republika, u svrhu brzog prikupljanja irazmene komercijalnih informacija sa seditem u Vaingtonu, kasnijeona prerasta u Panameriku uniju a kako je organizacija rasla rasle sui funkcije tako da danas predstavlja Generalni Sekretarijat OrganizacijeAmerikih drava (OAS). Na Konferenciji u pogledu pravnih stvari

predloeno je prihvatanje odredaba u vezi ekstradicije meu lanicama;proklamovano je da zahtev ne povlai i pravo; takoe su i predstavljene

smernice za nacrt sporazuma o arbitrai kojim bi se izbegli moguiratni sukobi izmeu amerikih nacija kao oblici reavanja nesuglasica.Ova Konferencija je postavila temelje onome to e prerasti u InterAmeriki sistem: komercijalne potrebe usmerene na postizanje veeintegracije; pravne okvire sa uvrivanjem veza izmeu dravnog i

privatnog sektora u mirnom okruenju regionalne saradnje ibezbednosti; ustanovljavanje specijalizovanih institucija u razliitimsferama. Konferencije Amerikih drava su se sastajale na razliitim

bazama u razliitim intervalima do 1970.god. kada su prerasle uZasedanje Generalne Skuptine OAS. Tada je stupio na snagu ProtokolAmandmana na Povelju OAS usvojen u Buenos Airesu. Pored ovih

organizacionih oblika postojale su i sledee regionalne integracionipokuaji. Na primer sastanci Ministara spoljnih poslova i specijalnisastanci kao, na primer, Konferencija o meuamerikim problemimarata i mira koja je odrana 1945. U Meksiko sitiju, ili Inter amerikaKonferencija za odranje kontinentalne bezbednosti i mira, odrana1947.god. u Brazilu (Rio de aneiro)8. Utoku trajanja hladnog rata vie


9/20


puta su se sastajali i sa datih sastanaka u stvari nastali su aktuelniprincipi po kojima danas funkcioniu OAS. I pre tog momentasklopljeni su mnogi sporazumi kojima je utemeljena OAS. 1923.god.na Petoj meunarodnoj Konferenciji Amerikih drava (Santjago, ile)usvojen je sporazum o izbegavanju i prevenciji konflikata meuAmerikim dravama (Gondra sporazum). Na sedmoj meunarodnojKonferenciji 1933.god. (u Montevideu, Urugvaju) usvojena jeKonvencija o pravima i dunostima Drava kojom je promovisan

princip jurisdikcione jednakosti, kao i princip nemeanja (principzabrane intervencije), kao i princip mirnog reavanja sukoba.

Pored Panamerike Unije, tokom godina, razvijen je niz

institucija, pa tako imamo Interameriki jurisdikcioni komitet (1906),Interamerika enska Komisija (1928), Meuameriki odbor za

odbranu (1942), Meuamerika Komisija za zatitu ljudskih prava,Meuameriki Sud za zatitu ljudskih prava, Meuamerika Komisijaza zloupotrebu droga, Centar za studije prava Amerika, Meuamerikisud pravde je trebalo da se oformi jo 1923, ali nije do danas.

Ciljevi regionalne saradnje sa stanovita INTERPOL-a, ali iprofesionalne policijske prakse su: bavljenje regionalnim pitanjimakriminaliteta, poveanje protoka i razmene informacija u relevantnimoblastima kriminaliteta, poveanje razmene informacija meuregionima, omoguavanje dostupnosti informacija na regionalnoj

osnovi, te pruanje adekvatne podrke na regionalnom i nacionalnomnivou.SEPCAEvropski primer regionalne policijske saradnje svakako je

SEPCA (Southeastern Europe Police Chiefs Association). Ovameunarodna organizacija nema operativni karakter, niti se

posredstvom nje razmenjuju operativni podaci i planiraju i izvodemeunarodne policijske akcije. Njena namena je vie strateka, a nanjenim sastancima se donose odluke od znaaja za oblike policijskesaradnje u regionu Jugoistone Evrope. Takoe, SEPCA iz svojihfondova donira posredstvom INTERPOL-a tehniko opremanje

Nacionalnih centralnih biroa i operativnih jedinica kriminalistikihslubi balkanskih drava.

SECI centarTaktiko-operativni nivo regionalne saradnje evropskih policija

postavljen je u okviru SECI centra, u kome postoje sledee grupe za radna posebnim problemskim oblastima: Jedinica za ilegalne migracije i


10/20


trgovinu ljudima; Jedinica za borbu protiv ilegalne trgovinenarkoticima; Jedinica za borbu protiv krijumarenja i prevara; Jedinicaza borbu protiv finansijskog i kompjuterskog (visokotehnolokog)kriminaliteta; Jedinica za borbu protiv ilegalne trgovine mototrnimvozilima; Antiteroristika jedinica i Jedinica za bezebdnost ukontejnerskom transportu.

U okviru ovog oblika regionalne saradnje potpisana jeKonvencija policijskoj saradnji u Jugoistonoj Evropi od straneRepublike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Makedonije,Republike Moldavije, Rumunije i dravne zajednice Srbija i Crna Gora,na osnovu kojeg je u Srbiji donet 2007. godine. Zakon o potvrivanju

Konvencije o policijskoj saradnji u jugoistonoj Evropi

12

. Njome sereava velika koliina pomenutih oblika saradnje i predstavlja jo jedankorak ka potpunom i sveobuhvatnom regulisanju odnosa i saradnjeorgana gonjenja u regionu13.

SECI centar, u ovom trenutku, sa specifinim pristupom pitanjuilegalnih migracija i trgovine ljudima prua znaajne ekspertske uslugeu ovoj oblasti. One podrazumevaju sledee: regionalna strateka analizai razvoj stratekih protoka informacija (razmena miljenja) u okvirima

problematike zajednikih pretnji praena koordiniranim aktivnostima,uz uvaavanje potreba drava lanica kroz obezbeivanje adekvatnogokruenja za saradnju, kako bi se informacije razmenile i organizovale

zajednike istrage, operacije i obuke. Neophodnost kooperacijerazliitih sektora drava u okruenju je, veoma brzo, postala vie negojasna, svoj konkretni vid je dobila u SECI.

IPAPored pomenutih znaajne su i sledee organizacije. EU CARDS

- Zajednika pomo za rekonstrukciju razvoj i stabilizaciju(Community Assistance for Reconstruction, Development andStabilization CARDS) projekat je kreiran od strane Evropske Komisijeu cilju podrke u ekonomskom razvoju zemalja zapadnog balkana(Albanija, Makedonija, Hrvatska, Srbija, Crna Gora i BiH). Projekat je2006. godine transformisan u IPA (Instrument for Pre-Accession

Assistance (IPA)) finansijski intrument EU za racionalizovanu pomokao predpristupni fond ili skup fondova za drave koje su kandidati zalanice EU (ili potencijalni kandidati za EU)14. U okvirima ovoginstrumenta dolazi do harmonizacije odreenih pitanja u pogledu svih

pomenutih drava. Cilj mu je da povea efikasnost i koherentnost


11/20


pomoi u finansijskim sredstvima postavljanjem jedinstvenog okvira zadelovanje.

ICITAP i CARINSledea organizacija ima vie globalni karakter. Internacionalni

program za pomo u obuci za kriminalistike istrage (InternationalCriminal Investigative Training Assistance Program (ICITAP)) jeorganizacija koja je formirana u okviru Ministarstva pravde SAD, (uokviru krivinog odeljenja) a iji je cilj da u saradnji sa vladamadrava, kojima prua podrku, razvije efektivne, profesionalne itransparentne kapacitete subjekata suprostavljanja kriminalitetu15.Posebno treba naglasiti saradnju u okvirima EU - CARIN Grupe, (The

Camden Assets Recovery Inter-Agency Network (CARIN))iji je ciljpoveanje efikasnosti angavanja lanica, na bazi multigencijskog

pristupa u onemoguavanju kriminalaca u ostvarivanju nedozvoljenih inezakonitih profita. Ova grupa je ekskluzivna za drave lanice EU ali

je mogue prisustvo drugih drava u vidu posmatraa, (Interpol,Egmont grupa, Olaf, Europol (obezbeuje sekretarijat - logistiku),Eurojust (stalni posmatra u Upravljakoj grupi) UN, itd...). Rusija,Kanada i Hrvatska imaju status posmatraa u CARIN grupi. Uokvirima iznetog prepoznaju se oblasti i moguih buduih oblikasaradnje a moemo se i pohvaliti veoma znaajnim rezultatima

postignutim (uz uee Srbije) u okviru nekih od pomenutih

organizacija. Sve olakavaju budui ulazak u Evroatlantske integracije,na taj nain to se, u okvirima istih, postavljaju i ispunjavaju odreeniuslovi, koji ine inicijalne korake ka harmonizaciji unutranjih propisasa propisima ovih organizacija a, preko istih, i do evropskih propisa.


12/20


Policijska saradnja kroz EUROPOL

Ured Evropske policije12 EUROPOL je organizacija EU zaprimenu zakona koja se bavi obavetajnom policijskom delatnou, ciljjoj je poboljanje efikasnsti i saradnje dravnih organa drava lanica.Vizionarska krilatica Europola je: da e predstavljati centar svetskeklase najboljih, kao podrku dravama lanicama u borbi protiv svihteih oblika meunarodnog kriminaliteta i terorizma. Proklamovanevrednosti ove organizacije su: lidrstvo i zajedniki pristup; integritet;dinaminost i proaktivnost; profesionalizam i orijentisanost ka

postizanju rezultata; kredibilitet i pouzdanost; saradnja bazirana nadijalogu; angaovanost i predanost. Europol prua podrku dravama

lanicama kroz: omoguavanja razmene informacija, prema i u skladusa zakonima drave lanice13; omoguavanja i pruanja operativneanalize kao podrku operacijama; stvaranja stratekih izvetaja (kao na

primer procene ugroenosti) i analize kriminaliteta na bazi informacija iobavetajnih podataka pribavljenih od strane drave lanice i drugihstrana.

12 U okviru procedure naznaene Ugovorom o Evropskoj uniji (Mastriht, 7. februara1992. god), odlukom Evropskog saveta (Konvencija EUROPOL) formiran je Uredevropske policije EUROPOL, sa seditem u Hagu. Isprva je ogranienim

kapacitetima i ovlaenjima funkcionisao u okvirima Evropolove jedinice za borbuprotiv narkotika (Europol Drugs Unit (EDU)). Nakon ratifikacije KonvencijeEUROPOL i stupanja na snagu 1.10.1998. godine, a posle sprovoenja ostalihzakonodavnih aktivnosti, Ured evropske policije poinje sa radom 1.7. 1999. godine.Primarna nadlenost Ureda je prevencija i borba protiv terorizma, ilegalne trgovinedrogom i drugih oblika organizovanog, a posebno transnacionalnog kriminala.Unadlenosti Ureda su i prevencija i borba protiv trgovine nuklearnim radioaktivnimmaterijalima, ilegalne emigracije, trgovine ljudima, zloupotrebe maloletnika u

pornografske svrhe, krae i ilegalne trgovine ukradenim vozilima. Europol se moeukljuivati i u zajednike akcije spreavanja i suzbijanja ubistava, tekih telesnih

povreda, ilegalne trgovina organima i tkivima humanog porekla, otmica, uzimanjatalaca, protivpravnog liavanja slobode, rasizma i ksenofobija, prevara, organizovanekrae i ilegalne trgovine antikvitetima i umetnikim delima, reketa i iznuivanja,

falsifikovanja novca, falsifikovanja proizvoda i dokumenata, kompjuterskogkriminala, korupcije i piratstva, pranja novca, ilegalne trgovine orujem, municijom ieksplozivom, ugroenim ivotinjskim i biljnim vrstama, hormonskim supstancama idrugim faktorima rasta i dr. Zvanian sajt je:http://www.europol.europa.eu/index.asp?page=facts13 Ovo se odbija preko oficira za vezu Europola (ELO, Europol liaison officers) - onise akredituju od strane drava lanica


13/20


Sedite Europola je u Hagu, u Holandiji. Organizaciona strukturaje sledea: Direktorat postavlja Savet EU (Ministri pravde i unutranjihposlova)14, aktuelni sastav ine direktor i dva zamenika direktora.Europol je odgovoran Savetu Ministara pravde i unutranjih poslova,koji nosi odgovornost za upravljanje i kontrolu europola15. Upravniodbor Europola se sastoji od po jednog predstavnika svake dravelanice EU i, kao osnovni zadatak, ima nadzor nad aktivnostimaorganizacije. Zajedniko nadzorno telo, koje se sastoji od eksperata16 zazatitu podataka, bavi se nadzorom nad prikupljanjem i korienjemlinih privatnih podataka od strane organizacije. U cilju efikasne borbe

protiv organizovanog kriminaliteta Europol ima posebnu strategiju osaradnji sa treim licima (koja ne predstavljaju lanice EU) koja

definie okvire za razvoj zajednikih aktivnosti sa njima. Sve opisanose ostvaruje na bazi sporazuma o saradnji u skladu sa Europolovomkonvencijom. Predmetni sporazumi potpisani su sa razliitim zemljamai organizacijama, na primer, sa Albanijom, Australijom, BiH,Kanadom, Cepolom, Kolumbijom, Hrvatskom, Eurojustom,Evropskom Centralnom Bankom, Evropskom komisijom, Evropskimnadzornim centrom za droge i zavisnosti, BJR Makedonijom,Fronteksom, Islandom, Interpolom, Moldavijom, Norvekom, Olafom(European Anti-Fraud Office), Ruskom federacijom, vajcarskom,Sitcenom (EU Joint Situation Centre), Turskom, Srbijom, UNODOC om (United Nations Office on Drugs and Crime), SAD, Svetskom

carinskom organizacijom. U okviru Europola oficiri za vezu i oficirieuropola, analitiari i drugi strunjaci obezbeuju i pruaju efektivnu,multijezinu dvadesetetveroasovnu podrku korisnicima oveinstitucije.

Blia saradnja izmeu policijskih snaga, carinskih i ostalihnadlenih organa drava lanica je uspostavljena u lanom 29(2) TEU-a kroz spreavanje i suzbijanje kriminala u cilju pruanja doprinosaostvarivanju visokog nivoa bezbednosti gradana EU. Dravni organi suduni da sarauju direktno i kroz Europol. Prema lanu 30(1) TEU-azajednika aktivnost EU u ovoj oblasti ukljuuje:

(a) operativnu saradnju izmedu nadlenih organa,ukljuujui i policiju, carinu, i druge specijalizovane slube Drava

14 Nakon dopune Amsterdamskog sporazuma trei stub ili oslonac EU obuhvataoblast policijske i sudske saradnje u krivinoj materiji.15 Objektivnost u izboru lanova direktorata se osigurava ueem predstavnika svihlanica u izbornom telu i zahtevanjem jednoglasne odluke o izboru.16 Po dva iz svake drave lanice.


14/20


laniea u vezi sa spreavanjem, otkrivanjem i rasvetljavanjem krivinihdela;

(b) sakupljanje, skladitenje, obradu, analizu i razmenurelevantnih informacija,ukljuujui i informacijc policijskih slubi oizvetajima o sumnjivim finansijskim transakcijama, naroito krozEuropol, a koje su predmet odreenih odredaba o zatiti linih

podataka;(c) saradnju i zajednike inicijative u obuci, razmeni oficira za

vezu, upotrebu opreme i forenzika istraivanja;(d) zajedniku procenu odredenih istranih tehnika u vezi sa

otkrivanjem tekih oblika organizovanog kriminala.Poto je, u sutini, on centar za prikupljanje, analizu i distribuciju

infomiacija, EUROPOL ne predstavlja federalnu policiju; pripadniciEUROPOL a ne mogu sprovoditi nijednu istragu po svom nahoenju.Europol predstavlja administrativno telo koje prvenstveno imakoordinativnu ulogu, to je u suprotnosti sa uobiajenom ulogom

policije. Ustanovljenje Evropske Policijske Kancelarije je venavedeno u Sporazumu u Mastrihtu. 1995. godine, zakljuena jeEuropolova Konvencija koja je dodelila Europolu odvojen pravnisubjektivitet i ogranienu nadlenost za sklapanje sporazuma. Ona jestupila na snagu 1998. godine i Europol je poeo da radi 1. jula 1999.godine. Konvencija definie cilj Eurpola u lanu 2(1):

Cilj Europola bie [...] da pobolja [...]efikasnost i saradnju

nadlenih organa dravalanica u spre

avanju i suzbijanju terorizma,nelegalnog prometa narkotika i ostalih tekih oblika meunarodnog

organizovanog kriminala gde postoje stvarne indikacije da su struktureorganizovanog kriminala ukljuene i da su dve ili vie drava lanica

pogoene oblicima takvog kriminala toliko da to zahteva zajednikipristup od strane drava lanica u skladu sa obimom, znaajem iposledicama navedenih delikata.

Prema lanu 3(1), njegovi zadaci su:da olaka razmenu informacija izmedu drava lanica;da pribavi, sravni i analizira informacije i obavetajne podatke;da obavesti nadlene organe drave lanice bez odugovlaenja

preko dravnih jedinica (...) u informacijama koje se tiu njih, i o bilokojoj uoenoj vezi izmeu krivinih delikata

da pomogne istrage u dravama lanicama prosleivanjem svihrelevantnih informacija nacionalnim jedinicama

da odrava kompjuterizovan sistem sakupljenih informacija kojesadre podatke.


15/20


Razvoj Europola je iao dalje sa usvajanjem Amsterdamskogsporazuma iz 1997. godine dopunjujui TEU kako bi potvrdio buduuoperativnu ulogu Europola. U periodu od pet godina, Savet e, premalanu 30(2) TEU, unaprediti policijsku saradnju kroz Europol, a

posebno e:omoguiti Europolu da olaka i podri pripreme i ohrabri

saradnju i sprovoenje specifinih istranih delatnosti od stranenadlenih organa drava lanica, ukljuujui tu i operativne akcijezajednikih timova sainjenih od predstavnika Europola u kapacitetu

podrke:usvojiti mere koje dozvoljavaju Europolu da trai od nadlenih

organa drava lanica da sprovedu i koordiniraju njihovim istragama u

specifinim sluajevima i da razvijc specifina vetaenja koja mogubiti stavljena na raspolaganje Dravama lanicama kako bi im pomoglau istragama sluajeva organizovanog kriminala;

to se tie saradnje Republike Srbije sa EUROPOL om stvaristoje ovako. Sporazum o stratekoj saradnji Srbija je potpisala useptembru 2008. godine. Prema ovom sporazumu sa EUROPOL omse mogu samo razmenjivati informacije stratekog tipa, kao na primer,koliina zaplene opojne droge, aktuelne rute ilegalne migracije, ali sene mogu dostavljati lini podaci lica koja su u pitanju. U svakomsluaju potpisivanje sporazuma daje poseban znaaj saradnjiEUROPOL a sa Republikom Srbijom.

Mree oficira za vezuMeunarodna policijska saradnja odvija se i putem mree oficiraza vezu, koji su detairani u Ambsadama svojih drava i svojomaktivnou doprinose ubrzavanju razmene podataka i planiranjameunarodnih policijskih akcija. Ovo se naroito odnosi na proaktivnodelovanje policije, u smislu davanja prethodnih podataka o moguimkriminalnim aktivnostima organizovanih kriminalnih grupa, koje se iz

jedne drave kreu kreu ka jednoj ili vie stranih drava radi vrenjanpr. serije razbojnitava na tetu zlatara, radnji sa skupocenim runimsatovima ili bogatih porodinih kua. Znaajno je pomenuti i da uBeogradu postoji 31 akreditovana kontakt taka za oblast policijskesaradnje u okviru postojeih diplomatsko-konzularnih predstavnitva


16/20


Umesto zakljuka

Opisane organizacije prikazane na globalnom nivou. Obzirom daSrbija nije u mogunosti da bude lanica svih prikazanih organizacijaneophodno je dati presek onoga to u ovom trenutku postiemo.Saradnja na stratekom nivou preko MUP R Srbije odvija se, pre svega,na osnovu potpisanih meunarodnih bilateralnih i multilateralnihsporazuma, na operativnom nivou najvei broj sluajeva odvija se

preko Odeljenja meunarodne policijske saradnje, a konkretne istragenpr organizovanog kriminala odvijaju se preko SBPOK-a.Prekogranina saradnja se odvija na nivou Uprave granine policije sasusednim dravama na osnovu potpisanih sporazuma, kao i primera

dobre prakse EU. Kao vid saradnje u borbi protiv terorizma je saradnjaspecijalnih jedinica MUP R Srbije sa drugim jedinicama kroz treninge,naroito sa srodnim jedinicama Francuske, zemalja regiona JugoistoneEvrope, Ruske Federecije.

MUP R Srbije u saradnji sa Kancelarijom policijskog ataea uAmbasadi R Francuske u Beogradu ostvaruje odlinu saradnju po

pitanju obuke specijalnih jedinica u regionu i u tom smislu promocijaMUP-ovog Nastavnog Centra Kula kao regionalnog centra za obuku.

U saradnji sa ICITAP-om, MUP Republike srbije organizujeobuku policijskih slubenika, naroito u oblasti suprotstavljanjaterorizmu i borbe protiv organizovanog kriminala.

Ministarstvo unutranjih poslova R Srbije priprema nizsporazuma za potpis sa ostalim zemljama i organizacijama kao to su:Operativni sporazum sa EUROPOL-omSporazum o saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala,

meunarodne ilegalne trgovine drogama i meunarodnog terorizmaizmeu Vlade Republike Srbije i saveta ministara Republike Albanije

Memorandum o saradnji izmeu Saveznog ministarstvaunutranjih poslova SR Nemake i Ministarstva unutranjih poslovaRepublike Srbije

Sporazum izmeu Republike Srbije i eke Republike opolicijskoj saradnji u borbi protiv kriminala

Sporazum izmeu Republike Srbije i panije o saradnji usuzbijanju svih oblika kriminaliteta

Sporazum o policijskoj saradnji u borbi protiv kriminala izmeuVlade Kraljevine Belgije i Vlade Republike Srbije

Sporazum izmeu Vea ministara Bosne i Hercegovine i VladeRepublike Srbije o saradnji u borbi protiv terorizma, organizovanog


17/20


kriminala, nelegalne trgovine narkoticima, psihotropnim supstancama iprekursorima, ilegalne migracije i ostalih krivinih dela

Memorandum o saradnji u borbi protiv meunarodnogorganizovanog kriminala, meunarodne ilegalne trgovine drogama imeunarodnog terorizma izmeu Ministarstva unutranjih poslovaRepublike Srbije i Ministarstva unutranjih poslova Ukrajine.

Sporazum o saradnji u borbi protiv meunarodnog terorizma,nezakonite trgovine opojnim drogama i psihotropnim supstancama iorganizovanog kriminala izmeu Vlade Republike Turske i VladeRepublike Srbije

Sporazum o saradnji izmeu Republike Srbije i RepublikeArgentine u borbi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala

Protokol o saradnji izmeu Ministarstva unutranjih poslovaRepublike Srbije i Ministarstva javne bezbednosti NR KineSporazum izmeu Republike Srbije i Savezne Republike

Nemake o policijskoj saradnji u borbi protiv kriminala.Memorandum o razumevanju izmeu Republike Srbije i

Republike IrakMemorandum o razumevanju izmeu Vlade Republike Srbije i

Vlade Junoafrike RepublikeSporazum izmeu Republike Srbije i Republike Belorusije o

saradnji u borbi protiv kriminalaSporazum izmeu Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o

saradnji u zatiti od prirodnih i drugih katastrofaSporazum izmeu Republike Srbije i Republike Finske o saradnjiu oblasti borbe protiv kriminala

Opisane planirane meunarodne aktivnosti RS daju nadu u svetlubudunost nae drave kako u regionu tako i u stratekim okvirima naglobalnoj poziciji u saradnji sa drugim dravama u suprostavljanjukriminalitetu.


18/20


LITERATURA:

1. 1975 - 1981 by David Wallechinsky & Irving WallaceReproduced with permission from "The People's Almanac" series of

books.2. Anderson, Malcolm. Policing the World: Interpol and the Politics

of International Police Co-operation. Oxford: Clarendon Press, 1989.3. Barnett, Michael, and Liv Coleman. Designing Police: Interpol

and the Study of Change in International Organizations. InternationalStudies Quarterly 49 (2005): 593619.

4. Bresler, Fenton S. Interpol. Toronto and New York: Viking,1992.5. Burke, B., Nazi Counterfeiting of British Currency during WorldWar II: Operation Andrew and Operation Bernhard, San Bernardino,California, 1987.

6. Byatt, D., Promises to Pay. The first three hundred years of Bankof England notes, Spink, London, 1994, p. 45-56.

7. Cameron-Waller,S. (2001,December 17). Interpolstatement:Second world conference on commercial exploitation ofchildren. Retrieved March 21,2003, from

http://www.interpol.int/Public/Icpo/speeches/20011219.asp8. Deflem, Mathieu. 2008. "Interpol." Pp. 198-199 in The Oxford

Encyclopedia of the Modern World, edited by Peter N. Stearns. NewYork: Oxford University Press.9. Deflem, Mathieu. Policing World Society: Historical Foundations

of International Police Cooperation. Oxford and New York: OxfordUniversity Press, 2002.

10.Deridder,W. (2001,October). 16th annual Interpol symposium onterrorism. Retrieved May 5,2004,fromwww.interpol.int/public/ICPO/speeches/20011022b.asp

11.Haberfeld,M.,& McDonald,W. (2004). International cooperationin policing. In P. Reichel (Ed.), Handbook of transnational crime and

justice. Thousand Oaks,CA:Sage

12.Malkin,Lawrence. Krueger's Men: The Secret Nazi CounterfeitPlot and the Prisoners of Block 19 (2006)

13.Stahl, Z., Jewish Ghettos and Concentration Camps Money(1933-1945), Israel, 1990,

Internet1. http://www.britannica.com/EBchecked/topic/291580/Interpol


19/20


2. www.rog99.blogspot.com/2009/12/fattening-interpol.html3. http://www.whitehouse.gov/the-press-office/executive-order4. http://www.washingtonexaminer.com/opinion/Obama-gives-

Interpol-free-hand-in-U_S_-8697583-80291137.html5. http://noisyroom.net/blog/2009/12/26/of-executive-orders-and-

trojan-horses-update/#more-6356


20/20


Mr Sergej UljanovNational Central Bureau of INTERPOL Beograd

Mr Zvonimir IvanoviAcademy of Criminalistics and Police Studies

INTERNATIONAL POLICE ORGANIZATIONS

Nowadays civilization profile is, by all means, marked with dynamic,

brutal and unfortunately efficient organized criminal activity. Its international

prefix, surely, contribute to increasing of social endangering to the detrimentof a state and an individual just as to the state and private property.

In this article, we try to recognize as society response to the constant

presence of enemy of its fundamental values, the existing of international

police organization running worldwide, continentally and regionally.

To understand their role completely, there will be made an overview

to the historical aspects of their origin and development, just like to the

historical episodes of them being misused.

Focused on world level we will explore the importance of

International Criminal Police Organization INTERPOL, analyze European,

African, Asian, Latino American, Central American, Pan-American and

Pacific police organization, continentally and stress out the purpose of

international organization of SECI, regionally.We think that the international police organizations ranges

combating, after all, organized criminal activities, make essential impact on

protection of basic human rights and liberties, just as on stability and

prosperity of international relations seeing through regional, continental and

world perspectives.

Key words: International police organizations, organized criminal,

INTERPOL, EUROPOL, ASEANPOL, CLARA, OAS, CJPCAC, ACCP,

WAPCCO, CAPCCO, SARPCCO, SPCPC, SEPCA, SECI.

spŽ - međunarodne policijske organizacije

Documents