upravljanje informacijama u logistici pitanja

8/7/2019 Upravljanje informacijama u logistici pitanja

1/5

1 Osnovne komponente IS-a su:

Kompjuterski hardver ukljuuje svu tehniku opremu koja obezbeuje funkcionisanjesistema. To su raunari, serveri, tampai, razliite vrste fiksnih i mobilnih ureaja, i dr.

Kompjuterski softver obuhvata sve raunarske programe i softverske aplikacije, razvijene zaodreene poslovne procese i aktivnosti u poslovnom sistemu.

Komunikacije komunikacioni elementi povezuju povezuju sve komponente IS-a u jedinstvenisistem. Primenom telekomunikacionih tehnologija obezbeuje se prenos razliitih vrsta podatakaizmeu svih segmenata IS-a.

Podaci obuhvataju sve poslovne podatke koji se generiu, razmenjuju i uvaju u kompaniji. IStreba da obezbedi uvanje i obradu svih podataka, primenom savremenih ICT1.

Korisnici ukljuuju sve korisnike IS, one koji razvijaju, odravaju i rukuju sistemom ili su nabilo koji nain povezani sa IS (vlasnici, korisnici, projektanti, graditelji sistema).

2 Osnovne funkcije informacionog sistema su: Unos podataka

uvanje podataka Obrada podataka

Analiza podataka

Formiranje izvetaja

Prezentacija izvetaja

3 Sedam tipova IS:Sistemi za obradu transakcija

Automatski sistemi poslovanja

Sistemi strunog rada

Sistemi za podrku odluivanju

Ekspertski sistemi

Upravljanje informacionim sistemima

Sistemi za podrku rukovoenju

4 Osnovni ciljevi IS su: IS treba da obuhvati sve podsisteme kompanije i sve organizacione nivoe

IS treba da omogui komunikaciju kompanije sa okruenjem

Podrka donoenju odluka na svim nivoima upravljanja

A

utomatska obrada svih podataka u kompaniji Povezivanje postojeih informacionih celina u budui IS

Integracija savremenih organizacionih koncepcija (JIT, QR, ECR, ...) u IS

5 FAZE PRILIKOM PROJEKTOVANJA IS? Faza I Strategija razvoja IS

Faza II Snimanje i analiza realnog sistema,

Faza III Definisanje projekta IS


2/5

Faza IV Programiranje - realizacija IS

Faza VUvoenje u upotrebu, i

Faza VI Eksploatacija i odravanje.

6 KARAKTERISTIKE VI?- Simboliko umesto numerikog izraunavanja

- Nealgoritamski pristup reavanju problema- Zakljuivanje zasnovano na znanju

- Primenljivost kod loe struktuiranih problema i podataka

7 STA SU Ekspertski sistemi (ES)?Ekspertni sistemi (ES) su inteligentni kompjuterski programi koji upotrebljavaju znanje i procedure

zakljuivanja, da bi reili probleme koji su dovoljno teki, da zahtevaju angaovanje znaajne

strunosti i vetine ljudi - eksperata. Odgovarajui nivo potrebnog znanja i mehanizam zakljuivanja,

su bitni za reavanje odreenog problema i predstavljaju model koji simulira akcije vrhunskog

strunjaka (eksperta) u izabranoj oblasti

8 Prednosti primene ES su:Zakljuivanje se realizuje primenom pravila zakljuivanja, koja vae u realnom sistemu.

Baza znanja je odvojena od pravila zakljuivanja.

Veoma brzo dobijanje izlaznih reenja.

Mogunost korekcije reenja od strane eksperta.

Mogunost stalne modifikacije baze znanja i pravila zakljuivanja.

Realan sistem u manjoj meri zavisi od eksperta.

9 Nedostaci ES su:ES vae u strogo definisanim uslovima primene.

Razvoj ES sistema je dugotrajan posao.Trokovi razvoja i odravanja su visoki.

10 Koraci razvoja ERP-a:MRP Planiranje potrebe za materijalima,CL MRP 'uoblieni' MRP,MRP II Planiranje resursa u proizvodnji,ERP Planiranje resursa u preduzeu.

11 ivotni ciklus ERP-a:


3/5

12 STRATEGIJE UVODJENJA ERP-a

Veliki Prasak (Big Bang) Ovo je ujedno najambiciozniji i najtei pristup ERPimplementacije. Kompanije odmah odbacuju sve dotadanje radne procedure i instalirajujedinstveni ERP sistem na nivou cele kompanije.

Strategija Franize Ovaj pristup odgovara velikim kompanijama u kojima nema mnogo

zajednikih procesa izmeu poslovnih jedinica. Nezavisni ERP sistemi se instaliraju usvakoj poslovnoj jedinici povezujui zajednike procese u celom preduzeu.

Zakucavanje (Slam dunk) Kod ovog metoda ERP diktira dizajn procesa, a fokus se nalazina samo malom broju kljunih procesa, kao to su oni koji se nalaze u finansijskommodulu. "Slam dunk" je pogodan za male kompanije. Cilj je uvesti ERP i to pre gapokrenuti, upravljati njime i odbaciti popularne metode reinenjeringa u korist postojeihprocesa ERPa..

13 PODELA TAGOVA?

Aktivni tagovi imaju sopstvenu bateriju koja napaja mikroip i omoguava emitovanje signala itau.Signal se moe emitovati na veoj udaljenosti (do 100 m) neprekidno ili kada ga ita pobudi. Aktivni

tagovi mogu nositi veu koliinu informacija od pasivnih tagova i omoguavaju upis, itanje ipretraivanje podataka.

Pasivni tagovi se napajaju elektrinim signalom koji dobijaju od itaa. Podaci sa pasivnog taga semogu proitati kada se tag nalazi pored itaa a domet moe biti od 0.5m do najvie 5m. Njihovaprednost je niska cena i dugotrajnost to im omoguava masovnu primenu.

Polupasivni tagovi imaju sopstvenu bateriju koja ih napaja energijom bez komunikacije sa itaem.Ovi tagovi imaju najbolje performanse: kapacitet, domet i ivotni vek. Polupasivni tagovi se najeekoriste za obeleavanje skupe robe u lancima snabdevanja.

14 PREDNOSTI I NEDOSTACI RFID?

Neke od prednosti su: Mogunost oitavanja podataka sa tagova bez direktne vidljivosti Tagovi mogu da sadre veliku koliinu podataka, koji se po potrebi mogu pretraivati, brisati

i upisivati. Primena RFID tehnologije u razliitim uslovima okruenja: klimatskim, poslovnim i

organizacionim. Tagovi su bezkontaktni, otporni, izdrljivi, neprimetni i dugotrajni.

Tagovi obezbeuju praenje proizvoda u realnom vremenu du celog lanca snabdevanja. Primena tagova u maloprodajnim lancima u znaajnoj meri smanjuje angaovanje radne

snage i ljudske greke pri unosu podataka.

I pored brojnih prednosti RFID tehnologija ima i odreene nedostatke. Neki od njih su: Cena uvoenja RFID sistema je i dalje visoka. Pouzdanost i preciznost oitavanja tagova jo uvek nisu na potrebnom nivou. Blizina metala ili elektromagnetnog polja moe negativno da utie na funkcionisanje RFID

sistema. Mogunost oitavanja tagova i na lokacijama gde njihovi korisnici ne ele da budu

identifikovani i praeni.

15 STA CINI RFID SISTEM?Tagovi se postavljaju na objekte koje je potrebno identifikovati. RFID sistemi se projektuju sapasivnim, aktivnim i/ili polupasivnim tagovima. Bez obzira na vrstu korienog taga, oni mogu bitirazliitih oblika: nalepnice, privesci, registracioni ureaji, kartice, i dr. Tagovi se mogu postavljati na


4/5

transportna i pretovarna sredstva, logistike jedinice, pojedinane artikle u maloprodali, biljke ili

ivotinje, njima se mogu obeleavati specijalni tereti (novac, zlato, lekovi), mogu se davati ljudimakao identifikacione kartice ili dokumenta, i dr.

RFID itai su ureaji sa antenom, ija je osnovna uloga da skeniraju tagove. Oni verifikuju tag ioitavaju i pretvaraju radio talase emitovane od taga u oblik pogodan za dalju obradu. Mogu bitirazliiti: portalni, zidni, runi i dr.

Centralni raunar i softver su najvaniji deo RFID sistema. Softver prikuplja podatke ipovezuje tagove, itae i antene u jedinstven sistem. Na slici 3 je prikazana arhitektura RFIDsistema.

16 PRIMENA RFID?

Prednosti primene RFID tehnologije ukazuju na velike mogunosti primene u razliitimoblastima privrednim delatnostima, uslugama, dravnoj administraciji, biometriji i dr. Danaspostoje razliiti oblici i dimenzije tagova kojima se mogu obeleavati: roba, transportna,prevozna i pretovarna sredstva, ljudi, dokumenta, biljne i ivotinjske vrste.

17 PODSISTEMI GPS?

Kosmiki podsistem obuhvata 21 operativni i 3 rezervna satelita, koji su rasporeeni u 6 krunihorbitalnih ravni, zarotiranih za 55. Svaka ravan ima 4 ili 5 satelita, koji se kreu na visini od 20200km brzinom od 3.9 km/sec. Sateliti za 12 sati (tanije 11 h 58 min) obiu krug oko planete Zemlje.

Upravljaki podsistem prati signale koji se emituju sa satelita, snabdeva satelite podacima ipotrebnim proraunima bitnim za njihovo funkcionisanje. Upravljaki podsistem obuhvata:

Glavnu kontrolnu stanicu MCS (Master Control Station) u Kolorado Springsu u SAD;

etiri komunikacione stanice u Pacifiku, Atlantiku i Indijskom okeanu (Diego Garcia,Ascension Island, Kwajalein, Hawaii); i

Pet monitorskih stanica MS (Monitoring Station).

Korisniki podsistem obuhvata platforme na zemlji, u vodi ili vazduhu, koje su opremljene GPSprijemnicima. Konfiguracija GPS satelita omoguava korisnicima na bilo kojoj taki na zemljidobijanje signala od najmanje etiri satelita.

18 TIPICNI IZVORI GRESAKA U RADU GPS-a?

Selektivna dostupnost

Greke efemerida

Greke asovnika

Uticaj jonosfere i troposfere

Viestruka refleksija signala

Uticaj geometrije satelita

19 PRIMENA GPSa U LOGISTICI?

Sistem za praenje prikolica i kontejnera

20 Osnovni elementi BAR kod teehnologijey Oznake

y Ureaji za oitavanje informacija


5/5

y Oprema za povezivanje ureaja za oitavanje i ureaja za obradu informacija

y Softver

21 Generalne karakteristike linijskog koda su:y Kompozicija linijskog koda,

y Dimenzije linijskog koda,

y Start i stop oznake,y Kontrast i

y Zone bez oznaka.

22 RAZLOZI PRIMENE BAR KODA

y BRZINA. Za korienje runog skenera za itanje bar koda na malim predmetima potrebnoje ne vie od 2 sekunde. Pretpostavljajui da svaki bar kod ima u proseku 12 znakova, brzinasa kojom informacija moe da se ita i memorie je oko 6 znakova u sekundi.

y TANOST.Runi unos podataka preko tastature, moe da bude netaan. Bar kod ima i cifruza proveru, moe biti samo jedna greka u bilion znakova.

y POUZDANOST, TEHNOLOGIJA LAKA ZA PRIMENU.Operater se moe obuiti zarukovanje skenerima za 6minuta.

y INTEGRACIJA.Vrlo prilagodljiv sistem, moe se integrisati u gotovo svim oblastima ukojima se zahteva automatsko oitavanje i prikupljanje podataka.

y CENA. U poreenju sa postojeim sistemima identifikacije koji se nalaze na tritu cenamedijuma i opreme je povoljna

23 NEDOSTACI PRIMENE BAR KODAy OTEENJA ETIKETA.itai ne mogu da proitaju zguvane, prljave ili mutne etikete.y TROKOVI INSTALACIJE.Prelazak na bar kod zahteva ulaganja u tehnologiju (hardware

i software).

y ZAHTEVA SE OPTIKA VIDLJIVOST PRI ITANJU(RFID nema ovo ogranienje).y OBUKA ZAPOSLENIH.Neophodna je obuka za radnike pre poetka korienja opreme

(moe biti obiman posao kada je u pitanju kompanija sa mnogo zaposlenih).

y CENE PROIZVODA U MALOPRODAJI. Ako doe do promene cene (usled raznihpopusta) potrebno je izvriti tampanje i lepljenje novih etiketa, u suprotnom javlja se

problem sa kupcima.

24 PREDNOSTI RFID TEHNOLOGIJE U ODNOSU NA BAR KOD Nije potrebna vidljivost (prazan prostor izmeu itaa i transpondera) Materijali koji nisu od metala, kao papir, drvo, plastika i sl. ne ometaju komunikaciju izmedu

antene i transpondera, iako nisu transparentni

Transponder se moe itati i/ili na njega upisati informacija Transponder moe imati veliki kapacitet memorije za uvanje podataka

itanje i pisanje podataka vri se bez ikakvog kontakta s objektom EPC(Electronic Product Code)je jedinstven za svaki proizvod Nema negativnih posledica uticaja okoline (prljavtina, vlaga, praina) zahvaljujui

komunikaciji putem radio talasa; voda, sredstva za ienje, boja, alkohol, rashladna sredstva

itd, ne oteuju RFID transpondere Transponder je otporan na refleksiju svetla, a ne ometa ga ni potpuni nedostatak svetla

Transponder ima jako dug ivotni vek, ponovno korienje istog transpondera (tip zaviestruko korienje) smanjuje trokove

Praenje procesa proizvodnje kroz vreme Transponder moe biti vrlo mali da bi stao i na najmanji prostor

upravljanje informacijama u logistici pitanja

Documents