Arkadij Petrov

Stvaranje svetaI knjiga

Spasi sebe

ta god da smo radili, kuda god da smo ili, uvek smo se kretali ka jednom cilju - ka sebisamima, ka seanju na sebe. Ljudi koji su izgubili uspomenu na svoju prolost i svoju budunost,nalik su na decu koja su spremna da se dan za danom, neumorno voze na jednom te istom, najdraemringipilu. Neto se menja uokolo as sija sunce, as pada kia, as lista drvee, as opada lie, asdolaze jedni da pogledaju kako se ljudi bezbrino vrte na vrteci, utonuvi u detinjstvo, as dolazedrugi. Letimo u zatvorenom krugu, ciei ushieni brzinom, zaboravivi da smo u prolosti umeli daletimo, i da su svi nai zanosi samo maglovita seanja o tome, ko smo nekada bili.

* * *

Najdivniji od svih doivljaja koje moemo iskusiti jeste doivljaj nedokuivosti... Onaj, komeje nepoznato to oseanje, koga vie nita ne iznenauje i ne dovodi u stanje ustreptalosti, isto je to imrtvac.

Albert Ajntajn

Ovi dogaaji se nisu desili negde na dalekim planetama, ve ba na Zemlji, upravo sa ljudimakoji ive u ovom vremenu. Svako, ko proita ovu knjigu, moe da je shvati kao izmiljotinu, a moeda je prihvati i kao realnost, poto su dogaaji opisani u njoj vezani za tako neobinu pojavu, kao toje usmeravana jasnovidost. Oni koji je poseduju, mogu da se prenose preko svoje svesti u visinenebeskih sfera, i u dubine okeana, i u dubine prolih vremena, kao i u tajni svet bioloke elije.

Moja pria je autobiografska. Piem i pruam vam znanja koja posedujem, hronolokimredom, onim redom kakvim sam ih sam sticao, prelazei sa jednog stupnja Posveivanja na drugi,listajui ivotne stranice jednu za drugom. Dobio sam pravo da podelim sa vama ono to smatram daje neophodno za dananje doba.

Sa zagonetnim svetom nepojmljivih i racionalno neobjanjivih pojava, ljudski rod je povezan,oigledno, kroz sva doba svoga postojanja. Uvek su na Zemlji iveli malobrojni odabrani, kojima jebila darovana, drugima nedostupna vetina, da predvide dogaaje, da upravljaju atmosferskimprocesima, da lee teke bolesti itd. Iako su slina znanja i iskustva briljivo skrivana, ipak senakupilo poprilino knjiga o njima.

teta samo to nas veina tih knjiga niemu sutinskom ne moe nauiti. italac e, svakako,doznati mnogo neobinog nabubavi desetine i desetine termina i nita vie od toga, po svoj prilici.Skrivena znanja se, po starom, predaju ili od uitelja ueniku u toku mnogih godina, ili neshvatljivim,neobjanjivim nainom ak i za same jasnovide.

Meutim, u svetu se danas deavaju duhovni procesi na globalnom, ak vie od toga - nakosmikom nivou. Nisu bezrazlono za samo jedan vek naa znanja o prirodi ovekovoj, o njegovomsvetu i svrsi postojanja u Vaseljeni pretrpela korenite promene. Svi su poeli da govore onastupajuoj eri Vodolije, o novom dobu... Na prelazu milenijuma, ljudi su ispunjeni mistinimoekivanjima i kao Vergilije, najvei pesnik Rima, koji je predvideo dolazak Isusa Hrista (Vekobnove eka: Svet prvih dana i istine su - pred pragom, I novi mladi se pribliava iz visina Ekloge, 4), tako i sadanji proroci predskazuju Njegov drugi dolazak.

Oigledno je dolo vreme kada skrivena, ranije nedostupna uenja, treba da postanuzajedniko dobro masa. Razume se, razumevanje ezoterijskih znanja i vetina nee se desiti prekonoi. Kao i bilo koji proces, novo kolovanje oveanstva iziskuje dosta vremena. Danas je vanoprimetiti: mnogi Posveeni su dobili dozvolu od Boga da otkriju skrivene tajne.

Zamolio bih ateistiki nastrojenog itaoca da se ne odnosi prema opisanom u ovoj knjizi kaoprema neemu iskljuivo fantastinom. Religiozne ljude molim da ne smatraju dole izneto kao jeres.Ponoviu: moja pria je autobiografska, ljudi o kojima piem su potpuno realni, mnogi od njih su ivii sada, u trenutku kada vi itate ove redove. Nastojao sam da vie piem ne o teoretskom pitanju, veo linim oseajima, ne o metodici i tehnikim nainima, ve o smislu ezoterije.

Na koji nain i zbog ega ljudi dobijaju skrivena znanja? Koji je nivo duhovnosti neophodanda bi se postalo Posveenim? Kako iveti, u emu je smisao ivota? Ako se italac ozbiljno zamislinad ovim pitanjima, ukoliko zaeli da pobedi sebe, da bi se popeo na novi stepen postojanja smatrau da je svrha ove knjige postignuta. Svako ima svoj put ka Bogu i svoje sluenje Njemu. Jasamo pokuavam da pomognem da odaberu taan pravac oni, koji se ne boje kosmike hladnoe ili,naprotiv, Boanskog ognja mistike i spremni su da slue u sferama o kojima danas i ne pomiljaju.

Mnogo je pozvanih, ali malo odabranih (Matej, 20,16). Nije svakome dato da savlada ovajput. Ukoliko neko nije spreman, ako je isuvie obuzet svetovnim brigama ili umorom, maloduan bolje i da ne kree njim. Na svetu ima veliki broj kola i uitelja koji e dati uenicima osnovnaznanja ekstrasenzorne percepcije za svakodnevnu upotrebu. Mogue da veina treba time i da sezadovolji. Ali, u svakom sluaju, spoznaja o postojanju prekrasnog i arobnog sveta nedokuivog -danas je neophodna.

Knjiga je napisana u pomalo neobinom anru. U njoj se ini da se nerealno preplie sarealnou. Ali e, pri tom, mnogi upravo fantastino smatrati istinitim, a stvarnost e doiveti kaoizmiljotinu. Vama se daje prilika da od dva ukazana puta odaberete onaj, koji e vam pomoi da

naete sopstveni put. Unapred se izvinjavam to neu moi da komentariem neke vane injenice iliobjanjavam neke znaajne dogaaje, zato to vi sami morate zauti glas istine u sebi.

Piem kako o sebi samom, tako i o ljudima koji me okruuju i pomau, i o dogaajima koji sedeavaju u proloj - sadanjoj i buduoj - stvarnosti. Upravo su takvim redosledom rasporeenekoordinate vremena, zato to se sadanjost uvek nalazi u lananom sistemu izmeu prolosti ibudunosti. I zato, da bi se re zaula Sada, morao je neko da je izgovori u Prolosti i da je neko ujeu Budunosti.

U vezi sa krajem drugog milenijuma, mnogi ljudi su neki sa strahom, neki obrnuto, sanadom iekivali godine milenijuma i u svetim knjigama obeane dogaaje Armagedon,Apokalipsu, Zlatno doba. Potom su, osvrnuvi se, odahnuli nita se nije dogodilo; drugi su se,naprotiv, raalostili nije valjda da e sve ostati po starom? Oni su, po svoj prilici, zaboravili, da je upoetku bila RE. A ko je od vas dovoljno otrovid, da vidi Bogom uinjeno, ili poseduje takoizuzetan sluh da uje Njim izgovoreno?

Da, razume se, kasnije, kada se nebeske sfere pokrenu voljom Tvorca videe se i ue se.Tim pre to je kretanje ve zapoelo. I stigao je Kraj vremena - za one koji su navikli da tako dugobudu neodgovorni posrednici izmeu Tvorca i Njegove tvorevine, izmeu Stvaraoca i Njimstvorenog koji je zaista zapoeo.

Proitavi ovu knjigu, vi ete saznati zato je besmrtni ovek, potinjavajui se sudbini, bioizolovan od svoga Oca. I u emu se sastojao prvobitni greh. I ta oekuje oveka i ljudski rod uskrivenim prostranstvima koja mu se danas otkrivaju. Tri knjige e vas u treem milenijumu prvepovesti u novi svet, prema novom znanju: Spasi sebe, Spasi svet u sebi, Spasi svet oko sebe.One e vas povesti od smrti ka besmrtnosti, od straha i pasivnog ekanja - ka priseanju na samogasebe i vaeg mesta u venom Kosmosu, gde odavno i s ljubavlju iekuju, kada ete se probuditi.

Dugo sam razmiljao kako da nazovem ovu knjigu. Mnogi ljudi su, za hiljade godinapostojanja pismenosti, toliko puta pokuavali da spoznaju svoje mesto i odreenje u ovom svetu,svoju vezu sa drugim svetovima. Mnogi su nastojali da napiu knjigu svoje sudbine ili da je baremproitaju. Prema tome, kako god nazvali knjigu svejedno ete se ponoviti sve je ve bilo! A janisam eleo da se ponavljam, zato to sam uveren: o takvom iskustvu kao to je moje, zasad niko nijeispriao. Napokon sam se zaustavio na onom naslovu, koji je itaocu ve poznat. Srean sam zbogtoga, to sam dobio priliku da primim kroz proces viih posveivanja izuzetna znanja, koja imajuogroman znaaj za sve koji danas ive na Zemlji, i da prenesem ta znanja na isti list novogmilenijuma.

1. glava

U junu 1996. godine leao sam u bolnici. U blok moskovskog zdravstvenog centra, poredMitina, mene je dovelo teko oboljenje bubrega. Raspoloenje mi je bilo najpesimistikije: bolest jeprolazila kroz moju sudbinu nemilosrdnou pluga, menjajui sve planove, prisiljavajui me daprekrim obaveze prema odreenim ljudima.

Samo nekoliko meseci pre toga, bio sam postavljen na mesto direktora izdavake kueUmetnika knjievnost (Hudlit). Nekada jedna od najveih u svetu, ve nekoliko godina je bila ubednom stanju vie milijardi duga, dezorganizovanost, kolektiv izmrcvaren neprestanimotputanjima. Tehnika oprema je unitena: raunarski softver koji je, na primer, prethodni direktorobjedinio u nekakvo malo preduzee i koje je potom, nekako u trenu, nestalo zajedno sa opremom idirektorom. Ugledni pisci Rusije su skretali panju predsedniku drave Borisu Jeljcinu na sramotnostanje. Zahtevali su da se stavi taka na unitavanje izdavake kue, koju su po znaaju u kulturiporedili sa Boljoj teatrom i Tretjakovskom galerijom. Ipak, postojalo je i drugaije poreenje: sanastradalim Titanikom.

Mnogobrojni lanci u tampi, kolektivna pisma kulturnih i drutvenih radnika to je ustaljenostanje uznemirenosti tog vremena. Neki su govorili o beznadeno proputenim prilikama ibesperspektivnosti bilo kakvih lokalnih napora, neki su zahtevali od drave novac, da bi se nekakousporilo propadanje Hudlita u ponor nepostojanja. Ali se novac, razume se, nije naao, te je zatobila doneta uobiajena odluka za ovakve sluajeve: pojaati rukovodstvo kue. To, ini se, nijemnogo, ali je spolja gledano efektno. Premda su buduem direktoru obeali finansijsku pomo,zajedno sa moralnom podrkom.

Upravo tada me je i pronaao, izuzetno cenjen s moje strane, Boris Andrejevi Moajev.Poznati pisac je u to vreme rukovodio Federalnim programom izdavanja knjiga Rusije i predloio mida preuzmem rukovodstvo Hudlita. Predlog je bio neoekivan. Poto sam ja ve imao svojuizdavaku kuu Kultura u podmoskovskom gradu Pukinu. Bio sam njen osniva i generalnidirektor. Posao nije iao loe, perspektive su bile odline ta bih jo hteo?

Znao sam po lancima u tampi, koliko je vrsto zategnuta oma dugovanja, da su ak ikriminalna razraunavanja zapljusnula Hudlit. Skoro godinu dana odatle nije izala na svetlostdana ni jedna knjiga. Urednici, koji su govorili neke strane jezike, primali su platu od 146 000 rubalja(posle denominacije 146 rubalja). Zbog dugova su im pretili da e iskljuiti struju, grejanje, telefone.Potpuno realna, a za neke i prieljkivana prilika, da bankrotira izdavaka kua i da se stavi na prodajunjihova zgrada. Ljudi, koji su prouzrokovali to propadanje, bili su ve spremni da kupe kuu naNovoj Basmaniji i da uu u nju ne kao gosti ili zakupci, ve kao gazde.

Da preem u Hudlit nisam ba bio voljan jo i zbog toga, to sam mesec dana pre ovogpoziva, u decembru prethodne godine, bio izabran za potpredsednika humanitarnog odeljenjaMeunarodne akademije za informatizaciju. Shvatao sam da spojiti takve dve odgovorne dunosti,nee biti ni malo lako. Da, sumnje su me muile. Ali, s druge strane, to je ipak Hudlit, najuvenijaizdavaka kua Rusije. A i nadanja Borisa Andrejevia...

Upoznali smo se odavno, i za sve godine prijateljstva sam se privikao na injenicu da, nesamo to se divim tom oveku, njegovom karakteru, vrstini, ve da nastojim svim silama da bar uneemu liim na njega. Delimino svesno, ali verovatno mnogo vie na drugom nivou, koji nepodlee racionalnom rasuivanju. Shvatao sam da je njegov nepokolebljivi Fjodor Kuzkin, glavnijunak njegove prie iv sam!, ona prosena statistika jedinka sutina samog autora. A sudbinaje ba snano prodrmala Borisa Moajeva. Ali, kako ga nije ni zdrobila, a ni razbila, on je strpljivo iumeno podnosio njene udarce. Strese se, proe rukom po svojoj uvenoj bradi, i iznenadi se: ivsam! i nastavlja da radi dalje.

Kao svaki istinski umetnik, Boris Andrejevi je shvatao da je njegov put put na Golgotu.Moda, ne toliko istorijski znaajan, i ne tako uveban od strane vlasti kao kod Solenjicina (koga jeon u svoje vreme titio), ali, koji s linog stanovita nije bio nita manje trnovit. Za razliku odmranog, neprestano svesnog svog istorijskog znaaja A.I. Solenjicina, Moajev je nosio svoj krstvedro, nadgledajui vragolasto svoje progonitelje, partijske funkcionere. Kao i mnogi njegovisavremenici, bolno je oseao prezir prema linosti od strane drave, i izuzetno dobro je shvatao da zadravnog inovnika, ovek nije najvea vrednost Svemira, ve samo ciglica u izgradnji opsena.Sistem je grubo i krajnje bezono nasilno upadao u nae due, ne mogavi, ipak, da shvati da muglavna pretnja dolazi ba od, spolja se inilo, popustljivih ljudi, ali koji su brino uvali unutarnjejezgro ruskog karaktera obinih mukaraca i ena, o kojima je tako toplo pripovedao Moajev.

Pisao je o tome da se nita novo ne moe izgraditi na krvi, kroz zlodela i nasilje. Pozivao je nasklad duhovnog ivota. I sa gorinom je shvatao kako se poslednjih godina umesto starog sistemastvara novi isto tako bezduan, uz identinu dravnu ravnodunost prema oveku. I ve su bilinapisani oni njegovi romani, prie i novele, koje e svakom itaocu, koji se izgubio u destruktivnimprocesima ruskog ivota, pokazati zato iveti i kako iveti.

Zar sam mogao da odbijem Borisa Andrejevia? A i poverenje takvog oveka i njegovavisoka ocena o dinaminom ivotu izdavake kue Kultura veoma su laskali. Tako je dolo dotoga da prihvatim.

Komitet za tampu i Savez pisaca su raspisali konkurs za postavljanje na dunost direktoraHudlita. Pobedio sam. I ta, direktor postoji, koraci su sprovedeni, paraf je stavljen i oproblemima izadavke kue su svi istog trena zaboravili. Siguran sam da se to ne bi desilo da jeMoajev bio zdrav. A ve je bio teko bolestan. U januaru sam postavljen na dunost, a drugog martaje Boris Andrejevi otiao iz ovog ivota.

Moda je iznenadni oseaj naputenosti pospeio moju bolest? Ja tada, bez obzira na veozbiljnu ivotnu dob, mnogo toga nisam znao, niti razumeo. ta je to ivot, ta je to smrt? Na grobumog uitelja i starijeg prijatelja, obeao sam da u uiniti sve to je mogue da Hudlit ne propadne.Prolo je tri meseca, problemi su tek poeli da se reavaju, a oba moja bubrega su otkazala normalanrad, a jedan od njih, levi, lekari su predloili da se ukloni. Oseaj beznaa, oaja, nemogunost dasvojom voljom izmenim situaciju, nisu me naputali.

Jednog od takvih neveselih dana, u meni kao da je bukvalno kliknuo neki prekida.Odjednom sam tako jasno video daleke dogaaje, koji se uopte nisu odnosili na nau epohu, ali sutoliko povezani po smislu sa naim vremenom, s mojim linim stanjem, pa... teko da je to mogla bitisluajnost.

Ne, to nisu bili snovi, ve upravo vizije. Pri emu je jasnoa slike toliko prevazilazilamogunosti uobiajenog vida, da je to ve samo po sebi dovelo do oka. Zaboravivi na bolest, poeosam grozniavo da beleim sve, to je prikazivao mojoj svesti udnovati ekran mog unutarnjegvienja.

Posle godinu-dve dana, ovi zapisi su se sloili u roman Eldibor (Biosfera 1999.). Zaobinog itaoca, to je fantastika, ono to na Zapadu nazivaju fantazi, to jest, nije objanjenje ilipredskazanje nekakvih nauno-tehnikih novina, kao kod il Verna, ve pouna bajka, kao kod RejaBredberija, na primer. Ali, tu bajku sam video svojim oima! Nemogue da bi plod mate biotoliko uverljiv, poto je on ipak vie misaon, nego ulni proces. Uglavnom, svako ko to eli, moe daproita ovu knjigu. A kasnija dogaanja su se tako vrsto ispreplela sa onim to mi se pojavilo uvreme rada na Eldiboru, da sam iznenada shvatio: moje vizije su deo mog stvarnog ivota. Nisammorao da ih dopunjavam izmiljotinama, nasilno spajajui sa fantazijom otkrie koje se probilo izduhovnog sveta. Jer, to je neodvojivi deo mog istinskog postojanja, moje sudbine. Naprosto, nisamimao prava da predajem moje vizije izmiljenim herojima, fantomima virtuelne stvarnosti.

Sve je zapoelo u toku sna. Uinilo mi se da je nekakva nepoznata sila odjednom otkinulamene iz sebe i bacila u tamu. I tama me je neoekivano dohvatila, zavrtela se i ponela, ne nadole, neuvis spiralno, ve sve bre i bre, dok me iznenada nije bacila na tvrdo krevito tlo.

Tekom mukom sam se pridigao, snagom volje umirujui bol koji mi je probadao telo, ipreleteo pogledom uokolo. Mesto, na koje sam izbaen nepojmljivom silom, bilo je proetolelujavom, kao u kristalnoj kugli, svetlou. Nisam mogao da vidim nita uokolo zbog uskovitlanih,ivahnih pramenova magle, koji su se talasali dole, pod mojim nogama i sa strane, i posvuda kudasam pokuavao da pogledam.

Nestrpljenje i srdba su istovremeno ovladali mnome. Iako ti oseaji nisu uspeli da se uoblieu misao, njih je bukvalno neto istrglo napolje i usmerilo onamo, kuda je bio usmeren moj pogled.Viestruko pojaani nekakvom povezanou s njima i iznenada steenom snagom, oni su udarili

maglu snanim, fiziki primetnim talasom, a magla ispred njih se odazvala, pokrenula i poela daiezava.

Jedva sam uspeo da odskoim, oprljen vrelinom beskonanog plamena. Celo prostranstvo jebilo ispunjeno vatrom, koja se kovitlala i padala narandastom maglom u skerletnoj svetlosti,bacajui uvis, nalik na perjanice, snopove iskri. Svetlucajui i nestajui, iznova oivljavajui,vijugajui i izlivajui plazmu, titranje ognjenih jeziaka je stvaralo tonske vibracije, slivajui se umuziku plamenih ara.

Sve ispred je bilo satkano od zvuka i boje, pomamnih, kao izlivanje ognjenih reka pri erupciji,i tananih, jedva primetnih, kao jesenja pauina u umi. Plavo, zeleno, uto, smee i ruiasto sve jeigralo, prelivalo se, treptalo, naizmeninim zaslepljujuim bljescima i crnim svetlucanjem polja odlave.

To je bila muzika Postojanja, koja se njihala u igri samoizraavanja tela Svemira. Zvuci suuzletali na jezicima plamena i padali dole, stapajui se u padovima i uzletima, as u tihomromorenju milijardi vatrenih sutina koje ne znaju cilj svoga roenja, as sa preteom rikompobesnele plazme, as sa tunom pesmom sazvea, dozivajui se na raskru prostora i vremena.

ovek koji je bio JA i istovremeno ne JA, i koga je bolje nazivati on, odmakao se na korak ijedva se zadrao na rastojanju ispruene ruke od kraja gigantske igre vazdunog vrtloga. Iz njegoveutrobe su se uli nekakvi jecaji i glasovi, promicale su nejasne siluete, delii ruilake realnosti,sante leda i vodeni stubovi. ibali su gromovi, probijajui tamu i u magnovenju, zagluni hukrazjapljenog bezdana.

inilo se da je svet je umro, da ga vie nema. Ostalo je samo ono to je lealo usrednepoznatog i tajanstvenog osloboeno bezumlje zvano Haos.

On je paljivo ustuknuo, i bezdan je prekrila magla. Iznova se pojavila jednolina, sitnimkamenjem pokrivena povrina. Prostirala se toliko daleko, koliko su mogle da vide oi u tom svetu, tojest skoro do beskonanosti. Nekakvim nejasnim oseajem se dosetio da, ukoliko bi ipak odluio dakrene po tom kamenju uprkos njim zamiljene slike, kroz neravnomernu polumranu svetlost, ne bimu bila dovoljna venost da stigne do kraja umarajue, turobne jednolinosti, zato to je upravo odvenosti i bila stvorena kamenita visoravan.

Okrenuo se. Magla se iza njega jo nije razila, tek se malice povukla, otkrivajui to istoneravno kamenje i ravnicu. Uas to se naao u toj jednoobraznoj beskonanosti pobedio je strah, iprimorao ga da se baci u uskovitlane talase koji se povlae, da ga ne bi iznova opkolili sa svihstrana.

Sad je shvatio: treba biti oprezan, ovaj svet je isuvie osetljiv na bilo koji pokret njegovedue, bilo koju elju, na sve moi koje se skrivaju u dubinama njegove biti. Magla je bila opasna. Ubilo kom trenutku je mogla da mu podmetne pod noge bezdan ili glib movare. Ali, ostajala mu jemogunost izbora, koje ne bi bilo kada bi nestao. ovek u koga se premestilo moje Ja, znao je skoro

sigurno, budui da se ne jednom naao na visoravni ranije, da je upravo to mesto poetak njegovogputa, iji kraj on nije znao, niti oseao.

Opipavajui nogom tlo, paljivo se pokrenuo napred, iako je bilo besmisleno pokuavati dapogodi smer u tome to ga je okruavalo. Prostor i vreme su u tom svetu imali drugaija svojstva,koja je bilo nemogue odrediti uobiajenim geometrijskim i fizikim pojmovima. Ovde napred znai proi po nevidljivim, umotanim u spiralno jako zategnute vrpce, koordinatama vremena u nekudrugu realnost, kuda ga je svaki put instiktivno vuklo.

Nije se urio, opipavao je put nogom pre nego to bi preneo teite tela na nju, pa se zatojedva i pomicao. Ali, udaljenost pomeranja nije zabrinjavala putnika. Nekim dubinskim, iskonskimznanjem, koje je ovde, u prostranstvu izmeu svetova, ipak bilo mogue oznaiti reju intuicija, onje poimao da u njegovom pomeranju nije bilo presudno rastojanje, ve pravac. Jedan pogreankorak i on bi nestao u beskrajnim prostranstvima Vaseljene. Zbog toga, pre nego to uini tajkorak, trebalo je da oslune umove i zvuke koji prodiru u njegov mozak i, pouzdavi se u zov jednih,odbije druge.

Jednom se pod nogom neto pokrenulo, oivelo i poelo s mukom da se izvlai iz kamena uzprigueni jauk. Nije znao ta je to. Prepoznavao je samo njegovu divovsku veliinu i zloslutnost. Ali,uplaiti se i uzmai bilo bi isto tako opasno, kao i da krene nepromiljeno napred. Naredivi mozguda izdvoji iz krvi jedan od najaktivnijih regulatora nervne napetosti acetilholin, kako bi se sniziokrvni pritisak i usporilo grenje sranog miia, putnik nije dozvolio ni mrvici straha da prodre usrce, naprezanjem uma zaustavivi ve zapoeto izluivanje adrenalina iz nadbubrene ljezde.

Spaslo ga je umee da potini unutarnje procese naredbama volje. Stvor koji je iskrsao izkamena se umirio, umukao i iznova se zavukao u nepominu kamenitu povrinu, koja se pruala pospoljanjem svetu, ali je dolazila iz unutarnjeg sveta. Ni jednom od njih putnik vie nije pripadao.

Trebalo je odluiti, kome poveriti sebe glasu straha ili intuiciji. Ispred je bila opasnost, aliipak opasnost, koju je snagom volje mogue savladati, to je u krajnjem sluaju jednom ve uspeo dauradi. Neizvesnost ga je oekivala u bilo kom drugom smeru. Da li e se pokazati blagonaklonom ilineprijateljskom nemogue je bilo predvideti.

ak su i glasovi koji su ga proimali bili odve mnogobrojni i isuvie nejasni da bi serazumeli. No, jedan, s moleivom intonacijom, koji mu se iznenada uinio poznatim, zauo se upravosa onog mesta koje ga je skoro progutalo, a pred kojim se sada nalazio. Odabrao je. Putnik jezakoraio na oivljeni kamen i odbacivi nedavni oprez, trkom je jurnuo u maglu. Povrina pod njimse opet zaljuljala, ali ne toliko da bi ga oborila blagi zemljotres, jaine tri-etiri stepena.

Sada je ve bilo sigurno da se vie ne sme zadravati ni tren. Napregnuvi sve svoje snage, alinastojei da sauva unutarnji mir, trao je u nepoznato po nemirno podrhtavajuem kamenju, kojeje pokuavalo da se ovaploti u neto, kroz maglu Svemira, vremena i prostora napred ili nazad,gore ili dole, u prolost ili budunost, negde...

Putnik uini jo nekoliko velikih skokova i ugleda onoga koji ga je dozivao. U pokidanimpramenovima magle nazirala se figura oveka, nalik na utvaru, sa udno iskrivljenim, oiglednopovreenim vratom, u pocepanim, krvlju isprljanim prnjama. Njegova duga, zamrena kosa i bradatresli su se od neprekidnog trzanja miia. A mrnjom plamtee oi, netremice su posmatraledoljaka.

- Stoj, tu gde si! sve nadjaavajua mrnja u glasu i ka njemu pruena ruka prepreie muput, nateravi ga da se povinuje, uprkos kamenju koje je i dalje podrhtavalo, kao ivo. Iznenadnimgrevitim pokretom poluprivienje precrta rukom prostranstvo nekakvim posebnim znakom, i sveuokolo se uzburka i uskovitla. Pored samog lica putnikovog zaue se udarci monih krila.

Ne razmiljajui, automatski, kao znanjem koje ga je nagnalo da deluje, a bilo je utemeljenou njemu na nivou instinkta, naredio je senki svoga tela da ode u svetlost i postane prozrana.Trenutak kasnije, kande udovita prooe kroz njega, ne nakodivi mu.

- Kako si to uspeo? promuklim, napregnutim glasom upita utvara. Stvorio si BardoIdama?

- Ne dajte psima ono to je sveto, da to ne bi bacili na ubrite. Ne bacajte bisere svinjama ezoterijski uvijenim jezikom odgovori putnik, te strogo upita: - Ko si ti i zato si mi prepreio put?

ovek u prnjama se naceri:- Ko sam ja? Ti me to pita? Ti?!Zvuk njegovog urlika je razvejao maglu, a njegovo lice postade vidljivije. Izgledalo je nekako

rasplinuto, nerealno, bukvalno kao da je navrat-nanos zalepljeno od uokolo zakovitlanih prljavihkrpica. Ali su mu oi bile stvarne i gorele istinskim plamenom ivota.

- ta sam ti uinio? iznova upita putnik.- Boe, uvek jedno te isto! sa gorkim sarkazmom odgovori taj to mu je prepreio put, i

njegov udno iskrivljeni vrat se nakaradno zaljulja, a lice mu se zgri. Ti se ne sea, ne zna...Kakva je to srea - sve zaboraviti. A meni takva srea nije data.

On opet podie ruku i napravi neki znak. Tup, hipnotiui bol izbi u putnikovom mozgu, i telokao da se nalilo olovom. Osetio je da je tua volja prodrla u njega i da pokuava da mu izjede,rastoi elije mozga. Trebalo je suzbiti gnev i iznai u dui ravnoteu izmeu razdraenosti i delanja,uspostaviti neprobojni zid spokojstva i pokuati istisnuti iz sebe neprijateljsku silu, isuvie opasnu utom prostoru opsena.

Ali, inilo se da je ovog puta zakasnio. Centrifugalne sile su ubrzale svoje kretanje i uvukle usvoj pogibeljni vrtlog holograme ivota, nanizane na proteinske strune neurona mozga. To jepojaalo nepromenljivu neodreenost realnosti i podiglo potenciju novih okolnosti suprotno odUnutarnjeg Potencijala.

Ve poslednjim, grevitim naporom, on je zadrao u ve razorenoj svesti misao, koja sepodigla iz dubine njegovog bia: Treba od dvoje napraviti jedno, unutarnju stranu kao spoljanju, a

spoljanju kao unutarnju, gornju stranu kao donju, mukarca i enu jednim, da mukarac ne bi biomukarac i da ena ne bi bila ena, napraviti oko umesto oiju, i ruku umesto ruku, i nogu umestonogu, lik umesto likova, tada e svetlost koja je unutra pokazati put Idamu.

Putnik je uspeo da ispolji unutarnje saglasje sa ovim neznano otkuda izniklim uverenjem, iispoljena realnost se raspade. Njega kao da je mona sila iznela iz smrti u roenje, u onaj svet u kommisao trai telo za svoje ovaploenje.

Zaslepile su ga blistave ive boje, zraei saoseanje i ljubav. Sve uokolo je bilo ispunjenohtenjem da pomogne i zatiti svi prelivi svetlosti i zvuka, sveproimajue prostranstvo elja, hitaloje u susret njegovom strahu i molbi. U samo jednom beznaajnom trenu, on je iznova uspostaviocentripetalne snage linog Potencijala i zapoeo stvaranje nove Projavljene Realnosti.

Zadovoljno motrei raspadanje telesnih oblika putnika, njegov tajanstveni neprijatelj jepreneraeno podigao obrve, ugledavi kako su se iz nesreenog treperenja pred oima, poputarolije, rasparavaju energije, te su odjednom izronile i lebdele jasnim geometrijskimetvorouglima udnovate sutine troglava adaja, sa krunama posutim dragim kamenjem, dvevelike kugle crvena i narandasta, Svevidee oko. Adaja je neodobravajue pogledala oveka udronjcima i okrenula se. Iz eljusti njene srednje glave otrgao se ravnomeran plavi zrak i udario uono mesto, gde je upravo stajao putnik. Iste takve zrake su ispustile iz sebe kugle i oko. Obrazovalase obrnuta piramida, uperena svojim vrhom u haotino prskajue, polagano umirue energije.Iznenada se, na raskru zraka pojavila udna silueta dvoglavog oveka: jedna glava je bila enska,druga muka. Snani miii su zraili neshvatljivu Zemlji snagu.

To je bio bog koga nazivaju: Prvi u rodu. On se protegnuo kao da proverava pouzdanostnovog tela, i pretei pogledao u onoga, ko je postao uzrok njegovih neoekivanih transmutacija.

Adaja, kugle i oko su se smanjili i uvukli u iznova materijalizovano telo.- Trebalo je to da predvidim! u oaju je kriknuo svom oivljenom protivniku ovek sa krivim

vratom. Adaja, Sunce, Jupiter i Svevidee oko! Sa takvim pokroviteljstvom sebi moe dozvoliti dabude neustraiv. Da, ja nisam tako moan kao ti - sa gorinom je nastavio protivnik. Ali, ja nosimu sebi mrnju, koju ti nema. Ponekad je gorina mrnje kao poslastica..

Intonacija, kojom su bile izgovorene rei, kao i izraz lica oveka u dronjcima, opet su seputniku, koji je postao bog, uinili poznatim. I nekakvo maglovito seanje se pokrenulo u njemu.

- Mnogo toga si nauio, ako si uspeo da pree prokleto mesto i ostane iv - promukli glas jeispoljio divljenje i mrnju istovremeno. Do ovog trenutka ne mogu da poverujem da si unitio svemoje pripreme.

Jarost i mrnja su do te mere izobliile lice onoga koji mu je prepreio put, da je delovalonepojmljivo - zbog ega se do tog trenutka nije bacio na onoga, koga je tako oigledno smatraosvojim neprijateljem. Ali se isto tako iznenada, udni ovek umirio, i samo su njegove oi, kao i pre,plamtele mrnjom.

- Zato si me napao?- Rei u, rei u ti, kad me ve pita. Zbog tebe, ja bezmalo dve hiljade godina bludim u

prostranstvu obmana, samo sa jednim ciljem, samo sa jednom milju da ti se osvetim za sve muke.Tamo gde ti stoji ve je prolivana krv. Tu je izgubio ivot ne samo jedan umiljeni arobnjak. Ovoprostranstvo poznaje ukus krvi i halapljivo je prodire. Da nije tvoje proklete vetine, u kojoj si,moram priznati, postigao neverovatne uspehe, tvoj put bi se zanavek prekinuo ovde, a ja bih ovladaotvojim zemaljskim telom, proavi po rezonantnom talasu natrag.

- Tela se ne dele.- Naravno sarkastino se sloio neznanac. Nadam se, ipak, da nita nee uspeti da

promeni tamo, kuda si krenuo. I muke tvoje e biti uzaludne. Oh, kako je teko breme moje mrnjeprema tebi!

- A ja i dalje ne razumem, zbog ega me mrzi sa iskrenim saaljenjem izgovori bog. Asada mi ne smetaj. Moram da naem svoj put.

- Idi, idi ironino se naceri onaj to mu je prepreio put, a usta mu se razvukoe u groznokeenje. to bi se zadravao ovde!

Iznenada on koraknu ka njemu, a njegovo lice, ispunjeno izrazom svirepe sile, priblii se licuboga.

- Ma, znam ti smatra da sam te izdao i prevario. Pa, zar to nisi eleo sm? Moda si bahteo da bude prevaren? Zato me nisi zaustavio onda? Nikada to neu uspeti da zaboravim prokrklja neznanac i zabode prst u kvrgavi nakazni oiljak, zaobilazei ono mesto na kom je vrat bioiskrivljen.

I odjednom ieze, kao da nikada nije ni bio ovde. ovek, pozvan iz tame, bez traga serastvori u svojim prljavim dronjcima.

Trenutak je bog stajao zamiljen, no poto je bio privuen neijom tuom voljom, iznovapohita napred. Njegova svest se ispunila nejasnim predoseajem predstojeih promena.

Iznenada, magle nestade. Nije je bilo ni napred, ni nazad. Nestala je i beskrajna kamenitaploa, posuta sitnim krhotinama kamenja. Sijalo je sunce i nebo je bilo plavo. Bog je stajao na vrhugore, oko koje su se sa svih strana dizala nova brda, prekrivena zelenilom i drveem. U daljini jeumelo more, u koje su se sa padina, po uskoj priobalnoj dolini, slivali potoci i brzaci. Nigde nazemlji nije video takvu lepotu, ali mu se iz nekog razloga inilo da je to mesto na kom se obreo,njemu poznato, i da je nekada davno ve bivao ovde, u ovim gorama. Nejasan oseaj, da se sve to ses njim desilo sada, ve dogaalo ranije, i to je pokrenulo odreeni predoseaj pribliavanja skorihdogaaja. No, iznova je snagom volje odagnao nejasna seanja, pre nego to uspeju da stvorenekakvu elju i ne izazovu nove preobraaje prostranstva. Pretila mu je opasnost, budui da jo nijeovladao u potpunosti svojim pamenjem.

Sa planine je vijugao puteljak. Bog je sigurnim korakom krenuo njim i poeo da se sputanizbrdo. Sa svakim korakom se sve vie i vie uveravao da je prostranstvo dobilo stabilan oblik.inilo mu se da su ti oblici izvueni iz dubina njegove biti, a kojih se vie nije seao, niti ih jepoznavao, a koji su se pritajili u njemu neodreenim oseajem neotkrivene tajne. Koraao je mirnim,odmerenim korakom odbacivi sumnje, uveren u to da je naao svoj put, ime god da se taj putzavrava besmrtnou ili smru. Ushienje je bilo tako veliko, da bog nije ni primetio nastale nasebi promene. A one su se pokazale kao apsolutno sutinske: dve glave su se iznova slile u jednu,kratka kosa je toliko porasla da je padala preko ramena, pojavila se brada, nos se ispravio i istakao,a oi su mu upale kao kod oveka koji mnogo dana pati od nesanice. Pa i celo telo se skupilo iusahlo, dobivi neverovatnu lakou, koju nikada pre nije mogao da dostigne. Izmenila se i odea.Sada je na njemu bila dugaka koulja od grube tkanine, preko koje je preko ramena bio prebaentamni ogrta, prekriven drumskom prainom, a u pojasu je bio stegnut vrpcom. Na nogama je imaosandale sa kaievima oko zglobova. Glavu mu je od arkog sunca titila bela lanena marama.

Sa svojim novim izgledom, bog je iao kroz umarke maslinovog drvea, kroz cvrkut ptica,kroz zamiranje suneve svetlosti u danu koji se gasi. Sluao je utanje u ipraju i slabane uzdisajedrvea, koji su se slivali u otegnuti uzdah tuge. Njegove noge su napokon osetile pouzdanu, vrstuzemlju pod sobom, a koa tela se sa zahvalnou odazivala na milujue dake vetria.

Sputao se sve nie i nie, opinjen verom da je najzad dostigao eljeno. Okolina je bila nalikna ono, za im je tako dugo tragao.

Staza se iznenada spojila sa prolaznim putem. On je produio mimo staje za ovce, opasaneivom ogradom od pasje leske. Kod ulaza su stajale male taljige natovarene korpama sa soivom,bobom i lukom. Magarci, telad, ovce i koze su se gurali oko taljiga okrueni sa nekoliko mukaraca iena, ali niko na njega nije obratio panju. A kasnije, posle pola sata, u daljini se otkrila panoramadrevnog grada, zatienog monim snenobelim zidinama. Hramovi i dvorci su vinuli uvis svojuvelianstvenost, a na padinama breuljaka su se u terasastim kvadratima prostirali stambeni blokovi,te on iznenada prepozna to mesto, ne jednom ranije vieno, a ve mnogo puta zaboravljeno. Setio sesvog predodreenja u zemlji koju je pronaao.

Kao omaijan, posmatrao je rasprostrto pred njim prostranstvo. Korak mu se sve vie i vieubrzavao, dok nije neprimetno preao u trk. Neudobne sandale su ga udarale po petama, remeteimu ritam. Ali je ipak trao i trao, sve dok vazduh nije poeo da mu dere i pee grlo. Snage mu jeponestajalo, noge su se uplitale, odbijajui da se povinuju. Samo je izuzetnim naporom voljeprisiljavao sebe da se kree onamo, gde su ga ve ekale smrt i besmrtnost. Neveliki kamen koji muse naao ispod sandale, odjednom se zaljuljao pod teinom njegovog tela i on izgubi ravnoteu. Bognespretno zamahnu rukama i pade na put.

Eto, ovakve sliice deluju kao da gleda genijalno uraen film. Tada jo nisam znao daretrospektiva dogaaja od pre dve hiljade godina ima direktan odnos, ne samo sa mojim sadanjimstanjem, ve i sa buduim. Budunost jo nije stigla, ali u skladu sa tajanstvenim zakonima, nama jonespoznate Vaseljene, sve se ve desilo u nekoj drugoj dimenziji. Ispred me je oekivalo spajanjeprolog sa buduim.

A zasad sam razumevao dogaaje po uobiajenim parametrima i shvatanjima. Oni su se inilikao nekakva iskra stvaralakog nadahnua. Nisam nasluivao da je to jasan znak koji nagovetavapromene u ivotu i sudbini. Znak, koji svedoi o venosti i bekonanosti, kako u prolosti, tako i ubudunosti.

Pokuavao sam da analiziram zadivljujui fenomen uz pomo svog iskustva. Sasvimtradicionalno, u koloteini prirodnih i filozofskih nauka, obnavljao sam znanja, pokuavajui daprikopam te vizije na neto ve poznato, dok iz dubina seanja nije izronilo na povrinu svesti,pouzdano i znaajno ime Karl Gustav Jung.

vajcarski psiholog je najistaknutiji sledbenik i kritiar Sigmunda Frojda, osniva novogpravca, nazvanog analitikom ili dubinskom psihologijom. On se pre svih pribliio saznanju da ovek- nije sluajna pojava Univerzuma. Jung je tvrdio da, navodno, postoji nekakav nematerijalni svet smisaono polje. I da u tom polju postoje ideje, misli, znanja prolosti - sadanjosti budunosti.Platonovski idealizam u savremenoj varijanti. Ne, to nije ablonska karakteristika, ve ukazivanje napovezanost vremena i tradicije. Pa se tako, to polje ne potinjava prostorno-vremenskim zakonima,ve je izvan vremena i prostora, a povezano je sa materijalnim svetom kroz psihu, to e rei saneim, to ima odnos sa duom. A moda je ona sama dua, delimino postojea u materijalnomtelu, a delimino stopljena sa tim smisaonim poljem kroz nesvesno. Tada je svest manifestacijanematerijalnog prostora u materijalno-uzronom svetu, a smisaono polje je projekat razvojaVaseljene.

Jung je bio zabrinut za budunost oveanstva. 1958. godine, kada je tek poelo da se govorio NLO, on je napisao rad Savremeni mit. O nebeskim simbolima. U predgovoru se obraa onimmalobrojnim koji e hteti da ga sasluaju, i govori o neophodnosti da se pripremimo za dogaaje,koji oznaavaju kraj jedne od znaajnih epoha svetske istorije. Izlaui opasnosti svoju reputacijuozbiljnog naunika, lojalnog tradicionalnoj nauci, on nastoji da upozori oveanstvo na buduekataklizme. Iskreno govorei, mene duboko brine sudbina svih onih, koji e biti zateenineoekivanim tokom dogaaja i, nemajui neophodnu pripremu, nai e se vezanih ruku i nogu,lieni sposobnosti da ma ta shvate. Koliko je meni poznato, niko jo nije sebi postavljao pitanje otome, kakve mogu biti psiholoke posledice promena koje nas oekuju ubudue.

Ovakve misli su bile bliske mom pogledu na svet, i reklo bi se, da mi budunost moje psihene preti. Ali, zar nije ve zapoela kataklizma u pojedinano obuzetoj, to jest, mojoj glavi?

Jednom prilikom sam u sumrak leao u bolnikom krevetu i gledao televiziju. U trenutku samzatvorio oi i iznova je u tami jarko bljesnula bela zaslepljujua taka. Bukvalno je eksplodiralaiznutra. I tako, mene vie nema ni u bolnikoj sobi, niti uopte na ovom svetu. Neto me je uvuklo unekakav tunel, u kom sam nezamislivom brzinom proleteo po vijugavom hodniku, nalik na gipkopokretno crevo. Te sam se tako obreo u tom smisaonom polju, gde se, po Jungovoj tvrdnji,neprestano stvara i komplikuje projekat razvoja Vaseljene.

Kasnije sam doznao da je upravo taj dogaaj nalik snu, izuzetno vaan za evoluciju bilo kogoveka. ak i sluajna poseta nematerijalnom informativnom prostranstvu, predstavlja propusnicu zasvet najneobinijih doivljaja u ovom i onom, drugom ivotu. U suitni, to je trenutak zaea novogsveta, koji oplouje ljudski duh.

Otvorilo se neuobiajeno prostranstvo, u kom su se neprestano stvarale precizne geometrijskefigure, stukturno izuzetno pokretna sredina. Bezbrojne transformacije okoline, stvarale su rombove,lopte, kupe, kocke, trapeze, polusfere, sloene konstrukcije tetraedre, piramide, ikozaedre,dodekaedre. Figure bi se trenutno obojile as nenom sunevom oker, as hladnom ivinommetalnom, as prodornim plavetnilom i odletale bi dalje, pokoravajui se sloenom, ali veomaodreenom ritmu.

Sve se veoma lepo, jasno, energino menja u beskonanom prostranstvu. Sve je proetomonim, matematiki tanim impulsom ivota. Neu da kaem da je ovo bolje od naeg sveta.Naprosto je to neto potpuno drugaije matematika, tane forme u nizu beskonanih geometrijskihpreobraaja, impulsa, vibracija.

U tom prostranstvu, u kom ne postoje nikakva zemlja i nebo, stajao sam oslonjen na prazninu.I svako ubrzano uzajamno delovanje mnotva geometrijskih oivotvorenja, marljivo me jezaobilazilo zbog mog oigledno neplaniranog prisustva ovde.

Odjednom, kao da su istrgnute sa platna Salvadora Dalija, iz beskonanosti suneujednaenim, ali tano osmiljenim cik-cak kretanjem, doletele tri bljetavo bele kugle. One suvukle za sobom crvena elastina creva, paljivo vibrirajui monim, silovitim ivotom nepoznatograzuma. Zaustavivi se ispred mene, one kao da su prouavale, ime preti moje nezvano prisustvoovde, i umirivi se, iznova nestadoe sa svojim beskrajnim crevima u beskonanosti. Kugle suoigledno imale funkciju straara, i to to nisu pokazale neprijateljstvo, zahteva tumaenje.

Iznenada se preko puta mene otvorila jedna od piramida. Njeni zidovi su se naprosto odvaliliu stranu sa etiri identina trougla. Otkrio se ureaj, u kom je neprestano neto iznutra iskakalo i opetiezavalo tokii, cilindri, lopte, trake Mobiusa, udnovati mali ekii, male poluge i tegovi. Sveto je neujno i svrsishodno obavljalo nedokuivi posao oko poluprozrane prizme.

Bio sam u takvom prostoru dva puta. Drugi put mi se to desilo na asu na Akademiji, kasnijestvorenoj na moju inicijativu, uz novu energo-informacionu tehnologiju uvenog ukrajinskogekstrasensa Lapina, a gde sam imao mesto potpredsednika. Uz to, kao dopuna onome to sam

ispriao, ugledao sam jo i udan, veoma tanak sat, iz kog su se na sve strane protezale svetlee niti,nalik na raznobojnu pauinu, a koje su sobom obavijavale sve uokolo. I jo jedan, peani sat, koji seokrenuo sam od sebe udesno i zapoeo neki zagonetni proces. Pri tom se nisam nalazio u stanju sna ineprestano sam bio u razgovoru sa instruktorom. Takav geometrizovani prostor nije jedini u kojiovek moe dospeti. Ima ih na hiljade razliitih, i iza svakog se krije tajna Vaseljene. Problem je utome to injenice o kojima saoptavaju ljudi koji su boravili u nekim drugim dimenzijama, tekopodleu procenama i istraivanjima. Tim pre, to nije svako u stanju da ih jasno zapamti i iznese.Psiholozi obino klasifikuju sline prie kao autoskopske halucinacije, koje su veoma esto povezanesa infektivnim bolestima, povredama mozga, alkoholizmom, narkomanijom, epilepsijom.

Pa, kako u takvom sluaju objasniti realne injenice, koje nesumnjivo ne ulaze u redsubjektivnih iluzija ili halucinacija?

***

Moj sused u bolnikoj sobi je bio Boris Orlov. Prirodno, sprijateljili smo se.Moda ironino, a moda i po zakonomernosti sudbine, Boris je nekada gradio bolnicu u

kojoj je leao sa mnom. Tada je rukovodio monom graevinskom firmom Bekeron. A jo ranije jeu Uzbekistanu rukovodio najveom fabrikom graevinskog materijala. Zato je i u privatnom biznisurelativno lako doao do znaajnih pozicija. To je izuzetan ovek, velikog obrazovanja i blistavoguma. Snaan, otvoren karakter je u skladu sa njegovom sposobnou da maltene trenutno proraunarazliite varijante, a cilj postie sloenim, vieslojnim kombinacijama.

On je verovao u snove, predznake, drugu realnost, te je sam traio priliku da proeta sanekim, makar i u razgovorima, po lavirintima nepoznatog.

Ispriao sam Borisu o svojim vizijama. A on, ne samo da se nije iznenadio, ve me jezapanjio priznanjem pokazalo se da je zbog svog ira na elucu tri puta bio na reanimaciji. I ustanju izmeu ivota i smrti, video je potpuno iste slike geometrizovanog prostranstva.

Po svoj prilici su upravo ta znanja o toj dimenziji ivota i dovela u svoje vreme Platona douverenja da je svet ideja podjednako realan, kao i svet objekata. A moda ak i realniji. Jer, Platon jetvrdio da zemaljski objekti jesu samo senke ideja. I da je naa stvarnost u nekom smislu halucinacija. Pa ipak, ne vredi proveravati njenu verodostojnost, udarajui glavom o zid. Ako jepriroda stvorila na svet, on joj je, znai, iz nekog razloga potreban. I u ovom svetu je iluzija ivotajednako vredna kao ivot i iluzija smrti je ravna smrti, i ne sme se za sada promeniti bilo ta, zatoto u tome neemo uspeti.

Boris Orlov je postao moj poverljivi slualac. Prvo sam na njemu vagao svoje utiske, potobi me ma ko drugi naprosto smatrao ludim. U to vreme su se vizije bukvalno obruavale na moj jadnimozak. Pri emu, one ni na koji nain nisu uticale na percepciju stvarnosti. Naprosto su postojala dvasveta na, uobiajeni, poznat svima, i ono isto informaciono prostranstvo koje je zrailo u mene svenove i nove pojmove.

- Nesumnjivo, u ovom svetu postoji nekakva svemona sila nevidljiva, spoznaji nedostupna,sveproimajua govorio je Boris. Ljudi je nazivaju Bogom ili Viim Razumom, u zavisnosti odpogleda na svet. Ali je svi oseaju ili nasluuju, poto bi bez nje nestao smisao ivota. Zaista, akonema Boga, po emu se mi onda razlikujemo od leptira koji ivi jedan dan? I kakva je razlika, kolikoemo iveti hiljadu godina ili jedan minut ako ivotno iskustvo iezava sa tobom i nema komeda se pohvali time? I ukoliko smo mi samo sluajni ivotinjski organizmi, etapa trenutnog hiraprirode, i nehotinog spajanja molekula zato onda ne bismo iveli po zakonima ivotinjskogsveta? Prestale bi brige o preivljavanju. A ljudski rod je, iz nekog razloga, stvorio kulturu... AkoBoga nema, onda je to uludo troenje dragocenog ivota amebe... To, samo najgore ovce, ili tvojekolege akademici, zaglibljeni u spomenike svojih naduvanih veliina, ne razumeju.

Te ideje, koje sam ne jednom od njega uo i prihvatao, Boris je izraavao i izuzetnooriginalno. U svakom sluaju, bar za mene.

- Eto zato govore, da je ivot pod konac, zato bi se u njemu sa takvom strogom doslednousmenjivali sreni i tuni dani? Ma, zato to ljudi ne shvataju da su odgovorni za svoje odluke. Za njihje sve prosto: hoe neto mora da dobije. A ime e odgovoriti za to to si dobio? ta ti ima,ime bi platio to zadovoljstvo?

- Pa, ini mi se da mi, obojica ovde neto plaamo apatino aludiram na na leei poloaj.- Obojica saglaava se Boris. Ali se slike, iz nekog razloga, sada pokazuju tebi. Hajde

da razjasnimo. Zato si pristao da rukovodi Hudlitom?- Ma, ja sam celog ivota poput vatrogasca. pokuavam da se naalim. im negde gori,

neto se raspada tamo je Petrov. Uopte ne umem mirno da ivim. Eto, da me sad pozove kod tebena posao i obea mi platu deset puta veu nego to je u Hudlitu ne bih doao. Ti ima dovoljnosvojih orlova, nisam ti ba preko potreban. A tamo, obeao sam Moajevu da u spasti izdavakukuu i spau.

- Prestani da mlati praznu slamu ukori me Boris. Zamisli se nad onim to ti pokazuju. PutHristov! A zbog ega? Ma, zar ne razume kuda te vode? Jer, neko namerno unitava vau izdavakukuu. Sede pametni momci sa naoarama i prave nacrte, kako da se primamljivo drutveno preduzeeto jeftinije prigrabi. Oni su po pitanju Hudlita ve skoro sve uspeli, kad ono, tu se ti nacrta svetli vitez sa dobrim namerama. udo da ti jo kod ulaza nisu polomili glavu. Zato to tamo igrajuveliki igrai. Proanaliziraj: prvo dovedu preduzee do nerentabilnog poslovanja, potom kompletnutehniku opremu ubacuju u nekakvu malu firmu, sa kojom istovremeno i tehnika netragom nestaje.

Potom, razmetaju po svim spratovima nekakvu Svetsku knjiku ligu, a ispod njenog naziva seskriva, iz nekog razloga, ne knjiarska firma, ve u celoj Moskvi ozloglaeni restoran Holsten. Injemu prenose sva prava za upravljanje nepokretnostima Hudlita. Ostalo je jo samo da sezvanino objavi bankrot izdavake kue. Pri emu, novog gazdu ne treba traiti. On je ve tu.

- Moda oni hoe jo i Kremlj da privatizuju? besnim u sebi prekorno posmatrajuisabesednika.

Iz njegovih tamnosmeih, istonjaki izraajnih oiju pljute slapovi smeha.- Njega su odavno privatizovali i podelili, zajedno sa svima koji su ve bili u njemu. A tebe

na deobu nisu pozvali. Inae bi u nevreme neto o savesti poeo da trabunja.- Eto, ja u se potruditi da se to ne dogodi sa Hudlitom.- Pa zato lei u bolnici? Boris me apsolutno neoekivanim preokretom rui sa pijedestala

na koji nastojim da se popnem.- Kakve to sad ima veze? nastojim da se odbranim povrnom deurnom nedoumicom.- Ma, brate smeje se Orlov ve sam ti nagovestio. ime e odgovoriti? Krenuo si da

spasava Hudlit? A ta poseduje kao spasilac nemerljivi novac, veze u vladi? Sam kae: nadunost su me postavili, a Ministarstvo nije dalo novac ili, bar da dugove otpiu. Penali e poeti darastu, kazne. To nisu stotine rubalja, hiljade, ve milijarde. Onda e struju isei, vodu, grejanje,telefon.

- Ve su iskljuili.- Eto vidi obradovao se iz nekog razloga Orlov. A ti se pita zato u bolnici lei. Zato

to vie nema ime da plati za pogrenu sudbonosnu odluku, osim zdravljem. Zato ti i vrte u glavifilm o Hristu, te poto si sada rtva, tobom otplauju tue grehe. Razume li? Zakoni Kosmosa suvrlo nemilosrdni za sve se mora platiti. A ti si se, to je najvanije, sam sloio. Tebi su predloili, ati nisi odbio. Slavu si poeleo? A sad je i srkui, koliko kroz kapaljku uspe da ti ue.

U tome to je Boris govorio, bilo je neeg surovog, ali otrenjujueg, to me je primoralo dase ozbiljno zamislim nad onim to se dogaalo. I da to otkrijem iz nekog drugog ugla ne s pozicijeromantinog heroja, ve naprotiv, trezveno misleeg oveka, koji shvata da svaka odluka treba strogoda odgovara mogunostima ovekovim, kakve god one bile duhovne ili pragmatine.

I uporedo sa tim razmiljanjima, u meni se sa sve veom i veom jasnoom razvijao neki novisadraj ne o mom, ne o tuem ivotu, ve o onom koji je stizao do mene iz prolosti u sadanjost, azvao se Jeua.

***

Pesak, prokleti pesak. On je nastajao negde na obodima krevitog platoa pustinje, ubezbrojnim malim vulkanima, izazvanim vrelinom sunca. Kasnije su ga udari vetra koji se razvijao ugornjim klisurama, zahvatajui pregrti kamenih krhotina, raznosili u svojim akama, kao rojevisurovih pela. Ako bi se na putu tih gospodara pustinje nali ivotinja ili ovek, oni su ga boli istotako nemilosrdno, kao prave pustinjske pele. Jedini spas od peska je umotati se u kuti*, to je iuinio Jeua pod prezrivim pogledom Jovanovim.

Tamnosmee, otrovide oi Jovanove, koje su pomno posmatrale sve uokolo, u trenu prekrieduboke nepravilne bore. One su dale njegovom licu zlokoban, surovi izgled, zbog toga to su mu oiu uglovima bile prekrivene bolesnom, beliastom mrenom. Koa oko obrva se upalila i nadula, ali jepogled, koji je prljio svojim plamenom njegovu pokrivenu prljavtinu, prodro do due Jeuine. I onse, naslutivi kome je bilo upueno prezrenje Jovanovo, zimogroljivo najei.

Jovan, opazivi duevno stanje doljaka, okruenog mizernom grupicom uenika, krenu kanjemu dugakim, poletnim korakom. Lice proroka, koje je bilo osuto gnojnim kraterima, oivienimmasnom koom, postade strogo. Prljava razbaruena brada proarana sedim vlasima, zadrhta.

- Hoe da se zatiti maramom koju ti je darovao Gospod? upita on, vrsto uperivi pogledkroz doljakov neveliki prorez za oi.

Malena, slabana figura propovednika iz Nazareta mu se inila jadnom, smenom.- Na kolena!Rei Jovanove su ispoljavale agresivnu odlunost. Bezduna prostota naredbe uzburkala je

gomilu hodoasnika koji su ih okruivali, i naterala ih da se priblie i zbiju.Jeua je pokuao da progovori, ali Jovan iznova dreknu sa histerinim

prizvukom u glasu:- Padni na kolena!U oima prorokovim se sada zaledio divljaki strah i mrnja.Jeua je naslutio misli Jovanove, i to je bilo neprijatno otkrie. On je primetio kakva se

opasnost krije u varjlivoj tiini, i njega uzdrma gnev i preka potreba da ga suzbije u sebi.On uzdahnu i namrti se ispod marame. Neizdrljivi smrad koji je stigao do njega od

istrulelih zuba, jo vie je pogorao i bez toga, neveselo raspoloenje. Nije oekivao da e se uveniJovan Krstitelj pokazati takvim pakosnim i otrovnim isposnikom, koji je ubio u sebi svaku ljudskost.

- Kako si siguran u to da je praina poslata od Gospoda? prihvatajui izazov, prigueno seodazvao ispod kutija.

Jovan se u trenutku izgubi, susrevi se sa takvom nepokornou ovekovom, a koji je uz to,doao kod njega kao kod uitelja.

------------------------------------------------------------------------------------------------* kuti jako i gusto laneno, kudeljno ili pamuno platno M. Vujaklija

Sad on obrati panju na sleene ogorene ljude, i ne naavi odmah ta da odgovori, sede nakamen preko puta Jeue.

- A od koga drugog? Od avola? sa preanjom otrovnom ironijom ispolji znatieljuisposnik, premestivi svoj tap na kolena, kao da je bio spreman da skoi sa kamena na kom je sedeo,i da ode podalje od nezanimljivog sagovornika.

- Ne mislim da je bilo ko od njih zabrinut zbog takvih sitnica mirno odgovori Nazareanin.Sa Jeuinih usana skliznu bolni, izvinjavajui osmeh, koji uostalom, niko od hodoasnika nije

primetio zbog marame preko njegovog lica.- uo sam da propoveda u ime Gospoda, ali ne skida sa ljudi krtenjem njihove grehe?

mrano upita Jovan.On se poea ispod pazuha i ustajali vonj ispod njegove stare, pohabane odee od kamilje

dlake, zapahnu sve.- Mi treba da uimo da blagosiljamo odvrati Jeua.Stojei uokolo ljudi poee da se zgledaju, i zaue se rei odobravanja meu njima.- Izrodi pakosni! Ko vam je usadio da treba da beite od budueg gneva? vrisnuo je masi

Jovan.Gunanje ispunjeno uasom, prostruja kroz masu. Jeua strgnu maramu sa lica i svi videe

da je on ostao savreno spokojan. Samo su mu oi potamnele.- Vodom su se istili mnogoboci u Eufratu i Nilu. Oni su takoe verovali da spoljnim

obredima spasavaju sebe i otvaraju vrata nebeska, iako su se klanjali drugim bogovima.U gomili iznova zavlada amor, poto su pokuavali da shvate izreeno i da ocene, ko je od

stupivih u dvoboj propovednika blii istini.- Jeres se cedi sa usta tvojih! mahnito vrisnu Krstitelj.- Ne sudi, i nee ti se suditi odbio je pretnju Nazareanin.- Ti i tvoji uenici molite se Bogu molitvama koje ste sami sastavili. Da li je to mogue?

iznova napade Jovan.Stojei u gomili, farisej sa privezanom oko ela konom kvadratnom kutijicom, amajlijom,

prevrnu oima i uplaeno uzdahnu. Njegova leva ruka, na koju je bila privezana ista takva kutijica sazatvorenom u njoj molitvom, optuujue se podie uvis.

- Ne bogohulite! kriknu on.Smee, kao kora starog duba*, izborano lice Jovana Krstitelja okrete se prema fariseju.

Njegove nozdrve zverski zadrhtae, uvlaei vetar i prainu.

---------------------------------------------------------------------------------------------* Dub - hrast

- Izrodi zlobni, krstim vas vodom u znak pokajanja. Onaj koji ide za mnom, krstie vas DuhomSvetim i ognjem! zaurla sa pretnjom u glasu, ali je razjareni pogled koji je pratio njegove rei, bioizraajniji od izgovorenog. - Lopata je u njegovoj ruci i on e oistiti gumno svoje, i pokupiepenicu svoju u ambar, a slamu e spaliti ognjem.

- Ljudi nisu slama potiteno prigovori Jeua.um odobravanja proe masom. Jovanovi uenici se zbunjeno zgledae, primetivi da

simpatije okupljenih prevagnjuju na stranu Nazareanina.- Bog Izrailja je svedok samilost je nedopustiva je za one koji slue Svevinjem i

propovedaju u ime Njegovo. On je uzburkani okean i spasonosan splav na preteim talasima. Vulkankoji bljuje lavu, i nepokolebljivo ostrvo spasenja u ognju koji prodire ivot. Ti mora da veruje,jedino da veruje, a ne da umuje. Vera pokree planine. Ama, ti slui ne nebeskom, ve ljudskom.

Optuba, za koju se Jeua brinuo da e je uti, bila je izgovorena. Ponovo se gomilauskomeala, zagalamila, raspravljajui o izreenom.

- Nije tako pokuao je da zatiti sebe Jeua. Ali njegove nejasne rei nita nisu popravile.Podignutoj na nebesima optubi, ovakav protest je bio potpuno nezanimljiv.

Ogorenje, koje je neprestano narastalo u Jeui pod pritiskom unapred promiljenograzdraivanja Jovanovog, konano je izbilo u uzajamnim optubama.

- Vera pokree planine, ali ne tvoja. Tvoja samo pretrpava planine! potvrdio jeNazareanin, i istog trena se njegovo ilce izobliilo od patnje, zato to je bio prisiljen da vikne te reiosude i zatite.

Jovan je prebledeo od gneva. Prljava krpa koja mu je pokrivala glavu, pala mu je preko lica,a iz senke su zlokobno sevale jedva vidljive oi.

- Ako mene eli da mrzi, mrzi me saglasio se Nazareanin ali ne izbegavaj pitanja.- Svako drvo koje ne donosi dobar plod, poseku i bacaju u vatru sa fanatinim uverenjem

povika Krstitelj. Namestivi ruku kao zaklon za oi, zagledao se u onoga, koji se osmelio da muprotivurei.

- On je Otac na, a mi smo Njegova deca ponovo se razlegao glas neslaganja. Kako otacmoe podii sekiru na decu svoju?

- Gospod iz kamenja moe da uznese decu Sebi podsmevao se Jovan.- Ti hoe da stavi na stub srama Boga, zato to je stvorio neto bezoblino, to zahteva

prepravke?... uz ne manje otrovno podsmevanje ukorio ga je Nazareanin. Bilo je primetno da seovog puta Jovan izgubio i nije snaao ta da odgovori tom, neznano iz kog razloga se pojavivemtakmacu. Oi su mu iznenada postale ukoene i sanjive. Podigao se hitro sa kamena, i nita neodgovorivi, udaljio se prema mrei za muve koja je bila razvuena nedaleko, na tankim tapovimakoji su se njihali na vetru. Legao je na zemlju, a komad prugaste tkanine stare i ve iskidane odvetra ga je sakrio od gomile.

Jeua uzdahnu i iznova pokri lice kutijem, i okrenuvi se, ode podalje od onoga, koga je donedavno eleo da nazove svojim uiteljem.

Masa je nemo posmatrala lea Nazareanina i nekolicine njegovih uenika, mumlajui netoodostraga.

***.

Ovaj sadraj je isprva u meni izazvao veoma veliku sumnju u njegovu verodostojnost. On jedirektno protivureio Svetom Pismu i onome, to je poznato o Jovanu Krstitelju. Ni kasnije nisamsasvim ustanovio, o emu je on svedoio. Moda, uprkos planu Stvoritelja, uvrenom tajanstvenomhologramskom ifrom etvorodimezionalne svesti u biblijskim tekstovima, stvarni Jovan Krstiteljnije prepoznao Mesiju, iji je dolazak trebalo sveano da objavi? Jer, poznato je da su sekte Hrista iKrstitelja posle smrti svojih uitelja, aktivno bile na ratnoj nozi. Poznato je i to, da je Jovan, nalazeise u tamnici, slao kod Hrista dva svoja uenika da se raspitaju: Da li si Ti Onaj koji treba da doe, ilitreba da iekujemo nekog drugog? udno, pitati ovako neto onog, koga sam krstio ispunjavajuiproroanstvo, kao Mesiju. Neto se u tome ne slae izmeu onoga, ta je trebalo da bude i onoga, tose zaista dogodilo.

Zbog ega se ne slae? Prorok, ispunjavajui svoju misiju, iznenada, iz nekog zagonetnograzloga, zahvaljujui uplitanju monih natprirodnih sila, ili zbog otupljene intuicije u trenutku susreta nije izvrio svoj zadatak. Zar se on nije sastojao u krtenju Boga u reci Jordan? Ova nepravilnost usadraju, mogla je da ima kobne posledice. Boga nisu prepoznali, a nije ga prepoznao ni onaj, koji jeimao obavezu da ukae na Njega. I prvi dolazak Hristov se delimino i zbog toga zavrio tragino.Posle proroka, da priznaju Njegovo Carstvo na Zemlji, odbili su i ostali. Zemaljsko ovaploenjeBoije je, u vezi s tim, odloeno na potpuno neodreeno vreme.

Zaista, u stvarnosti su, u svakom sluaju, postojala dva sloja. Jedan od njih je kako jetrebalo da bude uoblien u svetim tekstovima Biblije. Drugi je kako se stvarno dogodilo uistorijskim hronikama i svedoenjima savremenika. Polazei od ovog drugog, krtenje Jeuino odstrane Krstitelja, uopte nije moglo da se dogodi u vreme naznaeno u Svetom pismu, poto je Jovanve bio u tamnici i kasnije mu je Irod odsekao glavu.

A postoji i trei sloj: onaj koji su meni pokazali. ta se iza toga krije? Mogue da je tonekakva globalna promena drutvenog pogleda na svet? Uklanjanje spoljnih ceremonija radipoimanja dubina i visina istine?

A gde je istina? I kako se uopte stvara potka realnosti? Moda se vieno odnosi na nekodrugo vreme, ili se ak zbivalo na nekom drugom mestu? U budunosti, u prolosti? Kada?

Ali, sve ove misli e doi do mene tek kasnije. A tada sam bio toliko zaokupljen zapisivanjemsvojih vizija, da nisam ni primetio kako sam poeo da ozdravljujem. Simptomi bolesti su primetnonestajali: i ukasta boja koe, i bolovi u krstima. Uopte vie nisam razmiljao o bolesti, ve samdoivljavao zadivljujui sie sa ueem arhetipskih heroja, kao dramu linog postojanja. Poeo samda predoseam da je to samo poetak nekakvih izuzetno ozbiljnih dogaaja. Uskoro su me pustili izbolnice. A provienje me nije primoralo da predugo ekam.

Istina, ovog puta tako efektnog poetka, kao sa filmom o Hristu, nije bilo. Dogaaji su sebukvalno prikradali u moju sudbinu, nastojei da deluju uobiajeno, neprimetno. I onaj, koji je stajaoiza njih, ini se, ni sam nije bio siguran da li pravilno postupa. Prilazio mi je oprezno, kao danapipava u tami onoga, o kome je odavno znao i koga je, napokon, navodno naao. On je traioVideeg.

Sa Vjaeslavom Lapinom me je upoznao moj kolega sa Meunarodne akademijeinformatizacije, profesor Berenoj. Anatolij Ivanovi mi je odavno priao o arobnjaku iz Feodosija,koji vraa slepima vid, gluvima sluh, podie na noge decu koja boluju od cerebralne paralize. Nisamverovao u udesa, ali je krajiak svesti lovio neto vano u toj energinoj reklami. Berenoj je akspecijano putovao u Kijev, u Lapinov Centar, kako bi pripremio na susret. On je govorio da mojenaune i poslovne veze mogu izuzetno mnogo da pomognu tom iscelitelju i dobrotvoru ljudskog rodada se nastani u Moskvi, gde je poodavno bilo vreme da se napravi zdravstveni centar Lapina.

I eto susreta u Kremljovskom dvorcu na V Meunarodnoj konferenciji informatiara. Ona seodrala u jesen te, 1996. godine. Berenoj nije pogreio: poznanstvo se zaista pokazalo znaajnim.

U Lapinovoj pojavi je bilo neeg demonskog. Podrugljiv pogled koji je jedva obuzdavaoizvetaenom ozbiljnou, kratka bradica, i udan manir, da se nekako strelovito i okretno premeta uprostoru. A u isto vreme je bio potpuno izuzetan, zanimljiv sagovornik. Umeo ja da na sebe privuepanju, da vas zainteresuje svojom linou. I nekako sam se neoekivano saglasio da mu pomognem- da nae prostor i registruje u Moskvi, specijalno po njegovoj tehnologiji, Meunarodnu akademijuLapina. Na prefiksu Meunarodna - ukrajinski udotvorac je insistirao.

- Lekari ne mogu da izau na kraj sa onim bolestima koje se obruavaju na svet u novomveku samouvereno mi je Lapin objanjavao zadatke nove ustanove.

- Zato?- Oni ne uzimaju u obzir energoinformacionu strukturu, ono to se sad uobiajeno naziva -

biopolje. A ja znam kako sa tim da radim. Bioenergetska sutina ovekova, zahvaljujui univerzalnojuzajamnoj povezanosti polja sa osobom izmenjenog stanja svesti, moe uzajamno da deluje ne samosa materijom, ve i sa poljima koja se manifestuju u ispoljavanju jednog kvantnog zraenja Kosmosa.Sva informacija u Vaseljeni je organizovana kao talasna frekventno-amplitudna struktura. ovekovmozak je sposoban da ostvaruje kvantno-talasno dekodiranje holograma prolosti, sadanjosti ibudunosti, materijalnog i nematerijalnog sveta. Da li ste nekada uli za biokompjuter?

- Neto malo, samo ono to mi je ispriao Anatolij Ivanovi.- Jasno sumnjiavo me gleda u oi Lapin. I onda mi odra podue predavanje.Paljivo sam ga sluao. Bilo mi je zaista zanimljivo.- Nae miljenje je naviklo na linearnu percepciju. Ali u venosti ne postoji isti smer za sve

to postoji u njoj. Vreme je da se shvati da je nae znanje samo pojedinaan sluaj Univerzuma.Paleontologija je odavno ustanovila injenicu skokova i iznenadnih pojava potpuno novih formiivota, koje se, sa take gledita ureene evolucije, ne mogu objasniti. ovek je vrhovna, ali ne iposlednja karika razvoja na Zemlji. Sada se on, kao bioloka vrsta, nalazi u krizi, koja e se zavritinjegovom degeneracijom, ukoliko priroda ne ukljui mehanizam adaptacije u novonastalimuslovima.

- Da li je vama poznat taj mehanizam?- Isti taj biokompjuter o kome smo priali jeste pojava nadsvesnog funkionalnog sistema.

Uz njegovu pomo je mogue razvijati fenomenalne moi: razliite naine gledanja imam u vidu dato nije obavezno putem oiju, i da postoje nestandardne forme dobijanja informacija, skeniranjeprostora, telepatija, vidovitost i mnogo toga drugog. Sve to e omoguiti ljudima da steknuinstrument svog preobraaja, razvoja, opstanka.

Sovjetski Savez je bio lider u svetu, ne samo po izuavanju ekstrasenzornih procesa, ve i podostignuima u oblasti bioinformacionih tehnologija, o kojima veina ljudi skoro da nita ne zna.

- Pokretna traka za proizvodnju nadljudi?- A zato da ne? Neophodna je to bra likvidacija nepismenosti stanovnitva u oblasti

nadsvesne funkcije organizma i bioinformacionih tehnologija, koje ukljuuju u sebi: samostalnoupravljanje ovekovim sistemima energo-raspodele i osposobljavanje mehanizama regulacije opteenergetske razmene. Na svakom zavoju planetarnog postojanja, kod nas se deava raskonzervacijaodreenog dela genetskog koda ili programa, koji odreuje novi kvalitativni nivo ovekovihmogunosti, koje ga izdiu na mnogo vii stupanj ivota. Da bismo ostali, mi moramo da seizmenimo, da promenimo navike, sklonosti, predrasude, da zaboravimo skoro sva stara znanja isteknemo nova.

- Pa, ta je onda taj biokompjuter? pokuavam da ga vratim sa opte teoretskih razmatranjana uu temu.

- Nekakva sutina zagonetno odgovara on. Pri emu radi ne samo u naem jednommaterijalnom prostoru, i ne samo na jednom njegovom nivou.

- Zar ih ima mnogo?- Dovoljno smeka se Lapin, a meni se ini da se iza tog osmeha skriva nekakav duboki

podsmeh.

Sluao sam Lapina, a u meni su se borila dva potpuno suprotna stava: elja da pomognemoveku zanetom u svojim sanjarijama, i nekakva sumnja da je on zaista naao klju do tajne ivota. Iza sumnjiavost sam imao razloga.

Njegovo rasuivanje, naroito kada ga je brzo, brzalicom izlivao na sluaoca, delovali supseudonauno. A pri briljivoj analizi se zapaala nekakva, skrivena u njima, netana terminologija.Talasna frekventno- amplitudna struktura ta je to: masno ulje? On je govorio o kvantnomzraenju, a moj mozak je ironino cedio iz svojih dubina: A ta, zar postoji jo i nekvantnozraenje? Lapin razvija temu o tajanstvenom biokompjuteru, ali pri tom koristi sumnjiv metodrazjanjavanja uzroka kroz posledicu. I uz to jo otvoreno uporeuje ljudski mozak sa mainom.

Sve u svemu, to je bila nekakva zbrka u koracima. A u isto vreme, u dubini otkria koja jeprosuo, zaista je svitao teko odgonetljiv tajanstveni svet, tanije reeno nekakva nepoznata zemlja,poput Atlantide pod okeanom, skrivena ispod talasa rei i emocija. Oseao sam tu tajnu, odgonetaoje, i teio ka njoj.

- Leva hemisfera mozga je ona koja dominira nad energetskim pojavama, a njen rad jeusmeren u materijalni prostor. Energetski kanali, akupunturne take i aktivnosti leve hemisfere zaviseod dotoka energije u na organizam. Ako je dotok energije u organizmu poremeen, poinjepatologija - nastavio je svoju prosvetiteljsku delatnost ukrajinski udotvorac.

- Desna hemisfera mozga je povezana sa pojavama koje nose informaciju i u tesnoj su vezi sanematerijalnim prostorom, to jest sa naom nadsvesnom funkcijom.

Slikari, muziari, pesnici, pisci to su oni ljudi, kod kojih desna hemisfera funkcionie, tj. onidobijaju informaciju kroz svoju nadsvest iz jedinstvenog informacionog polja, koje danas shvatamokao nematerijalno prostranstvo. U celini, ivost mozga oblikuje nau svest, te od harmoninog radaobe njegove hemisfere zavisi stepen razvoja svesti, pa prema tome i podsvesti, kao i organizma ucelosti.

- A nee li nakoditi vebe po vaem sistemu upravo umu ovekovom? pokuavam dapreciziram.

On se smeje:- Da bi se nakodilo umu treba ga imati. Proanalizirajte taj ivot koji je oko vas zar ete ga

nazvati razumnim? Sve u svemu, istraivanja su trajala nekoliko godina. Utvreno je da patolokiporemeaji mozga, koji bi bili posledica rada po mom sistemu, ni kod jednog oveka nisu otkriveni.Istovremeno je ustanovljena visoka produktivnost kratkoronog i dugoronog pamenja, odlini supokazatelji promene i preraspodele panje, i nesporno sniavanje faktora uznemirenosti na raunmnogo vieg tonusa simpatikog nervnog sistema, koji je neuporedivo vii, ako se uporedi sauobiajenim nivoom ivotne snage i psihike stabilnosti.

Ovaj razgovor je doprineo da su kasnije otkrili Akademiju Lapina ne samo u naoj zemlji,ve i u inostranstvu. Sam Lapin je, kako smo se unapred dogovorili, postao njen predsednik, aBerenoj i ja potpredsednici.

Za samo mesec dana, okonavi svoje poslove u Kijevu, Vjaeslav Mihajlovi Lapin jepreao u Moskvu. Ja sam platio sve trokove oko registracije Akademije, jo jedan na osniva jesmestio o svom troku Lapina sa porodicom u jedan pansion u okolini Moskve, te smo se vrednoukljuili u organizacione procese.

Istovremeno sam se pozabavio uenjem po metodici Lapina sa instruktorima koje je ondoveo iz Kijeva.

U prvo vreme, uopte nisam oseao nikakvu energiju, ak sam poeo i da nerviram naestrpljive uitelje svojim beskonanim sumnjama. A potom se desilo neto neobino.

Dogodilo se to kod kue, kada smo ena i ja izvravali zadatak iz energetskog punjenjaglave. Cilj vebe je, saglasno Lapinovoj metodici pojaavanje veza izmeu dve hemisfere mozga,razvijanje odreenih zona mozga, njegovih struktura modane kore i ispod kore, energetskog ivaskularnog sistema desne i leve hemisfere mozga, homeostatskog mehanizma, koji treba da odravau ravnotei dinamiki sistem energoinformacione razmene i sistem krvotoka. Njena primena jepovezana sa osobenim anodno-katodnim disanjem. I dok je moja supruga radila vebe disanja,polaui mi po odreenoj emi, svoje dlanove na glavu, moj vid se iznenada, trenutno izotrio. Pritom se sutinski izmenila i koloristika vidne percepcije boje su postale jarke, pune, ak se i njihovdijapazon bitno proirio.

Odlian vid mi se sauvao ne samo sledeih dana, ve se nije pogorao ni do dana dananjeg.Uzgred, iste takve promene su se dogodile i kod drugog uenika iz nae grupe profesora

Anatolija Ivanovia Berenog. Sada uopte vie ne koristi naoare, to izaziva neprekidno uenjenjegovih kolega i roaka.

Kasnije su poele promene sa pamenjem. Najudnije u tom procesu je bilo to, to se, kao iprethodni, ostvarivao veoma brzo, poput lavine. To se desilo posle etiri nedelje vebanja. Vratiosam se kui, veerao, legao da spavam i odjednom mi se u glavi ukljuio neki udnovati projektor.To, to sam video zahvaljujui njemu u snu, nije bio san. To je bio slajd-film, u kom su ogromnombrzinom, ali po tanom hronolokom redosledu, bili prikazani moje detinjstvo i mladost, priblino dodvadeset pete godine. Vrlo podrobno, ak krajnje pedantno, bio je prikazan i ceo na dvorini svet uulici Staljina, u gradu blizu Moskve, Balaiha-3.

Evo, sedim sa drugarima na klupama za stolom od dasaka, i sluamo kako svira i peva PetjaBikov. Nema muzike, nema rei. Postoji samo snimak, ali se priseam i muzike i rei, imena iprezimena deaka, koje nisam video ve etrdeset godina. A evo naeg jezera u umi blizu stadiona.Pobegli smo iz kole sa asova zajedno sa Toljom Malievim, Koljom Samohinim, ValerijemJelisejevim. Satima smo bili u stanju da plivamo i ne izaemo iz vode. I tajanstveni projektor

prikazuje naa ozarena, ushiena lica, svojstvena tencima. Kasnije se neto dogodilo utopio semukarac. Svi rone tragajui za njim pa i mi. Utopljenika vade iz vode i iznose na obalu. Stigla jehitna pomo. Lekari pokuavaju vetako disanje, ali je sve uzaludno. Spremaju se da odu. enautopljenika krhka mlada ena sama pokuava vetako disanje, i ne dozvoljava da ga odnesu.Doktori i medicinska sestra je nagovaraju da ne troi snagu. Ona ih ne slua i stalno mu skuplja i iriruke. Doktori sedaju u kola i lagano odlaze. A posle samo jednog minuta, mukarac oivljava, mitrimo da stignemo hitnu pomo i vraamo je.

Eto tako dan za danom, sat za satom slajd-film otkucava moju mladost, i to, to mi je onprikazao, ponovo je oivelo u seanju, dobivi svojstva realnosti.

Svi ti neobini, u najmanju ruku za moj ivot, dogaaji poboljanje zdravlja, postignuto jebukvalno za tri-etiri nedelje, udni rezultati sa pamenjem, i to da sam, napokon, istinski poeo daoseam energetski uinak i da ga samostalno pruam drugima naterali su me da se sa velikomdozom ozbiljnosti odnosim prema daljim izgledima saradnje sa Lapinom. Preao sam na drugistepen obuke (neto kao drugi razred) i dobio dozvolu da otvorim biokompjuter mehanizamunutranjih i meuprostornih vizija. udesa me nisu primorala da ekam. Nepoznato mi je pruiloruku saradnje.

Ve prvih dana rada sa biokompjuterom, to tajanstveno, to se krije iza praga svesti, odluiloje da mi pokae svoje moi. To je bilo uinjeno sa lakim, prijateljskim humorom i nesumnjivo nijeimalo za cilj da me potini ili uplai. Prosto je elelo da mi objasni, do koje mere je nestabilnagranica izmeu onoga, to mi smatramo pouzdanom i realnom stvarnou i onoga, to je Karl GustavJung nazivao smisaonim poljem, u kome postoje ideje, misli, informacije o prolosti, sadanjosti ibudunosti.

Ovo se desilo ujutru obinog jutra uobiajenog dana. Probudila me je suneva svetlost. Iznekog razloga sam znao da je vreme da ustanem, tim pre to sam do odlaska na posao jo morao daproitam do kraja knjigu Defrija Milava Koreni svesti, kupljenu pre nedelju dana.

Otvorio sam oi. Displej elektronskog asovnika je pokazivao pola sedam. Ubacih noge upapue, ustadoh. Otiao sam u kupatilo, oprao zube, umio se i obrijao. Deca i ena su spavali, te jatiho preoh u svoj kabinet. Otvorio sam knjigu i poeo da itam. Bila je to glava Bioloki provodniksvesti. Kada me je tekst posebno zanimao, podvlaio sam crvenom bojom. Proitao sam nekolikostranica i iznenada primetio da se oko mene sve menja. Podigao sam pogled sa teksta i shvatio dasam upao u priu sa biokompjuterom. Zidovi su se podigli i izgubili jasnou oblika. Soba se skupila.Sad je bila nalik na nekakvu ostavicu grubi, neravno postavljeni novi zidovi bili su pokriveniplavom uljanom bojom. Oni su me podseali na neto iz davne prolosti, iz detinjstva. Uz to, neko jepoeo da se kikoe (ali ne zlobno, ve veselo), ne dozvoljavajui mi da se podignem iz fotelje.

Nas su unapred upozorili da se moe dogoditi neto slino, pa ak i objasnili, kako dazatvorimo biokompjuter koji se ukljuio samovoljno, bez komande. Stvar je u tome da energetske

vebe, poveavajui mogunosti mozga u uzajamnom delovanju sa nadsveu ili smisaonim poljem,iniciraju proizvoljne transcedentne funkcije (van granica odnosa sa naim svetom). Poto radbiokompjutera ima znaajnu energetsku potronju, povlaivati mu i dozvoljavati njegovsamoinicijativni rad u uspostavljanju kontakata je nedopustivo. Zato sam uinio ono to jeneophodno za njegovo iskljuivanje: stisnuo sam one kapke, izvrio energetsko pljuskanje,prebacivi misaonim naporom energiju du kimene modine do eonog dela glave, izbacio je krozoi, podigao kapke i ugledao: ja sam, kao i ranije u krevetu, sat pokazuje pola sedam.

Ustao sam i otiao u kupatilo. Oprao sam zube, umio se. Svi su spavali. mugnuo samneujno u kabinet i otvorio knjigu Milava, koja je leala na stolu. Traka je bila tamo gde sam jesino ostavio na samom poetku poglavlja. Ali, kada sam poeo da itam, opazio sam da mi jesadraj nekoliko narednih strana dobro poznat - proitao sam ih pre nego to se samovoljno ukljuiobiokompjuter. Pri emu nikakvih podvlaenja, koje sam uradio u udnom snu, na stranicama knjigenije bilo. Ali mi je tekst bio vrlo dobro poznat bukvalno od reda do reda.

Ono to se dogodilo, izvanredno ilustruje mogunost oblikovanja dogaaja u naemmaterijalnom svetu halucinantnim sredstvima nekakvog vieg stvaralakog razuma. U sutini to je ibila samo manifestacija mogunosti onog sveta, koji je skriven za nas iza zidova svesti. Jer nijednood ula ni sluha, ni vida, ni dodira, ni mirisa nije suzbilo uznemirenost, niti upozorilo na to da javidim iluziju, iluziju do te mere realnu, da je ona u stanju da apsorbuje stvarnost, da joj se prilagodi,da je izmeni i ak ukljui u prolost budunost, koja se nikada nije odigrala (neproitane strane, ijimi je sadraj bio poznat).

Ukoliko se promeni predstava o ivotu menja se sam ivot. uveni britanski fiziar DemsDins je jednom primetio: Kada vibrira jedan elektron, zatrese se cela Vaseljena. Najveepreimustvo novog pogleda na svet je u njegovoj beskrajnoj moi stvaralakog samorazvoja uzajednikom delovanju sa Razumom Vaseljene. Svaki ovek je ogroman, beskonaan svet, koji imaulaz u kosmiki superkompjuter. Oni koji dobiju pravo na zajedniko delovanje sa njim, stiu novemogunosti razvoja.

Stupiti u kontakt sa biokompjuterom, ukoliko ste proli seriju pripremnih vebi i savladalitehniku zatite sasavim je jednostavno. Daje se odreena komanda, i ve, bez obzira na povez, kojiobavezno mora da bude na oima kako ne bi smetala suneva svetlost, pred vaim pogledom e seotvoriti beli ekran. Uglavnom je nalik na televizijski ekran ili kompjuterski monitor. Ali je to samo upoetku. Kasnije, ukoliko dostignete u tom procesu neophodan napredak, raspolagaete mnogosavrenijim mehanizmom interakcije s nematerijalnim prostorom. Na primer, vi ete moiistovremeno da vidite dogaaje tamo i ovde i ak da utiete na njih, potujui, razume se,neprikosnovene Kosmike Zakone. Moete se kretati beskonano uvis po stepenicama evolucije,dok ne naruite neki od njih, a tada ete mnogo izgubiti. Budite obazrivi na stepenicama Razuma. Jasam padao sa njih.

2. glava

Boris Orlov je, ini se, bolno proivljavao moju linu situaciju u Hudlitu. On je prilinoredovno dolazio kod mene, savetovao me u vezi tekuih problema, analizirao moje delovanje. To toDravni komitet za tampu (Goskompeat) nije bio u stanju da ispunjava svoje obeanje o redovnojfinansijskoj pomoi, kako bi se podmirila dugovanja, dovelo me je u uasan poloaj. Zato to samve obeao kolektivu, da u uslovima bankrotstva, neu krenuti uobiajenim putem to jest da neureavati finansijske probleme na raun smanjenja broja slubenika.

- Idiotsko obeanje - otro ga je ocenio moj novi drug. - Ti iz prolosti ima pod grlomkosmatu ruku viemilijardnog duga. To ti je malo? Odluio si da dozvoli da te epa za grlo roenikolektiv. Misli da e te daviti nenije? Sudei po itavom nizu novinskih skandala, tamo su seokupili ratoborni ljudi.

Boris se dostojanstveno smestio u fotelju. Ali, uprkos prividne oputenosti, sav je bio kaonapeta struna skoncentrisan do krajnjih moguih granica. Ve sam prestao da se iuavam zbognjegove sposobnosti da neprekidno bude na oprezu.

- Hajde da proeprkamo po tvojoj klozetskoj olji preloio je.- Hajde saglasio sam se, znajui unapred da se iz njegovih analitikih razmiljanja uvek

moe izvui mnogo toga korisnog.- Dug je, kae, obraunat i iskazan poslednjom proverom o utaji poreza tvog prethodnika?- Preko etiri milijarde rubalja trenutno sam reagovao na njegovu upitnu intonaciju.- Obrtna sredstva?- Ravna nuli.- Rok realizacije pripremljenih proizvoda?- Od danas oko tri godine.Boris se upiljio u mene, proveravajui da li se alim?- Stepen rentabilnosti?- Dvadeset procenata.Boris je prebledeo.- Tebe u bolnici zaista nisu do kraja izleili. Zna li ti neku ekonomsku teoriju, koja

dozvoljava u takvoj situaciji da se veruje u svetlu budunost i da se daju obeanja kako e se sauvatizaposleni saradnici?

- Ne poteno priznajem.- Kakav ti je akcioni plan?

- Moj zamenik Serjoa Kolesnikov se dogovorio o robnom kreditu u papirima od vrednosti poinjem da nabrajam.

- Visina kredita?- Jedna milijarda i dvesta miliona rubalja.- Dalje.- Zaloiiu svoje akcije petrohemijske fabrike i uzeti u banci kredit.- Koliki?- Sedamsto miliona rubalja.- To je sve?- Ne. Imam jo dogovore sa tamparijama da dozvole putanje knjiga u promet na kredit. To

je jo oko milijardu rubalja predupreujem nepostavljeno pitanje, rekavi sumu tamparskogkredita.

- Znai, oko tri milijarde kae Boris. A ako iznenada izgubi svoje akcije? odjednom serazbesneo. Ma, jesu li ti obeali Hudlit na poklon ako ga spase?

- Ne konstatujem ja. Jednostavno smatram da je izgubiti izdavaku kuu Hudlit, isto toi izgubiti Boljoj teatar ili Tretjakovsku galeriju.

- Ti smatra? zaurla Boris. A drava ta misli? Sudei po tome da ne daju ni obeanupomo, dravu ba briga za vae iluzije. Spusti se na zemlju, mome. Golgota ti je na dohvat ruke. Ikrst ti, ini se, ve pripremaju majstori, i eksere zarale podue su odabrali.

- Jo smo pripremili projekt izdavanja Zlatne kolekcije i traimo za nju investitora nepredajem se.

- Dobro iznenada se saglaava Boris. Hajde da sraunamo. Tri milijarde rubalja pri obrtusredstava u toku tri godine to je devet godina, zar ne?

- Tako je nevoljno se saglaavam.- Rentabilnost dvadeset procenata pomnoi jo devet sa pet. Dobija se, kao minimum, pola

veka, i to samo ukoliko ni u emu ne greite.- Nije ba tako - uporno sam ostajao pri svome uprkos oigledne raunice.- Ma, daj.- Postoji jo nekoliko projekata koji e nam privui novac investitora. Usput, sa novim

projektima rentabilnost je preko sto posto a rok obrta oko godinu dana.- To je ukoliko tvoji ekonomisti nisu pogreili u raunici.- Ma, kakvi ekonomisti? nasmejao sam se. - Prstima sve raunamo.- Dobro - iznova se saglasi Boris. Ima izvanredne projekte u koje veruje, ali nema novca

da ih objavi. Pri tom uzmi u obzir da, ukoliko pokrene projekat bez dovoljnih finansijskih resursa,onda e zbog nedostatka sredstava za promovisanje svoje robe na tritu, rizikovati da izgubi nesamo budue dobiti, ve i dosad utroena sredstva u objavljivanje produkcije.

- Znai, treba da se izborimo da knjige koje objavljujemo, kvalitetom i cenom budunadmone u odnosu na konkurentske proizvode.

- Bravo - pohvali me Borja. Odmah se primeuje da ovek ima visoko obrazovanje. Samo,po pare e poi ne kod profesora koji te je uio, ve u banku. Tamo sedi uglaen, ali strogi ikica,koji je, naravno, spreman da ti da novac sa sumanutim procentom, ali e i u tom sluaju ikica pitati:ime garantujete kredit?

- Pitae.- A ta ti poseduje? Kuu?- Ona je drutvena.- Akcije papira od vrednosti?- Imam MinFin obveznice, ali drava odbija da ih isplauje. Odloili su obraune za sledei

milenijum.- Eto vidi - iz nekog razloga se opet obradovao Boris. Situacija postaje jasnija. Tebi

predlau uee na trkama za preivljavanje. Ta trkaka staza je udovino teka, uesnici na trkamasu i dalje iste zveri. A roena drava je sopstvenom dravnom automobilu zaboravila da sipa gorivou rezervoar. Gurajte, brao, do finia ete na rukama za sto dolara mesene plate. Je li tako?

- Tako je - nevoljno sam se sloio. Dravni investicioni fondovi, gde se moe uzeti na zajamnovac za izdavake projekte, ne postoje. I ini se da niko i ne namerava da ih stvara. Pokretao sam topitanje u Komitetu. Odgovorili su mi da Federalni program za knjievna izdanja upravo treba daobavlja tu funkciju. Ali, ni za taj program ne daju novac.

- A koliki je deo izdavakih izdataka u tvojoj ceni kotanja? opet dodatna Borisova pitanja.- Pedeset-ezdeset procenata.- To je udovino mnogo. Ni jedno komercijalno preduzee ne bi dozvolilo sebi da pree

granice od deset odsto. Pri tom, treba uzeti u obzir da svakih deset procenata cene kotanja, vas liavane manje od petnaest procenata rentabilnosti. Uradi jednostavne aritmetike radnje, pa e uvideti daukoliko ne reite taj problem a on je upravo povezan sa neophodnim drastinim smanjenjem, za bardeset procenata, zaposlenih vi ste osueni na muno, bolno umiranje.

Boris me sa iekivanjem posmatra, procenjujui da li je do mene doprlo izgovoreno.- Sa tim polaznim pokazateljima koje si mi naveo, svaka rublja uloena s tvoje strane u

izdavanje, donosi pedeset kopejki gubitka. Razume li pojaava on pritisak, - svi vai naporidonose gubitke, a ne dobit.

Ja utim. On zaista uoava koren problema. Na najvei problem danas je visoka cenaproizvoda. Tanije reeno skriveni trokovi su povezani sa naom zgradom. U Hudlitu je odavnoproputen trenutak, kada se ogromno zdanje od prednosti pretvorilo u nedostatak. Zato to se nikonikada nije zapitao, niti izraunao koliko nas ono kota. A ono nam je donosilo sa svakim svojimneracionalno iskorienim metrom, dvadeset dve hiljade rubalja direktnih gubitaka meseno. To su,

pre svega, komunalni rauni i odravanje. Imamo ogromne sale za sastanke. Celo prizemlje je -biblioteka i sale za prikazivanje reputacije. Mnoge prostorije su pretvorene u skladita, gde se mirnesavesti, na dragocenim metrima u centru prestonice, uvaju stare stolice, ormani, nekakvaneverovatna starudija.

Ve sam napravio plan kako da oslobodim sobe i razne prostorije, da smanjim prostor zareprezentaciju, da vratim biblioteku u njene preanje okvire. Na osloboenom prostoru emootvoriti sopstvenu radnju Pegaz. To su obrtna sredstva koja e omoguiti redovno isplaivanjeplata zaposlenima. A najvanije je neprekidan put ka pozitivi. Najopasnija je - stagnacija.

Priam o svojim planovima Borisu, ali me on ne razume.- Lake je zapoeti sve ispoetka, negoli ispravljati ono to je ovde nagomilano - iznosi svoju

konanu presudu. Put ka uspehu je - energino prilagoavanje na neprestane promene spoljnih iunutranjih uslova. Na ta ti moe da se prilagodi, ako su te prikovali gvozdenim lancima zaprolost? Kako ih moe pokidati? Ko e ti u tome pomoi? Bolje bi bilo da potroi taj novac i svojentuzijazam na sopstvenu izdavaku kuu Kultura.

Postoji nepokolebljivi zakon trita: nikada ne treba proizvoditi ono, to donosi gubitke. To jeformula uspeha. Ukoliko ti zna neku drugu formulu ponesi barjak. Ali, mora postati svestan dae se ivot na koji sebe osuuje, malo ime razlikovati od uasa u ulici Brestova. A najodvratnije odsvega je onog trenutka kada ti, nekim udom, zaista iupa Hudlit iz propasti - tog istogtrenutka, kada se na samom zavretku grevito uhvati za krajiak sree, neizostavno e se pojavitineko, ko e rei: Sad emo mi sve zavriti. Idi, odmori se, budalo. Ako kod nas jo neto kreneputem propasti - neizostavno emo te pozvati.

Poslednje Borisove rei su bukvalno kao mirgla odrale moj paradni oklop melodramatinoglika. On je pao pod noge mog samoljublja, kao haljina golog kralja. Iznenada sam otkrio i spoznao:to, k emu sam stremio je nita vie od fantazije bezumnog Don Kihota. Besmisleno, makar i zbogtoga, to sm Don Kihot nikada nije matao o bilo kakvoj slavodobitnoj pozi na pijedestalu istorije.to da skrivam greh nadao sam se: kada izdavaka kua bude spasena, zagrmee aplauzi. Nisamoekivao nagrade novac, titule. Samo cvee i aplauze. Ali mi je Boris tano i nemilosrdno pokazaoono to me eka, ako se dogodi udo spasenja. Bie odlino ako me nogom po prstima ne nagaze.Jer, Hudlit zaista jeste mastan zalogaj, oko koga u bilo kom trenutku nadmetanja mogu da sesporazumeju novi izdavaki giganti. Zasad ih ne zanima, poto se trenutno nalazi u stanjupoluraspadnutog lea. Ali, ako ga vratimo u ivot, i izdavaku kuu ponu da shvataju kao realnogkonkurenta - situacija e se promeniti. U unitavaje suparnika e, po svoj prilici, krenuti upravo utrenutku kada se bude ispoljila njegova budua perspektiva, kada postane potencijalno opasan. Akako da unite tehnologija je poznata. I kriminalce e pozvati, a i organi e pomoi.

Boris je, paljivo motrei na jedva primetne znake na mom licu, posmatrao processamoraskrinkavanja u meni, te znaajno primeti:

- ini mi se da si shvatio, kakvu si glupost uinio pristavi na taj poloaj, na tu ulogu trgovca-spasitelja. Nema takve uloge u svetu koji je oko nas. Trgovci trae gde e da zarade. A ti si naao,gde da proerda. Doi e dan kada e te i oni, u ije ime sve stavlja na kocku, ismejati. Da li ti jedoprlo do svesti?...

Doprlo mi je... U pravu je, doprlo je... ta mi je preostalo, na ta da se oslonim? Samo naobeanje pored groba prijatelja da u spasiti Hudlit. Po kojoj ceni? O ceni nije bilo govora. Bilo jejednostavno obeanje spasiti.

I ponovo su mi se, paralelno sa dnevnim dogaajima, u mojim snovima odvijale vizijedvehiljadugodinje davnine iznova sam ugledao put, put Hrista.

***

...Izaavi iz vinograda, Jeua je odluno krenuo na zapad, prema Karmelskim gorama. Izalea, u klancu izmeu Sulema i Favora, ve su se probijali prvi zraci izlazeeg sunca, a no je,stupajui neujnim koracima, lagano nestajala u daljini. Prostranstvo pred njim je postepenosmenjivalo sivilo praskozorja, uokolo su se jasno pomaljala stabla smokava i bujne kronje vrtovakoji su okruivali Nazaret.

Put je vodio nagore, a horizont doline, do tada veoma uzan, poeo je da se iri. Promolili suse vrhovi Sekemskih planina, ije su svetinje uvale uspomenu na delatnosti prvih patrijarha Izraela.Jeua je krenuo bre, kao da je omaijan zovom vekova, koji su izlivali u njegovo srce te okamenjenesvedoke dogaaja, progutane neumoljivim talasima zaborava.

Ali, svet nita nije eleo da zna o otiavem, i uokolo se, zajedno sa suncem, rasuo ivot razdragan i bezbrian. Bate su zamenile ume. Visoka i mona stabla drvea bila su obavijenalijanama. Sivkasti drozdovi su se komeali u travi. ubaste poljske eve su preletale sa grane nagranu. Na stablima starog drvea su se zeleneli bokori parazitskog rastinja. Njihovi neni cvetovi,ulovivi toplotu izlazeeg sunca, poeli su da otvaraju svoje latice, isputajui jedva ujni um usumranoj tiini ume.

Jeua je, bez obzira na umor, ubrzao korak. Uputio se ka zavijutku nevelikog potoka, poredkoga se, visoko u nebo dizala litica. Njene kosine su svetlucale belinom ogoljenog krenjaka. Samanjena belina i ogoljenost usred razuzdanosti prirode, bila je udnovata, tajnovita, oaravajua.

U utrobi litice, u skoro neprozirnoj tami uklesanih u nju peina, bile su grobnice. Nena,setna aura misticizma drevne zemlje, kapala je sa gore, i kao podzemna voda, istisnuta na povrinuteinom kriljaca, slivala se po neravnom kamenju u zelenilo trave, bunja i drvea.

Ovde je Jeua traio Oca, ovde je eleo da Mu izlije svoje sumnje o tome, ima li istinskareligija potrebe za svetenicima, za spoljanjim obrednim obiajima?

Jeua nije prvi put dolazio do litice. Na kamenu, ispod koga je iz zemlje izbijao izvor, voleo jeda se predaje samoi, kako bi dobro promislio o onome to je ispunjavalo njegovo srce iz dana udan. Ovde, kao da niu iz korenja planinskog lanca, do njega su sa izuzetnom jasnoom stizalarazotkrivanja starozavetnih proroka. Bukvalno kao otegnuti metalni zvuk zvona, primala je njegovadua prenete prorokom Isaijem rei Gospodnje: Zata e Meni toliko mnotvo rtava vaih?Prezasien sam stalnim spaljivanjem ovaca i lojem utovljene stoke... Puenje je odvratno za Mene.Vae ruke su pune krvi... Oistite se. Uklonite zla dela od oiju Mojih, prestanite da inite zlo,nauite da inite dobro... onda doite.

To je bilo mesto gde je Jeua ne jednom iskusio oseaj da vreme odjednom moe da sezaustavi, potee unazad, ili da se pokrene unapred dvostrukom brzinom. Litica je stajala kao ostrvceu okeanu vekova, na koje su naletali talasi, i prolosti i budunosti, pa ak i onih vremena, kojihnikada nije bilo, niti e biti. U njoj se uvala tajna koja je privlaila k sebi proroke, i glas bezdana,koji ona nije mogla da zadri u sebi.

Jeua se zaustavio i pogledao oko sebe. Sunce je zlatnim iglicama svojih zraka ve probudilosve uokolo promenilo travu, otvorilo lie drve