PowerPoint Presentation

SKULPTURA IMPRESIONIZMA-IMPRESIONIZAMse javlja 60-ih godina 19. veka u Francuskoj-mladi umetnici trae nove naine izraavanja

-Claude Monet,Auguste Renoir,Edgar Degas,Camile Pissaro,Alfred Sisley, Berthe Morisot iPaulCzanne

-slikaju pomou sitnih mrlja boje

-paleta im postaje svetlija, koriste zemljane tonove, acrnugotovo nikad-prouavaju promenjivost oblika pod uticajem svetla-rade izvan ateljea, u prirodi, promenjiva vizualna stvarnost postaje glavnapreokupacija njihovog slikarstva

-Slubeni Salon ne tolerie nikakve eksperimente i inovacijepa odbija njihove radove, zbog toga nastaje ,Salon odbijenih,

- Pokret dobija ime po slici C. MonetaImpresija: Izlazak sunca

U vremenu impresionizma se pojavljuju skulpture koje se karakteriu mekim modulacijama i,kao i u slikarstvu,ivom igrom svetlosti i senke.

Najznaajniji predstavnici su Ogist Roden i Burdel Antoan.

Impresionizam je ponovo ulio ivot skulpturi i slikarstvu.Emil Antoan Burdel (1861-1929) bio je jedan od najtalentovanijih Rodenovih uenika,ali je ,za razliku od svog uenika,obraao panju na dela koja su arhainija od Fidijinih i Mikelanelovih,koje je prouavao njegov uitelj,i stvorio je vlastiti stil.Stvorio je,takoe, nekoliko monumentalnih spomenika i veliki broj plastika.AUGUSTE RODIN(1840-1917 g.) U skulpturi impresionizam je doao do izraaja u delima Ogista Rodena .Onje bioprvi genijalni vajar posle Berninija. Dao je novo znaenje vajarskih oblika, kaosto su Mone i Mane dali slikarstvu. Kaoto za slikare impresionisteprimarnustvarnostine mrlje boje, za Rodina tu stvarnostpredstavlja gipka masaiz koje on gradi svoje oblike.On je hteo daistakneproces nastajanjadela. Na njegovim skulpturama bore stvaraju na uglaanoj bronzi stalno promenjivuaru efekata.

Kritiari su, kao i za sve impresioniste, smatrali da su njegova dela nedovrena, kao skica. Roden je oslobodio vajarstvo mehanike verovatnoe, ba kao isto je i Mane oslobodio slikarstvo fotografskog realizma. Iako su mu uzori bili Fidija i Mikelandjelo,Roden je manje obradjivao kamen,a vie radio u bronzi i gipsu i glini..Roden je u svojim delima kao i slikari impresionizma dao utisak nedovrenosti i igre svetlosti na povrinama.Na spomeniku Balzak,povrine su toliko razlivene i razmekane svetlou da se u njima skoro gube portretne karakteristike.Za osnov svoje umetnosti je smatrao prirodu kojoj ostaje veran do smrti.Ljudsko telo je za njega bilo najbolje sredstvo kojim se moglo izraziti svako duevno stanje.

,,Bronzano doba,,

Bila je kritikovana jer su mislili da je odlivena po ivom modelu.,,Kapija pakla,, ,1880

Naruuje ih Muzej dekorativnih umetnosti za vratnice svoje nove zgrade. Roden ih je za-mislio kao pandan Gibertijevim vratima Raja. Nije bio zadovoljan celokupnim delom .

,,Poljubac,, ,1886-1898

Poljubac, 1886-1898 g., Rodinov muzej, Pariz, takoe za Vrata pakla, uticaj Mikelanelovih robova sa komadima stena koje ih zarobljavajuRodin je bio inaturalist. Vie ga je zanimala emocija i karakter nego monumentalnost. Odbacivao je idealizam iapstrakcijutradicijaantike skulpture, kao i dekorativnostbaroknihuzora. Iako se smatra tvorcem moderne skulpture, on nije bio revolucionarni protivnik tradicije. Obrazovao se naParikojkoli lijepih umjetnosti i godila su mu priznanja akademske javnosti.,,Graani Kalea,,

Graani KaleaMonumentalna skulptura. Naruena od gradaKalea, trebalo je da predstavlja velikodostojnike grada iz XIIveka koji su se oduprli opsadi Vilijama Osvajaa.Radi ih dosta slobodno, jo ih postavlja bez postamenta u nivo etaa. Taoci ovog grada samo u kouljama, sa konopcem oko vrata idu prema atoru engleskog kralja da mu predaju kljueve.. Bez lane patetinosti .6 gura koje su se pomirile sa milju da su ve mrtvi. Izrazio je sve varijacije bola.

,,Mislilac,,

Mislilac, 1879-1889 g., Metropolitan Museum, NY, bronzana statua, bila je namenjene za Vrata pakla na ulazu u Muzej primenjenih umetnosti u ParizuPotpis umetnika Ogista Rodena

,,Balzak,,

BalzakZa udruenje knjievnika, najpre u gipsu potom u bronzi smelo u pokretu. Naruioci ponovo nisu bili zadovoljni.

,,ovek slomljenog nosa,,

ovek slomljenog nosa 1864.Njegovo prvo deloodbijeno od Salona. Glava bez poprsija jako lii na rimskuplastiku. Tekkasnije po izlivanju u bronzibiva prihvaena.

HVALA NA PANJI