UNIVERZITET SINERGIJAPOSLOVNI FAKULTET

BIJELJINA

TEMA: MEĐUNARODNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE

SEMINARSKI RAD

Predmet: Osnovi ekonomije

Prof. Slobodan Barfić Student: Indeks br:

Bijeljina, 2009

SADRŽAJ:

SADRŽAJ...........................................................................................................................1

UVOD..................................................................................................................................2

1. Bretton Woods................................................................................................................32. Međunarodni monetarni fond (MMF).............................................................................4

1.1. Ciljevi osnivanja MMF-a..........................................................................................41.2. Periodi razvoja..........................................................................................................51.3. Značajnije odredbe Statuta MMF-a..........................................................................7

2. Grupa Svetska banka (World Bank Group)...............................................................8

2.1. MEĐUNARODNA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ (IBRD)...........................9

2.2. MEĐUNARODNA ORGANIZACIJA ZA RAZVOJ (IDA).................................10

2.3. MEĐUNARODNA FINANSIJSKA KORPORACIJA (IFC)................................11

2.4. MULTILATERALNA AGENCIJA ZA INVESTICIONE GARANCIJE (MIGA)...................................................................................................11

2.5. MEĐUNARODNI CENTAR ZA REŠAVANJE INVESTICIONIH SPOROVA (ICSID)..........................................................................................................................12

3. Svetska trgovinska organizacija (WTO)...................................................................12

ZAKLJUČAK..................................................................................................................13

LITERATURA.................................................................................................................14

1

UVOD

Živimo u svetu koji je toliko bogat da globalni dohodak iznosi više od 31 biliona dolara godišnje. U ovom i ovakvom svetu, prosečan čovek u nekim zemljama zarađuje više od 40 000 dolara godišnje. Ali u istom ovom svetu, 2,8 milijardi ljudi – više od polovine stanovnika u zemljama u razvoju – živi sa manje od 700 dolara godišnje. 1,2 milijarde ljudi od ovog broja zarađuje manje od 1 dolara dnevno.

Rezultat ovakvog stanja je da u zemljama u razvoju svakodnevno umre 33 000 dece. U ovim zemljama svakog minuta umre u proseku jedna žena u toku porođaja. Siromaštvo sprečava više od 100 miliona, uglavnom ženske dece, da se školuju. Izazov za smanjenjem ovakvog nivoa siromaštva, naročito imajući u vidu da je svetska poulacija u neprestanom porastu – procene idu do 3 milijarde stanovnika u narednih 50 godina – je ogroman.

Dok su ciljevi Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) uspereni ka razvijanju međunarodne monetarne saradnje, širenje međunarodne trgovine i plaćanja, radi na stabilnosti kurseva i uspostavljanju ravnoteže u platnom bilansu.

Svetska banka radi na premošćavanju ovih razlika i pretvaranju prihoda bogatih zemalja u sredstvo razvoja siromašnih zemalja i ujedno predstavlja jedan od tri stuba medjunarodnih ekonomskih odnosa.

Grupa Svetska banka (World Bank Group) sastoji se od 4 finansijske institucije: Međunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD), koja obezbeđuje finansiranje, proizvode za upravljanje rizikom, kao i druge finansijske usluge zemljama članicama; Međunarodnog udruženja za razvoj (IDA), koje daje beskamatne kredite i donacije najsiromašnijim zemljama; Međunarodne finansijske korporacije (IFC), koja ulaže u akcijski kapital, i daje zajmove, garancije i savetodavne usluge preduzećima u privatnom sektoru u zemljama u razvoju; kao i agencije Grupe Svetske banke za osiguranje od političkog rizika, Multilateralne agencije za garantovanje investicija (MIGA) i Međunarodnog centra za rešavanje investicionih sporova (ICSID) koja omogućava pogodnosti za poravnanje nagodbom ili arbitražom investicionih sporova između stranih investitora i zemalja u koje oni ulažu.

Dok su ciljevi Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) uspereni ka razvijanju međunarodne monetarne saradnje, širenje međunarodne trgovine i plaćanja, radi na stabilnosti kurseva i uspostavljanju ravnoteže u platnom bilansu.

Treći stub pored MMF-a i WBG-a čini Svetska trgovinska organizacija WTO čiji je temeljni cilj postizanje održivog rasta i razvijanja privrede, opšte dobrobiti, liberalnog trgovinskog okruženja, te doprinos postizanju bolje saradnje u vođenju svetske ekonomske politike.

O svim ovim institucijama, njihovim ciljevima i značaju govoriće se opširnije u narednom tekstu.

2

1. Bretton Woods

Bretton Woods je maleni grad u američkoj saveznoj državi New Hampshire. Grad je postao poznat zbog Međunarodne monetarne konferencije koja je održana u ovom gradu 22. jula 1944. kada su stvorene sledeće organizacije: Međunarodni monetarni fond MMF i Međunarodna banka za obnovu i razvoj ili Svetska Banka. Ove organizacije su stvorene s ciljem da se reguliše sistem međunarodnih plaćanja i da se uopšte regulišu valutni i ekonomski odnosi u svetu. Obe organizacije regulišu međunarodna plaćanja i finansiranja, no MMF je više okrenut davanju kratkoročnih kredita za finansiranje neravnoteža u platnim bilansima zemalja članica, a Svetska Banka na odobravanje dugoročnih kredita za finansiranje bazičnih razvojnih investicija. U radu konferencije u Bretton Woodsu učestvovalo je 44 zemalja, a danas MMF broji 184 zemalja članica, dok ih je nešto manje u Svetskoj Banci. O radu MMF i WBG odlučuju zemlje članice. Svaka zemlja ima glasa koliko uloži novca pa tako najvažnije odluke donose 7 najbogatijih: SAD, Kanada, Japan, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Italija. No, SAD vrše ubjedljivo najveći uticaj u kontroli međunarodnih plaćanja. Ilustracije radi, američki dolar je postupno zauzimao svojstvo rezervne valute u Bretton Woodsovom monetarnom sistemu zamenivši tako zlatnodevizni standard. 1971. prestaje funkcionisati monetarni sistem zasnovan u Bretton Woodsu, a razlozi za to su odliv kratkoročnog dolarskog kapitala u inostranstvo te održavanje visoke stope inflacije u SAD. Stoga predsednik SAD 1971. ukida konvertibilnost dolara u zlato i uvodi dodatni porez na sav uvoz u SAD.

Slika br. 1: 730 delegata u Bretton Woods-u u hotelu Mount Washington.

Slika br. 2: Delegati iz S.S.S.R-a, Ujedinjenog Kraljevstva i Jugoslavije.

3

2. Međunarodni monetarni fond (MMF)

MMF je osnovan 1944. godine u Bretton Woods-u (USA)1, na međunarodnoj monetarnoj konferenciji posvećenoj izgradnji finansijskih institucija koje će pomoći ekonomski oporavak i razvoj nakon velikih razaranja u II svetskom ratu. Istorija je pokazala da privredni razvoj ide uporedo sa razvojem međunarodnih ekonomskih odnosa, pa je bilo potrebno „kreirati“ sistem koji će podržavati razvoj međunarodnih ekonomskih tokova. MMF-u je pripala uloga regulisanja međunarodnih monetarnih odnosa, imajući u vidu česte poremećaje monetarnog sistema između dva svetska rata koji su negativno uticali na razvoj trgovine i ekonomski rast. To je specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija sa sedištem u Vašingtonu. Statut MMF-a formalno je usvojen 27.12.1945., kada ga je prihvatila većina zemalja čiji su predstavnici prisustvovali konferenciji. Fond je počeo sa radom 25. juna 1946. godine. Danas MMF ima 184 zemlje članice.

Slika br. 3: Međunarodni monetarni fond, Vašington.

1.1. Ciljevi osnivanja MMF-a

Prema odredbama člana I statuta MMF-a ciljevi osnivanja Fonda su: Razvijanje međunarodne monetarne saradnje; Olakšavanje širenja i ravnomeran rast međunarodne trgovine; Radi na stabilnosti kurseva Pomaganje uspostavljanju multilateralnog sistema plaćanja; Privremeno stavljanje na raspolaganje sredstava Fonda za uspostavljanje

ravnoteže u platnom bilansu pojedinih zemalja, kojima je to neophodno.

U navedenom članu utvrđeno je pravo Fonda da vrši nadzor nad međunarodnim monetarnim sistemom, kamatnih stopa i bilansa plaćanja. Članice su dužne da Fondu redovno dostavljaju podatke o ekonomskim pokazateljima privrede (stanja platnog bilansa, izvoz i uvoz, devizne reserve, cene, budžet, investicije i dr.) Zemlje članice posluju sa MMF preko ministarstva finansija ili preko centralne banke.

1 Bretton Woods, strana 3.

4

1.2. Periodi razvoja

Razvoj Fonda možemo pratiti kroz dva perioda:

Prvi period

U prvom periodu ciljevi MMF-a bili su sledeći:- Omogućiti ekspanziju uravnoteženog rasta međunarodne trgovine i time

doprineti povećanju i održavanju visokog nivoa zaposlenosti i visokog nivoa realnog dohotka;

- Učtvrstiti stabilnost deviznih kurseva;- Uspostaviti multilateralni sistem plaćanja tekućih transakcija.- Na osnovu mogućnosti korišćenja sredstava Fonda za korekcije platnobilansnih

neravnoteža, uspostaviti poverenje među zemljama članicama u pogledu dugoročne međunarodne monetarne stabilnosti.

Početna ili pristupna obaveza svake članice Fonda sastojala se uglavnom iz ustanovljavanja pariteta svoje valute ii z uplate odgovarajućeg iznosa finansijskih sredstava. Paritet se određivao u odnosu na zlato ili u odnosu na dolar, pa se stoga ovaj sistem naziva Sistem zlatnodeviznog standarda. Opadanjem vrednosti dolara, narušavao se i mehanizam međunarodnih monetarnih odnosa, pa problem likvidnosti dolazi do punog izražaja. Zbog toga je 28. jula 1969. godine ustanovljena šema kreiranja novih rezervnih sredstava Specijalna prava vučenja (SDR). Ta nova sredstva zapravo se kreiraju samo knjigovodstveno među zemljama članicama.

Drugi period

Drugi period započinje i traje do danas kada MMF početkom 70-ih godina 20. veka zapada u najveću krizu do tada. Odliv kratkoročnog dolarskog kapitala u inostranstvo, dalje održavanje visoke stope inflacije u SAD-u izazvalo je brojne špekulacije na štetu američkog dolara.

Sistem fiksnih deviznih kurseva (za koje se zalagao MMF) je napušten još 1973. („slom bretonvudskog monetarnog sistema“)2. MMF se preobrazio u sistem valutnih područja, kao pto su sistem evropskog valutnog fluktuiranja ili evropske “zmije”, zatim dolarsko područje, područje francuskog franka, područje britanske funte i područje SPV-a na sastanku u Jamajci 1976. godine.

2 Početak sloma bretonvudskog sistema odigrao se 1971. godine, kada SAD ukidaju konvertibilnost dolara u zlato i devalviraju dolar (nova vrednost dolara je: jedna unca zlata = 38 USD). Već 1973. godine dolar ponovo gubi na vrednosti (devalvira), a cena unce zlata raste na 42 USD. Nalet prve naftne krize dodatno rementi međunarodne ekonomske odnose. Sledi serija devalvacija i revalvacija mnogih valuta i zemlje napuštaju fiksne devizne kurseve i prelaze na fluktuirajuće. Time je praktično prestao da funkcioniše bretonvudski monetarni sistem.

5

Fond danas

Danas su ciljevi MMF-a u nekoj meri modifikovani, multilateralizam je ubedljivo dominantan sistem trgovine i plaćanja. Okosnicu današnje aktivnosti MMF-a čini davanje kredita zemljama članicama i podrška menunarodnoj monetarnoj saradnji. Njegove se aktivnosti i politika sprovodi na temelju Sporazuma (Articles of Agrement), a izvršava se putem organizovanog vođstva u formi Odbora guvernera (A Board of Governors), zatim Izvršnog odbora (An Executive Board) i Upravljackog direktora (A Managing Director) s timom od oko 2000 zaposlenih iz oko 140 zemalja članica.

Postoji nekoliko načina kojima MMF stiče sredstva koja zatim plasira zemljama članicama kojima su potrebna:

- Uplaćeni kapital u vidu kvote koju je svaka zemlja dužna da uplati prilikom učlanjenja u MMF. Visina kvote zavisi od ekonomske snage zemlje. Način uplate kvote je sledeći: 25% u konvertibilnoj valuti (do 1975. ovaj deo je mogao da bude uplaćen i u zlatu, a od tada zlato više nema ulogu novca) i preostalih 75% kvote u nacionalnoj valuti.

- Povremeno zaduživanje MMF-a prema zemljama članicama koje su u mogućnosti da pozajmljuju sredstva. MMF je do sada „sklopio“ dva aranžmana o pozajmljivanju sredstava sa većim brojem država. To su GAB – Opšti sporazum o pozajmljivanju i NAB – Novi sporazum o pozajmljivanju.

- Prihod po osnovu datih zajmova. Naime, svi krediti MMF-a se daju uz određenu kamatu koje zemlje dužnice moraju da plate.

- Dodatna sredstva od emitovanja SDR – Specijalnih prava vučenja, sredstva plaćanja koje je MMF kreirao 1967. godine u cilju povećanja likvidnosti međunarodnih plaćanja, čiji je iznos rastao u skladu sa rastom međunarodne trgovine.

Uslov za dobijanje kredita od MMF-a je usaglašen program platnobilansnog prilagođavanja – stabilizacioni program – čiji je cilj uklanjanje uzroka koji su zemlju doveli u poziciju da joj je neophodan kredit za finansiranje platnobilansnog deficita. Zemja se „pismom o namerama“ obavezuje da će sprovoditi program ekonomskih reformi koje je usaglasila sa MMF-om.

MMF isplaćuje kredit u delovima, tj. tranšama. Prva tranša (25% kvote) zemlja dobija bez posebne procedure, jer je upravo toliko sredstava ona uplatila u konvertibilnoj valuti). Ova tranša se naziva „zlatna tranša“. Ostale, „kreditne tranše“ se isplaćuju samo ukoliko se zemlja pridržava dogovorenog stabilizacionog programa.

Sama procedura uzimanja kredita se obavlja na taj način što zemlja sredstvima u sopstvenoj valuti „kupi“ potrebnu inostranu valutu. Pritom se obavezuje da će u roku od 5 godina „otkupiti“ svoju nacionalnu valutu vraćanjem inostrane uz odgovarajuću kamatu.

Značaj koji MMF ima za neku zemlju ne proističe samo od kredita koji ona može dobiti od MMf-a za uravnoteženje platnog bilansa, već i iz činjenice da je postignut dogovor o aranžmanu sa MMF-om preduslov dobijanja bilo kog zajma na svetskom finansijskom tržištu. Naime, ni privatne finansijske korporacije nisu voljne da kredite daju zemljama koje nemaju aranžman sa MMF-om. Imajući u vidu činjenicu da su zajmovi potrebni većini zemalja, jasno je da MMF igra ogromnu ulogu u njihovom ekonomskom razvoju.

6

1.3. Značajnije odredbe Statuta MMF-a

Statut Fonda je tri puta pretrpeo dopune i izmene: prvi put 1969. kada je Prvim amandmanom uveden sistem specijalnih prava vučenja3, drugi put, stupanjem na snagu Drugog amandmana 1978.4 i treći put uvođenjem Trećeg amandmana 1992.5

Pojedine odredbe statute:

Obaveze koje zemlje članice preuzimaju shodno odredbama člana VIII Statuta:1. Da izbegavaju ograničenja na tekuća plaćanja;2. Da izbegavaju diskiminatorne valutne prakse ili višestrukih kurseva;3. Konvertabilnost valute jedne članice u posedu drugih članica – otkupljuje

sopstvenu vlautu koju drži neka druga članica, itd.

Odredbama člana IV Statuta MMF, u pogledu aranžmana za kurseve, utvrđeno je da isti mogu biti utvrđeni:

1. prema SDR – spec. pravima vučenja ili nekom drugom denominatoru osim zlata, koji odabere članica;

2. kao zajednički aranžmani kojima članice održavaju vrednost svojih valuta u odnosu na vrednost valute ili valuta drugih članica;

3. kao drugi aranžmani za kurseve prema izboru članice.U ovom članu utvrđeno je pravo Fondu da vrši nadzor nad međunarodnim

monetarnim sistemom.

Prema odredbama člana III Statuta MMF za svaku članicu se određuje kvota izražena u SDR. Kvota predstavlja maksimalnu finansijsku obavezu zemlje članice prema MMF-u, njenu glasačku moć, i osnov je za determinisanje pristupa MMF finansiranju. U januaru ’99.-te, stupio je na snagu porast kvote od 45 %.

Aktuelni zbir kvota iznosi oko SDR 213 mlrd. SAD imaju najveću kvotu od SDR 37.149.3 miliona.

3 Prvi period razvoja fonda, strana 5.4 Definisan je prelazak sa sistema deviznih kurseva utemeljenih na fiksnoj cijeni zlata na međunarodni monetarni sistem fluktuirajućih kurseva.5 Odnosi se na suspenziju prava glasanja i ostalih prava koja se na to odnose članici koja nije ispunila neku od svojih obveza iz Statuta (osim obveza vezanih za SDR).

7

2. Grupa Svetska banka (World Bank Group)

WBG ČINE:

IBRD - Međunarodna banka za obnovu i razvoj IDA - Međunarodna organizacija za razvoj IFC - Međunarodna finansijska korporacija i MIGA - Međunarodna organizacija za garantovanje investicija  

od nekomercijalnih rizika (Multilateralna agencija za investicione garancije) ICSID –Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova

WBG je korporativna institucija osnovana 1944. godine. Ima 184 države članice. Sedište Grupacije svetske banke nalazi se u Vašingtonu. Ima svoje kancelarije u 100 zemalja i zapošljava ukupno 10.000 ljudi. Svetska banka je moćna institucija koja upravlja međunarodnim razvojem i usmerava politiku reformi koje imaju značajne implikacije na svakodnevni život žena i muškaraca u zemljama u razvoju.

Svetska banka je najveći svetski snabdevač kapitala za razvoj i know how-a, s obzirom da je u 2001. godini obezbedila više od 17 milijardi američkih dolara zajma zemljama klijentima.

Kada je osnovana njen početni kapital iznosio je 12 milijardi američkih dolara a danas banka ima 1.420.000 akcija a svaka vredi 100.000 $.

Odbor guvernera bira i postavlja predsednika Svetske banke. Izbor se vrši na svakih pet godina. Po pravilu predsednik banke je predstavnik zemlje koja ima najveći akcionarski udeo. Trenutno je to SAD sa 17% udela. A na čelu Svetske banke nalazi se Robert Zoellick.

Slika br. 4: Svetska Banka, Vašingtonu.

8

2.1. MEĐUNARODNA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ (IBRD)

Međunarodnu banku za obnovu i razvoj (International Bank for Reconstruction and Development) osnovale su, kao prvu od institucija Svetske banke (1944. u Bretton Woods-u, SAD), 44 zemlje, među kojima je bila i (bivša) Jugoslavija sa ciljem da pod povoljnijim uslovima od tržišnih finasira obnovu i razvoj u zemljama u razvoju, usmeravanjem finansijskih sredstava iz razvijenih zemalja. Banci su do sada pristupile 184 zemlje (članice MMF-a). Sedište IBRD je u Vašingtonu.

Osnovni cilj IBRD je da smanji siromaštvo u nerazvijenim i nedovoljno razvijenim zemljama podsticanjem održivog razvoja kroz odobravanje zajmova, davanje garancija i pružanjem analitičkih i savetodavnih usluga. U tom cilju IBRD:

1. Podstiče dugoročni razvoj u sektorima ljudskih i socijalnih potreba za koji privatni kreditori najčešće nisu zainteresovani;

2. Održava finansijsku snagu zajmoprimaoca pružajući pomoć u kriznim periodima, kada su siromašni narodi najviše pogođeni;

3. koristi finansijsku moć za promovisanje ključnih politika i institucionalnih reformi;

4. kapitalizuje privatni kapital pomaganjem da se stvori pogodna investiciona klima;

5. obezbeđuje finansijsku pomoć za nabavku opštih javnih dobara od kritičnog značaja za blagostanje siromašnih slojeva u svim zemljama

Na politiku banke najvise uticaja ima vlada SAD-a, koja tradicionalno učestvuje u formiranju kapitala Banke sa 1/5. Od ukupnog kapitala Banke najveći udeo sredstava otpada na SAD, zatim Japan, Velika Britanija i Nemačka.

U cilju obnove i razvoja svojih članica Međunarodna banka odobrava dugoročne zajmove. Banka godišnje odobri 15 do 20 milijardi dolara kredita, mada te sve kredite ne iskoriste u godini na koju se odnose. Najveći korisnici sredstava su Kina, Indija, Meksiko i Brazil, ali sve više sredstava koriste i bivše republike SSSR-a.

Zajmovi IBRD se obično odobravaju zemljama u razvoju koje sun a višem nivou ekonomske i socijalne razvijenosti. Osnovni kriterijum prema kome se određuje da li zemlja članica može da bude korisnik zajma Banke je visina ostvarenog dohotka po stanovniku. U grupu zemalja s niskim dohotkom, koje po pravilu nisu korsnici zajmova IBRD-a već kredita IDA-a spadaju one čije dohodak prelazi 926 dolara per capita.6

Zajmovi se odobravaju zemljama s dohotkom po stanovniku između 926 i 2.650 dolara (po cenama iz 1980 godine), bez obzira da li su u pitanju uvoznici i izvoznici nafte.

Zajmovi Banke odobravaju se s periodom početka otplate do pet godina i sa rokom otplate do 25 godina. Zajmovi Banke odobravaju se od 1. jula 1982. uz varijabilnu kamatnu stopu, koja se određuje svakih 6 meseci a održava stvarne troškove Banke prilikom uzimanja zajmova. U januaru 1994. kamata Banke je iznosila 8.5. %.

6 Po glavi stanovnika.

9

2.2. MEĐUNARODNA ORGANIZACIJA ZA RAZVOJ (IDA)

Međunarodna organizacija za razvoj – IDA (International Development Associ-ation), osnovano je 1960. kao fond kojima upravlja Svetska banka. Stoga u članstvo IDA mogu biti primljene samo one zemlje koje su učlanjene u Svetsku banku. IDA ima u svom članstvu 159 država.

Krediti IDA namenjeni su skoro isključivo, veoma siromašnim zemljama u razvoju koje ne bi ni mogle biti u stanju da uzmu sredstva na zajam pod uslovima pod kojima ih odobrava Svetska banka.

Prema statute IDA postoje dve kategorije članstva: Prvi deo obuhvata bogatije zemlje, a drugi deo obuhvata zemlje u razvoju.

IDA je osnovana u cilju obezbeđivanja ekonomskih zajmova sa niskim dohotkom. Ona pozajmljuje sredstva članicama čiji je per capita dohodak 926 USD.

Kada je IBRD osnovana njen prvi zadatak je bio da pomogne oporavku Evrope nakon njenog razaranja u Drugom svetskom ratu. Kada je Evropa stala na noge Svetska banka se okrenula ka zemljama u razvoju. Krajem 1950 – tih postalo je jasno da najsiromašnije zemlje ne mogu da pozajme kapital za razvoj pod uslovima koje je postavila Svetska banka. Na inicijativu Amerike, grupa zemalja članica se složila da se osnuje agencija koja će davati zajmove veoma siromašnim zemljama po veoma povoljnim uslovima. Tako je nastala IDA.

U pogledu rokova vraćanja odobrenih sredstava “zajmove” Svetske banke prema dosadašnjoj praksi, obično je trebalo otplatiti za najmanje od 20 godina dok se “krediti” koje IDA odobrava najmanje razvijenim zemljama, po pravilu, treba da otplate za 50 godina. Pored toga, “krediti” se počinju otplaćivati tek posle 10 godina (grace period), tako što se u narednih deset (od jedanaeste do dvadesete godine) vraća po 1% od iznosa uzetog “kredita”, a poslednjih trideset godina vraća se po 3% od “kredita”.

IDA krediti su oslobođeni kamate, nose godišnju administrativnu taksu od 0.75%. IDA godišnje pozajmljuje u proseku 6 biliona dolara najsiromašnijim zemljama sveta za različite vrste razvojnih projekata, pogotovo onih koje se tiču osnovnih ljudskih potreba. Najviše se daje prednost projektima kojima se ubrzava razvoj poljoprivrede, poboljšava obrazovanje, povećava proizvodnja električne energije, proširuje telekomunikaciona mreža, modernizuje saobraćajni sistem i druge infrastrukture.

Slika br. 5: IDA - logo

10

2.3. MEĐUNARODNA FINANSIJSKA KORPORACIJA (IFC)

Osnovana 1956. godine kao afilijacija Medjunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD) sa ciljem da podstakne privredni razvoj kroz ulaganja u privatni sektor. Sa ostalim članovima Grupe Svjetske banke, 1989. godine osnovala je Savjetovdavni servis za strane investicije – FIAS (Foreign Investment Advisory Service) sa ciljem da pomogne zemljama u razvoju u privlačenju i promovisanju direktnih stranih investicija. Korporacija ima status specijalizovane agencije OUN u okviru Grupe Svetske banke. IFC ima 174 zemalja članica koje determinišu njenu politiku i odobravaju investicione aranžmane. Članstvo u ovoj organizaciji je uslovljeno članstvom u IBRD. Sedište Korporacije je u Vašingtonu.

IFC obezbeđuje:- sredstva za investicije u privatnom sektoru u zemljama u razvoju, - mobilizuje kapital na međunarodnim finansijskim tržištima,- pomaže klijentima da unaprede socijalnu i ekonomsku održivost, - pruža tehničku pomoć i- savetodavne usluge vladama i kompanijama.

Iako je IFC povezana sa Bankom ipaj je ona posebno pravno lice i njena sredstva su odvojena od Banke.

2.4. MULTILATERALNA AGENCIJA ZA INVESTICIONE GARANCIJE (MIGA)

Na inicijativu predsednika Banke (IBRD), iznetu na godišnjoj skupštini 1981. u Banci je, posle dužeg razmatranja i uobičajne procedure, pripremljen nacrt Konvencije o osnivanju Multilateralne agencije za investicione garancije (Multilateral Investment Guarantee Agency), čiji je bi cilj bio da podstiče kretanje privrednog kapitala u zemlje u razvoju putem izdavanja garancija protiv nekomercijalnih rizika povezanih sa investicijama toga kapitala. Međunarodna banka je, na godišnjoj skupštini 11. oktobra 1985. odobrila tekst Konvencije i uputila ga na potpisivanje zainteresovanim zemljama članicama MIGA.

MIGA izdaje garancije za nekomercijalne rizike kao što su: transfer valuta, eksproprijacija, kršenje ugovora, rat i socijalni potresi. Do sada je 141 država učlanjena u MIGA. Sedište agencije je u Vašingtonu.

Zemlje članica podeljene su u dve kategorije: u prvu kategoriju spadaju razvijene zemlje (21 zemlja), a u drugu kategoriju su svrstane sve ostale zemlje (u razvoju).

Najveći broj akcija poseduju SAD 20.519 (20,5 % od ukupnog kapitala), zatim slede: Japan sa 5.095 akcija, SR Nemačka sa 5.071 akcija, V. Britanija i Francuska sap o 4.860 akcija, itd.

11

Neke od niša koje pokriva MIGA na svetskom tržištu osiguranja investicija su:

1. povećanje kapaciteta drugih javnih i privatnih osiguravajućih agencija od političkog rizika kroz koosiguranje i reosiguranje;2. osiguranje investicija u zemljama koje su ostale osiguravajuće agencije svojim politikama ili politikom svoje vlade isključile iz programa;3. usluživanje investitora koji nemaju pristup zvaničnim osiguravajućim agencijama od političkog rizika.

2.5. MEĐUNARODNI CENTAR ZA REŠAVANJE INVESTICIONIH SPOROVA (ICSID)

U toku 1965. godine u okviru Grupe Svetske banke osnovan je Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova – ICSID (International Centre for Settlement of Investment Disputes), u čijem se okviru obrazuje arbitraža za rešavanje sporova među zemljama članicama u slučajevima kada one žele da private takav postupak. Centar je osnovan u skladu sa Konvencijom o rešavanju investicionih sporova između država i državljana drugih država, za koju je Srbija položila instrumente ratifikacije 9. maja 2007. godine.

3. Svetska trgovinska organizacija (WTO)

Svjetska trgovinska organizacija (WTO) je međunarodna organizacija koja predstavlja institucionalni i pravni okvir multilateralnog trgovinskog sistema u područjima carina i trgovine robama, uslugama i intelektualnom vlasništvu. Osnovana je i službeno je otpočela s radom 1. januara 1995. godine.

Temeljni cilj WTO je postizanje održivog rasta i razvitka privrede, opšte dobrobiti, liberalnog trgovinskog okruženja, te doprinos postizanju bolje saradnje u vođenju svetske ekonomske politike. Stoga, delovanje WTO je usmereno na stvaranje: otvorenog i ravnopravnog sistema trgovinskih pravila, progresivne liberalizacije i eliminacije carinskih i necarinskih prepreka trgovini robama i uslugama, uklanjanje svih oblika protekcionističkih mjra i diskriminatornih tretmana u međunarodnim trgovinskim odnosima, integraciju nerazvijenih i zemalja u razvoju, te tranzicijskih zemalja u multilateralni sistem i postizanje maksimalno mogućeg nivoa transparentnosti trgovinskog multilateralnog sistema.

Sedište organizacije je u Ženevi (Švajcarska), a ukupno broji 153 država članica.

WTO sporazumi sadrže nekoliko osnovnih načela kojima je cilj stvaranje multilateralnog liberalnog trgovinskog sistema i obuhvata:

- načelo nediskriminacije - načelo liberalizacije trgovine, posticanja konkurencije i dodatne pomoći

nerazvijenim zemljama.

12

ZAKLJUČAK

Međunarodne finansijske institucije, osnivaju se međudržavnim ugovorom ili sporazumom većeg ili manjeg broja suverenih zemalja u cilju rješavanja razvojnih, stabilizacionih, finansijskih, monetarnih i drugih sličnih problema zemalja članica.

  Sve međunarodne finansijske institucije polaze od tri osnovna principa: 

njihov primarni cilj je sloboda medjunarodne trgovine i kretanja kapitala; pružanje pomoći zemljama u održavanju monetarne i ekonomske stabilnosti (kako

unutrašnje tako i spoljašnje); članice međunarodnih finansijskih institucija moraju uvažavati interesi drugih

zemalja u okviru svojih politika.

Solidarnost između članica bitna je odlika međunarodnih finansijskih institucija. Ona se može izraziti u okviru finansijskih priloga, čime zemlje članice pokazuju spremnost da prbace sredstva nekoj od institucija, koja ih potom redistribuira, na bazi supranacionalnih razmatranja. Finansijski prilozi su izraz političke podrške: parlamentarne debate zemalja članica su često uslov za to, čime se osigurava podrška instutucijama od strane javnosti.. U cilju efikasnog funkcionisanja institucija, politička spremnost zemalja da učestvuju u njima na bazi uzajamnog poverenja je na duge staze bitnija od samog iznosa finansijskih sredstava.

Međunarodne institucije koje su osnovane za vreme ili neposredno nakon drugog svetskog rata postavile su osnove za prosperitet koji danas u velikoj meri uživa veći deo sveta. Da bi finansijske institucije bile u stanju da nezavisno funkcionišu, neophodno je da imaju sopstvene izvore prihoda.

Konačno se može zaključiti imajući u vidu ogroman jaz između najbogatijih i najsiromašnijih zemalja sveta da su ovakve institucije svakako veoma dobrodošle. Zahvaljujući njima dohodak per capita nerazvijenih zemalja se povećava i nema sumnje da su međunarodne finansijske institucije u poslednjih pedeset godina, prešle put od garanta stabilnosti svetskog finansijskog sistema, preko spasioca zemalja poverioca i dužnika, tokom svetske dužničke krize (osamdesetih godina), do konačne uloge svojevrsnog savetnika i finansijera procesa tranzicije u post-socijalisitičkim zemljama (tokom devedesetih godina).

13

LITERATURA

1. Barać dr Slobodan, Stakić dr Budimir, Osnovi ekonomije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008.

2. Barać dr Slobodan, Stakić dr Budimir, Međunarodne finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008.

3. Milojević Aleksa, Osnovi ekonomije, Ekonomski fakultet, Srpsko Sarajevo, 2002.4. www.worldbank.org 5. www.globalizacija.com 6. www.mvpei.hr 7. www.wikipedia.org

14