Br. 1-2/2004 CENA 20 KN 600 SIT 100 DIN 2,60 EUR 5 ©F

- lliisstt zzaa dduuhhoovvnnoo pprroossvveeÊÊeeqqee(dvomeseËno izdaqe)

Izlazi s blagoslovom Qegovog Visokopreosveπtenstva PravoslavnogMitropolita zagrebaËko-wubwanskog i cele Italije Gospodina JOVANA

IzdavaË:IzdavaË: Bratstvo manastira LepavinaManastir Lepavina48306 SokolovacTel / fah (+ 385) 48 661 032

WWWWWW posl:posl: http://www.manastir-lepavina.htnet.hre-mail adresa:e-mail adresa: manastir-lepavina@kc.tel.hrGlavni i Glavni i odgovorniodgovorniurednik:urednik: Arhimandrit Gavrilo

(VuËkoviÊ)TehniËkiTehniËkiurednik:urednik: Jeroakon Vasilije (Srbwan)

Naslovna Naslovna strana:strana: Sveta tri Jerarha - ikona iz muzeja

SPC u Beogradu

Izdaqe:Izdaqe: godina VIII

Ukupno Ukupno izdanih brojeva:izdanih brojeva: 36

Broj:Broj: 1-2/04 (36)

Tisak:Tisak: Skaner Studio d.o.o., StubiËka 49, Zagreb

Miπweqem Ministarstva kulture br.532-03-1/7-97-01-VJ/VB od 22. sijeËqa1997. Ëasopis “Put, Istina i Æivot” natemewu Ëlanka 18. toËka 13, stavak 2Zakona o porezu na promet proizvoda iusluga, osloboen je plaÊaqa poreza napromet.

»udotvorna ikona PresveteBogorodice Lepavinske

Vavedeqe PresveteBogorodice

3

QEGOVO PREOSVE©TENSTVO EPISKOP DALMATINSKI G. FOTIJE

4

RE» UREDNIKA

Pomaæe Bog, dragi Ëitaoci! Od na-πeg proteklog susreta na ovojstrani-ci, dogodio se veliki poæaru carskoj lavri Hilandaru, potom sugorele i u ruπevinama ostale mnogenaπe drevne svetiqe na Kosovu iMetohiji, gde su uniπtena celanasewa, Srbi proterani sa svojihdedovina i oËevina... Mi, pak, ovajbroj zapoËiqemo izveπtajem sa

jedne proslave. Bogoslovija u Manastiru Krki proslavila jesvoju krsnu slavu, Sveta tri Jerarha, i obeleæila 40 godina odosnivaqa. Pred svoga rektora, PreosveÊenog Episkopadalmatinskog G. Fotija, i pred mnogobrojne goste, meu kojimasu bili VisokopreosveÊeni Mitropolit zagrebaËko-wubwanski G. Jovan te preosveÊene vladike G. HrizostombihaÊko-petrovaËki i G. Sava slavonski, izaπli su krËkibogoslovi i na aËkoj akademiji izveli lep sveËarski program.Bogoslovija je, zajedno sa manastirskim bratstvom, svakogagosta doËekala i ugostila u toploj hriπÊanskoj wubavi. A joπpre samo nekoliko godina, na istom mestu su - usred opustelogi opustoπenog kraja - stajali tek hladni i goli zidovi, “bezinstalacija, bez prozora i vrata, bez nameπtaja”... Vidwivi subili samo tragovi devastacije i haosa. VisokopreosveÊeniMitropolit Jovan, koji je u manastiru Krki zamonaπen ikasnije tu bio profesor i vaspitaË, predloæio je Svetomarhijerejskom saboru da Bogoslovija, ma koliko aka bilo, po-novo zapoËne sa radom i sam je organizovao rad na raπËiπÊa-vaqu prostorija. Golemi je trud uloæio i odvaænu istrajnostu iskuπeqima pokazao nadleæni episkop, vladika Fotije,stigla je i materijalna pomoÊ, i sve je to dalo rezultate: zgra-de su obnovwene, uvedena je redovna nastava, trpezarija jefreskopisana (prilozima blagoËestivih hriπÊana), i sada jeËak lepπe nego ranije. Najvaænije od svega je da Bogoslovijaponovo radi na pripremaqu poslenika za qivu Gospodqu. Zakratko vreme se pokazao veliki blagoslov Boæji - od par bogo-slova, koliko ih je bilo na poËetku, sada ih u Bogosloviji imaoko 40. Svetiqa Dalmatinske eparhije, manastir Krka sa svo-jom Bogoslovijom, opet Êe - preko krËkih bogoslova, buduÊihsveπtenika - da donosi duhovnu radost u celoj Srpskoj Crkvi.ImajuÊi primer ovog podizaqa iz pepela na umu, neka ni u sa-daπqoj velikoj tuzi koju oseÊamo pred najnovijim zgariπtimai golim zidovima ne zgasne u naπim srcima Ëvrsta nada u po-moÊ Boæju. A ona Êe nam sigurno doÊi ako budemo spremni da se,kako reËe vladika Hrizostom, ærtvujemo i raspnemo zasvetiqu.

Manastir Krka sa Bogoslovijom “Sveta tri Jerarha”nastavwa jednu od uloga koju su manastiri kod nas inaËe imali:πireqe duhovne i opπte prosvete. Osim kao uËiliπta, ma-nastiri su joπ bili duhovna i telesna leËiliπta, utoËiπta,hraniliπta, a pre svega mesta neprestane molitve. I danas,molitveno tihovaqe i sluæeqe bliæqima jeste podvig mona-ha. O razvoju monaπtva, sa posebnim osvrtom na znaËaj monaπ-

tva u Srba, govorio je arhimandrit o. Jovan RadosavweviÊ, du-hovnik ovËarsko-kablarskog manastira Blagoveπteqe, na pre-davaqu odræanom pri crkvi Sv. Trifuna u Beogradu, a na po-ziv prote Dejana DejanoviÊa. O. Jovan je bio dugogodiπqi pro-fesor na Bogosloviji u Prizrenu (posle premeπtena u Niπ), teosim velikog monaπkog i duhovniËkog, ima joπ i pedagoπkoiskustvo, steËeno u radu sa uËenicima. ZahvawujuÊi naπoj sa-radnici Tankosavi DamjanoviÊ, koja je predavaqe o. Jovanaobradila i pripremila za objavwivaqe, Ëitaoci Êe moÊi daproËitaju tu kratku i sadræajnu istoriju monaπtva i uvideznaËeqe monaπtva za naπu Crkvu.

I u ovom broju donosimo prilog o mirotoËequ ikona;proπli tekst je bio dosta zapaæen od Ëitalaca, tim pre πto jeta tema, Ëini se, nekako zanemarena u nas. Iako nam vest o mi-rotoËeqima (kojima, inaËe, treba pristupati s rasuivaqem,ali ne i maloverjem) dolazi sa dalekih ruskih strana, smatra-mo je vaænom i za naπe vernike. Svako Ëudo Boæje nam na vid-wiv naËin pokazuje blizinu Boga - dajuÊi nam Qegov blagoslov,utehu ili opomenu - i kao takvo nije niËim ograniËeno, najmaqene nacionalnim, jurisdikcijskim i administrativnim grani-cama. U Simvolu vere ispovedamo da verujemo u jednu, svetu,sabornu... Crkvu. Kroz jedno, pravoslavno ispovedaqe i sveto-tajinsko osveπtavaqe, svi Ëinimo jednu celinu, tj. jedno TeloHristovo. Isti je, i jedan, Putir iz kojeg se priËeπÊujemo. Zanas pravoslavne, istinska crkvena punoÊa je u sabornosti. Sa-bornost oznaËava, reËima ruskog teologa A. Homjakova, jedin-stvo u mnoπtvu, a saborna Crkva je “Crkva slobodnog jednoduπ-ja, jednoduπja potpunog, Crkva u kojoj su iπËezle narodnosti, ukojoj nema ni Grka ni varvara, nema razlike u poloæaju, nema nirobovlasnika ni robova; ona Crkva o kojoj je prorokovao StariZavet i koja je ostvarena u Novom Zavetu...” Udawavaqe odduha sabornosti nas uvek pribliæava iskuπeqima etnofile-tizma ili opasnostima raskola; tada postajemo kao ovce koje,odlutavπi iz tora i odvojivπi se od stada, postaju lak plenvukova.

Kako tekstovi o mirotoËequ, tako su i svedoËanstvau Manastirskoj hronici zapisana da bi se Ime Boæjeproslavilo, a wudi Boæji utvrdili u veri. Ta svedoËanstva suistiniti primeri o tome πta moæe da uËini vera, odnosno πtanam po veri naπoj daju Gospod Isus Hristos i PresvetaBogorodica. SvedoËanstva nisu ni bez korisnih pouka zavernike, od kojih je jedna ta da u traæequ sveπteniËke imonaπke molitve ne treba odugovlaËiti. Baπ kao kod odlaskalekaru odmah pri pojavi prvih simptoma oboweqa, i uduhovnom leËequ brzo reagovaqe moæe da bude - spasonosno.

Razgovor sa mati Mihailom iz manastira Vavedeqa,objavwen u proπlom broju, veoma je lepo primwen, i od monahai od vernika. Opitom steËena duhovna reË uvek nalazi put dowudskog srca, i joπ se qome, kao ovoga puta, obogaÊuje naπapisana duhovna riznica. Imamo mi joπ mnogo duhovnog blaga unaπoj Crkvi koje, usprkos monaπkom smirequ, ne treba daostane sakriveno. Jer, ne uæiæe se svetiwka i ne meÊe podsud, nego na sveÊqak, da svetli svima u kuÊi.

S blagoslovom iz manastira Lepavine

vaπ

5

VASKR©QA POSLANICA QEGOVOG VISOKOPREOSVE©TENSTVA MITROPOLITAVASKR©QA POSLANICA QEGOVOG VISOKOPREOSVE©TENSTVA MITROPOLITAZAGREBA»KO-WUBWANSKOG I CELE ITALIJE G. JOVANAZAGREBA»KO-WUBWANSKOG I CELE ITALIJE G. JOVANA

HRISTOS VASKRSE! RADUJTE SE NARODI!HRISTOS VASKRSE! RADUJTE SE NARODI!

Ovog Pashalnog jutra najsveËanije zabrujaÊe zvona Istoka i Zapada, jer istoga dana svihriπÊani svijeta proslavwaju Vaskrseqe Hristovo. Iz Groba Hristovog u Jerusalimuponovo je zasvijetlio blagodatni ogaq, da uËvrsti vjeru naπu da je Hristos zaistavaskrsao iz mrtvih. Zato mu pjevamo: Vaskrseqe Tvoje Hriste Spase, angelipevaju na nebesima, a nas na zemwi udostoj, da te Ëistim srcem slavimo.Blagodarimo Ti, Hriste Boæe, πto si nam dao snage da izdræimo vrijeme Ëasnog iboæanskog posta, da se priËestimo iz putira, da proslavimo vaskrseqe Lazarevo isveËani Tvoj ulazak u Jerusalim, pa da Ti sa mladencima iz Ëistog srca kliËemo: Osana!Sa ustreptalom duπom sluπali smo Evanewa o stradaqima Hristovim, da bismo sepoklonili Plaπtanici i bogotjelesnom pogrebequ Qegovom, da bismo doËekali sveslavnoi boæansko Vaskrseqe. Zato se iz usta naπih ori crkvena pesma: Vaskrse Isus izVaskrse Isus izGroba, kao πto je prorekao, darova nam æivot vjeËni i veliku milost!Groba, kao πto je prorekao, darova nam æivot vjeËni i veliku milost!Vaskrsnuvπi Isus iz mrtvih javio se uËenicima svojim rekavπi im: Mir vam! Mir tebi,Sveta Zemwo i Jerusalime! Mir vama na istoku i zapadu! Mir cijelom svijetu! Ugasimosmrtonosne vatre! Ugasimo neprijatewstva! Zagrlimo jedni druge i oprostimo vaskrseqaradi pjevajuÊi pashalnu pjesmu: Hristos vaskrse iz mrtvih, smrÊu smrt uniπtii onima koji su u grobovima æivot darova!

DarujuÊi jedni druge crvenim vaskrπqim jajetom, simvolom Vaskrseqa Hristovog izalogom naπeg vaskrseqa, upuÊujemo pashalne Ëestitke za Vaskrs sa blagoslovom Boæjimi pozdravwamo sve crkvene starjeπine sa vjernim klirom, monaπtvom i pastvompravoslavnom i sve hriπÊane zapadnog vjeroispovijedaqa!

HRISTOS VASKRSE! - VAISTINU VASKRSE!HRISTOS VASKRSE! - VAISTINU VASKRSE!

+Mitropolit zagrebaËko-wubwanski +Mitropolit zagrebaËko-wubwanski i cijele Italije JOVANi cijele Italije JOVAN

aπa preosveπtenstva, Ëasni oci, dragi gosti,draga braÊo i sestre, dragi uËenici, dozvo-

lite da vas na kraju ove liturgije u svojeime, kao Episkop dalmatinski i vrπilacduænosti rektora naπe Bogoslovije

“Sveta Tri Jerarha”, i u ime bratstvamanastira Krke, pozdravim ovde u svetoarhangelskojobitewi, u manastiru Krki. Ova obitew je kroz istorijuimala πiroko srce za sve one koji dolaze sa wubavwu,koji kao hodoËasnici pristupaju ovoj svetiqi da sepomole Gospodu, sv. Arhangelu Mihailu i ostalim Sila-ma Nebeskim, i svetoj Trojici Jeraraha, zaπtitnicimanaπe Bogoslovije. Mi pokuπavamo da taj duh koji smonasledili i oËuvamo u manastiru, koji je duhovni centarnaπe eparhije, duhovni rasadnik naπih bogoslova i teo-loga, ali i prvojeraraha naπe Crkve, jer odavde su - izove obitewi i ove Bogoslovije - izaπli mnogi danaπqiepiskopi Srpske pravoslavne crkve. Æelim na prvommestu da se zahvalim Qegovom Preosveπtenstvu Epi-skopu bihaÊko-petrovaËkom G. Hrizostomu, koji je doπaoi uvek dolazi sa wubavwu ovoj svetiqi, jer je i samponikao ovde, kao uËenik, monah i kasnije profesor,odavde je izabran i za episkopa; dakle, Crkva ga je poz-vala na najviπe sluæeqe u naπoj pravoslavnoj Crkvi,ali on nikada ne zaboravwa svoju duhovnu kolevku i do-

lazi joj. Mi mu blagodarimo na tome, i na qegovoj brizi,wubavi i molitvama koje upuÊuje za nas. Takoe æelimda se zahvalim Qegovom Preosveπtenstvu G. Savi, Epi-skopu slavonskom, koji nije æalio truda da doe i budezajedno sa nama na naπoj sveËanosti, iako je velik qe-gov krst i qegovo sluæeqe u Slavoniji, jer je tamo sveπto je pravoslavno za proveru - raspeto je. Veliko jestradaqe bilo u qegovoj eparhiji, kao i - moæemo reÊi- u naπim, Dalmatinskoj, GorqokarlovaËkoj i, velikimdelom, BihaÊko-petrovaËkoj. MoguÊe je da nas to stra-daqe i ujediquje, da prepoznajemo stradaqe drugoga ionda moæemo viπe da ga razumemo. Blagodarimo mu πtoje danas doπao da nas svojim molitvama i poukom ukre-pi, da istrajemo na podvigu na koji nas poziva naπa Sve-ta Crkva.

Mi danas praznujemo Sveta Tri Jerarha, velikeugodnike Boæje i zaπtitnike naπe Bogoslovije. Qihovaæitija su Ëudesna, braÊo i sestre. Da pomenemo samonekoliko detawa iz qihovih æitija. Sv. Vasilije Ve-liki je toliko veliki svetitew Crkve da ga nazivamoocem otaca i trubom Duha Svetoga, jer je svojim bogo-slovwem prosvetio Ëitavu vasewenu; po promislu Boæ-jem i blagodati sastavio je tekst Svete Liturgije,postavio je monaπka pravila za mnoge monahe, jer se isam zajedno sa Grigorijem Bogoslovom, poπto su izuËili

6

SLAVA BOGOSLOVIJE “SVETA TRI JERARHA”U MANASTIRU KRKI

BESEDABESEDAQegovog Preosveπtenstva Episkopa dalmatinskog G. FotijaQegovog Preosveπtenstva Episkopa dalmatinskog G. Fotija

nakon Svete Liturgijenakon Svete Liturgije

svetovne grËke nauke, povukao u pustiqu, da se izuËenajdubwoj wudskoj mudrosti, hriπÊanskoj filozofiji.Sv. Vasilije Veliki se toliko usavrπio u podvigu, u po-stu, molitvi i bogomisliju, da su za vreme qegovog æi-vota wudi mislili da je on angeo u telu. Viπe je izgle-dao bestelesan nego telesan. Meutim, to je doprinelotome da se rano upokojio, jer qegov je podvig bio zaistanajstroæe asketsko æivweqe. Od qega nam je ostalavelika duhovna hrana, qegovo bogoslovwe, pouke, dela.Zaista se moæe opravdano nazvati prosvetitewemvasewene. Jednom prilikom, jedan takoe veliki sveti-tew, Jefrem Sirin, kada se molio Bogu da vidi gde jeVasilije na nebesima, onda je po otkrivequ video ogqe-ni stub koji je iπao sa zemwe na nebo; i Ëuo je glas odo-zgo sa vrha: “Evo, ovakav je Vasilije”. Zaista, ogqenistub ispuqen blagodaÊu Duha Svetoga.

Takav je bio i sv. Grigorije Bogoslov, qegovsapodviænik,koji je takoebio truba DuhaSvetoga; on je usvojim velikimbogoslovskimhimnama oti-πao toliko da-leko u tajnebogoslovwa daje zasluæio, po-red sv. Jovana,da ga Crkva na-zove Bogoslo-vom. U qihovovreme je biloiskuπeqe po-greπnog uËeqao Duhu Svetom, tako da su ovi kapadokijski oci potpunoformulisali uËeqe Crkve o Duhu Svetome, πto Êe bitipresudno da se na II. Vasewenskom saboru formuliπedodatak Simvolu vere, da Crkva veruje u Duha SvetogaKoji od Oca ishodi. To Êe biti kasnije, kroz Ëitavu isto-riju, biti presudno uËeqe.

A πta da kaæemo za sv. Jovana Zlatoustoga, togvelikog i divnog pastira Crkve Hristove? Nema tih re-Ëi kojima moæemo iskazati qegov podvig i delo. On jebio Ëudesni propovednik jevanewa Hristovog; kaæeqegovo æitije da se jednom prilikom, kada je bio ruko-polagan za sveπtenika, video golub koji leti nad qego-vom glavom. I mnogobrojna druga znameqa bila su ve-zana za sv. Jovana Zlatoustoga; na poËetku qegovogamonaπkog podviga, kad su mu se javili sv. Jovan Bogo-

slov i sv. apostol Petar, onda mu je sv. Jovan Bogoslovdao jednu hartiju i rekao: “Evo, ja ti dajem, po daru Boæ-jem, dar bogoslovwa, da umudrujeπ Crkvu Hristovu”. Asv. apostol Petar mu je dao kwuËeve: “Evo, meni su pove-reni kwuËevi Carstva Nebeskoga, a ja tebi sada pove-ravam kwuËeve. One koje ti zadræiπ u Crkvi, oni Êe bi-ti zadræani, a koje razdreπiπ, oni Êe biti razdre-πeni”. Takvo je veliko znameqe i otkriveqe imao Jo-van Zlatousti, kasnije patrijarh carigradski, velikipastir Crkve Hristove, veliki tumaË Svetoga Pisma,veliki bogoslov, ali i veliki stradalnik. Upravo jezbog Jevanewa neprestano bio progoqen, ali bio jespreman na svaku muku. Crkva ga je tako i proslavila:kao velikog svetitewa i bogoslova, ali i muËenika zaveru Hristovu.

Eto, to je najosnovnije πto bih rekao o qima. Miæivimo u qihovom blagoslovu, qihovim molitvama, i

ovo naπe svetouËiliπte, koje jedavne 1615. godinepokrenuo kir Teo-dor, tada mitro-polit dabrobosan-ski, nasleujuÊisvetosavsku tra-diciju. Jer je Sve-ti Sava u naπemnarodu uËinio toda se pored naπihmanastira, poredbogomowa i crka-va, podiæu πkole,da se wudi vaspi-tavaju upravo jedi-no spasonosnoj ve-

ri - jevanelskoj i hriπÊanskoj. SledujuÊi tu svetu tra-diciju nikla je i ova naπa Bogoslovija u manastiru Krki;ona se istorijski nekada selila iz manastira Krke, bilaje u drugim mestima, veÊim centrima i gradovima, ali seponovo vraÊala ovoj svetiqi. Jer, naπa je Bogoslovija,moæemo reÊi, blagoslov ovoj svetiqi. Ali je i krst, jerono πto je blagoslov istovremeno je i krst. Tako i naπaBogoslovija. Ali, mnogo je viπe blagoslov, jer odavde suizaπli veliki duhovni plodovi, mnogi sveπtenici iepiskopi naπe Crkve, koji su ovde duhovno prohodali,ovde se napojili jevanewem Hristovim, i postali, hva-la Bogu, veliki i znaËajni pastiri naπe Crkve. Neka biGospod dao da se, qihovim molitvama, i naπi danaπqiuËenici uËe upravo qihovim bogoslovwem i qihovimpodvigom, da sleduju qima; a mi profesori koji danas

7

8

predajemo pokuπavamo na πto izvorniji naËin da imprenesemo taj duh, tu nauku koju su propovedala svetaTri Jerarha, kasnije mnogi oci Crkve Boæje, sv. Kiriloi Metodije, sveti otac naπ Sava i mnogi drugi prosi-javπi u naπemu narodu i uopπte u pravoslavnom naroduPravoslavne Crkve...

Zaista je Bog ostavio u ovome stradaqu naπusvetiqu kao nepokolebwivi kamen i temew naπe vereovde u Dalmaciji. Mi se nadamo i verujemo da dokpostoji ova svetiqa i dok postoji ova Bogoslovija, daÊemo mi pravoslavni hriπÊani i Srbi u ovome krajuopstati. Zato je potrebno da dolazimo ovoj svetiqi πtoËeπÊe, sa wubavwu i skruπenoπÊu, kako se i prilazisvetim mestima, da bi nas Gospod i sveti Arhangeli isveta Tri Jerarha blagoslovili. Dobro ste doπli, iæiveli, Bog vas blagoslovio!

BESEDABESEDAQegovog PreosveπtenstvaQegovog Preosveπtenstva

episkopa G. Hrizostomaepiskopa G. Hrizostoma

Vaπa preosveπtenstva, draga braÊo i sestre, jabih samo da Ëestitam krsnu slavu Bogoslovije “SvetaTri Jerarha”, da Ëestitam Qegovom Preosveπtenstvuvladici Fotiji, koji zaista nosi veliki krst, vodeÊi dveeparhije i upravwajuÊi qima, razapetima, popawenima,i joπ povrh toga vodi ovu Bogosloviju, vrlo uspeπno,zahvawujuÊi sigurno i podrπci monaha manastira Krkei profesora koji se ovde trude zajedno sa qim.

Ovo je viπe nego πto je Isus Navin poloæio ureku Jordan kad je prelazio u ObeÊanu Zemwu - poloæioje 12 kamenova. Ova Bogoslovija je pre tri godine poËelasa 12 uËenika, koji su bili jaËi i tvri od onih 12 kame-nova; da se ponovo naπa Crkva ovde zapoje, u zemwi ota-ca, gde smo se πkolovali i gde smo ponikli. Mi smo mla-da generacija i moæemo samo iz istorije, iz arhive, izarheologije, da znamo kako su æiveli naπi davni duhov-ni preci, kako su oni duhovno vojevali - upravo, kao πtokaæe vladika, kao sv. Vasilije Veliki, kao sv. GrigorijeBogoslov, kao sv. Jovan Zlatousti. Mi smo sreÊni iponosni da smo duhovna Ëada i potomci takvih jeraraha,arhimandrita, igumana, koji su ovde decu πkolovali ipripremali. Zato je ova Bogoslovija ne samo vaæna, ne-go je ona suπtinska bogoslovija naπe Crkve. Mislim daje potrebnija nego ona u Beogradu i ona u Karlovcima, jerje ovo jedan graniËnik, temew na kome se Crkva i srpskinarod suoËavaju sa istorijskim izazovima. I ovde se dajuodgovori, ovde se ili opstaje ili pada. Zato je Bogo-slovija u manastiru Krki i jedan veliki simbol SrpskeCrkve i srpskog naroda. Zato se za ovaj simbol treba

ærtvovati, treba se razapeti, kao πto su se razapeliovi monasi ovde, kao πto se razapeo vladika dalma-tinski, kao πto su se razapeli uËenici koji su doπli,iako mladi, da budu jaËi od izazova istorije i svega πtose desilo na ovim prostorima.

Kad smo se borili za ovu Bogosloviju, znali smoda je ta naπa borba duhovna, podræana i potkrepwenamolitvama sv. Vasilija, sv. Grigorija i sv. Jovana, si-gurno i sv. Arhangela Mihaila, pod Ëijim se okriwemsve ovo ovde skupwa i sabira, cveta i raste. Neka Bogblagoslovi Vaπ trud, Vaπe Preosveπtenstvo, vaπ trud,gospodo nastavnici, i vaπ trud, dragi uËenici, jersigurno ste vi ovde najvaæniji. Da nije vas, ovde ne bibilo ni bogoslovije. Zato neka vam je sa sreÊom, Ëesti-tam vam za sve ono πto ste uËinili i Ëinite; mladi stei moæda ne znate koliko breme istorije i proπlosti, ikoliku nadu buduÊnosti nosite na sebi i u sebi. Æivelii Bog vas blagoslovio!

BESEDA BESEDA PreosveÊenog vladike FotijaPreosveÊenog vladike Fotija

na uËeniËkoj akademiji na uËeniËkoj akademiji

Dozvolite da vas pozdravim i sada, na poËetkunaπe aËke akademije, koja se po tradiciji organizuje nanaπu slavu Sveta Tri Jerarha, zaπtitnike naπe Bogo-slovije. Nije davno bilo, pre tri godine, kada su ovdeprisutni VisokopreosveÊeni Mitropolit zagrebaËko-wubwanski i cele Italije G. Jovan i sada blaæeno upo-kojeni bivπi episkop πumadijski G. Sava, kao Ëlanovivisoke delegacije Svetog arhijerejskog sinoda doπliposle ratnih stradaqa, da vide da li postoji moguÊnostda se ponovo pokrene Bogoslovija. Ja sam ih tada kaonadleæni episkop doËekao sa bratstvom ovoga mana-stira i, seÊam se, imali smo jedan dirwivi razgovorovde, jer je ova zgrada izgledala straπno. Prosto nijebila upotrebwiva; od ratnog razaraqa ostali su samozidovi, unutra nije bilo nikakvih instalacija, ni prozo-ra ni vrata, ni bilo kakvog nameπtaja. Ono πto jeprethodno ostalo u Bogosloviji, aËki dnevnici, panoi,arhiva, to je sve bilo uniπteno. Ali πto wudima nijemoguÊe, Bogu je moguÊe. Mi smo tada seli u naπem salonu,i seÊam se, pokojni vladika Sava je pitao Visokopresve-Êenog vladiku: “Imate li vi koga da predaje u Bogo-sloviji?” Nekako smo organizovali jedan broj sveπte-nika koji su pristali da predaju; pristao je i Preosve-Êeni vladika Hrizostom, i qegov monah, o. Sofronije,tako nam je u poËetku mnogo pomogao da krenemo… Takoje poËela naπa Bogoslovija. Hvala Bogu, uspeli smo dastvari dovedemo koliko-toliko u poredak, da ona moæe

9

da funkcioniπe i da se u qoj æivi i radi. Nisam stigao u crkvi sve da pozdravim, sada Êu

to pokuπati po imenima, ako nekoga preskoËim, molim ga

da oprosti; zaista æelimo svima da izrazimo velikublagodarnost πto ste danas doπli. Na prvom mestu æe-lim da pozdravim VisokopreosveÊenog MitropolitazagrebaËko-wubwanskog G. Jovana, koji je stigao poslesvojih obaveza da bude zajedo sa nama, i mi mu blagoda-rimo. On je ponikao u ovom manastiru i u Bogosloviji,bio je profesor; zna sve naπe muke i naπa raspeÊa, iotkad je pokrenuta Bogoslovija, onaktivno sudeluje i pomaæe namhumanitarnom pomoÊi preko svojihsveπtenika, i monaha iz manastiraLepavine. Zatim æelim da pozdra-vim PreosveÊenog vladiku bihaÊko-petrovaËkog G. Hrizostoma, koji jenaπ susedni episkop, koji takoevrlo Ëesto doe da nas poseti i ra-zume naπa stradaqa i podvige; samje jedno vreme sa nama delio taj pod-vig, ali mu sada episkopska sluæbato viπe ne dozvowava jer je i qegovaeparhija postradala, i on se tamozaista na zadivwujuÊi naËin bori daoËuva naπu Crkvu i naπ pravoslavninarod. Æelim da pozdravim Preos-veÊenog vladiku slavonskog G. Savu,koji je od sinoÊ sa nama, doπao je zajedno sa svojim arhi-mandritom o. Amfilohijem, da nas ukrepi, da podelizajedniËki sa nama to stradaqe i krst svedoËeqa naπeCrkve i Pravoslavwa na ovim terenima. Takoe æelim

da pozdravim ovde prisutne oce, o. arhimandrita Gavri-la iz manastira Lepavine sa jednim delom qegovogbratstva; on nam nije doπao praznih ruku, iz qegovog

manastira smo do sada nekoliko putadobijali pomoÊ; radujemo se toj bri-zi, a pogotovo qihovim molitvama izastupniπtvom pred Ëudotvornomikonom Lepavinskom, koju imaju kaoveliku svetiqu, ne samo za manastirLepavinu, nego, duboko to verujem,Ëitav pravoslavni narod na teri-toriji Republike Hrvatske. Takoeæelim da pozdravim arhimandritaVenedikta iz ZvorniËko-tuzlanskeeparhije, koji je po blagoslovuPreosveÊenog vladike G. Vasilijadoπao da nas poseti, u svoje ime i uime svoga manastira PapraÊe. VeÊsam spomenuo i arhimandrita Amfi-lohija, koji Êe zajedno sa vladikomSavom, kako smo Ëuli, da se preseli

u manastir Jasenovac; tu Êe biti privremeno sediπteSlavonske eparhije, dok dom u Pakracu ne bude sreen.»im se pomene Jasenovac, misli se na simbol stradaqai muËeniπtva naπega naroda, ali vladika izabira dabude upravo na tome mestu, i u tome postoji dubokaduhovna simbolika. Hvala Bogu da imaju snage i æele dabudu tamo, da Ëuvaju Pravoslavwe na tim prostorima.

Takoe æelim da pozdravim protosinela Mihajla izmanastira Gomirja, koji Ëesto poseÊuje naπu obitew.Manastir Gomirje je nastao kao metoh manastira Krkedaleke 1600. godine i neprestano postoje duhovne veze

10

izmeu Krke i Gomirja; mi se nadamo da Êe tako biti iubuduÊe. Da pozdravim i ovde prisutnu gospodu, gospo-dina Duπana Torbicu, naπega prijatewa koji je proπlegodine na proslavi naπe slave Preobraæeqa dobio or-den Svetog Save, za trud i wubav koju je pokazao premaovoj svetiqi, pogotovo prema Bogosloviji; on je po-reklom odavde iz Kistaqa i zaista nam je mnogo pomo-gao da moæemo ovde da æivimo i da radimo. Takoe æe-lim da pozdravim ovde prisutnog ministra vere DuπanaAntewa (sada su nam rekli da su nove dræavne vlastiukinule to ministarstvo u Republici Srpskoj), sa svojimsaradnicima; i on je dosta Ëesto dolazio da Ëuje i vidinaπe muke, ali i, nadam se, naπe svedoËeqe. Æelim dapozdravim i gosp. Ratka Gajicu, naπega prijatewa koji jeiz ovih naπih krajeva, iz Knina, sada je postao poslaniku Saboru RH; to je velika sluæba i odgovornost, i ja ve-rujem da Êe sa ostalim naπim predstavnicima u parla-mentu Republike Hrvatske, gosp. StanimiroviÊem igosp. Pupovcem, na pravi naËin predstavwati pravo-slavne Srbe u Hrvatskoj. Imamo mnogo otvorenih pita-qa, mnogo onoga πto nas tiπti, i mnogo onoga πto bitrebalo uËiniti. Mi kao Crkva Ëinimo ono πto moæemo,sad je na qima jedan deo qihovog krsta i podviga koji bikao predstavnici naπega naroda trebali da Ëine uparlamentu. Nadam se da Êe to uspeπno i Ëiniti, kaoπto je dobro krenulo. Æelim da pozdravim i gosp. Slav-ka Opuza, koji je zajedno sa gosp. Duπanom pomogao naπojBogosloviji, sa grupom poslovnih wudi iz RepublikeSrpske. Joπ æelim naπe sveπenike da pozdravim,protojereja Jovana PetkoviÊa iz Sarajevske eparhije,kao predstavnika Mitropolije dabrobosanske, zatimprotojereja Zdravka SimiÊa iz BaqaluËke eparhije,protojereja Miwenka ToπiÊa i gosp. Miodraga ToπiÊa,iz Tuzlanske eparhije, i oni su nekoliko puta dolazilii pokazuju svoju bratsku wubav prema nama. Moæda nisusva imena nabrojana, ali zaista æelim sve da vaspozdravim, i naπe sveπtenike iz Dalmatinske epar-hije, monahe, i sve vas, braÊo i sestre, da se oseÊateprijatno danas ovde, na ovoj akademiji, na naπoj duhovnojsveËanosti u manastiru.

Mi Êemo se sa svoje strane truditi da i dawebudemo i sluæimo na ovome mestu, da odræimo naπuBogosloviju, da ona i dawe bude rasadnik duhovnosti,rasadnik naπega sveπtenstva i monaπtva. Da ovi mla-di wudi koliko ih sada ima, oko 40 ukupno u tri razreda(ako Bog da, u junu Êemo upisati i Ëetvrti razred), budunosioci tog duha i uËeqa koje su ovde primili. Kadanaπi bogoslovi zavrπe krËku bogosloviju i odu u Beo-grad, susretnu se sa predstavnicima drugih bogoslovija,iz Beograda, Karlovaca, Prizrena (sada iz Niπa), iz

Kragujevca, Srbiqa. Ja se seÊam, kao student a i poslekad sam bio profesor u Karlovcima, postoji neki naËinkako se prepoznaju bogoslovi. Postoji jedan profilbogoslova, tako da moæe da se kaæe: “Evo, ovo je krËkibogoslov, ovo je karlovaËki, ili ovo je prizrenski...”ZnaËi, oni se napoje jednim predaqem i postaju prepo-znatwivi. Nadam se da Êe naπi bogoslovi - sledeÊe go-dine Êe, ako Bog da, prva generacija da zavrπi - bitiprepoznatwivi u pozitivnom smislu. Naπa Bogoslovijaje uvek bila produhovwena, verovatno zato πto je umanastiru, i aci su se uËili jednom podviæniËkom æi-votu koji vide u manastiru i koliko-toliko su se trudilida ga primene u svom æivotu. Na nama je ta obaveza daoni, pored nauke koju treba da izuËe kroz nastavne pro-grame, imaju i prepoznatwiv naËin duhovnog æivota. Toje vrlo bitno, jer sutra kad odavde odu i susretnu se samnogo veÊim iskuπeqima nego ovde, u gradovima, vele-gradovima, tada Êe im sva nauka koju su ovde uËili bitina proveru - da se vidi da li su nauËili da se bore siskuπeqima koje svet donosi. Nadam se da Êemo u tomeuspeti. Meu ovim mladiÊima koji sada uËe sigurno Êebiti najveÊi broj sveπtenika, ali moæda Êe neko od qihbiti i monah, a moæda nekoga blagodat Boæja prizove naepiskopsko sluæeqe.

Joπ jednom vas sve pozdravwam i molim vas dasasluπamo program koji su pripremili naπi uËenici.

BESEDABESEDAPreosveÊenog vladike G. FotijaPreosveÊenog vladike G. Fotija

u manastirskoj trpezarijiu manastirskoj trpezariji

Vaπe Visokopreosveπtenstvo, vaπa preosve-πtenstva, Ëasni oci, dragi gosti, neÊu vas zamarati du-go sa govorom, nego samo æelim da vas pozdravim zaovom trpezom wubavi, u svoje ime i u ime bratstva mana-stira Krke. Æelim da se oseÊate prijatno ovde u naπojsv. obitewi, na naπoj slavi Sveta Tri Jerarha, slavinaπe Bogoslovije, i da se oseÊate kao da je ovo zaista ivaπ dom, i da vas mi koji ovde sluæbujemo po blagoslovunaπe Crkve primamo u wubavi Hristovoj, πirokog srca;a verujem da i vi tako dolazite ovoj svetiqi i ovoj sv.obitewi.

Pred nama su joπ uvek veliki podvizi posleonog teπkog vremena, stradaqa i progona naπeg naroda.Mi sada po naπoj veri doæivwavamo izvesno vaskr-seqe. Vaskrseqe u tom smislu πto su oæiveli naπimanastiri ovde u Dalmaciji, manastir Krka, naπa Bogo-slovija, manastir Krupa, ako Bog da, uskoro Êe da oæivii manastir DragoviÊ. To su naπi duhovni centri iz kojihtreba da se napaja naπ srpski pravoslavni narod u

11

Dalmaciji, da oËuvava svoju veru. I da pokuπamo, kolikoje to moguÊe, da se naπ prognani narod vrati na ove te-rene. To je zavet naπe svetiqe, to je ono πto obezbeujenaπu buduÊnost ovde, a nadamo se da Êe Bog pomoÊi i daÊe svetovne vlasti, koliko je qihova kompetencija (a

umnogome jeste upravo u tom smislu) da poradi napovratku naπeg prognanog naroda. Mi nemamo velikubuduÊnost ovde ako se to ne desi; znaËi, naπe trajaqe Êebiti ograniËeno, a mi to ne æelimo. Upravo ova sveti-qa manastira Krke, i drugi naπi manastiri ovde, govo-re da ne prihvatamo nikakva nazovi humana presewena.Jedan narod iπËupati gde je on hiwadu godina bio ipostojao, i preseliti na neko drugo mesto, to prosto nijemoguÊe. Nije moguÊe bez tragiËnih posledica po taj na-rod, jer je narod kao jedno drvo koje je duboko ukoreqenou istoriju i tradiciju svoga kraja. Dakle, oni su tu nikli,tu je qihovo podnebwe, tu mogu da æive i treba da æive.Tu su qihove svetiqe, qihovi manastiri, qihova isto-rija... Ono πto se desilo sa naπim narodom ovde je ve-lika tragedija. Mi se molimo Bogu da ne ostane na tome,nego da po Boæjoj vowi i po molitvenoj zaπtiti sveti-tewa Boæjih to prevaziemo, da se naπ pravoslavni na-rod vrati na ove terene, da bismo u πto veÊem broju mog-li proslavwati naπe praznike ovde, i slavu naπe Bogo-

slovije, i sabor sv. Preobraæeqa naπeg manastiraKrke, i druge sabore po Dalmaciji, u GorqokarlovaËkojeparhiji, i πirom Srpske pravoslavne crkve u Repu-blici Hrvatskoj. To je naπ zavet, naπ podvig, i mi kaopredstavnici Crkve to Ëinimo. Verujem, koliko svako od

nas moæe, svako i Ëini. Joπ jednom æelim da vas pozdravim, da se ose-

Êate prijatno kod nas. Verujte, mogu da kaæem da miovde, bratstvo ovoga manastira kroz neprestana bogo-sluæeqa, i naπi bogoslovi, koji takoe neprestano uËe-stvuju u bogosluæeqima, imamo Ëitav naπ rod u moli-tvama, pogotovo stradalnike, nevownike, prognanike,koji sada pokuπavaju da se vrate, koji su negde u Srbiji,u nekim mestima, takoe u nevowama i nedaÊama. Moli-mo Boga da se oni vrate i budu zajedno sa nama. Ustvari,da nastavimo da nosimo onaj krst koji smo vekovimanosili. On nije lagan, ali to je podvig ovoga dela naπeCrkve i mi ga prihvatamo kao izraz vowe Boæje, da je totako i da je to dobro za naπe spaseqe. Bez obzira na tajkrst, naπi preci ovde, pogotovo u Dalmaciji, ostavilisu nam divne manastire i crkve, divne zaduæbine, i mimoramo bar to da Ëuvamo, ako niπta drugo, ali ja verujemda treba i viπe od toga da uËinimo.

Æiveli, i da podignem ovu Ëaπu u zdravwe

12

VisokopreosveÊenog Mitropolita Jovana, naπih vla-dika Hrizostoma i Save, i sviju vas. Æiveli, Bog vasblagoslovio.

BESEDABESEDAVisokopreosveÊenog Mitropolita G. JovanaVisokopreosveÊenog Mitropolita G. Jovana

Ne bih æeleo da mnogo zamaramo naπim govo-rima, ali najpre da zahvalimo PreosveÊenom vladiciFotiju kao domaÊinu, episkopu Eparhije dalmatinske iadministratoru Eparhije gorqokarlovaËke i rektoruBogoslovije “Sveta Tri Jerarha” u manastiru Krki; dapozdravim i zahvalim za prisustvo naπih dragih arhi-jereja, PreosveÊenog vladike Hrizostoma, koji je ak oveBogoslovije i koji sada nastoji da podræi sve aktivno-sti rada Bogoslovije, i PreosveÊenog vladike Save,episkopa slavonskog, koji je doπao da slavu BogoslovijeuveliËa svojim prisustvom i da sa svima vama koji steza ovom trpezom da podrπku naπim acima bogo-slovima, koji su nam priredili ovako lepu proslavu,akademiju, da nam sa svojim profesorima pokaæu πta suoni u toku svog πkolovaqa i svoga rada na πkolskomprogramu postigli. Ono πto je centralno u ovom mana-stiru su bogosluæeqa, i ja sam zamolio o. Gavrila da uime naπe eparhije prisustvuje ovde, da dopuni naπeodsustvo koje smo imali zbog naπih ekonomskih pro-grama, poπto Êe uskoro biti sednica Episkopskog savetai domaÊin mora malo da se postara kako da ugosti svojegoste.

Hteo bih da malo ohrabrim naπe ake bogo-slove; mislim da sam ovde sa najduæim staæom i uspo-menama iz manastira Krke, od 1963. godine kao student,seÊajuÊi se kad su se ovde gde smo sada, u ovako lepojtrpezariji sa ovim æivopisom (πto je doprinos naπegPreosveÊenog vladike Fotija), ovce zatvarale. I seÊamse, kao profesor i vaspitaË, kad smo ovde ugoπÊavalinaπe parohijane iz okoline za Preobraæeqe, za Sv.Arhanela, pa kasnije, kad je Bogoslovija poËela sa svo-jim programom - za Sveta Tri Jerarha, za Svetog Savu...Naπi parohijani iz Dalmatinske zagore su dolaziliovde i uËestvovali sa nama u proslavama i aktivno-

stima prosvetno-kulturnog programa. Za naπ obiËnisvet bilo je jako vaæno da sednu za manastirsku trpezui posluæe se makar najskromnijim jelom i popiju Ëaπuvina - kao blagoslov. I na hiwade ih je izlazilo na ovavrata, a drugi su ulazili; naπe domaÊice su sluæile ukuhiqi, a naπi aci su to postavwali i uËestvovali utom gostoprimstvu. Kasnije su se drugi dogaaji smeqi-vali... Ko je mogao da poveruje da Êe posle one straπne“Oluje”, kad je sve opustelo, kad smo u trpezariji naπlihaos (ovde je prisutan naπ veliki prijatew gosp. Gvido,koji je zajedno sa mnom u kuhiqi traæio kakvu posudu dapripremimo ruËak za one koji su Ëistili prostorije), daÊe Bogoslovija ponovo da vaskrsne, kao u onoj grËkojmitologiji o vaskrsavaqu ptice Feniks iz pepela. Takoje vaskrsla i ova Bogoslovija. Vaskrsao je i manastirKrupa, jer smo zajedno ulagali napore, sa protom Ilijom,koji je bio jedini sveπtenik u Dalmatinskoj eparhiji uono vreme! I trebalo je snage i vere da nas Bog neÊeostaviti, da Êe Eparhija dalmatinska i uopπte SrpskaCrkva u Hrvatskoj da nastavi svoju misiju. I danas, kadsmo svi ovde sabrani, ne moæemo da shvatimo da se totako dogodilo, jer je Bogoslovija ponovo stala na svojenoge. Dobila je rektora episkopa za svoga stareπinu, ievo, o. Gerasim ovde kao manastirski stareπina sasvojom bratijom, profesori sa acima - pokazuju namadanas jedan akademski program na slavu Bogoslovije,koja je tako lepa, osmiπwena i sadræajna.

Zahvawujem svima vama na uËeπÊu, πto se do-πli da svojim prisustvom date moralnu podrπku aci-ma; da znaju kako imaju publiku koja prati qihov æivot irad, i koja ih oËekuje da sutra kao svrπeni bogoslovi ibuduÊi sveπtenici dou u svoj narod da vode Crkvu i ra-de posao za koji se pripremaju - zahvawujuÊi naπem dra-gom vladici Fotiju i vladici Hrizostomu, koji sa veli-kom wubavwu prema manastiru i Bogosloviji dolazi dapruæi podrπku, i vladici Savi, koji je episkop sa namau Republici Hrvatskoj. U novim uslovima moramo zajed-niËki da poradimo na uspehu i prosperitetu SrpskeCrkve. I da podræimo Bogosloviju, da ona bude πtouspeπnija u svom zadatku, na dobro Srpske Crkve i srp-skog naroda. Æiveli, neka Bog da snage i blagoslova!

13

Arhimandrit Jovan RadosavweviÊ, dugogodi-πqi profesor bogoslovije u Prizrenu, duhovnik mana-stira Blagoveπteqe u OvËarsko-kablarskoj klisuri, au-tor nekolicine znaËajnih duhovnih kqiga, odræao jepredavaqe u Beogradu pred velikim brojem sluπalacana temu “ZaËeci monaπtva uopπte sa posebnim osvrtomna monaπtvo u Srba”.

Otac Jovan RadosavweviÊ je jedan od retkihsreÊnika koji je svoje poËetne iskuπeniËke, a kasnijemonaπke dane proveo uz svetog vladiku Nikolaja Æi-Ëkog. U manastir je doπao kao dete 1938. godine, a odsvoje 16. godine boravio je sa Patrijarhom Pavlom uBlagoveπtequ, zatim u manastiru RaËi. Kasnije pre-lazi na πkolovaqe u Prizren, tu zavrπava bogosloviju;Teoloπki fakultet je zavrπio u Beogradu, a postdip-lomski studij u Atini. Do penzionisaqa je bio profesorna Prizrenskoj bogosloviji. Sada je duhovnik manastiraBlagoveπteqe. Napisao je nekoliko duhovnih kqiga, kaona primer “Monaπki naËin æivota”, “Poznaqe Isti-ne”, “Æivi i straæi” i druge.

Sala je bila premala da primi sve koji su æele-li da Ëuju velikog duhovnika i pisca, profesora, moli-tvenika, istraæivaËa duhovnog blaga Pravoslavwa,arhimandrita oca Jovana. Poπto smo molitvenozablagodarili Gospodu, otac Jovan ustade i tihim smi-renim glasom pozdravi prisutne:

»asni oci, braÊo i sestre, gospodo»asni oci, braÊo i sestre, gospodohriπÊanskahriπÊanska,

Kod nas se veoma malo zna o tome kolika je ulogamonaπtva na oËuvaqu duhovnosti u Pravoslavwu. Mona-πtvo je jedna velika duhovna snaga, koja je zajedno sasveπtenstvom uËinila izuzetno mnogo na πirequ i oËu-vaqu duhovnosti i Pravoslavwa uopπte. Ta snaga imaneproceqiv znaËaj za odræaqe naπeg nacionalnog biÊakroz sve vekove. Danas, kad sagledamo protekle periodenaπe istorije, vekove u kojima su izgraeni mnogi mana-stiri u naπoj otaxbini, kada je u qima bilo po nekolikodesetina pa i stotina monaha, vidimo da je tada i duhov-ni æivot naπeg naroda bio na zavidnoj visini. I nesamo duhovni, veÊ i moralni æivot u celoj zemwi odli-kovao se istinskom verskom dimenzijom. Iz tog periodaduhovne Ëistote kako naπeg monaπtva, tako i naπegnaroda, i potiËu veliki svetitewi, poËev od SvetogaSave. ZadivwujuÊe je prosto kako se naπ narod dræao uto vreme i kako je umeo da Ëuva svoju veru i svoje Pravo-slavwe.

ZahvawujuÊi upravo tim velikim duhovnicima,i to svetim duhovnicima, u to vreme je i vladar bio sve-ti vladar, episkop - sveti episkop, monah - sveti monah,ratari i zemworadnici - bili su sveti ratari i zemwo-radnici, jer su svi oni æiveli Duhom Boæjim i to se svu-da oseÊalo. Tada je naπ verujuÊi narod bio poπtovan u

PREDAVAQE ARHIMANDRITA JOVANA RADOSAVWEVI∆A, DUHOVNIKA MANASTIRA BLAGOVE©TEQE U OV»ARSKO-KABLARSKOJ KLISURI

ZA»ECI MONA©TVA UOP©TEI ZNA»AJ MONA©TVA U SRBA

14

celom poznatom svetu. Tada se srpski govorilo u car-skim dvorovima mnogih zemawa. Spomenimo, na primer,Carigrad. Tako upravo moæemo da vidimo na kojoj smovisini uopπte, i u duhovnom i u svakom drugom pogledubili tada u svetu. A sada? Kao nikad potrebno je da sevraÊamo sebi, svojim korenima, svome biÊu. Kako? Prekovere naπe svete pravoslavne, preko svetih moπtiju na-πih svetitewa, poËev od Svetoga Save pa nadawe.

Ja bih vam ovom prilikom rekao poneπto o momo--naπtvunaπtvu uopπte. Joπ za vreme apostola Pavla u posla-nici KorinÊanima kaæe se da oni koji jedu meso ne osu-uju one koji ne jedu, i obratno, oni koji ne jedu meso dane osuuju one koji jedu. Monaπtvo je æivot u molitvi ko-ji kroz mnoga iskuπeqa prolazi put prinuivaqa ipokoravaqa wudskih telesnih strasti radi ozareqa du-πe blagodaÊu Duha Svetoga. To je put vaspitavaqa kakouma, tako i tela; znaËi, ne uniπtavaqa tela, veÊ kori-πÊeqe tela radi molitve. Tako podviænici, vaspi-tavajuÊi um od uticaja svega πto potiËe iz spowaπqegsveta, postiæu glavni ciw - svetu energiju Boæju, odno-sno blagodat Boæju...

U to vreme bilo je hriπÊana koji su u verskompogledu prosto goreli ogqem i kao vatrom buktali,oseÊajuÊi na sebi blagodat Boæju i veru Boæju. MnogoverujuÊih wudi se povlaËilo iz sveta u pravu osamu.OseÊali su da je verujuÊem Ëoveku jako teπko u svetu me-u mirjanima, gde Ëovek moæe mnogo da se ogreπi i dalako skrene sa spasonosnog puta molitve, odnosnoPravoslavwa. Zato su se mnogi povlaËili u mesta ne-prohodna, u tiπinu, u molitvu... Tim putem Êe kasnijekrenuti i naπi podviænici i pustiqaci.

Takav naËin pustiqaπtva, tihovaqa i podvi-zavaqa zapravo predstavwa najviπi oblik hriπÊanskogæivota, odnosno stvarni poËetak pravog monaπkog æi-vota. Suπtina duhovnog æivota monaha jeste “ozareqeBoæanskom silom blagodaÊu Duha Svetoga”, kako Ëove-kovog uma, tako i celokupnog biÊa qegovog. Monaπkopodvizavaqe je zapravo oËiπÊeqe uma od svega spowa-πqeg kroz vaspitavaqe i “upotrebwavaqe tela radimolitve i trezveqa”. Jedan od glavnih ciweva molËa-lnika je da preko molitvenog tihovaqa postignu oËi-πÊeqe uma, bestrastije tela, i da kroz sve to dobiju sve-tu energiju Boæju - blagodat Boæju, jer, kada su podvi-ænici u stalnom opπtequ sa Bogom preko molitava iduhovnih vrlina, qih Boæanska blagodat ispuqava iBoæanska svetlost obasjava. ZnaËi, takav naËin pusti-qaπtva i podviæniπtva jeste prvi oblik pravog mo-naπtva. Po monasima pustinoæitewima dobilo je nazivp u s t i n o æ i t e w s k o m o n a π t v o.

Prve monahe pustinoæitewe susreÊemo u egi-

patskim pustiqama veÊ poËetkom treÊeg veka. Poznatisu sveti Antonije Veliki (251-356), koji se smatra zaËe-tnikom pustinoæitewskog monaπtva. Zatim svetiPavle Tivejski, sveti Pahomije, sveti Makarije, svetiArsenije i mnogi drugi. »ak i IV vek, pa i poËetak Vveka obeleæavaju pustinoæitewi, “koji su svojim dano-noÊnim podvizima i bdeqem molitvenim, kao i mona-πkim tihovaqem omolitvili ne samo sebe, nego i celuEgipatsku pustiqu i pretvorili je u pravu, Duhom Sve-tim obasjanu i mirom duhovnim prosvetwenu oazu iriznicu”.

U æitiju svetog Antonija Velikog vidimo qego-vo unutraπqe usavrπavaqe i duhovno uzrastaqe. Anto-nije po ugledu na apostole odluËi da sve svoje imaqe po-kloni siromaπnima, a sam se povuËe u pustiqu u moli-tvu. Ubrzo se za qega proËu kao za velikog podviænika.PoËeπe velika iskuπeqa, kojima Antonije uz velikemolitve teπko odolevaπe. Demoni ga iskuπavaπe nahiwade naËina i Antonije se povuËe u jedan grob, gdepobeivaπe neprestane napade satanine, ali i doæivepravo otkroveqe. Onda se povuËe u pustiqu i tu ostadeoko 20 godina u neprekidnoj molitvi i borbi sa satanom,ali po trudu svom doæive veliku blagodat Boæju i ve-lika otkroveqa. Jednom ga iz neprekidnih molitavaprobudiπe sunËevi zraci i on povika: “Sunce, sunce! Za-πto me razdvajaπ od Stvoritewa moga?” I Gospodnagradi trud svetog Antonija i on ubrzo zadobi moÊ daleËi wude, da isteruje demone iz avoimanih, da uteπinevowne i tuæne, jednom reËju, da i drugima posluæi zaprimer kako se sluæi Gospodu. Sveti Antonije i drugepouËavaπe bezmolviju, da moraju da se smire, da sede usvojoj keliji, da se neprekidno mole i da “sabiraju svojum u sebe”, jer to stvara strah Boæji, Ëistotu i celo-mudrije. Sveti Antonije i za æivota, a i po upokojequpostade Ëudotvorac. Upokoji se u Gospodu tako πto musam Gospod nagovesti skoru smrt.

Ako je sveti Antonije zaËetnik pustinoæitew-skog monaπtva, onda je sveti Pahomije svakako zaËetniko p π t e æ i t e w s k o g m o n a π t v a. Naime, kadase oko svetog Pahomija okupi veliki broj podviænika iu tiπini zatraæi duhovnu pomoÊ i podrπku, on se i samnae u Ëudu πta da radi sa tolikim brojem iskrenihpodviænika æewnih podvizavaqa u molitvi. Pomoli seBogu sveti Pahomije da mu Gospod poπawe misao dobru.I Gospod mu se javi... Iz istorije naπe crkve znamo dase svetom Pahomiju tada javio sam Gospod u rizi mona-πkoj. Neki tumaËi smatraju da je to bio neko od anela,ali, u drugim spisima se beleæi da je to sam Gospoduzeo obliËje Ëoveka i prikazao se svetom Pahomiju umonaπkoj rizi. Tada je odreeno kako monasi treba da

15

æive u takvim zajednicama. U suπtini, tada nastajeopπteæitewsko monaπtvo. Dakle, od svetog Antonijanastalo je pustiqaËko ili pustinoæitewsko monaπtvo,a od svetog Pahomija nastaje opπteæitewstvo iliopπteæitewsko monaπtvo. Ono se vrlo brzo πiri iumnoæava, naroËito po Egipatskoj pustiqi. BogomudriPaladije obie veliki broj pustinoæitewa po celojEgipatskoj pustiqi i uvide kako su oni svojim dano-noÊnim podvizima i molitvama celu Egipatsku pustiqupretvorili u prosvetwenu duhovnu riznicu obasjanu da-rom Duha Svetoga.

Mi vidimo svetog Makarija Egipatskog, koji jebio je poznat po svojim mudrim izrekama. Po ovim izre-kama se vidi da je sveti Makarije bio jedan od prvih uËi-tewa Ëiste molitve, odnosno neprekidnog izgovaraqaimena Boæjeg. On je govorio: “Nema potrebe da gubiπvreme sa reËima. Dovowno je da digneπ ruke i kaæeπ: -Gospode, smiluj se po Tvojoj vowi i Tvojoj mudrosti; aako si u velikoj nevowi, reci: - Gospode, spasi me!”

Sveti Makarije je naroËito obeleæio skitskomonaπtvo. To su bila po dva-tri monaπka sela, odno-sno, po dva-tri monaha u jednoj keliji, a u sredini tihskitova su imali hram gde su se svi skupwali na mo-litvu. Monaπtvo se na taj naËin veoma brzo πirilo. IzEgipta prelazi Ëak u Palestinu. Sveti Sava OsveÊenigradi veliki manastir, koji postaje veoma poznat i bro-jan, sa veoma priweænim podviænicima... Vidite, svetiSava OsveÊeni je kao dete od sedam-osam godina otiπaou manastir. Kasnije postaje iguman, da bi najzad zabli-stao svetilom æivota svoga. Nedaleko od Vitlejema senalazi manastir svetog Teodosija, koji je isto bio veomapriznat i brojan.

Meu najvaænijim centrima za πireqe mona-πtva, koje prelazi iz Egipta, jeste svakako Sinajska go-ra. Na Sinaju se sagradi manastir svete KatarineSinajske, Ëiji monasi vekovima pokuπavaπe da osete usebi nestvorenu Svetlost, onu istu Svetlost koju su vi-deli Hristovi Apostoli, a kojom je gledao i zraËio isveti prorok Mojsije. NajveÊi uËitew tamoπqeg mona-πtva bio sveti Jovan LestviËnik, iguman manastiraNesagoriva Kupina - veliki podviænik, jedno velikosvetilo, svetitew i podviænik sa izuzetno brojnimmonaπtvom. I sada, ako odete na Sinajsku goru, vide-Êete mnogo svetih wudi, svetih moπtiju u manastirimai videÊete ostatke kupine koja je gorela a nikada nijesagorela, koja je i dawe zelena i stalno se obnavwa.Veliki podviænici tog vremena svakako su sveti Si-meon Novi Bogoslov (949. god.), sveti Grigorije Sinait isveti Grigorije Palama. Sveti Simeon Novi Bogoslov jepoznat po svom svakodnevnom ispovedaqu svih pomisli,

æewa, sumqi, radosti, bola, sve πto nanosi πtetuduhovnom æivotu.

Zatim imamo studitsko monaπtvo. Oko Cari-grada je poznat sveti Teodor Studit, pa qegov brat Jo-sif, pa Ëitava kolonija monaπka bila je veoma poznatapo svojoj duhovnosti. Studitski monasi su πirili pro-svetu crkvenu i duhovnu i propovedali jedan potpunihriπÊanski sveti æivot. Ako pogledamo poËetke mona-πkog æivota na Svetoj Gori, videÊemo da veÊ od IX i Xveka nastaje velika monaπka lavra. Osnivaju se i drugimanastiri, nastaje Filotej i mnogi drugi, i svi se oni odX veka naglo razvijaju. InaËe, pre osnivaqa monaπkihmanastira, na Svetoj Gori je æivelo neznaboæaËkostanovniπtvo. Oni su se molili jednom kipu koji je biosagraen baπ nedaleko od Hilandara. Kada je PresvetaBogorodica, doπavπi na Svetu Goru, pristupila nezna-boæaËkom kipu, iz qega neka sila kriknu, kip se preturii kao da bi baËen nekom silinom, demon iz qega izletezakukavπi i jeknuvπi: “Evo Majke Boæje!” Neznaboπci,kad to videπe, upitaπe Bogorodicu Ëija je Ona Majka,kojeg Boga? Ona je propovedila Sina Svog i tako je Bogo-rodica prvi pravi propovednik Qenog Sina, GospodaIsusa Hrista. Kako se to po promislu Boæjem dogodilobaπ na Svetoj Gori, Bogomajka postaje zaπtitnik celeSvete Gore, a Sveta Gora postaje Qena sveta baπta.Hvala Bogu, tako je i do dana danaπqeg.

Sve pravoslavne zemwe su sagradile svojemanastire na Svetoj Gori. Jedino Srbi, sve do SvetogaSave, nisu imali svoj manastir na ovom svetom mestu.Meutim, kada su na Svetu Goru doπli Sveti Sava i kas-nije sveti Simeon, otac Svetoga Save, dogovorili su seda i Srbi tu sagrade svoj manastir, pa uz blagoslovcarigradskog patrijarha dobiπe dozvolu da na ruπe-vinama starog Hileja (Hilandara) obnove ovu svetiquza srpsko monaπtvo. Do tada su srpski monasi bilirasprostraqeni po celoj Svetoj Gori u mnogim mana-stirima. Jer, to Grci vrlo dobro znaju, jedno vreme suSrbi dræali Esfigmen i Ksenofont, zatim manastirposveÊen svetom Pavlu i mnoge druge. »ak se misli za je-dan divan manastir Simono-Petra, za koji Grci kaæu daga nije podigao ni Bugarin ni Rus, da ga podiæe Simonmonah po blagoslovu Presvete Bogorodice. Simon monahokupi oko sebe mnoge monahe i podiæe ovaj prelepimanastir.

Vidimo koliko je u to vreme srpsko monaπtvozablistalo Svetom Gorom. Zaπto? Pa, i Srbija je tadabila sveta zemwa. Zato je Srbija na Svetoj Gori i imalatoliko mladih monaha i zato su oni mogli da zablistajutakvim sjajem i duhovnim æivotom. Zbog te duhovne Ëis-tote na kraju i Sveti Sava napuπta svoga oca, dvor, ba-

15

16

love, bogatstvo i Ëuvπi za monahe Svetogorce i samodlazi na Svetu Goru i prima postrig, monaπi se i neæeli da se vrati na dvor, nego i oca svoga zove:“Ostavi to zemawsko carstvo, pa doi da zaradiπ Ne-besko Carstvo!” I, vidite, otac, koga su svi sluπali uzemwi sa strahom i trepetom, ostavwa presto, vlastpredaje svom sredqem sinu Stefanu, a on odlazi kodnajmlaeg sina, kod Ëeda svoga, na Svetu Goru. Posledobijaqa dozvole sveti Simeon i Sveti Sava obno-viπe Hilandar iz ruπevina starog manastira Hileja ipreoπe u ovu svetiqu 1196. godine. Sveti Simeon u tovreme podiæe i manastir Studenicu, a kad ga zavrπi,poπto se zamonaπi u crkvi svetog Petra i Pavla, preeu Studenicu, dok mati Svetoga Save, prepodobna Ana-stasija, posle monaπeqa pree u manastir PresveteBogorodice u Toplici kod Kurπumlije. Sveti Simeonodlazi zatim na Svetu Goru kod sina svoga SvetogaSave, gde kratko poæive, tek sedam-osam meseci, ubrzose razbole i upokoji u Gospodu. Kada je Sveti Sava Ëitaomolitve na odru svog oca, iz qegovog svetog tela pote-Ëe sveto miro pred oËima svih monaha koji su bili nabdeniju. Tada Sveti Sava od svetogorskih staraca do-bija posluπaqe da napiπe æitije Svetog Simeona, aujedno i sluæbu. Ta dva dela se smatraju prvim kqiæev-nim delima srpske kqiæevnosti, znaËi, prvom srpskomkqiæevnoπÊu. Vidite, naπa kqiæevnost je zasnovanasa delima Svetoga Save - znaËi, sa svetitewima. Sveti-tewi su, dakle, poËeli da stvaraju naπu kqiæevnost;kao πto je i azbuka, naπe pismo, naπa Êirilica, stvo-rena od svetih wudi, i ona nosi peËat svetosti. Mi ni-smo svesni, ili neÊemo da budemo svesni, πta mi Srbiimamo, to nema nijedan narod u svetu. Meutim, i dawene umemo da Ëuvamo naπu Êirilicu kao sveto pismo, daËuvamo kqiæevnost kao svetu kqiæevnost, da se pono-simo i zahvawujemo Bogu, jer je prvi naπ kqiæevnikupravo Sveti Sava. Moramo da znamo da naπa kqi-æevnost ima peËat svetosti, jer je Sveti Sava udariotaj peËat. Sveti Sava je bio veliki podviænik koji jezablistao naizrecivim sjajem u naπem monaπtvu, uz Ëu-desne podvige. Da li vi znate koliko je on prepeπaËiopo Svetoj Gori i bos i gladan i æedan, i koliko je obi-lazio mnoge pustiqake kako bi i od qih traæio savete,kako bi πto viπe znaqa prikupio od tih divnih sveto-gorskih staraca? Meutim, nije Sveti Sava iπao samoda bi neπto dobio, iπao je on i da bi tim svetim podvi-ænicima neπto dao, da im odnese po neku miloπtu, ne-πto novca, materijalnih dobara, kako bi im bar maloolakπao nimalo lak æivot.

Od Svetoga Save praktiËno poËiqe monaπtvo uSrbiji, na Ëijim principima Sveti Sava osniva SrpskuCrkvu. Sveti Sava je po svom dobrodetewnom monaπkomæivotu bio poznat kako u Svetoj Gori, tako i u Srbiji.

Podizao je molËalnice i isposnice gde god bi se nasta-nio. Prvu molËalnicu podigao je u Kareji na Svetoj Gori,gde sam sebe okuπava u podvizima. Tu je napisao ËuveniKarejski tipik, po kome se i dan-danas Ëitaju molitve ucrkvi svetog Save OsveÊenog. Ovu posnicu sagradi naπsvetitew i posveti je svetom Savi OsveÊenom, sveti-tewu po kome je i dobio svoje monaπko ime i po Ëijemblagoslovu i zavetu dobi original ikone BogorodiceMlekopitatewnice i æezlo svetitewevo.

Kada je jednom doπao iz Hilandara u manastirStudenicu, Sveti Sava podiæe manastirsku isposnicu uobliæqim peπterama, gde se naroËito za vreme postapovlaËio u molitvu. U Kablaru takoe postoji peÊinaSvetoga Save. Danas je to jedna lepa obnovwena crkvi-ca. PodiæuÊi crkve i manastire Sveti Sava je znao odkakve su vrednosti monasima molËalnice i isposnice,gde mogu da se odmore od svakodnevnih briga, “saberuduπu svoju i nastave lestvicu svog duhovnog usavr-πavaqa”.

Mnogi monasi su tada sa radoπÊu pribegavaliovakvom naËinu duhovnog usavrπavaqa i podvizavaqa usvojim molËalnicama, ali zato je tada u Srbiji i cvetaoduhovni æivot.

U to vreme Srbi imaju joπ jednog velikog podvi-ænika i svetitewa, svetog Petra Koriπkog. Roen uUqemiru, izmeu Kosova Powa i PeÊi, on se podvizavaokao veoma mlad Ëovek, a da to niko nije znao osim majke,koja je Êutala samo da ne bi pobegao u pustiqu. Ali, po-sle oËeve i majËine smrti on odlazi u obliæqi mana-stir posveÊen svetom Petru i Pavlu i tu se zamonaπi.Zbog mnogih poseta svojih srodnika on odlazi na skro-vitije mesto, u manastir takoe posveÊen svetom Petrui Pavlu u Starom Altinu, danaπqem Juniku kod DeËanai –akovice. Kasnije, tragajuÊi za joπ veÊim podvizava-qem i usamwenoπÊu, odlazi u Koriπku pustiqu, iznadsela Koriπe kod Prizrena. Meutim, ni to mu nije bilodovowno i on se udawi od svih visoko u planinu, u jednuskrivenu peÊinu, gde se podvrgnu velikim podvizima,ali i trpwequ velikih iskuπeqa. Demoni ga isku-πavaπe prvo u obliku straπnih zveri, kasnije u viduprivieqa, maπtarija, pa i fiziËkih napada. Ali, kadmu je bilo najteæe, Gospod mu posla Arhanela Mihailasa nebeskim silama da pobedi demona koji ga izmu-Ëavaπe. Tada ga Gospod ukrepi i on ostade i dawe usvojoj peÊini sa svojim podvizima. Tada Gospod sveti-tewa nagradi i ispuni neiskazanom radoπÊu javwaqemBoæanske Svetlosti i daqu i noÊu. Svetitew se tolikonaslaivaπe ovim vieqem da na svoju ionako slabuhranu potpuno zaboravwaπe. Kada se pribliæi krajsvetitewevog zemnog æivota, qegovi uËenici, mladi

17

pustiqaci, boraveÊi na drugoj strani peπtere ugledaπegde se iz Petrove peÊine razliva neka Ëudesna blagasvetlost i umilno pojaqe. To pojaqe se ni sa kakvim

wudskim pojaqem nije moglo porediti. Sutradan su sve-tog Petra Koriπkog zatekli upokojenog sa izrazombeskrajne radosti na licu. Znali su “da je Petar u vie-qima Nebeske Boæanske Svetlosti, u blagodatnom pla-menu svoje wubavi, peÊinu svoju doæivwavao kao pred-vorje Carstva Nebeskog”. Sveti Petar Koriπki upokojise 5. juna 1270. ili 1275. godine, a moπti mu postadoπemirisne i celebne.

Iz svega pomenutog moæe se zakwuËiti da jemonaπtvo u Srba od Svetoga Save do kraja 14. veka sna-æno uticalo na razvoj æivota u Srbiji u svim segmen-tima, a qegov uticaj se moæe posmatrati trojako:

- snaæan uticaj na razvijaqe i jaËaqe duhovnogæivota kod monaπtva, sveπtenstva i celog naπeg naro-da;

- nemerwiv uticaj na razvoj prosvete i kqi-æevnosti u naπem narodu, i

- preko potrebni uticaj na jaËaqe h r i π Ê a n-s k i h rodowubivih oseÊaqa kod naπeg naroda, naro-Ëito za vreme mraËnog turskog ropstva, koje je pretiloda uniπti i naπu Crkvu i naπ narod.

Mi vidimo jedan izuzetno veliki i dragocenznaËaj srpskog monaπtva, kako za πireqe duhovnog æi-vota u Srbiji, razvoj prosvete i kulture uopπte, tako iza oËuvaqe nacije. Baπ kao πto je u skorije vreme bogo-

mowaËki pokret voen svetim Vladikom NikolajemVelimiroviÊem obnovio i ojaËao duhovni æivot u na-πem narodu, joπ snaænije je monaπtvo uticalo da umraËnim vremenima turskog ropstva naπ napaÊeni na-rod odoli svim poznatim uæasima - islamizaciji, muËe-qima, zulumima, poniæavaqima...

O tome svedoËe kako mnogi spisi toga vremena,tako i mnoge ruπevine sagraenih manastira u to doba,a i mnogi manastiri koji se po promislu Boæjem obno-viπe u posledqe vreme. ZnaËi, mnogi naπi podviænici,svetitewi, pa i vladari podigoπe brojne manastire icrkve, a sve u ciwu oËuvaqa Pravoslavwa i Sveto-savwa.

Znamo da je oko –akovice u to vreme bilo okopet-πest manastira, od kojih danas nema ni traga. Si-novac cara Duπana, sin Simeonov Jovan, potoqi Joa-saf, napusti oËev dvor i otiπavπi prema Meteorima,zamonaπi se i sagradi veliki manastir, najveÊi uMeteorima. Tu je bio jedan veliki duhovnik Atanasije,on je bio qegovo duhovno Ëedo. Oba prosijaπe sveti-tewstvom. Sada se tu u Velikim Meteorima nalaze qi-hove svete moπti.

Svakako treba pomenuti sinaitsko monaπtvo iqegov uticaj na razvoj monaπtva u Srbiji toga vremena.ZnaËi, turski osvajaËi nisu samo ugroæavali slobodupravoslavnih hriπÊana, nego umnogome i veru qihovu.Zato su opasnostima i bili izloæeni meu prvima du-hovne voe i uËitewi naroda - kalueri i sveπtenstvo.Manastiri su pwaËkani i pretvarani u xamije ili ruπe-ni do temewa. Zbog toga su monasi iz Vizantije, SveteGore i Bugarske bili prinueni da se spaπavaju i danapuπtaju svoje manastire. NajveÊi broj tih monaha, na-zvanih sinaiti, preπlo je u tadaπqu Lazarevu Srbiju,kojoj joπ nije pretila tolika opasnost od Turaka, a isveti knez Lazar je iskreno voleo monaπtvo. Kao da jeznao koliki Êe biti qihov uticaj na srpski narod.

Tada sveti Romilo RavaniËki i sveti Grigorijemlai GorqaËki, inaËe uËenici svetog Grigorija Sina-ita, sa grupama monaha prelaze u joπ neporobwenu Srbi-ju kneza Lazara. Knez Lazar odluËuje da svoju tek dovr-πenu zaduæbinu, manastir Ravanicu, preda svetomRomilu RavaniËkom, a manastir Gorqak daje svetomGrigoriju Sinaitu mlaem GorqaËkom.

Znao je sveti knez Lazar da Êe ova dva mana-stirska bratstva dati sinaitski peËat i duhovnu snagusvim monasima koji su æiveli sa qima, pa Ëak i onimakoji su bili u bilo kakvoj vezi sa qima. Niπta ne bivabez promisla Boæjeg. Monaπtvo u Srbiji u toku XIV iXV veka, pod uticajem sinaitskih monaha, brzo se umno-æi i razroji, a niËe i veliki broj novih manastira,naroËito u istoËnoj Srbiji. Izgradiπe tada manastir

18

Tuman, Nimnik, Miwkovo, Rukumiju, Joπanicu, Siso-jevac, Lipovac kod Aleksinca i druge. Oko manastiraGorqaka, Ravanice i Wubostiqe monasi su podizaliisposnice nalik na sinajske i svetogorske i tu se podvi-zavali. U takvoj jednoj isposnici se podvizavao qihovduhovni uËitew Grigorije Sinait mlai. Iz tog vre-mena, sada veÊ vremena svetog despota Stefana La-zareviÊa, sina Lazarevog, poznati su manastiri Kale-niÊ, Naupara, Koporin, VeluÊe, Petkovica, Manasija.Veoma je znaËajno da sveti despot Stefan LazareviÊ umanastir Manasiju nasewava takoe monahe sinaite iosniva prepisivaËku, odnosno, r e s a v s k u π k o l u,kojom rukovodi bugarski monah Konstantin Filozof.PrepisivaËka πkola se razvijala i u veÊini manastiraovËarsko-kablarskih, koje sagradiπe ili monasi sina-iti ili srpski monasi sa Svete Gore, zbog Ëega ovimanastiri i nose naziv Srpska Sveta Gora.

Meutim, turski osvajaËi dooπe i u Srbiju,poËeπe sa uniπtavaqem crkava i manastira, pa imonaπtvo bi primorano da se pomera ka severu. Pre-oπe Savu i Dunav i nastaniπe se u manastirima Boa-ni, Bazjaπu u Banatu, Vojlovici kod PanËeva. U karlo-vaËkoj mitropoliji utoËiπte naoπe ne samo kalueriiz uæe Srbije, veÊ i kalueri sa Svete Gore, Sinaja, pa

Ëak iz Jerusalima. Qihov boravak je bio od velikeduhovne koristi za naπe monaπtvo i narod. Sinaitskimonasi ostavili su velikog traga u svim krajevimasrpskim, na Kosovu i Metohiji, u Crnoj Gori i Primorju,u Dalmaciji, u Bosni, pa i u Vojvodini i tadaπqoj Ugar-skoj.

Jedno je sigurno, monaπtvo je uvek, iako pretr-pevπi pustoπeqe manastira i proterivaqe, imaloËvrst i zdrav duh jer je slobodu postavwalo na Ëvrstimi dubokim temewima Hristove slobode i nije se plaπi-lo nikakvog ropstva od wudi. Jer, ne moæe da bude robonaj koji je sebe vezao za Tvorca i Davaoca slobode; nemoæe sin da robuje u Domu OËevom. Tako je i sa narodom.FiziËko ropstvo moæe da sputava telo, ali ne moæe dasputava duπu. To je kroz Ëvrstu pravoslavnu veru stekaoi knez Lazar i ceo srpski narod koji se na Kosovu opre-delio za duhovnu slobodu - Carstvo Nebesko. I danasnaπ narod strada i strada, izdræava i opraπta, i vaw-da nas zbog toga nisu uniπtili ni Turci, ni Nemci, a niobezboæene voe ameriËkih i evropskih naroda i mnogidrugi.

priredila: Tankosava DamjanoviÊ

O»E

TADEJE

MOLI

BOGA

PREPODOBNI

ZA

NAS

19

U ovoj litiji je po blagoslovu noπen kovËeæiÊsa moπtima (svete moπti muËenika, svetitewa i apo-stola). Litiju bogomowaca Lipecka, po blagoslovumitropolita Voroqeπkog i Lipeckog Metodija i vla-dike Nikona, predvodili su i proveli borci Nacio-nalno-patriotskog fronta “SeÊaqe” na Ëelu sa J. N.Bernikovim, osnivaËem pravoslavno-monarhistiËkogËasopisa “Rusi dolaze”. Litija se odræala u Ëast Arhi-stratiga Mihaila i sabora ostalih svetih nebeskih si-la i u Ëast ikone Majke Boæje Brza PomoÊnica.

Ciw litije je bio da se peπke obiu gradovi isela Lipecke oblasti, sa svetim moπtima koje su senalazile u izrezbarenoj Ëempresovoj kutiji, pod sta-klom. Litija sa starimikonama, barjacima, teËitaqem Psaltira, aka-tista Svetima i moli-tava, po graniËnim obla-stima radi odbrane odneprijatewskih napada ikleveta, kako bi pravo-slavni ruski narod biosaËuvan od istrebweqa.Marπruta je bila slede-Êa: Lipeck - Sjolki -Plehanovo - »apwigin - Dankov - Trojekurovo - Paniko-vec - Jelec - »ernava - Zadonsk - Koq-Kolodez - Voro-bjevka - Grjazi - Lipeck. Duhovni znaËaj ove litije jeogroman. Ona je podigla duh gradskih i seoskih æitewa,budeÊi spasonosnu radost u srcima izmuËenih ruskihwudi, koji Ëvrsto “spavaju” pored svojih televizora.“Dok televizor radi, mi gledamo na qemu ubistva,muËeqa i nasiwe, uËestvujuÊi i mimo svoje vowe uqima, πto je neoprostivi greh”. Sveopπta grehovnost

ruskog naroda podstakla je sveπtenstvo i bogomowce daorganizuju takve litije po celoj Rusiji, kako bi sa licaruske pravoslavne zemwe oËistili globalnu neËistoÊu,i uputili wude ne na pijanku i razvrat, veÊ na zaπtituBoæje tvorevine - naπe duπe, prirode, koju smo samiuniπtili. ZagaujuÊi zemwu, reke, obale, powa, svojeulice, povrtqake, mi naruπavamo celovitost sveta ko-jeg je Bog stvorio. Mi sami pravimo (i dozvowavamo dase pravi) oko nas pakao, sramotu, bolesti. Okrenite se,Rusi, i pogledajte πta ste sami napravili, i πta jenapravweno po vaπem dopuπtequ! ©ta? Carstvo anti-hristovo! Zbog Ëega se davite u strahotama propadaqa?Zar viπe niste hriπÊani? Radi naπeg spaseqa i oËi-

πÊeqa bogomowci tepravoslavne litije izLipecka su napraviliËetiri krsta zbog zau-stavwaqa u Ëetiri me-sta Lipecke oblasti: uselu Plehanovo (istok),gradu Dankovu (sever), uselu »ernava Izmalko-vog regiona (zapad), u se-lu Koq-Kolodez Hleven-skog regiona (jug). Tride-

set tri pravoslavna bogomowca su napustila Lipeckvelikim autobusom rano ujutro u pola sedam.

Prvo mesto zaustavwaqa je bilo selo Sjolki,pored crkve Arhangela Mihaila. Bogomowci su se upu-tili u crkvu sa otvorenim moπtima Boæjih ugodnika, sabarjacima, ikonama i pesmom “Care Nebeski Uteπi-tewu”. U crkvi je veÊ bila u toku Liturgija. Bio je pre-stoni praznik, wudi su se ispovedali, prilazili raspe-Êu i ikonama, i priËeπÊivali se. Zatim su zajedno sa

LITIJA U »AST SVETOG ARHANGELA MIHAILA

20

nastojatewem, ocem Stefanom, uz molitve obiπlicrkvu.

Potom su doπli u selo Plehanovo, gde su sezaustavili, zakopavπi u zemwu krst na istoku. U to vre-

me su uËesnici litije pevali tropar “Krstu Tvojemupoklaqam se, Vladiko, i Sveto Tvoje Vaskrseqeslavim”, i druge molitve. Stanovnici svih sela ukojima je putem prolazila litija su celivali moπti,plakali...

U »apwiginu je litija doπla na izvor Tihvinskeikone Majke Boæje, na teritoriju takozvane Petro-pavlovske Ranenburπke pustiqe. Ovde su wudi koji sudoπli na izvor, sa strahopoπtovaqem celivali moπti,molili se, i bili pokropweni svetom vodom.

PrilazeÊi Dankovu bogomowci su izaπli u po-we, u ravnicu, gde su uz molitve postavili pravoslavnikrst na sever. Dawe je autobus krenuo prema seluTrojekurovo. U susret lipeckoj litiji je iπla troje-kurovska litija, na Ëelu sa protojerejem ocem Olegom.Dve litije su se objedinile u svetloj duhovnoj radosti,proπle zajedno dva kilometra po selu, i uz zvuk zvonauπle u Trojekurovski manastir Arhangela Mihaila,gde se Ëuvaju moπti prepodobnog Ilariona. OtacOleg, nastojatew crkve, jasno je i izraæajno pro-Ëitao (prvi put!) akatist trojekurskom prepodobnomIlarionu. Wudi su ga paæwivo sluπali, i pamteÊi- iskrenog srca ponavwali reËi akatista. Zatim jeotac Oleg odsluæio moleban prepodobnom Ilari-onu, pokropio sve prisutne svetom vodom, i uz zvukezvona dao svakom uËesniku litije papirnu ikonicusvetog Ilariona. U punom sastavu sa barjacima, iko-nama i kovËeæiÊem sa svetim moπtima, vernici suizaπli iz crkve, prekrstivπi se i poklonivπi.

Dawe je put vodio autobus u selo PanikovecJeleckog rejona, prema staroj Pokrovskoj crkvi, koja jebila razruπena od strane ateista i Nemaca, ali je sadaobnovwena. Bogomowci su posle litije i pojaqa pravo-slavnih pesama u crkvi prenoÊili u tom selu. A ujutro

22. novembra, u Vazqesenskoj crkvi grada Jewca, sve-πtenik otac Vasilije (Romanov) je dao blagoslovuËesnicima litije da celivaju ikonu Majke Boæje BrzePomoÊnice i moπti svetih Mitrofana Voroqeπkog i

Tihona Zadonskog, a takoe je blagoslovio i da sepostavi dodatni (peti) krst u Jewcu, u podnoæju Ka-mene Gore, na levoj strani izvora zatvornice Jele-cko-Znameqskog manastira, mati Melanije. OtacVasilije je lipeckoj litiji poklonio ikonu sv. Igqa-tija Irkutskog, dao nam blagoslov da obiemo teri-torije Znameqskog manastira, uputivπi s nama iposluπnicu tog manastira - sestru Nadeædu. Ona jeispriËala o istoriji manastira, kao i o zatvorniciMelaniji. Zatim je otac Vasilije predloæio svimada pou na Ëaj, ali su bogomowci poæurili u selo»ernavu Izmalkovskog rejona. I otac Vasilije je

srdaËno prekrstio litiju za putovaqe u otaxbinu sv.Teofana Zatvornika Viπinskog. U crkvi Pokrova (biv-πoj sabornoj) sve je bilo spremno za susret sa bogo-mowcima: gorele su sveÊe, sve je blistalo od ËistoÊe,topline i lepote. UËesnike litije je doËekao ruko-vodilac izmalkovske administracije Vitalij JegoroviËKazmin, i predsednik sela »ernava V. P. Gluhova. Onisu zajedno sa svima proπli u litiji oko Pokrovskecrkve, koja se obnavwa, gde je u svoje vreme sluæbovaootac svetog Teofana, o. Vasilije (Govorov). Vernici suse molili, pevali, nosili ikone, svete moπti i toplimrukama dodirivali oltar crkve. Zatim su se pomolili umolitvenom domu pored crkve, celivali ikonu MajkeBoæje Utoli moju tugu, koja je naslikana i pokloqena u»ernavi. A zatim su se uputili ka svetom bunaru Utolimoje tuge. Ovde su lipecki uËesnici litije u susretu sabogomowcima iz »ernave postavili krst, uzeli vodu iz

bunara i popeli se, uz molitve, na strmi breæuwak.©etajuÊi Ëernavskim putem, bogomowci su se pomolilina mestu bivπe Dimitrijevske crkve i pored kuÊe u kojojse rodio sveti Teofan Zatvornik. Takoe, u blizinicrkve oca Jovana Necvetajeva, pored protojerejeve kuÊe,

21

pomolili su se i za sve poginule u Velikom Otax-binskom ratu. »ernavci i gosti iz Lipecka su oseÊaliradost u duπi. “Pasha, Gospodqa Pasha...”. Tom litijompo selu »ernavi, pravoslavni su oËistili sebe i svojuzemwu od neprijatewskog, satanskog sramoÊeqa.Meπtani su prilazili i molili da celivaju moπti iikone, i oseÊalo se neopisivo blagouhaqe. Dawe smose uputili u Zadonsk preko Dolgorukova. Otiπli smou selo Panikovec, u crkvu Pokrova Majke Boæje. Ulitiji smo obiπli crkvu i uπli u qu. Crkvu je otvorioBoæji sluga Sergej, koji i obnavwa tu crkvu. Naanaloju je leæala ikona Pokrov Majke Boæje, koja jeblagouhala. Svi smo je celivali. Uz blagoslov smocelivali i krst muËenika, koji je bio ukraπencvetovima. Qega je za vreme rata probila veliko-kalibarska granata. Meπtani priËaju da je za vremerata jedan nemaËki oficir, ulazeÊi u crkvu, poËeo daniπani Spasitewev Lik na kupoli. Rekao je da Êe stre-wati naπeg Boga, ali nije pogodio. Ostale su samo rupeod metaka na kupoli. I samo Gospod Bog zna dawu sudbi-nu tog Nemca.

A sasvim nedavno su se stanovnici sela vozilitraktorom i ugledali nad powem, na oblacima, Arhi-stratiga Mihaila koji se sporo podizao naviπe, a zatimsu oblaci sve prekrili. Dawe smo poπli u Zadonsk. UZadonsku smo u litiji uπli u crkvu posveÊenu Vladi-mirskoj ikoni Majke Boæje. Celivali smo moπti sv.Tihona Zadonskog, uzeli blagoslov od oca Josifa iizvinili se za kaπqeqe.

Dawe smo nastavili put u selo Koq-Kolodez.Poπli smo za ocem Zinonom iz Zadonske gosto-prijemnice, zamolili od qega oproπtaj zbog kaπqeqa izajedno sa qim se uputili u Koq-Kolodez. VeÊ se

smrklo. Doπli smo na obalu reke Don. Osvetlivπifarovima mesto gde Êe se sluæiti moleban sa vodo-

osveÊeqem i sa Ëitaqem akatista, svi su stajali i mo-lili se. Nama su poËeli da prilaze meπtani sa decom, aostali su gledali televizor. Postavili smo peti krst,koji su svi celivali uz pevaqe tropara. Oprostili smo

se sa ocem Zinonom, on nas je blagoslovio i mi smo po-πli dawe. U selu Vorobjevka smo u litiji obiπli okocrkve posveÊene Arhistratigu Mihailu, uz pojaqe pesa-ma, ali nam se pridruæio samo mali broj meπtana. Tacrkva je veoma jaka - bukvalno vitez stoji na qenom ula-zu. Qene kupole liËe na πlem. Dawe smo se uputiliprema gradu Grjazi. Tamo su nas Ëekali pravoslavci kojisu se veoma radovali. Svi zajedno smo u litiji uz pesmupoπli na grob poπtovanog svetog shimonaha JosafaOptinskog. Taj molitvenik se posledqih godina svogæivota podvizavao u gradu Grjazi, i ovde je imao peÊi-nicu-zatvor, u koju su dolazili svi nevownici i poqegovim molitvama dobijali olakπaqe. Ta peÊinica sepo ceo dan briæwivo Ëuva. I danas wudi dolaze i uzno-se svoje molitve na grobu, na kojem se deπavaju Ëuda. Mipravoslavni znamo da su kod Boga svi æivi, i da Bog Ëujeqegove molitve po kojima wudi dobijaju pomoÊ. Kelej-

nica oca Josafa, matuπka Nikolaja, priËa da je onbio prozorwiv, da je govorio πta Êe biti sa Rusijom,i za svoju smrt je rekao da Êe im otkriti Majka Boæ-ja na Blagovesti. On je tiho i mirno otiπao Gospoduna Blagovesti, 7. aprila 1976. godine. U Grjazima suse svi usrdno molili i uznosili molitve naπimugodnicima da zaπtite nas i Lipecku oblast odvidwivih i nevidwivih neprijatewa. Pasha je tra-jala svih tih dana i æeleli smo da pevamo “HristosVoskrese”. Razni wudi su uËestvovali u litiji, takoje Gospodu bilo ugodno. OseÊali smo prisustvoBoæje, Majke Boæje, naπe Zastupnice, ArhistratigaMihaila sa svim Nebeskim Vojskama i svih Svetih,

koji su pratili litiju.

http://russkie-idut.ru/vesti/new38.htm

22

I naπ narod bi mogao, po ugleduna braÊu Ruse, da poe u litije* uovo danaπqe vreme puno iskuπeqakoja napadaju naπu pravoslavnuzemwu. U vreme naleta bilo kakvogzla, treba da pohitamo Bogu iQemu uznesemo molitve i molitve-ne pesme, jer smo se u to osvedoËilina mnogim primerima iz æitija.

Molitvama bismo umilostivili Gospoda da nas zaπtiti odzla, i istovremeno da spreËi naπe neprijatewe da Ëinegreh. »ovek je Ëesto sam uzroËnik zla koje ga snalazi - onomu se, po Boæjem dopuπtequ, deπava zbog qegovihgrehova, a radi qegovog ispravwaqa. Kao u priËi izStarog Zaveta: “I Jona poËe iÊi po gradu jedan danI Jona poËe iÊi po gradu jedan danhoda, i propovijeda i reËe: joπte Ëetrdeset dana, pahoda, i propovijeda i reËe: joπte Ëetrdeset dana, paÊe Ninevija propasti. I Ninevwani povjerovaπeÊe Ninevija propasti. I Ninevwani povjerovaπeBogu, i oglasiπe post, i obukoπe se u kostrijet odBogu, i oglasiπe post, i obukoπe se u kostrijet odnajveÊega do najmaqega. I Bog vie djela qihova,najveÊega do najmaqega. I Bog vie djela qihova,gdje se vratiπe sa zloga puta svojega; i raskaja segdje se vratiπe sa zloga puta svojega; i raskaja seBog oda zla koje reËe da im uËini, i ne uËiniBog oda zla koje reËe da im uËini, i ne uËini” (Jona3, 4-10). I kod nas kao da je zavladala sveopπtagrehovnost; naπa omladina noÊi provodi u kafiÊima idiskotekama, dok qihovi roditewi svoje slobodno vremegube pred televizorom, gledajuÊi prizore ubistava inasiwa (na taj naËin, Ëak i mimo svoje vowe, uËestvuju uqima, πto je veliki greh). Naπ narod treba odvratiti odpijanki i razvrata, kojima sami oko sebe stvaramo ad, auputiti ga na zaπtitu tvorevine Boæje - naπih duπa isvecele prirode. Boæji gnev se ne moæe ublaæitimitinzima i koncertima, veÊ jedino postom, molebanima,litijama, svenoÊnim bdenijima... Mi se joπ nismo probu-dili, i joπ smo u duhovnoj uËmalosti, pa stradaqe naπegnaroda ne prestaje - Kosovo i Hilandar su nam velikeopomene. Stradaqe ni neÊe prestati dok svi mi, kao narodBoæji, ne shvatimo opomenu i duhovno se ne probudimo.Zaboravili smo na vreme kada su po selima noπene litijei Ëitane molitve za osveπtaqe powa. A u to vreme prerata, navedimo kao primer, jednoj su se litiji u nekommestu na Kosovu prikwuËili i muslimani, i Gospod jespreËio dawe uniπtavaqe æitnica od πtetoËina(zapisano u delima sv. Vladike Nikolaja).

Pre rata su bile zavetne litije (posebno na Duho-ve i Spasovdan), kada se u litijama iπlo na osveπatavaqepowa. Takoe su u vreme sv. Vladike Nikolaja organizova-ni molitveni sabori, u manastiru ÆiËi i drugim mestima,kada su bogomowci sa svih strana dolazili sa litijama ibarjacima sa likovima Svetih, Ëija je slava proslavwana.

Posle rata ih je komunizam zabranio, a wudi koji su poku-πali da nose litije su progoqeni radi naruπavaqa javnogreda po tadaπqem zakonu. TromeseËni molitveni skup umanastiru ÆiËi, sa srediπqom slavom na dan letqeg sv.Arhiakona Stefana, obnovwen je najpre u vreme vladikeVasilija, pa zatim nastavwen u vreme vladike Stefana;posle qegove smrti nema vesti da je nastavwen, veÊ seodræavaju neki simpozijumi, sa nekakvim deklaracijama,koji nemaju karakter onog vremena. Takav je bio i omla-dinski skup u manastiru Studenici proπle godine. Na teskupove, izgleda, idu samo odabrani, kao da naπa pomesnaCrkva ne predstavwa jedno duhovno i administrativnotelo. Gde je tu sabornost, kada znamo da bi iz svake epar-hije trebalo da doe po jedan predstavnik, koji bi predsta-vwao tu eparhiju na nivou zvaniËne Crkve, a ne neke odvo-jene grupe, iz Ëega pak mogu nastati neæewene posledice?

Postavwa se pitaqe zaπto se litije i danas neorganizuju. Pisaqe protestnih pisama je neuporedivo ma-qe efektno, jer Gospod πawe opomene, ali se mi kao na-rod duhovno ne budimo. Lupaqe u πerpe, zviædawke i tra-ke, u oËima sveta pre mogu da stvore sliku nekog “domoro-daËkog plemena”, a ne naroda koji se dostojanstveno brani.Dakle, braÊo i sestre, “jaËajte u Gospodu i u silijaËajte u Gospodu i u silijaËine Qegove. Obucite se u sveoruæje Boæije, dajaËine Qegove. Obucite se u sveoruæje Boæije, dabiste se mogli odræati protiv lukavstva avolbiste se mogli odræati protiv lukavstva avol--skoga: Jer naπ rat nije s krvwu i s tijelom, nego sskoga: Jer naπ rat nije s krvwu i s tijelom, nego spoglavarima i vlastima, i s upravitewima tamepoglavarima i vlastima, i s upravitewima tameovoga svijeta, s duhovima pakosti ispod neba. Togaovoga svijeta, s duhovima pakosti ispod neba. Togaradi uzmite sveoruæje Boæije, da biste se mogliradi uzmite sveoruæje Boæije, da biste se moglibraniti u zli dan, i svrπivπi sve odræati se.braniti u zli dan, i svrπivπi sve odræati se.Stanite dakle opasavπi bedra svoja istinom iStanite dakle opasavπi bedra svoja istinom iobukavπi se u oklop pravde, i obuvπi noge uobukavπi se u oklop pravde, i obuvπi noge upripravu Jevanewa mira; a svrh svega uzmite πtitpripravu Jevanewa mira; a svrh svega uzmite πtitvjere o koji Êete moÊi pogasiti sve raspawene strivjere o koji Êete moÊi pogasiti sve raspawene stri--jele neËastivoga; i kacigu spaseqa uzmite, i maËjele neËastivoga; i kacigu spaseqa uzmite, i maËduhovni koji je rijeË Boæija. I svakom molitvom iduhovni koji je rijeË Boæija. I svakom molitvom imoweqem molite se Bogu bez prestanka, i uz tomoweqem molite se Bogu bez prestanka, i uz tostraæite sa svakim trpweqem i molitvom za svestraæite sa svakim trpweqem i molitvom za svesvetesvete” (Ef. 6, 10-17).

I zato, vratimo se ovom divnom starom obiËaju,organizujmo litije - sa svetim moπtima, sa starim ikona-ma, sa barjacima, sa Ëitaqem Psaltira i akatistaSvetima, kao i molitvama po graniËnim krajevima radisaËuvaqa od neprijatewskih napada. Tada bismo osetiliprisustvo Boga, Majke Boæje i svih Svetih, koji bi nasπtitili od vidwivih i nevidwivih neprijatewa.

Arhimandrit Gavrilo (VuËkoviÊ)

KOMENTARKOMENTAR

MOLITVAMA I LITIJOM PROTIV ZLA

LitijaLitija (grË. usrdno moweqe) - sveËana povorka sa barjacima, ikonama i drugim svetiqama prema nekom mestu

23

Raznobojno ËudoRaznobojno Ëudo

Rano ujutru kucam na vrata kuÊe u Lagernoj uli-ci, broj 6. Iza vrata se Ëuje tiho kevtaqe smeπnih malihpsiÊa. DomaÊica, ikonopiπËeva kÊerka NatalijaMihajlovna Osipenko, prilazi kapiji. Uvodi me u kuÊu.Tu je sveπtenikova kelija, u kojoj su se desila mnoga za-divwujuÊa Ëuda Boæja. Sam sve-πtenik se udubio u molitvu nadnaslikanom mirotoËivom ikonomiscelitewa sv. Pantelejmona, ta-ko da me nije ni primetio kadasam uπao. Iskoristivπi pauzu,osvrnuo sam se. U kuÊi nije biloskoro niËega sem ikona i maËaka.Pravo siromaπtvo, po Svetom Pi-smu... KonaËno, upoznali smo se iseli za sto. Odnekud se jedna zadrugom pojavwuju flaπe, teglicei boËice sa raznobojnim mirom.Zelene, Êilibarske, æute... Pone-kad je u jednoj boËici miro raznihboja... “Samo je u kuÊi slikara Bogmogao da daruje miro raznih boja ipreliva”, - primeÊuje Natalija,tatina ‘pomoÊnica’. - “Bog moæesve, ali ne æeli sve πto moæe”, -mudro odgovara o. Mihailo. Sveπtenik otvara boËicejednu za drugom i poËiqemo da oseÊamo prijatan miris.On je drugaËiji u svakoj boËici, ali uvek - nezemawski.Bez obzira kakva je prefiqenost tog mirisa, ne moæe

se zameniti sa bilo kojim ovozemawskim. Miris Nebesase jasno razlikuje od svega materijalnog.

- To miro nam je doπlo s Neba - sveËano izjavwu-je sveπtenik. - Ogromna Boæanska energija se Ëudesnoizlila na naπu sobicu i prekrila blagodaÊu ne samo na-πu kuÊu, veÊ, mislim, i ceo grad. Danas je grad Krimskpod Boæjom blagodaÊu! A za mene je i dan-danas zago-

netka zaπto nam je Bog dao takomnogo te Ëudesne nezemawske teË-nosti. Ne bi me Ëudilo da je daomalo, radi ukrepweqa i vere. Alinekoliko litara! Ne shvatam. Znamsamo da Gospod Sam sve projavwujeu svoje vreme.

To miro se, prema priËisveπtenika Mihaila i NatalijeOsipenko, ne potËiqava nikakvimfiziËkim zakonima. Iako kao damirno stoji, razliveno po boËi-cama u uglu sobe ispod ikona, ipaknije izgubilo niπta od svojihneobiËnih osobina. I u tim me-huriÊima i boËicama se deπavajuza oko nevidwivi, tajanstveni ineobjaπqivi procesi. Pri muÊka-qu, mehuriÊi s vazduhom polazenaviπe, kako i treba, ali onda

odjednom naniæe. A onda se izmeu dva sloja raznobojnogmira pojavwuje oblik krsta i zadræava se nekolikonedewa. I zatim nestaje isto tako tajanstveno ineoËekivano kako se i pojavio... Ponekad miro poËiqe

MORE »UDESA

O Ëudima u gradu Krimsku, u krasnodarskom kraju, gde u kuÊi sveπtenika-ikonopisca Mihaila OsipenkamirotoËi nekoliko ikona i krstova, veÊ smo viπe puta pisali. To veliko Ëudo milosti Boæje, kao i ranije, ostajene samo jedno od najtajanstvenijih Ëuda naπeg vremena, veÊ, naæalost, i najneprimetnije. Iako su obilnamirotoËeqa ikona u Deræavinu i u Klinu u poËetku takoe bila razliËito prihvaÊena od strane crkvene javnosti,da bi zatim ta Ëuda postala poznata u celoj Rusiji - Ëudo u Krimsku nije priznato ni na lokalnom eparhijskom nivou.Mnogi pravoslavni do sada niπta nisu Ëuli o tom najobilnijem mirotoËequ posledqih godina. To je razlog πto jenaπ dopisnik ponovo otiπao u grad Krimsk.

24

odjednom da kapwe kroz staklo boËice, iako je to pozakonima fizike nemoguÊe. A ponekad Ëudesno ispuniveÊ poluispraæqenu boËicu. (Odmah po dolasku u Sama-ru sam odlio malo iz Krimska doneπene nezemawsketeËnosti s mehuriÊima, za Ëlanove redakcije. Kada smotu boËicu dali duhovniku “Blagovesti” sveπtenikuSergeju Gusewnikovu, u qoj je ostalo veoma malo svetogmira, samo u doqem delu. Sveπtenik je u svojoj kuÊi uzmolitvu tim mirom pomazao sebe, svoju decu i suprugu, akada je doneo boËicu natrag u redakciju, u qoj je biloznatno viπe mira nego kada sam mu ih dao. KoliËinasvetog mira u mehuriÊimase na Ëudesan naËin pove-Êala u sveπtenikovom sta-nu! - A. Æ.). Semena urmi imanga, koja se stave na deoboËice sa mirom, brzo nabu-bre i pucaju (mango), odno-sno daju rod (urme). I to po-Ëetkom marta, kada u Krim-sku joπ ima snega...

- Bila sam odluËi-la da neπto ispitam, - pri-Ëa Natalija. - Æelela sam da vidim kako se metalnekutijice pune mirom koje istiËe iz krstova. Otac i ja tonikada ranije nismo videli. Kad bismo priπli i pogle-dali, one su veÊ bile pune... Ili, zove nas moja sestra odtetke, Domnika: “Pogledajte, veÊ su se napunile!” I takosam poËela da gledam i da Ëekam. Dugo sam Ëekala, a mi-ro se nije pojavwivalo. Ipak, bila sam odluËna da i da-we Ëekam. Domnika me je neπto zovnula i ja sam se natrenutak udawila - a kada sam pogledala boËice, one suveÊ bile pune do kraja... OËigledno, greπno wudsko okonije dostojno da vidi kako se deπava Ëudo Boæje. Jednomsmo sedeli za stolom i pili Ëaj. I odjednom, kao da jeodozgo, s plafona, sevnula muqa nad krstovima i“uπla” u qih... Ja sam to jasno videla, a moja roaka Ëaki nekoliko puta.

- To je Blagodatni Ogaq siπao na krstove -ukwuËuje se sveπtenik Mihailo u razgovor. - Ovde je bi-la prisutna tako silna Boæanska energija, da me nijezaËudila pojava Ogqa...

* * *

Porodicu Osipenko Ëine ne samo æivi, veÊ iumrli Ëlanovi. I uËeπÊe posledqih u tom Ëudu je nesu-mqivo, jer su u kuÊi osim ikona i krstova mirotoËile ifotografije - sveπtenika Sergeja Jahlakova, qegoveÊerke Zlate Sergejevne i - poπto mi o tome ranije nismopisali, doπlo je vreme da se to kaæe! - i samog doma-

Êina, danas zdravog 80-godiπqaka o. Mihaila (on je namirotoËivoj fotografiji veoma mlad, posle nemaËkogzarobweniπtva, 1947. godine). Na tim snimcima se i dodanas vide tragovi mirotoËeqa. Sudbina sveπtenikaSergeja Jahlakova je zadivwujuÊa. Takve sudbine imajusamo Boæji izabranici. Sjajan hirurg, koji je prvi uRusiji poËeo da radi plastiËne operacije, glavni lekarMoskovske gubernije, Ëiji rodoslov vodi od grane ugli-ckih knezova, zaduæbinara crkve Svetog Teodosija»erqigovskog. Bowπevici su lekaru veÊ dodelili duæ-nost “svesaveznog nadstojnika” umesto M. I. Kalinina,

a on je neoËekivano, za me-sec dana, poloæio sveispite u duhovnoj semi-nariji i uskoro primiosveπteniËki Ëin. U stu-dentskim danima, za vremeuËeqa na Kazanskom uni-verzitetu, upoznao se samladim Vladimirom Uwa-novim, buduÊim Leqinom.Kada je qegov studentskiprijatew otiπao u ilegalu,

Jahlakov ga je nekoliko puta skrivao u svojoj kuÊi, podkrevetom. Jednom je upitao Leqina koliko u qegovojpartiji ima komunista. “Svega tri!”, bio je odgovor.“Uwanov, Leqin i ja...” Moæda mu je IwiË u znakzahvalnosti za ta noÊevaqa pod krevetom dao “zaπti-tni dokument” u dane bowπeviËkog bespoπtednog te-rora. Ili je Bog Ëuvao Svog izabranika. Sveπtenik Ser-gej Jahlakov je bez ikakvih prepreka napustio glavnigrad. Bio je sveπtenik u Ustjugu, a zatim u Krasnoufim-sku (Sverdlovska oblast). Tamo je postao poznat po svomretkom daru isceweqa posednutih. »itao je molitveuvek samo nad jednim bolesnikom. I Ëesto je unapredznao hoÊe li zloduh izaÊi iz Ëoveka na vidwiv ili nevi-dwiv naËin. Zato je uvek govorio treba li pri Ëitaqumolitve u crkvi otvoriti vrata. Ako je zloduh imao daizae na vidwiv naËin, vrata su bila otvorena, a ako nanevidwiv - zatvorena... »esto su zlodusi iskakali izusta posednutih u vidu æaba, guπtera i sliËnih gmiza-vaca. Jednom je naredio da se pri Ëitaqu molitve vrataπire otvore. I zloduh je izaπao iz posednutog u viduogromnog crnog psa... Sveπtenika su ubili qegovi“crkveqaci”. Majka i Êerka, koje su πile rize u crkvi,pozvale su ga u svoju kuÊu da priËesti bolesnika i tadaga zverski ubile peglom. Bile su tajni agenti NKVD-a,πto su kasnije priznale. Sveπtenik je znao πta ga Ëekau tom stanu, ali je ipak otiπao. Do kraja je ostao veransveπteniËkom pozivu.

25

* * *

Zvali su je Zlata - Êerku ubijenog sveπtenika,knegiqu uglicku, suprugu sveπtenika Mihaila, majkuosmoro dece. Treba samo pogledati qenu fotografijusa mlazevima osuπenog mira i odmah postaje jasnije za-πto je Gospod za Svoja Ëuda izabrao baπ tu porodicu.Ali, u svakoj porodici se moæe naÊi takva predivna æe-na. I to retko ime, Zlata, sasvim joj odgovara, jer onaËak i sa fotografija kao sunaπce sija sa svojim Ëude-snim osmehom...

- Bio je sluËaj: mojoj sestri Veri je doπla prija-tewica Tatarka - priËa Natalija Osipenko. - Ona jeugledala Zlatu Sergejevnu i upitala: “A zaπto nad qe-nom glavom neπto sija? Kako bih ja volela da se upoznamsa qom...” Upoznale su se. Moja mama je odmah poËela dajoj Ëita Jevanewe. Devojka je ubrzo izjavila da æeli dase krsti. Mi smo je upozoravali da qeni roaci moædaneÊe odobriti tu odluku, ali je ona odgovorila da je Ëakspremna da strada za Hrista. Moja mama je mnogo godina,da bi nas prehranila, trgovala na pijaci malim figu-rama (gipsanim maËkama, zeËiÊima, itd.) koje je praviomoj otac. Pored qe je jedno vreme u Krasnoufimsku trgo-vao Tatarin. Ako su i priËali o neËemu, bilo je to samoo veri. O Ëemu je ona joπ mogla da priËa? On je jednomtako smelo doπao u naπu kuÊu da smo se svi iznenadili.Pitali smo ga πta se desilo, a on je prosto odgovorio:“Ja sam sada vaπ!” I svi qegovi su se krstili...

Porodica je bila mnogo goqena i æivela je u 50raznih gradova. Postupali su po jevanewskoj zapo-vesti: “Ako vas gone u jednom gradu, beæite u drugi.”Zlata Sergejevna je putovala starcima Kirilu i Naumu uTrojice-Sergijevoj lavri, i oni su joj pomagali savetom imolitvom, pa i novËano. Bilo je veliko siromaπtvo: ne-kada sam morala po mrazu na bosu nogu da obuvam gumeneËizme i tako idem u πkolu. Ali mama se uvek uzdala uBoga i tome je i nas uËila. Putujemo vozom u neki grad isreÊemo sluËajne saputnike. Ona s qima malo pora-zgovara i ispriËa im neπto o veri. A zatim joj piπu daje taj mladiÊ s kojim je razgovarala upisao seminarijuili se cela porodica krstila. Znala je ceo Psaltirnapamet. Æivela sam s qom. Slikam ikone, a ona se po-red moli - i na duπi mi je bilo tako lako. Umrla je pre20 godina, a ja sam joπ uvek tuæna πto je viπe nema. Mojbrat se nedavno jako razboleo. Odmah sam otiπla majcina grob. Tamo sam pomolila - i osetila sam da me je ma-ma Ëula. VraÊam se kuÊi, a on je veÊ zdrav...

“Na Zlati je bila Boæja blagodat, samo πto mito ranije nismo znali”, rekao je sveπtenik. A ja samugledao suzu u qegovim oËima.

Pod Pokrovom Majke BoæjePod Pokrovom Majke Boæje

Otac Mihailo Osipenko je primio sveπteniËkiËin u gradu Ekaterinburgu, na Trojicu 1974. godine. Pretoga je mnogo toga preæiveo. A koliko je posle toga bilonevowa! Gospod je u iskuπeqima snaæio porodicu Osi-penko, da bi zatim preko qe projavio svetu veliko krim-sko Ëudo.

Godine 1931. vlasti su porodicu sa devetogodi-πqim deËakom otpremile vagonom za stoku u daleki Si-bir - u sigurnu smrt. U porodici su reπili da beæe, aput su naπli po tragovima svojih prethodnika. I kada suveÊ izgubili nadu na spaseqe, celoj porodici se javioSveti Nikolaj »udotvorac i pokazao put...

Zatim se zaratilo - kursantska obuka, Stawin-gradska bitka, nemaËko zarobweniπtvo. O Nemcima o.Mihailo ne govori sa wutqom: “To je predivan narod”,smatra on, iako je od tog ‘predivnog naroda’ mnogo togapretrpeo. Posle pobede se vratio u Rusiju, oæeniosveπteniËku Êerku i - doπla su deca. Da bi ishranio ve-liku porodicu, poËeo je da boji Êilime i od gipsa pravirazne sitne predmete. U to vreme je znao samo jednumolitvu, OËe naπ, ali je i ona bila dovowna da zapoËnenovi æivot. PoËeo je da slika ikone, iako su vlastisprovodile istrage. “Ceo naπ æivot je bio pravo Ëudo,a mi to nismo ni primeÊivali”, kaæe sveπtenik. Jednomje o. Mihailo zapoËeo restauraciju velike prestone iko-ne sv. Georgija Pobedonosca iz crkve u Krasnoufimsku.Tu ikonu je zajedno sa sinom nosio kuÊi kroz ceo grad.Prolazili su i glavnom ulicom. I odjednom su ugledalida im u susret ide visoka æena, sva u crnom i sa veli-kim krstom na grudima. “Da, Ciganka!”, pomislio je. Onaje iπla tako brzo da joj se ogrtaË rastvarao. Æena jeproπla pored qih i krenula dawe. On je æeleo da saznakamo se uputila i okrenuo se. Ali iza qihovih lea vi-πe nije bilo nikoga. A u okolini nije bilo sporednihulica u koje bi mogla da skrene. Doπli su kuÊi, a æenaje, upravo se vrativπi sa pijace, rekla da je tamo videlaneobiËnu æenu u crnom, s velikim krstom na grudima (toje po opisu bila ta ista æena koju je o. Mihailo smatraoza Ciganku). Ona se molila na kolenima na samom trgu,ispred zatvorene “crvene” crkve (u qoj je u to vreme biomuzej). Upravnik pijace joj je priπao i zahtevao da pre-stane sa molitvom.

- Ko je to mogao da bude? - upitao je æenu buduÊisveπtenik.

- To je bila Majka Boæja...

26

* * *Jednom je o. Mihailo poπao u crkvu da restauri-

ra fresku Majke Boæje. Poveo je sa sobom Ëetvoro-godiπqu Êerku Varju. Sam je poπao πumom prema kupoli,a Êerka je u crkvi poËela da skaËe preko konopca zapreskakaqe. Odjednom je Ëuo kako ga devojËica dozivaodozdo: “Silazi, brzo silazi!” U Ëemu je stvar? “MajkaBoæja nam je naredila da hitno idemo kuÊi.” OtrËalismo kuÊi, kad tamo - sinËiÊ Serjoæa umire od menin-gitisa. Vikao je od bolova. ©ta da se radi? Trebalo jeotvoriti molitvenik i proËitati pravilo, ali dok bi onotvorio kqigu, sin bi veÊ umro. Tada je odluËio da se sa-mo s verom pomoli Bogu i prekrsti glavu Serjoæi. Takoje i uradio. DeËak je zatim skoËio sa postewe i radosnopotrËao na ulicu da se igra sa drugom decom.

“Kada otac blagosiwa, vidiπ Ëak i zatvorenihoËiju krst koji stavwa”, priËa qegova Êerka Natalija.

* * * Porodica Osipenko je æivela na jednoj od sta-

nica na Kubani, kada je jednom o. Mihailo u crkvi dobioosuπen cvetiÊ s ikone Majke Boæje. Doneo ga je kuÊi inije ga stavio u vodu, jer je veÊ bio uvenuo. Sutradan jesveπtenik primetio da su se preostale latice odjednompodigle. ∆erka Natalija je joπ tokom dana videla da supraπnici cveta nabubrili i postali zreli - cvetiÊ kaoda je vaskrsao... A uskoro su ih vlasti usred zime iste-rali iz stanice. Presveta Bogorodica ih je unapred te-πila pred nevowe...

OdluËili su da æive u gradu Krimsku. Ali nisuimali ni stan, ni novac. Tada je Zlata Sergejevna u snuugledala Majku Boæju. Ona joj je rekla: “Idi ulicom kojaje cela raskopana.” I viπe - ni reË. Zlata je doπla uKrimsk, izaπla iz autobusa pokraj mosta i poπla kudasu je oËi vodile. Odjednom je ugledala da je ulica sa qe-ne leve strane cela raskopana. Zvala se Lagernaja.Skrenula je u qu. Tamo su sprovodili gas i sekli cevi, istoga raskopali ulicu. Doπla je do kuÊe s brojem 6 iugledala domaÊicu, koja je sedela na klupi uz kuhiqu.Rekla je da prodaje tu kuÊu. Tako je porodica Osipenkopo blagoslovu Majke Boæje naπla krov nad glavom.

* * *

Jednom je o. Mihailo u snu ugledao æenu u tamnojodeÊi, koja mu je stajala iza lea. Ona mu je donela dveikone: veliku - Kazaqsku Majke Boæje, i maqu - takoeBogorodiËinu. On se obradovao πto mu je doπla muπte-rija. Pozvao je Êerku i... probudio se. Od tada je odluËioda svaki dan Ëita akatist Kazaqskoj ikoni Majke Boæje.Ceo æivot te porodice je protekao u nevowama i beda-

ma, ali pod Pokrovom Carice Nebeske. Nije sluËajnoπto je jedno od mesta qihovog zemawskog stranstvo-vaqa bio i mali grad na VladimirπÊini nazvan Pokrov.Tamo æivi nekoliko dece sveπtenika Mihaila.

Zamke zlih duhova Zamke zlih duhova

- Zli duh nas je muËio joπ dok nismo Bogu ni slu-æili, - seÊa se sveπtenik. - On oËigledno sve muËi...Jedno vreme sam u Krasnoufimsku bojio tepihe za kole-ktive. Plata je bila stabilna i taj sam posao veoma ce-nio. Jedne veËeri su me neoËekivano pozvali kod uprav-nika. Predosetio sam neπto neprijatno, ali sam poπao.Ulazim, a on sedi za stolom i govori mi: “Uzmite ovajplatni obraËun, jer raskidamo ugovor sa vama.” Potpi-sao je neki papir i dao mi ga. S tim dokumentom sam oti-πao na kasu, dobio novac i kao nezaposlen poπao kuÊi.Sutradan su me pozvali iz ureda, pitajuÊi πto im nisamdoneo tepih. Objasnio sam im: vaπ upravnik me je juËeotpustio. “Kako otpustio?” - zaËudili su se oni. “On ju-Ëe nije bio u gradu. I joπ uvek nije stigao...” Shvatiosam da je to bio zli duh, a ne upravnik. I tako je on sveprevario, da su wudi bili kao van sebe sluπajuÊi qego-ve naredbe.

U Krasnoufimsku je porodica Osipenko iznaj-mila stan u kuÊi, pored koje je æivela druga porodica, atamo je bila zla veπtica. Ona je na sve naËine nanosilaπtetu Mihailu i Zlati. Jedne veËeri su pogledali naprozor i uæasnuli se. Prema qima je na tri crna koqadirektno s neba leteo sam Velzevul, knez zlih duhova.Doleteo je do prozora, koqi su udarali kopitama i kre-sali vatru. Mihailo i Zlata su poËeli da se krste i zliduh je nestao.

Tada je o. Mihailo odluËio da svaki dan pravipo hiwadu zemnih poklona s molitvom. Zbog toga ga je ja-ko napala avolska sila. Jednom je iduÊi u crkvu naga-zio na zarao ekser i do kostiju rasekao nogu. Izvukao jeekser i poπao na posao. “Mi veÊ tada nismo priznavalibolest i nismo iπli kod lekara”, priznaje sveπtenik. AuveËe je, kao i obiËno, stao na molitvu sa poklonima. No-ga ga je jako bolela. Pravio je poklone - i plakao. Odjed-nom se Zlata probudila i rekla mu: “Mihailo, Bog mi jesad rekao da ne plaËeπ dok praviπ poklone...” Mihailje odmah prestao da plaËe, snaæno zatvorivπi usta. Nonije prestao da pravi poklone. Tako su æiveli.

ProroËanstvo o KavkazuProroËanstvo o Kavkazu

- Godine 1985. sam sa decom poπao automobilomu Gruziju da prodajem ikone po crkvama, - seÊa se

27

sveπtenik. - Zatim smo otputovali u Abhaziju. Tamo senalazi jezero, pored koga je kamen svetog Vasiliska nakome mu je odseËena glava, poËetkom IV veka. Deca suodluËila da se okupaju u jezeru, a ja nisam hteo. Odjed-nom su poËeli da viËu i zovu me k sebi. ©ta se deπava?Poπao sam prema kamenu, a na qemu je bila... krv! Ceokamen je bio u krvi, ceo! Mi smo ga paæwivo razgledali,a zatim sam zamolio sinove da ËekiÊem odlome mali deookrvavwenog kamena, kao uspomenu na Ëudo. To su uradi-li. Na tom kamenu je ostala zgruπana wudska krv...

Mnogo sam razmiπwao zaπto mi je Gospod daoda vidim to straπno Ëudo. A uskoro se sve razjasnilo.PoËeli su krvavi obraËuni na Kavkazu. U Azerbejxanu,Gruziji, Abhaziji, zatim u »eËeniji...

Otac Mihailo je doneo mali kamen iz kutije, nakojem se zaista lepo videla skoro nezgruπana krvavamrwa. Pokuπao sam da slikam kamen, a fotoaparat sezakoËio. Ne ‘prima’ svetiqu. Tako nam se viπe putadogaalo u naπem redakcijskom radu - znaËi Sam BogodluËuje da li je taj kadar potreban ili ne. Pomolio samse i blic je πkwocnuo!

Miro iscewujeMiro iscewuje

Boæja blagodat ima iscelitewsku silu, jer jeGospod blag. Tako i sveto miro u Krimsku iscewujestradalnike. Nedavno je u kuÊu porodice Osipenko do-πla æena sa posednutim sinom. U crkvu su ga obiËnovodili svezanog, jer se vawao po putu. I joπ je pio voduiz pet polulitarskih flaπa... Sada je doπao u kuÊu. Maj-ka priËa o svojim nesreÊama i kao da ne primeÊuje da jojsin sedi miran, radostan. I nije se vawao po putu, nijetraæio vodu... “To je bilo pravo Ëudo!”, uzviknula je onana kraju.

Druga æena je imala bronhitis na desnom pluÊ-nom krilu. Dali su joj ploËicu oËvrslog mira i rekli dastavi na bolno mesto. Ona je stavila i miro se prile-pilo za telo. Tako je i iπla, sa qim na telu, nekolikodana. Zatim je miro neoËekivano otpalo. I koliko god seæena trudila da ga ponovi prilepi, nije uspevala. Oti-πla je kod lekara, a oni nisu mogli da potvrde dijagnozu- bolest je proπla!

Prijatewica je donela nekoliko ikonica u kuÊuikonopisca. Od svih qenih ikona zamirotoËila je samojedna - svetog Nikolaja »udotvorca.

Æena iz Sibira je pisala da joj je muæ nestao utajgi. Molila je da se pomole za qega i da joj poπawusalveticu sa mirom. Poslali su joj - i uskoro je pisala daje muæ pronaen...

Saradnik naπe redakcije Aleksandar Evstig-

qejev je joπ od detiqstva imao lipom na nozi. On je nato mesto stavio vaticu sa mirom i uskoro je nestalakvræica na nozi.

- Ako te boli zub, idi kod lekara i izvadi ga. Tuse ne treba nadati u Ëudo - objaπqava protojerej Miha-ilo Osipenko. - Ili, deπava se da Ëovek sagreπi. I zboggreha mu se πawe neka bolest. Tu miro teπko da moæeda pomogne. Pokaj se, i ne greπi... Ali ima sluËajeva ka-da miro na Ëudesan naËin pomaæe bolesniku. Meni senedavno zapuπilo uvo i niπta nisam Ëuo. Otiπao samkod lekara i on me je leËio tako kako su ga uËili: napu-nio je πpric vodom i pod pritiskom je ubrizgao u uvo.Nije pomoglo. Celu nedewu me je uvo jako bolelo. Tadasam stavio vaticu na πibicu, umoËio u flaπicu sa mi-rom i spowa namazao uvo. U poËetku nisam niπta ose-Êao. Mislio sam da ni to moæda neÊe pomoÊi. Posle ne-kog vremena mi se na dlan izlio veliki komad uπne ma-sti. Sada Ëujem na to uvo...

Pokraj Ëuda Pokraj Ëuda

U crkvi Arhangela Mihaila u gradu Krimsku sviznaju za Ëudo, ali ne æure u kuÊu o. Mihaila Osipenkaradi isceweqa. Sveπtenik i nastojatew jerej SergejKarpec je jednom s amvona rekao da tamo ne treba iÊi.Zaπto? Objasnio mi je to kad sam ga sreo. “Da je to pravoËudo, onda maËke ne bi sedele na flaπicama sa mirom”,rekao je on. U kuÊi ikonopisca je zaista bilo mnogo maËa-ka. Pet ili πest, Ëak ni domaÊica ne zna taËno, jer kodqih dolaze i maËke iz susedstva. “Ja u toku svog æivotanisam udario nijednu maËku”, priËa ostareli sveπte-nik. “Nekada mi mlade maËke grebu noge - oπtre kanxe.A ja - niπta... Pomaæem ogrebotine svetim mirom, i oneodmah nestanu.” U kuÊi Osipenko su mi rekli da je qi-hovu maËku nedavno davio pas iz susedstva. MaËka je jed-va æiva dopuzala do ikona, tj. do mesta gde se nalazeflaπice sa mirom. I leæala je pored svetiqe tri da-na, nije ni jela ni pila. “Mislili smo da Êe umreti, a vi-dite, qoj nije niπta, igra se sada... Mislim da ju je isce-lilo to miro. Æivotiqe oseÊaju blagodat”, kaæesveπtenik.

Postoji predaqe koje kaæe da je Majka Boæja vo-lela maËke. Eto zaπto te æivotiqe puπtaju u crkvu, paËak i u oltar. A na zemwi nema svetijeg mesta od oltara.Zaπto onda da maËke ne sede pokraj svetog mira? U kuÊisu osim osveÊenih ikona mirotoËile i neosveÊene, sko-ro naslikane. To je takoe smutilo oca nastojatewa.Povodom toga mi je ispriËan interesantan sluËaj u poro-dici ikonopisca i sveπtenika Osipenka. Jednom je o.Mihail odvezao svoje ikone u Gruziju. Qih je dobio mes-

28

ni episkop Gruzijske pravoslavne crkve. I kada je saz-nao da ih je slikao sveπtenik, naredio je da se ikoneodmah donesu u crkvu, da bi im se vernici poklonili -bez osveÊeqa. “Otac slika ikone sa molitvom, i Ëestoih za vreme rada kropi svetom vodicom”, priËa ÊerkaNatalija.

»udnom se Ëini i Ëiqe-nica da to miro nema mirisa, a ono“obavezno treba da miriπe.” Kaoprvo, nije obavezno, a kao drugo -treba samo otvoriti flaπicu, iodmah Êeπ osetiti ne snaæan, alijasan miris...

Posledqi argument (zarazliku od prethodnih) nekome Êese Ëiniti nedovowno ubedwivim.Kako u kuÊi mogu da mirotoËefotografije onih koji su tu neda-vno æiveli, i Ëak (kao u sluËaju o.Mihaila) sada zdravih wudi?Odgovor na to pitaqe neÊu naÊi nija, ni niko drugi. To je Boæja tajna.Ali ne treba zbog toga zakwuËitida je to Ëudo toboæe “neistinito”.Napomiqem da najvaænije miro-toËeqe nije bilo od fotografija,pa Ëak ni od ikona - veÊ od krstova! MirotoËili su svikrstovi koji su se nalazili u kuÊi. Veliki i mali - napr-sni, kao i sveπteniËki krst oca Mihaila. Miro jeoËvrπÊavalo prema obliku krsta. A na obiËnom kamenu,na kojem je o. Mihailo meπao boje, pojavio se neruko-tvoreni osmokraki krst pravilnog oblika. Kako je mogu-Êe neverovati takvom krsnom Ëudu?

Naæalost, u Krimsku i u celoj eparhiji preovla-dava taËka glediπta oca Sergeja. Sergej Karpec je izlo-æio svoj stav u svom izveπtaju mitropolitu krasno-darskom i kubanskom Isidoru. Ali zar po zakonu Ëak istarog rimskog pravosua ne treba da bude sasluπana idruga strana... Porodicu Osipenko iz nekog razloga nisusluπali. Na moje pitaqe kada Êe doÊi komisija izKrasnodara, koja Êe proceniti sve “za” i “protiv”,dobijen je lakonski odgovor: “Ona neÊe doÊi...” Sveπte-nik Sergej Karpec govori s poπtovaqem o sveπtenikuOsipenku i qegovoj Êerki Nataliji, kao i o ikonopisaquo. Mihaila. Nekoliko qegovih ikona se nalaze u neda-vno sagraenoj crkvi. Ipak, na Ëudo u qihovoj kuÊi se idawe gleda sa podozrivoπÊu. A treba se samo okrenu-ti... Treba samo poæeleti da se vidi...

Zbog posla kojim se bavim imam nekog iskustva uopπtequ sa wudima “vlasnicima” Ëuda (redakcija je

odavno u kontaktu sa Olgom Jefimovom iz sela Deræa-vina). I meni je jasan taj glavni (iako po pravilu preÊu-tan, neizreËen) “argument” o koji se spotiËu mnogiceqeni, pravedni wudi. Zaπto je baπ “qima” (qoj, qe-mu - nije vaæno) to dato? Po Ëemu su oni bowi od drugih,

zaπto su baπ “oni” izabrani?Kada ima toliko zasluænih,pravednih... Zaista, zaπto?

Po molitvama sv.Po molitvama sv.Nikolaja »udotvorca Nikolaja »udotvorca

Sam o. Mihail je jednostavan inekqiπki Ëovek. (vidi Dela 4,13). On nikada i nije pokuπao danapiπe neπto skladno o Ëudu. Iodjednom je ruka sama krenula pre-ma olovci, a olovka prema pa-piru... Evo πta je on napisao:

“Milost Boæje blagodati pro-javwena preko velikog svetitewaNikolaja »udotvorca je - Hristovomiro miomirisno, tajanstveno, ko-je istiËe sa dva krsta. Sveto miroiscewuje bolesti i izgoni zle du-hove. Blagodat Boæja je milujuÊa

wubav prema greπnom Ëoveku, to je nezasluæeni darspaseqa. Blagodat se daje nezavisno od pravednostiili zasluga. To je Ëisti dar Boæji, koji se daje po veri uIsusa Hrista, po vowi Oca, preko Sina, radi iskupwe-qa Qime u Svetom Duhu. Takva blagodat je sila SvetaTrojice, Koja Ëoveku opraπta uËiqene grehe, darujuÊi muveËni blaæeni æivot u Carstvu Nebeskom. Takvo miri-sno miro u tako velikoj koliËini niko nikada i nigde ni-je video. To je javni dokaz da postoji raj i veËni blaæeniæivot.” Otac Mihailo, 11. februara 2003.

Mene liËno je u pismu najviπe od svega zadi-vilo pomiqaqe sv. Nikolaja, jer sveπtenik MihailoOsipenko baπ qega navodi kao razlog mirotoËeqa. Ne-dugo pre poËetka Ëuda o. Mihailo je u snu ugledao lik sv.Nikolaja. Interesantno je napomenuti da je u Deræavinutakoe prvo zamirotoËila ikona svetog Nikolaja Ugo-dnika...

Miro velike milostiMiro velike milosti

Nije sluËajno da se to Ëudo desilo baπ u pogra-niËnom juænom regionu Rusije. Krimsk je, moæe se reÊi,prifrontovski grad, jer je u blizini »eËenija. Meu-nacionalni konflikti u tom kraju veoma brzo i krvavo

29

izbijaju. Piπem ove redove u ove posne dane, kada saKosova stiæu tragiËne vesti o genocidu nad srpskompravoslavnom maqinom od strane muslimana Albanaca.Ko zna ne sprema li se i nama Rusima naπe Kosovo uovom plodnom i blagodatnom kraju? Zato se i desilo Ëu-do, da bi napomenulo svima - i Rusima, i onima koji tonisu - da je ovo pravoslavna zemwa. Da je to neodvojivideo Svete Rusije. Nije sluËajno da se svega 20 km odKrimska, u pustiqi meu gorama, podvizavao veliki rus-ki svetitew - “graniËar” Teodosije Kavkaski. Ta mestase mole za Rusiju...

- Leta 2002. godine straπna je poplava zahva-tila Kuban - seÊa se sveπtenik Mihailo Osipenko. - Oko300 kuÊa je bilo odneseno zbog poplave u Krimsku. Vodase zaustavila na deset metara ispred naπe kuÊe. U tovreme je silno isticalo sveto miro na ikoni veliko-muËenika Pantelejmona, iz oËiju Svetitewa. Istina, danije bilo tog Ëuda, posledice poplave bi bile mnogostraπnije...

©ta je to sveto miro, niko ne zna. »ini se dajoπ niko nije uradio hemijsku analizu te nezemawskematerije... »uo sam da se u nekom muzeju Ëuva “meseËevkamen”, koji je stigao sa Meseca. Ne znam da li je tostalni eksponat ili jeftin predmet, ali je miro kod nasdoπlo iz mnogo udawenijih mesta od Zemwe. Ono je do-πlo sa “umnog neba”, kako govore askete. U istoriji semirotoËeqe prvi put desilo od svetih moπtiju Nikolaja»udotvorca (ne daje li se preko qega i danas ta predi-vna blagodat?). Iako je Ëudo mirotoËeqa prestalo dabude retkost, ono nam i dawe nije niπta jasnije, nitimaqe Ëudesnije. Jer zemawski plotski um ne moæe daobjasni ono πto je nebesko. Jasno je samo jedno: miro-toËeqe je uvek znak milosti. Za nas nezasluæena mi-lost, koju Bog ima za sve...

Anton Æogowev, grad Krimsk prevela s ruskog R. Ma.

U lipwanskoj crkvi Sv. Flora i Lavra na Veliku subotu proplakala je ikona Bogorodice sa Hristom. Parohijski sveπtenik o.Ranel DeniÊ primetio je trag dug 20-ak cm ispod desnog BogorodiËinog oka na ikoni koja se nalazi na ikonostasu. “U trenutku kada sampred ikonom izgovorio: Presveta Bogorodice, spasi nas! primetio sam trag koji tu ranije nije bio. Jasno se vidi trag kao od suza...”,rekao je o. Ranel, dodajuÊi da je to znak i blagoslov koji nakon martovskog pogroma Bogorodica daruje svom narodu. Nepunih mesec danaranije, 17. marta, ovu crkvu i srpske kuÊe u Lipwanu napala je ogromna masa kosovskih Albanaca... (Info-bilten ERP KiM)

http://www.cofe.ru/blagovest/article

30

bog datog naslova, treba napomenuti da se da-nas u svim oblastima wudskog stvaralaπtvagovori o ulozi i znaËaju stvaralaπtva d a n a-π q e g t r e n u t k a. Govori se o novom izrazuu kqiæevnosti, muzici, filmu, umetnosti i

ostalim oblastima Ëovekovog duhovnog stvaralaπtva.Govori se o ukupnim novinama materijalne i duhovnekulture i qihovim uticajima na formiraqe svestidanaπqeg Ëoveka kao svesnog i podsvesnog konzumentanebrojenih novina, koje se svakodnevno reflektuju usvesti i emocijama, a neprimetno vajaju jedan novipsihofiziËki lik. Takvom Ëoveku, shvaÊenom uraskoraku izmeu veËnih vrednosti i trenutnihinvazija raznovrsnih informacija, Crkva se okreÊe nasvoj naËin. OkreÊe se Ëoveku Ëiji se moralni lik meqapod uticajem novog stvaralaπtva. Ako je veÊ izmeqenËovek, razumwivo je onda da Êe se i naËin crkvenogpristupa qemu neπto izmeniti. Normalno je da nikonije protiv novih metoda, koje se moraju paæwivoodabirati i Ëvrsto naslaqati na izvore Sv. pisma iiskustvenost verskog æivota Boæjih ugodnika. Tupreviaqa ne sme biti, jer bismo u suprotnome poπli umisiju bez Boga, a to bi bilo izdajstvo, jednako velikomizdajstvu nekih zapadnih “teologa” koji su otkrili ma-ksimu: Bog je mrtav!

Dolazimo na pitaqe: koji je to naËin kojim Êe sedanaπqi sveπtenik okrenuti danaπqem Ëoveku? Da lise on puno razlikuje od klasiËnog pastirstvovaqa? ©tanovoga sadræi taj novi naËin? - Rekao bih da se novinanalazi samo u pristupu. PoËetni Ëin je pokuπaj shva-Êaqa Ëoveka i qegovog ukupnog duhovnog æivota u sada-πqem trenutku; u sadaπqem i uvek iznova sadaπqem,uslovwenom novim kvalitetima ili novim deformaci-jama svesti i savesti. Sav ostali odnos sveπtenika pre-ma danaπqem Ëoveku je Ëisto biblijski, πto Êe reÊi: od-nos zasnovan na wubavi i svetosti; odnos koji je jednakovaæio za vreme Hrista, sv. apostsola, kroz Ëitavu isto-riju hriπÊanstva - do danas. Nema ni novog odnosa, nitinovog metoda bez tipoloπkog uzora u Sv. pismu. DrugimnaËinima se moæda mogu stvoriti izvesni uspesi zasamouspavwivaqe, ali kroz wubav, veru i svetost æi-

vota stvara se prva Crkva Boæja - Crkva Vaskrseqa.

Apostoli nekada - mi danasApostoli nekada - mi danas

Ako æelimo sebe videti istinski, morali bi-smo se zapitati: da li smo danas biblijski spremni zastvaraqe Crkve Vaskrseqa? - tako bih je najrae na-zvao. Da li smo naslednici apostola Hristovih? Dana-πqe vreme ne traæi niπta maqe svetosti nego apo-stolsko. Nas danas uhvati strah kad se setimo Hristo-vih reËi upuÊenih apostolima: “Bolesne iscewujte, gu-bave Ëistite, mrtve diæite, avole izgonite; zabadavaste dobili, zabadava i dajite” (Mt. 10,8). Uporedimo lisebe sa nosiocima ove Hristove zapovesti, moraÊemo sesaæaliti nad sopstvenim moralnim siromaπtvom;moraÊemo se zamisliti nad pitaqem moguÊnosti Crkveda preko nas deluje blagodatno na danaπqeg Ëoveka. OmoguÊnosti dizaqa umrlih, isceweqa gubavih, kolikonam se Ëini, moæemo govoriti samo u perfektu, a Crkvamora uvek biti æiva sadaπqost, æivotvorno mestoBoæje vowe i blagodati. Za jednog poslenika Crkve da-nas je potrebna ogromna vera. Koliko je to teπko, vidi-mo iz primera mladiÊa “koji mnogo puta pada u vatru imnogo puta u vodu” (Mt. 17,6). Hristovi uËenici ga nisumogli isceliti. Na qihovo pitaqe: zbog Ëega ga oni ni-su mogli isceliti, Hristos odgovara: “Zbog neverstva”(Mt. 17, 20). Mislim da nam je sada jasno zbog Ëega mi ni-smo u staqu mnogo maqa Ëuda da napravimo. I, upravo jeto ono πto danaπqe poslenike na qivi Gospodqojtreba da zabrine; i ne samo da zabrine, nego i zastraπi.Moramo oseÊati taj zov povratku svetosti, poverequ uBoga i Qegovoj wubavi prema nama. Neko Êe verovatnoprimetiti da je to danas malo teæe, jer danaπqi Ëoveknema toliko sluha za prefiqenu duhovnost, a Crkva,eto, uza se mora vezati i one koji su dawe od pravogduhovnog æivota. Tu je, po meni, u pitaqu samo broj.Istina, svakome Ëoveku treba pruæiti moguÊnost uËe-πÊa u æivotu Crkve, ali one najdostojnije u molitvidræati, da im Bog pomogne da rade u slavu Qegovog ime-na i na dobro svakog hriπÊanina i qegove Crkve.

Svakodnevno se moramo okretati sebi samima,stajati u ogledalu pred Bogom, kako bismo bar donekle

Mihailo Arnaut, sveπtenik

O MISIJI SVE©TENSTVA DANAS

Pristup savremen - naËin biblijskiPristup savremen - naËin biblijski

31

zasluæivali prisustvo Boæje blagodati na nama. PomoÊBoæja i blagodat Qegova ne dolaze bez istinskog tra-æeqa i iskrenog moweqa, a toga, Ëini se, treba mnogoviπe. To je upravo najvaænije za prijatewstvo s Bogom,kroz koje postajemo saradnici u Qegovom planu spa-seqa.

Izmeu formalnog i istinskog vernikaIzmeu formalnog i istinskog vernika

PodruËje na kome mi danas vrπimo misiju,zahteva mnogo viπe od drugih delova naπe Crkvestrpwivosti i istinskog pregalaπtva od svojih pastira.Moramo se prisetiti da je uporedo sa razaraqemmaterijalnih dobara razoren i duhovni integritet ovo-ga Ëoveka; razoren je duhovni sklad i jedan naËin vero-vaqa, koji do tada nije bio na tako velikim iskuπeqi-ma. Rat je doneo veliki broj jezovitih prizora. Omalova-æeno je poslanstvo pozitivnog dela ËoveËanstva. »ini-lo se da samo zloËinci rade pravi posao, jer im se ni-πta ne deπava zbog nedela qihovih. A prizora je bilosatanskih. Naπeg Ëoveka je bolelo ono isto πto je ipravednoga Jova muËilo: “Mirne su kolibe lupeπke, ibez straha su koji gqeve Boga, qima Bog daje sve u ruke”(Jov. 12,6), ili: “KuÊe su qihove na miru bez straha, iprut Boæji nije nad qima” (Jov. 21,9). No, Jov je znao dase uteπi reËima: “Æiv je Spasitew moj!”, jer je religio-zna klica u qemu bila nezadræivo snaæna u svome buja-qu ka Boæjoj istini. Druge su prilike u kojima danaπqiËovek gaji veru. Nekada je bio suviπe preokupiran fizi-Ëkim opstankom, posle toga napretkom, a sada veÊ poma-lo i prestiæom. Ni u bowim prilikama verski æivotkod qega nije doveden do kraja (ukoliko je to praktiËnouopπte moguÊe); qegova religija je bila isuviπe pri-zemna, vezana za napredak, blagostaqe, zdravwe, mir isreÊu porodice. VeËnost je jako malo mesta zauzimala uqegovome æivotu. Bilo bi vrlo interesantno i korisnosprovesti anketu o verovaqu u zagrobni æivot. Japretpostavwam da bi ta anketa za nas bila poraæava-juÊa. Kako inaËe drukËije moæemo objasniti rezonovaqegotovo svakog Ëoveka ovoga kraja posle neËije smrti: “Toje jedina pravda na ovome svetu!” Za qega je, vidite,smrt jedina pravda, a to znaËi da on nema gotovo ni malosluha za svoeqe raËuna u zagrobnom æivotu, odnosno -po vaskrsequ. HriπÊanstvo bez vaskrseqa ne postoji.Nije li praktiËno tako, ponovo Êe vegetirati ova pri-zemna vera koju Êe i najmaqi vetar iskuπeqa moÊi daodnese. NajveÊa sigurnost za Crkvu su sinovi vaskr-seqa. Ciw danaπqeg pastira mora da bude u naporu dadanaπqeg Ëoveka, kome je mnogo bliæa ova prizemnareligija, nadahquje religijom vaskrseqa. “Ako se samo uovom æivotu uzdamo u Hrista, najnesreÊniji smo od svihwudi” (1 Kor. 15,19) - kaæe ap. Pavle, “jer ako sam se poËovjeku borio sa zvjerovima u Efesu, kakva mi je korist

ako mrtvi ne ustaju” (1 Kor. 15,32).

Izbegavati podelu na vernike i nevernikeIzbegavati podelu na vernike i nevernike

Odavno je zapaæeno, a nije na odmet da pono-vimo, da u naπem radu treba veÊ jednom prevaziÊi onuklasiËnu podelu na vernike i nevernike, jer se u bitiradi o tome: kako ko veruje. Radi se o stvaraqu religijevaskrseqa. »itav æivot je zasnovan na veri, na veriviπega reda; prazno mesto se nadomeπta snagom, luksu-zom, lepotom, nadomeπta se grupnim ovozemawskimteæqama (Ëovek je hrabriji kad greπi u veÊini). Naπe jeda propovedamo religiju viπega reda, da propovedamoBoga liËnog, naπeg, vaskrslog, Gospodara i Tvorca, Su-diju, milost i promisao, jer se time zadovowavaju praveduhovne potrebe koje je Bog u nama zaiskrio. Naπe je da-nas da pomognemo Ëoveku u pronalaæequ pravih razlogaæivweqa. Ne moæemo mu dati nikakva materijalna dob-ra, ali ako mu pomognemo da makar nazre logiku veËno-sti, mi smo mnogo uËinili za sebe i za qega, za plan spa-seqa, jer od tada Bog postaje izrazito prisutan umiπwequ i stvaraqu bogolikog Ëoveka. On je u situaci-ji da bude moÊan, zapaæen i gord (i to su nebeske kate-gorije). Time pokuπava da sublimira svoju potrebu zanekim jaËim, trajnijim, neprekidnim. Dugo beæi od svogapravoga priziva, zaklaqajuÊi se za oboæavane pred-mete. No, kod svakog Ëoveka dolazi jedan ili viπe mome-nata u æivotu kada mora prihvatiti Boæji izazov. U tomperiodu, koji moæe da traje vrlo dugo, duænost pastiraje da mu prisustvuje svojim poslanstvom, da mu pomogneda postane ponovo moÊan kroz priznavaqe sopstvenenemoÊi i Boæje svemoÊi. Treba da mu pomogne da seopredeli za duhovne vrednosti, za æivot uz Boga. Ovimizazovima trba posvetiti veÊu paæqu nego πto je inaËeposveÊujemo. Mi smo svedoci meqaqa mnogih wudi.PonajËeπÊe to ide sa brojem godina, ali se deπava imnogo mlaima. Ima Bog naËina da nekoga za neπto opo-mene i da ga ponuka na drukËiji naËin æivweqa.

VeËnost u beæaqu i nesigurnostiVeËnost u beæaqu i nesigurnosti

Sigurno je da nismo dovowno ispitali razlogeËovekova beæaqa od Boga, one razloge koji nastaju uvremenu sadaπqem, u vremenu osiromaπene duhovnevertikale. Da li Êe to izgledati paradoksalno, akokaæem da je i to izraz instinktivnog nagona zatrajaqem, za veËnim trajaqem. »ovek se ograuje iosigurava materijalnim dobrima, unapreuje, dograuje,stvara - sve na taj naËin, πto bi rekao narod, kao da Êeæiveti hiwadu godina. Nije li to sekularizovanaveËnost, u kojoj se smrt ne doæivwava kao prvobitnakazna. Razumom, Ëovek se priseÊa da umirati mora, aliËitavim svojim senzibilitetom æivi jednu ËudnuveËnost. Ako je to tako, onda bi nam predstojali napori

32

da taj surogatni doæivwaj veËnosti dovedemo shvataqurazumne veËnosti, shvataqu vaskrseqa.

Pri vrπequ misije moramo uzimati u obzir isve veÊu nesigurnost danaπqeg Ëoveka, nesigurnost kojase graniËi sa strahom. »ovek je danas nesiguran zaopstanak sopstvene planete, za sopstveni opstanak, zabuduÊnost svoga potomstva, nesiguran u zdrav razum ipoπtenu nameru najznaËajnijih liËnosti sveta. Nesi-gurnost su mu doneli i mnogi industrijski giganti itehnoloπki procesi, koji prete da ga uprogramiraju i odqega stvore joπ siromaπnijeg duhovnog subjekta. Ovdebismo morali videti jedan veliki duhovni prostor, kojibi trebalo popuqavati sigurnoπÊu s Bogom. Sve πto seotkida od svoga prirodnoga Ëinioca zavisnosti, morabiti nesigurno, a Ëovek je najprirodniji izdanak Boæjeslike i prilike.

Otvoreniji pristup i nove (ne)prilikeOtvoreniji pristup i nove (ne)prilike

Ne moæemo u ovom izlagaqu mimoiÊi pojavuveÊe otvorenosti danaπqeg Ëoveka prema sveπteniku.Kako Êemo gledati na qegovo neπto veÊe interesovaqeza religijske istine? Kako Êemo odræati ugled koji namje u zadqe vreme dat, rekao bih, iznad naπegoËekivaqa? To su pojave koje nas raduju, ali te pojavestavwaju pred nas joπ veÊe obaveze. Svakog dana nam jepotrebno sve viπe liËne ispravnosti, jer je danaπqiËovek probirwiviji u svim oblastima mnogo viπe negoπto su to bili qegovi prethodnici. On je izbirwiv kadakupuje robu, kad bira prijatewa, kad bira lekara,advokata itd., pa je sasvim razumwivo da Êe isveπtenika staviti “na vagu” hiwadu puta, jer, kolikogod on istinski pripadao verskom æivotu, jasno mu je daje sveπtenik neπto posebno, posebno po svome zadatku isvojim moralnim vrednostima. Zna on da je sveπtenikBoæji sluga, a ono πto je Boæje, to se mora razlikovatiod svakidaπqega.

Nekoliko reËenica moramo posvetiti danaπqojsituaciji u kojoj se sveπtenik nalazi. Gotovosvakodnevno Ëitamo u πtampi da naπe druπtvo poklaqaCrkvi sve viπe paæqe, i ne bez konfrontacije. Umnogim naπim listovima maqega i veÊega znaËaja, kaonaroËita poslastica, objavwuju se samo negativnepojave iz istorije Crkve (uopπte). U sredstvima javnoginformisaqa neki stavovi prema Crkvi postajuzabriqavajuÊi. Kod nekih je, izgleda, Crkva i danas“koËnica progresa”, a ne akter u stvaraqu skladneduhovne i moralne liËnosti. Mi moramo vatrenozastupati ovo drugo stanoviπte i u tu svrhu upotrebitifundamentalne odnose istinske religije i istinskenauke. Vidwivost naπe uloge zavisiÊe ponajviπe od nassamih.

Laicima viπe mestaLaicima viπe mesta

RazmiπwajuÊi, pri kraju ovog izlagaqa, o dawojulozi Crkve i moguÊnosti qenog izraæajnijeg uticaja nasavremena duhovna kretaqa, moramo sebi postaviti pi-taqe: da li je danaπqi sveπtenik u staqu da bude nosi-lac celokupnog crkvenog æivota? Odgovor na ovo pita-qe je svakako negativan. Danaπqeg vernika vidimo ucrkvenoopπtinskim odborima, ponekad za pevnicom, aponajËeπÊe kao statiËkog posmatraËa. Na nama je da odqega napravimo misijskoga pomagaËa. Trebalo bi perma-nentno kod vernika stvarati svest o misijskoj zaduæe-nosti, svest o qegovoj odgovornosti za ulogu i ugledCrkve. Ako to uspemo, onda Êe on svaki napredak sma-trati svojim napretkom, a neuspesi Êe ga boleti kolikoi sveπtenika. Tu su evidentna dva vida angaæovanostivernika. Jedan je vid angaæovanosti gradskog, a drugiseoskog vernika, jer uslovi qihovog æivota odreujuovu razliku. »ini se da je danas u gradu lakπe anga-æovati vernika za misiju nego na selu. Graanin danasima svoje radno vreme sasvim odreeno, a ostalo moæeda upotrebi na ono πto moæe i æeli. Tu leæi osnovnamoguÊnost da se danas graanin nae pri ruci svomeparohu. Postoji danas u gradovima zavidan broj intele-ktualaca koji bi svoje usluge ponudili Crkvi. Naπa jekrivica πto qihovu pomoÊ ne upotrebimo za svestranijuaktivnost Crkve.

Sa seoskim vernicima, koji su danas neπto dru-go, stvar je mnogo teæa. Zbog velike migracije iz sela ugradove, oni koji ostaju na selu postaju potpuno preoku-pirani svojim fiziËkim opstankom, jer mali broj oba-vwa neverovatno velike poslove. Uz to, mnogi æele dase zaposle u nekoj radnoj organizaciji, pa na taj naËinimaju dve radne obaveze. Ovde se samo moæe konsta-tovati da je qegov radni dan od zore do mraka. Takavjedva moæe da odræi one osnovne veze sa Crkvom, a oqegovoj aktivnosti jedva se moæe govoriti. No, i na se-lu postoji izvestan broj vernika koji bi se mogli viπeangaæovati u Crkvi. Najzgodnije je iskoristiti one kojisu poznati po svome ispravnome æivotu. Oni su veÊ ti-me neka vrsta svedoka Boæje istine, ali im uz to trebapruæiti moguÊnost da kroz osnovne istine vere postanui qeni propagatori.

Da li bi danaπqi sveπtenici sa ospos-obwenim i aktiviranim vernicima mogli uspeπnijepriÊi Ëoveku, razbijenom u sopstvenoj liËnosti na mnogedelove - od nesigurnosti do iskonske æewe za sigur-noπÊu u Bogu? Mogu li sveπtenici sa osposobwenimlaicima dati viπe duha i viπe srca danaπqem Ëove-ku?!

rotojerej Andrej Kurajev je profesormoskovskog Sveto-Tihonskog bogoslovskoginstituta, stariji nauËni saradnik katedreza filozofiju i religiju Filozofskog

fakulteta Moskovskog dræavnog univerziteta; preda-vaË filozofskih nauka i bogoslovwa; autor mnogihkqiga i Ëlanaka na religiozno-filozofske teme. Ne-davno je izaπla iz πtampe kqiga oca Andreja “O naπemporazu” sa razmiπwaqima autora o antihristu i krajusveta. Ta kqiga, u kojoj nedostaje“apokaliptiËna histerija” inaglaπavaqe stradaqa, izazvalaje veliki interes najπire Ëitala-Ëke javnosti. Zato smo odluËili dase obratimo ocu Andreju sa mol-bom da nam odgovori na mnogapotresna pitaqa - πta je to krajsveta, carstvo antihrista, apoka-lipsa.

- OËe Andreje, obiËnoOËe Andreje, obiËnose kraj sveta povezuje sa dolase kraj sveta povezuje sa dola --skom antihrista. Koga samoskom antihrista. Koga samonismo nazivali antihristom -nismo nazivali antihristom -Petra Petra II , Leqina, Stawina, Ëak, Leqina, Stawina, Ëaki GorbaËova. A ko je antihristi GorbaËova. A ko je antihristpo crkvenom shvataqu, πta odpo crkvenom shvataqu, πta odqega oËekivati?qega oËekivati?

- Kao prvo, Apostol Jovanu svojim poslanicama (ne u Otkro-vequ) govori da ima mnogo anti-hrista. U tom smislu antihrist napisan malim slovom -to je svaki Ëovek koji je u staqu aktivne borbe saCrkvom. U uæem smislu antihrist - to je lik GospodaHrista u ogledalu. Uopπte, za antiËku i sredqovekovnukulturu ogledalo je veoma Ëudan predmet, u kojem postojineπto nepravilno. U enciklopediji “Mitologije narodasveta” pomenut je Ëlanak o antihristu, koji prati dobrailustracija - freska sa jedne italijanske katedrale izvremena renesanse, gde je naslikan antihrist, koji stojiusred gomile wudi. Taj antihrist spowa veoma liËi na

Gospoda Hrista: ima odeÊu kao Gospod Hristos, kosu kaoGospod Hristos, frizuru kao Gospod Hristos, i lice, iuopπte je kao Gospod Hristos. Razlikuje se samo jednomdetawu - ima zle oËi.

Ne treba zaboraviti da prefiks “anti” na grË-kom jeziku ne oznaËava samo “protiv”, nego i “umesto”.Antihrist dolazi umesto Hrista, tj. zamequje sobomHrista. I da bi takva zamena mogla “proÊi”, on trebaveoma da liËi na Hrista. Ovde postoji neki lik u ogle-

dalu: mi znamo da je GospodHristos tri i po godine propo-vedao na zemwi, tri i po godinezemawske sluæbe. TaËno tolikopo Otkrovequ, tri i po godine,trajaÊe zemawska vladavinaantihrista. Gospod Hristos jeËinio Ëudesa, nesumqivo Êe iantihrist “Ëiniti Ëudesa”. Gos-pod Hristos je imao Svoje uËe-nike, Svoju Crkvu, naravno da Êei antihrist neπto tako imati.Gospod Hristos se javio Ëitavomsvetu, nesumqivo da Êe se iantihrist javiti Ëitavom svetu,i takoe Êe biti spreman apsor-bovati u sebe i potËiniti svojojvlasti, svojemu “evanewu” svekulturne, nacionalne i religi-ozne tradicije, svaku od qihizokrenutu po qegovom, nara-

vno.SliËnosti ima mnogo. Ali, kako govori »ester-

ton, ako Ëovek koga ne interesuje sadræaj uzme, recimo,dve novine, od kojih se jedna naziva “Ateist”, a druga“Katolik”, naÊi Êe u qima mnogo zajedniËkog: isti mode-li, πtampani jednom istom tehnologijom, dogaaje, reda-kcijske Ëlanke, i takoe stranaËki fewtoni i novosti.S taËke glediπta strukturalizma, sve je veoma sliËno,no bila bi velika greπka izvesti zakwuËak da su ate-izam i katoliËanstvo jedno te isto. Takoe i u naπem

33

KRAJ SVETA, CARSTVO ANTIHRISTA, OTKROVEQE KRAJ SVETA, CARSTVO ANTIHRISTA, OTKROVEQE

- BESEDA SA PROTOJEREJEM ANDREJEM KURAJEVIM- BESEDA SA PROTOJEREJEM ANDREJEM KURAJEVIM

I CELO NEBO SE »INI BLIÆE

pitaqu - spowaπnosti Êe biti sliËne. Razlika je unamerama. Zbog Ëega Hristos odbacuje zemawsku vlast?Zbog Ëega je antihrist uzima? Namere su suprotne.

- ZnaËi, antihrist Êe biti konkretan ËoZnaËi, antihrist Êe biti konkretan Ëo --vek, koji Êe osim toga imati i ogromnu svetskuvek, koji Êe osim toga imati i ogromnu svetskuvlast?vlast?

- Da. Ja smatram da je antihrista moguÊe opi-sati pomoÊu suprotnog bogoslovwa. Znamo πta je bilo saHristom i iz toga moæemo zakwuËiti πta Êe biti santihristom. Znamo za tri kuπaqa Gospoda Hrista, okojima je prelepo govorio F. M. Dostojevski u “Legendio velikom inkvizitoru” - iskuπeqe hlebom, iskuπeqevlaπÊu, iskuπeqe Ëudom. Ta tri iskuπeqa koja je Gos-pod Hristos odbacio, antihrist Êe, oËigledno, prihva-titi. On Êe preuzeti vlast nad wudskim duπama prekoËudesa, vlast nad odnosima meu wudima polugama za-kona zemawske uprave, vlast nad telima kontroli-saqem mehanizama raspodele zemawskih bogatstava.Treba reÊi da je posledqe - poveÊani interes u oblastiraspodele - navelo Dostojevskog da posumqa na anti-hrista u idealima socijalizma.

- Da li Vaπe reËi znaËe da Êe carstvoDa li Vaπe reËi znaËe da Êe carstvoantihrista predstavwati neku globalnu nadantihrista predstavwati neku globalnu nad --dræavnu strukturu, neπto poput svetske vlade?dræavnu strukturu, neπto poput svetske vlade?

- Poπto antihrist dolazi da bi prevario ako jemoguÊe i izabrane, to znaËi da Êe predmet qegovogspecijalnog interesa biti kontrola nad æivotom onihkoji su za qega opasni, kontrola nad æivotom hriπÊa-na. Zbog toga, da bi carstvo antihrista moglo u potpu-nosti dostiÊi svoje ciweve, biÊe neophodno sprovestimarginalizaciju HriπÊanstva s qegovim prateÊim ne-stajaqem, tj. uniπteqem. A za to antihrist ne morazakone svoje zemawske vlasti u bukvalnom smislu da ra-πiri na svim zemawskim teritorijama.

- Ali, znaËi li to takoe da su nehriπAli, znaËi li to takoe da su nehriπ--Êanski narodi od samog poËetka osueni?Êanski narodi od samog poËetka osueni?

- To je ta situacija u kojoj je neizvesno i “da” i“ne”. To jest, moguÊe je dati argumente u korist “da” i ukorist “ne”. Hajde da Ëak pitaqe postavimo ovako: da liÊe se nehriπÊani spasti? Mislim da pitaqe moæe bitiotvoreno dotle dok ubeeqa nehriπÊana nisu dostiglasaznajno, direktno suprotstavwaqe Jevanewu.

- Pomiqali ste Ëuda, ali veÊ sada veÊinaPomiqali ste Ëuda, ali veÊ sada veÊinasavremenih racionalista uopπteno shvata da susavremenih racionalista uopπteno shvata da susve to “bapske priËe”…sve to “bapske priËe”…

- Iskreno govoreÊi, ja sam veÊ davno zaboraviokako izgledaju “savremeni racionalisti”. Mene sreÊusavremeni antihriπÊani, savremeni svetski mislioci,ali racionalizam kod qih po pravilu “ne miriπe”. Toje moguÊe videti iz toga πto Êe sa zanosom, s kojim ti na-zovi racionalisti prilaze svakom zarezu u biblijskimtekstovima, s tim istim zanosom, samo promenivπi qe-

gov znak, oni Êe iznositi najËudnije priËe o Ëudesimakoja se deπavaju na granici Crkve. Recimo, okultizam,ekstrasenzorika i sliËno. Zato, avaj, zbog obiËnogracionalizma u naπe vreme wudi sasvim ne stradaju.Suprotno, ja æalim πto je iz savremenog obiËaja nesta-la tako znaËajna uzreËica koja je bila prisutna uuniverzitetskoj i akademskoj sredini protekle dekade.Kada je neki student, disertant ili prosto predavaËpredlagao neku tezu, tada je qegov stariji kolega(profesor ili nauËni supervizor) preteÊi stavwaoprst ispred i surovim glasom govorio: “Dokaæite!” Me-ni je iskreno æao πto je ta reË danas iπËezla iz naπegæivota. Ja sam zapravo ubeen da se savremeno miπwe-qe ne dotiËe racionalizma.

- ©ta, u krajqem sluËaju, ide na ruku dola©ta, u krajqem sluËaju, ide na ruku dola--zeÊem antihristu?zeÊem antihristu?

- Naravno, vlast nad duπama, tj. u uæem smislureligiozna vlast, to Êe biti vlast koja Êe pokuπati daizgradi neki surogat realnih istorijskih religija krozqihovu zamenu ‘niπtavnostima’. Neke spowaπqe for-me Êe ostati, ali Êe sadræaj biti sasvim drugaËiji.Uopπteno, ako Ëovek traæi opπtu osobinu raznih filo-zofskih sistema, kao rezultat Êe dobiti nulu. Poku-πajte da uzmete, na primer, grËku antiËku filozofiju inaete u qoj jednu ideju s kojom bi se saglasili svi grËkifilozofi. Eto, garantujem vam da takve ideje jedno-stavno nema. Isto je i u indijskoj filozofiji. Samoizdaleka izgleda da je indijska filozofija neπto celo-vito. Niπta sliËno. To je veÊ dvehiwadegodiπqa isto-rija sporova, razdora, beskonaËnih diskusija, svojesholastike, beskonaËnog deweqa, itd.

Zato, ako mi i joπ sve zajedno objedinimo, dobi-jamo evropsku filozofiju, hriπÊansku filozofiju,kitajsku, i probajmo izvuÊi odatle neπto zajedniËko -niπta razumno neÊemo dobiti! Isto je moguÊe reÊi i zareligije: iz qih se ne moæe izvuÊi zajedniËka osobina.Ona Êe biti pusta, savrπeno neinteresantna, veπtaËka.Ali ako neko ima stremweqe k tome da bi se pod zgod-nim izgovorom spasao od religije, tada se to moæeuskladiti, zato πto svaki Ëovek oseÊa da religija nosiu sebi joπ i neku opasnost za qega, da je to imperativ,potreba obnove æivota, potreba sluæeqa. To ne æelisvako. Ali, reÊi o tome iskreno i pravo - takoe ne mogusvi.

Josif Brodski ima divnu izreku: “Neverje jeslepoÊa, ali ËeπÊe podlost.” Ja se s tim mogu potpunosaglasiti. U mom æivotu samo je jedan mladiÊ iskrenopriznao uzrok svog udaweqa od Crkve. Kada smo sa qimna intelektualnom nivou sve maqe-viπe razjasnili, onje izjavio: “Ne, ja se sigurno neÊu krstiti, jer bi ondatrebalo da se rastanem od æena, zato neÊu” (treba

34

primetiti da se posle, poπto je zavrπio institut, oæe-nio i priπao Crkvi). U osnovi wudi misle da Crkvuzapravo ne ostavwa mozak, veÊ neπto sasvim drugo. Izato smatraju da je bowe neku 'vaπku' u mozgu zamisliti,koja bi mi objasnila zaπto ja ne idem u Crkvu, zaπto sene slaæem sa Jevanewem. I onda nagomilavaju takvosmeÊe u glavu: “Ja bih poπao, prihvatio bih vaπeg Boga,da je 'vaπka' rekla da to treba”. Zato je Gospod Hristosi govorio: “Doite k Meni svi umorni i obremeqeni, iJa Êu vam dati mir”, i samim tim Ëinom On je potpunoispunio drugu socijalnu, psiholoπku, psihoterapeutskuulogu - On je uznemiravao, On je razruπio graanski mir,duπevni mir, farisejsku samoæivost. S te taËke gle-diπta je potpuno opravdano u Gospodu Hristu videtibuntovnika. U Jevanewu su hriπÊani nazvani “sowuzemwi”, a ako je pritom “zemwa” (tj. mi) bolesna,predstavite sebi reakciju raqenog organizma na so!

- ObiËno svi HriπÊanstvo shvataju kaoObiËno svi HriπÊanstvo shvataju kaoreligiju wubavi. I onda odjednom Otkroveqe!religiju wubavi. I onda odjednom Otkroveqe!Otkroveqe svetog Jovana Bogoslova sa qegovimOtkroveqe svetog Jovana Bogoslova sa qegovimstraπnim slikama. Desila se Ëak neka promenastraπnim slikama. Desila se Ëak neka promenasmisla same reËi. Pa reË apokalipsa oznaËava sasmisla same reËi. Pa reË apokalipsa oznaËava sa --mo “otkroveqe”, tj. ono u principu ne sadræi joπmo “otkroveqe”, tj. ono u principu ne sadræi joπnekakve straπne slike samo po sebi, tada kada senekakve straπne slike samo po sebi, tada kada sene shvata nipoπto neutralno. Ne govori veÊ one shvata nipoπto neutralno. Ne govori veÊ ododatnom “apokaliptiËnom”, iza Ëega stoji neπtododatnom “apokaliptiËnom”, iza Ëega stoji neπtoveoma straπno, koje govori o kraju sveta. Kazneniveoma straπno, koje govori o kraju sveta. KaznenimaË posledqih vremenamaË posledqih vremena…

- Moæe biti da je i maË. Ja ovde vidim potpunodrugo poreeqe: ovan. Ovan, koji probija jaka vrata. Evou Ëemu je stvar: vrata ada, kao πto znamo, zakwuËana suiznutra. Nije Gospod taj koji nas zatvara u nekikoncentracioni logor veËnih muka, veËnog pogubweqa,veÊ se mi sami zatvaramo od Qega iznutra. Pritom,zatvaramo se na razne naËine. Postoje zatvori kojifunkcioniπu potpuno logiËno: kada ja sam hoÊu, doemdo vrata i zatvorim ih. A deπava se da se ta vrata pro-sto zatvaraju od promaje. Uopπteno, u ËoveËjoj duπi 'πe-taju' takve 'promaje', vrata koja se naglo zatvaraju, krozkoja bismo mi mogli doÊi do Boga. Posebno u posledqimvekovima druπtvenog æivota biti hriπÊanin je sve te-æe... Eto neke reze, koje stihijski nastaju u druπtvu,ponekad deluju Ëak nevidwivo. Poπto ih ne vidimo,onda i ne oseÊamo koliko nas blokiraju. A poπto ih neoseÊamo da nas blokiraju, onda i ne oseÊamo da su nasliπile slobode. Prirodno, u nama se ne raa bunt pro-tiv qih... TaËnije, bunt se ponekad moæe pojaviti, alion po pravilu uplivava u potpuno nenormale forme -narkotika, samoubistva, itd. Wudi ne shvataju protivËega treba buntovati. Tako se polako navikavamo na na-πu tamnicu, i kada se potpuno priviknemo, kada naπ

svet postane potpuno izolovan i zatvoren, tada se spo-wa i deπava to kucaqe ovana. Zato u naπ zatvorenisvet spasitewska komanda mora da se probija spowa, dabi nam omoguÊila da diπemo sveæ vazduh. Najtuænije jeto πto ta spasitewska operacija, koju vrπi GospodHristos na kraju istorije, moæe biti uspeπna samodelimiËno, zato πto Gospod Hristos moÊno slama tezatvore koji su iznikli, kako se ne bi proizvowno “takodesilo”. Ali On nikada neÊe slamati vrata duπe kojarazumno nije htela da Ga primi. U tom smislu neretkogovore da je Gospod Hristos - xentlmen, On nikada neulazi bez brave i bez saglasnosti domaÊina. Takvezatvore Gospod ne moæe razruπiti silom. Ti zatvori,istiËem, nisu socijalno-istorijski, veÊ su oni unutar sa-mog Ëoveka, sam Ëovek. Ovde Gospod odstupa od SvojesvemoguÊnosti i bira put nenasiwa.

Proizilazi iz ovoga, moæe se smatrati, da wu-di (delimiËno proizvowno, delimiËno neproizvowno)grade takvo druπtvo u kojem gube najvaæniju slobodu -slobodu da budu sa Bogom… I tada se Bog k qima pro-bija, i probija se Sam, ali ako se pritom pokaæe da nekorazumno hoÊe da ostane sirotim, on Êe takav i ostati.Upravo u tom smislu spasitewska misija Gospoda Hristane moæe biti dovedena do kraja, do sveopπteg, apso-lutnog, totalnog uspeha. Prosto zato πto je, nakon baca-qa spasonosnog obruËa onome koji se davi, potrebno jeda i on æeli da se za qega uhvati. A ako je on samoubica,ne treba ni bacati - sve je beskorisno.

- OËe Andreje, za savremenog Ëoveka slikeOËe Andreje, za savremenog Ëoveka slikeApokalipse - straπni koqanici, Aneli sa trubaApokalipse - straπni koqanici, Aneli sa truba--ma - nikako ne idu sa realnim æivotom. U Ëemu jema - nikako ne idu sa realnim æivotom. U Ëemu jeuzrok: u dubokom, sakrivenom simbolizmu apoka-uzrok: u dubokom, sakrivenom simbolizmu apoka-liptiËnih slika ili u neËem drugom?liptiËnih slika ili u neËem drugom?

- Ja mislim da treba joπ malo da priËekamo. Ta-da Êe Apokalipsa, kao i cela Biblija, postati jasna.Stvar je u tome πto Biblija i jeste kqiga Crkve. Pravo-slavna Crkva - to je HriπÊanstvo perioda kasne antike.Pravoslavwe je formiralo svoje osnovne principecrkvenog æivota u periodu kada su hriπÊani æiveli uneznaboæaËkom svetu. Zato je ono dovowno dobro prila-goeno æivotu u maqini i paganskom okruæequ. A zatimsu hriπÊani postali veÊina i Crkva je zamrla u tojtvravi koju je sebi izgraivala u vreme neznaboπtva. Ipostalo je mnogo toga nejasnog u proπlosti, viπe ili ma-qe uspeπnog u spowaπqem…

Znate, Pravoslavwe moæemo uporediti sakorqaËom: ako pogledate tu æivotiqu, odmah æelite dazapitate: zaπto te je Bog tako odvojio? Ali takvo pita-qe se javwa samo zato πto je korqaËa u πkolskom uglu.A ako je posmatrate u prirodnoj sredini, onda Êe biti ja-sno: ako korqaËa ima tako debeo oklop, znaËi neko ima

35

oπtre zube. Eto tako, svakom Ëoveku koji prilaziHriπÊanstvu javwa se primetan paradoks: HriπÊanstvo- to je religija wubavi, i pritom to je jedinstvenadogmatska religija mira. PodvlaËim: ne “jedna od”, veÊprosto jedinstvena dogmatska religija mira. A stvar jeu sledeÊem: poπto je hriπÊanska vest o wubavi bilavest slobode, qu je u paganskim stereotipima bilo lakotajno izmeniti, lako tajno izokrenuti. I trebalo je da sezaπtiti od tih laænih izvrtaqa. Uopπte, svaki tekstuËestvuje u interpretaciji: svaki Ëitalac shvata i izvr-Êe tekst po svome. Zato je Jevanewe nuæno moralo dase zaπtiti Predaqem, da bi se svojevowne, laæneinterpretacije odbacile i da bi apostolsko shvataqeHristovih reËi, tj. shvataqe tih wudi koji su bili saHristom i koje je On Sam uËio, ne ugasne vekovima. S timciwem i nastaju dogmati, koji ne samo da utvruju neπtoo Bogu, koliko odstraquju tajne i jednolinijske koncep-cije.

Tako se Pravoslavwe kao dogmatski sistemformiralo u prvim vekovima hriπÊanske vere, i zatimje ono u toj wusci, u tom oklopu tako i æivelo. I doæi-velo do naπeg vremena. I odjednom se pokazalo da je sveto veoma aktuelno, zato πto poËiqe nova era paganstva,kako je nazivaju - era Vodolije. Kada svet poËiqe da ra-Ëuna godine ne od Hristovog Roeqa, veÊ po principu“godina plave sviqe” ili “lepog bika” i pozdrav “sre-Êna Nova” Êe se transformisati u “gadna Nova”. Eto, uovo vreme se Pravoslavwe pokazuje svevremenim. I vi-πe od toga, pravoslavni, koji su bili viπe od svihprezirani i omrznuti sto godina unazad, danas se poka-zuju potrebniji svim wudima. Evo zaπto su prezirani:“Vi imate spowaπqu obrednost, vi ne propovedateJevanewe”. A danas se pokazuje da nije dovowno samopropovedati Jevanewe, pokazuje se da je najvaænije da-ti tu “energijsku”, ako hoÊete, zaπtitu, same obrede icrkvena Tajinstva. Danas kada nas na svakom korakuokruæuju neprijatewi, pokazuje se da blagodatni pokrovTajinstva Crkve nije samo idiom. Pokazalo se da prizivka Hristu posle Tajne PriËeπÊa - “prodri u moje udove,u sav sastav, u utrobu, u srce”, tj. napuni Sobom sve de-love moga organizma, i moje duπe - to nije prosto meta-fora, veÊ uslov æivota Ëoveka u svetu, u kojem su svageena i prah izaπli ispod zemwe.

I u tom smislu postaje jasno zaπto nam Otkro-veqe ocrtava sliku koja veoma liËi na epohu rane hriπ-Êanske Crkve, gde hriπÊana opet nema mnogo i qih opetgone, a okolo vlada paganska zver. I Pravoslavwe, naosnovu svoje neveπtosti, pokazuje se u veoma pogodnojpoziciji u toj neznaboæaËkoj epohi, u koju se vraÊa isto-rija. Zbog toga ja mislim da Êe nam uskoro postati jasniti zastraπujuÊi simboli duhovne borbe dobra i zla iz

kqige Otkroveqa. Pokazuje se da se ne treba boriti sa-mo wubaznom reËju. I dodatna reË propovedi pokazuje sene kao maË inkvizitora ili krstonosca, nego upravonajblagodatnije “oruæje” u rukama Hrista, u rukamaQegove Crkve. I tada Êe svi ti apokaliptiËni koqa-nici postati malo viπe jasniji. Iza savremenih nagomi-lanih okultnih praksi ipak stoji sasvim opredewenarealnost.

- Vi smatrate da Êe ti likovi postati jaVi smatrate da Êe ti likovi postati ja --sniji, jer Êe se pretvoriti u realne æivotne slisniji, jer Êe se pretvoriti u realne æivotne sli--ke?ke?

- Potpuno taËno. Isto to mogu da kaæem i o brojuZveri - tri πestice…

- Hteo bih da postavim konkretnije pitaqeHteo bih da postavim konkretnije pitaqeu vezi toga. Stvar je u tome da su stranice mnogihu vezi toga. Stvar je u tome da su stranice mnogihËasopisa i novina, ukwuËujuÊi i pravoslavne, biËasopisa i novina, ukwuËujuÊi i pravoslavne, bi --le pune priËa o straπnom kompjuteru nazvanomle pune priËa o straπnom kompjuteru nazvanom“Zver”, koji se nalazi negde u Briselu; potvrde“Zver”, koji se nalazi negde u Briselu; potvrdeda πifrovani kod na robi iz zapadnih zemawa sada πifrovani kod na robi iz zapadnih zemawa sa --dræi broj Zveri, i na kraju, da Êe na ruku i na Ëedræi broj Zveri, i na kraju, da Êe na ruku i na Ëe --lo uskoro biti stavwani neki znaci... Ili ga veÊlo uskoro biti stavwani neki znaci... Ili ga veÊnegde stavwaju, u »eËeniji... Koliko su opravdaninegde stavwaju, u »eËeniji... Koliko su opravdanitako istaknuti spowaπqi opaæaji apokaliptitako istaknuti spowaπqi opaæaji apokalipti--Ënih znaka?Ënih znaka?

- Na to pitaqe nemam jednoznaËan odgovor. Sjedne strane, po reËima apostola Pavla, “idol u svetu jeniπta”. I zato je za hriπÊanina: “Ako je Bog s nama - koje protiv nas?” Ti spowaπqi idolopokloniËki i okul-tni znaci nad qim neÊe imati vlast. Ali, s druge stra-ne, Pravoslavwe - to je religija s celokupnim vieqemËoveka. Tu je duπa neodvojiva od tela, unutraπqeneodvojivo od spowaπqeg. Zato je sva hriπÊanskatradicija, posebno ranohriπÊanska, puna upozoreqa:bojte se, bojte se Ëak da u spowaπqem greπite.

Recimo, paganski sledbenici, dræavni Ëinov-nici, predlagali su hriπÊanima, koji, molim vas, srcemveruju u Gospoda Hrista, da jednostavno urade nekiformalni gest ærtvoprinoπeqa pred statuom nezna-boæaËkog boga, zvaniËnog boga imperije. HriπÊani suodbijali da uËine taj gest, po cenu da umru. Zato su gla-sovi o duhovnosti hriπÊanstva veoma preuveliËani:HriπÊanstvo ceni kult i kultivira Ëak etikete spowa-πqih gestova. Mi znamo da i odeÊa Ëoveka govori oqegovom nastrojequ, o qegovim manirima. Pokazuje seda post moæe biti povezan sa iskrenoπÊu, srdaËnoπÊupokajaqa, najunutraπqijeg duhovnog dela. Zato nijeiskwuËeno da se neko “Ëudo” u ogledalu desi i ovde: dakroz materijalno dejstvo pronikne u duπu neπto strano,tue.

Ipak, ja mislim da ne treba tako jeftino cenitisvoju duπu. Odakle takva pretpostavka da ako Ëoveku bu-

36

du stavili peËat u pasoπ ili Ëak na ruku, da taj znakoduzima Ëoveku slobodu? ©ta me moæe odvojiti od Hri-sta? Jednostavno, treba shvatiti, da nas niπta ne mo-æe odvojiti od æivota u Gospodu Isusu Hristu, ni sada-πqe, ni dolazeÊe, ni naËala, ni vlasti, ni aneli, nikonas ne moæe odvojiti. I kakav Êe to peËat biti jaËi odWubavi Boæje, jaËe od svih tih instanci koje je apostolPavle pobrojao? ©ta se to odnosi na broj 666, ja ne vi-dim u qemu misteriju? Prosto zato πto se taj broj dovo-di do broja koji se pomiqe u Apokalipsi. Uopπte, zada-tak proroka je uvek bio da otkriva vowu Boæju, da obzna-quje, a ne da krije. Taj nam se broj daje da bismo prepo-znali antihrista, a ne zbog toga da bismo mu pomogli dase skriva. A πto je do πifrovanih kodova, ja im ne bihpridavao toliko znaËaja, tim pre πto sada ima mnogoveπtaËkih razgovora na tu temu...

VraÊam se na pitaqe o peËatu na ruci i Ëelu.PrimeÊujem da je za pravoslavnu tradiciju karakteri-stiËno alegorijsko, duhovno shvataqe toga mesta uOtkrovequ. U Bibliji, uopπteno, desnica je tradicio-nalno ruka koja oznaËava naËin delatnosti. A Ëelo je na-Ëin miπweqa Ëoveka. Zato, kada antihrist stavi ta dvapeËata, on poËiqe da kontroliπe naËin miπweqa Ëove-ka i naËin qegove delatnosti. I to je potpuno logiËno, utom smislu da antihrist kao zemawski vladar uzima nasebe kontrolu nad socijalnim odnosima, a preko sistemamasovnog informisaqa i sistema obrazovaqa onkontroliπe ideologiju druπtva i samim tim utiËe narazum wudi.

»ovek mase posledqih vremena biÊe vaspitan iformiran tako da za Gospoda Hrista u qegovom æivotujednostavno neÊe biti mesta. To mu neÊe biti intere-santno, zato πto, prvo, samo druπtvo neÊe postavwatipitaqa o Hristu, a drugo, to druπtvo Êe tajno predla-gati ubrzane odgovore na qih. PoËevπi od toga da jeGospod Hristos prosto veliki drevni iscelitew,Kaπpirovski prvog veka, ili je to jedan od onih sa drugeplanete koji nam doleÊu, a moæe biti jedan od mahatmi,no mi s tim nemamo niπta...

Uostalom, to se odnosi i na mnoge pravoslavne,zato πto u pravoslavnom svetu ponekad odgovor na pita-qe “πta znaËi biti hriπÊanin” poraæava svojomprimitivnoπÊu... Neretko danas vidimo wude koji govo-re fraze tipa: “Ja sam ateista, ali sam pritom Rus, zna-Ëi pravoslavan”. Ili suprotno: “Ja sam pravoslavan,istina, ali sam, naravno, ateista”. Naravno, takvaredukcija HriπÊanstva k etnografiji ne vodi do Hrista,ali Êe ona biti veoma bliska zamislima antihrista. »i-ni mi se da o tome takoe postoji potvrda u Otkrovequ- u wudskom druπtvu sazreÊe takav sistem meuwudskihodnosa, takav sistem ideologije, u kojem Êe biti teπko

Ëuti pitaqe o Hristu, a joπ teæe, Ëuvπi ga, dati pravi-lan odgovor na qega... U tom smislu nebo postaje sve da-we.

- A πta Êe biti sa straπnim kompjuteromA πta Êe biti sa straπnim kompjuterom“Zver”, i uopπte sa kompjuterskim svetom. Sada,“Zver”, i uopπte sa kompjuterskim svetom. Sada,eto, postoji i “adski” internet?eto, postoji i “adski” internet?

- Vi znate, u literaturi su opisani svi ti “uæa-si”, sa mnogo dovowno smeπnih obrta. S velikom ‘ganu-toπÊu’ ja Ëitam Ëlanke u kojem se kompjuter razobliËavakao dete avola. NaroËito je prijatno Ëitati Ëlanaktakve vrste u novini koja je na kompjuteru sreena, ubroπuri koja je takoe na kompjuteru napravwena. Tobudi zdrav oseÊaj humora. A ako je ozbiwno, tad je svestvar, kako sam govorio, u namerama, u tome kako sve toiskoristiti, u tom broju i kompjuterima...

- Ipak, kako treba da se ponaπa Ëovek kojiIpak, kako treba da se ponaπa Ëovek kojiiskreno ne æeli da podlegne prelesti antiiskreno ne æeli da podlegne prelesti anti--hrista?hrista?

- Prvo je, naravno, potrebno udawiti se od svihtehnika koje su povezane sa prodorom u ËoveËju duπu.Pre svega, ovde je reË o medicinskim tehnikama, tj. nika-kva ‘zombiraqa’, kodiraqa, itd. Hemoterapija - da,hirurgija - da, tj. rad sa telom tamo gde vi ne dopuπtateda u vaπu podsvest ue neËija druga podsvest. Krite-rijum je ovaj: ne otkrivati svoju duπu otvorenu. Topretpostavwa izbegavaqe svih moguÊih meditativnihtehnika, tehnologija mantri, kontrole uma. Sve oneimaju jedan ciw - da vas liπe kontrole nad sopstvenomsvesti. To je potrebno na sve naËine odbacivati.

I pored toga, naravno, ja mislim ono πto shvatasvaki ozbiwan Ëovek - treba imati veliku distancu odsredstava javnog informisaqa, ispitivati sebe: da lise ja meqam, moja ubeeqa, moj svet, moj jezik, prosto-naprosto u kopiju koju je stvorio televizor... Ne takodavno na jednom od mojih predavaqa za predavaËemoskovskih visokih πkola (to su bili predavaËi humani-tarnih disciplina: kulturolozi, filozofi...) jednasluπatewka mi je postavila pitaqe: “Recite mi, zaπtose deπava da bih s jednim sveπtenikom htela da razgo-varam, a drugi mi ne uliva povereqe?” I nisam uspeo daodgovorim, kad qena susetka kaæe: “Ali to je energija!Shvataπ, jedan ima dobru a drugi loπu!” I auditorijumje podræao taj stav. ©ta je moguÊe konstatovati nego dase naπa inteligencija toliko banalizovala kad ona timneËoveËnim æargonom karmi, aura i energija opisujenajkomplikovaniji svet wudskih odnosa... To je stvarnokatastrofa: danas u Rusiji (i uopπte u celom zapadnomsvetu) dolazi do smene jezika: nestaje jezik tradicio-nalne hriπÊansko-sredozemne kulture, a umesto qegadolazi æargon pseudo-istoËno okultni: karma, Ëakra,astral, itd. U tom smislu, treba se truditi da ne

37

prihvatamo te reËi, veÊ da koristimo svoje, svoj jezik,kako ne bismo poËeli sebe osmiπwavati u potpunoneËoveËnim terminima... Wudi ne shvataju πta govore.Pri upoznavaqu je moguÊe Ëuti: “Znaπ, ja sam πkorpion,a ti?” - “A ja sam pacov. Baπ lepo.”

Pritom ne treba zaboravwati, da je Pravoslav-we istoËno HriπÊanstvo. I zato nije potrebno,doæivwavajuÊi otrgnuÊe od ateizma, odjednom takooπtro jurnuti na Daleki Istok, zato πto ovde kod nas,takoreÊi pod nogama, a takoe i nad glavama, postoji ta-kav svet, takvo duboko shvataqe Ëoveka, u kojem postojesve te dubine koje raduju naπu duπu kada se upoznajemosa svetom istoËne mudrosti, ali postoji i neπto o Ëemuje Istok hiwadama godina maπtao da Ëuje, a πto se prviput Ëulo na obalama Jordana...

- OËe Andreje, mi smo razgovarali o liteOËe Andreje, mi smo razgovarali o lite--raturi, u kojoj se priliËno primitivno izlaæeraturi, u kojoj se priliËno primitivno izlaæeshvataqe Apokalipse i deπavaqa vezana za krajshvataqe Apokalipse i deπavaqa vezana za krajsveta. Da li biste mogli da navedete neke kqigesveta. Da li biste mogli da navedete neke kqigekoje, po vaπem miπwequ, treba proËitati?koje, po vaπem miπwequ, treba proËitati?

- ©to se tiËe Otkroveqa, treba upamtiti da jeto jedinstvena kqiga, koja se ne Ëita na bogosluæeqima,πto znaËi da nema bezuslovno autorizovanih tumaËeqa.Ali meni se Ëini da je, ulazeÊi u tu tematiku, korisnoupoznati se sa priËama Luisa - “Posledqa bitka” izqegovog ciklusa ”Hronike Narnije” i “Raskid braka”.Zatim »estertonov roman “Kugla i Krst”, plus antiuto-pijska klasika (Orvel, Zamjatin). U narednoj etapi to bimogla biti “Tri razgovora” Vladimira Solovjeva, ukwu-ËujuÊi tu priËu o antihristu. Iz savremene literature,naroËito iz pravoslavne, ja bih toplo preporuËio ocaSerafima Rouza “Pravoslavwe i religija buduÊ-nosti”…

- OËe Andreje, nekako je uæasno teπkoOËe Andreje, nekako je uæasno teπkorazmiπwati o kraju svetarazmiπwati o kraju sveta...

- A zaπto vas toliko plaπi to saznaqe o kraju?Pa kraj - thelos na grËkom, “ciw” - ima znaËeqe ne samokraja, veÊ i neke zavrπenosti, ispuqenosti, postizaqenekog ciwa. Zato, ako nastane istorijski kraj, to znaËida u istoriji postoji i smisao. Eto, ako u qoj ne bi pos-tojao kraj, ona bi se shvatala, po reËima Dostojevskog,kao “avolov vodviw”: neko beskonaËno stremweqe kojenikuda ne vodi. Poπto HriπÊanstvo utvruje kraj isto-rije, ono spasava ideju istorije, utvrujuÊi postojaqesmisla u qoj. Zato, kada govorimo o kraju sveta, pretpo-stavwamo pozitivnost istorije. To nije istorijski nihi-lizam...

Naravno, ja predobro shvatam da u hriπÊanskojfilosofiji istorije, kao uopπte u hriπÊanskom shva-

taqu Ëoveka, postoji veoma mnogo svetlih taËaka, ali inekih protivureËnih i nejasnih... DelimiËno, uHriπÊanstvu do kraja nije jasno postoji li u istorijiprogres ili regres. HriπÊanin ima pravo da razmiπwai ovako i onako. Ali o HriπÊanstvu je moguÊe reÊineπto πto je jednom »erËil rekao o demokratiji: “Demo-kratija je uæasna stvar, ali je sve ostalo - gore”.HriπÊanstvo je, s taËke glediπta filozofije - stvar,moæe biti, ne uvek pravolinijska, ne potpuno logiËna,moæda ne potpuno ubedwiva, ali je sve ostalo gore, sveostalo je neËoveËnije.

- Da, ali u svojoj kqizi o antihristu vi piDa, ali u svojoj kqizi o antihristu vi pi --πete: “HriπÊanstvo je ubeeno u svoj istorijskiπete: “HriπÊanstvo je ubeeno u svoj istorijskiporaz”. ©ta nam ostaje da kaæemo onima kojiporaz”. ©ta nam ostaje da kaæemo onima kojisumqaju, sa Ëime priÊi Ëitaocima?sumqaju, sa Ëime priÊi Ëitaocima?

- S pitaqem: a πta Ëovek æeli da dobije? ©tase bojao da izgubi, a πta je maπtao da dobije? Ako Ëovekpostavi za svoj ciw da dobije zemawsku vlast i zemaw-ska zadovowstva, onda Êe, povezavπi se sa Pravo-slavnom Crkvom, on, naravno, izgubiti sve. A ako ËovekhoÊe da ugodi svojoj duπi, tada znamo πta je Jevanewekaæe: gore je Ëoveku ako ceo svet zadobije, a naudi svojojduπi. A zaπtiti duπu je jedino moguÊe sasvim je nasi-tivπi VeËnoπÊu, punoÊom Bivstvovaqa, punoÊom Smi-sla, punoÊom Radosti. I to je moguÊe, ja sam duboko ube-en, jedino u Pravoslavwu. Zato mi Ëesto govorimo: na-ma je sve loπe, nama je mnogo loπe. (Mislim, svakipravoslavni Ëovek Êe reÊi zajedno sa Visockim: “Ne, uCrkvi nije sve tako”). Veoma je teπko, veoma je bolno bi-ti pravoslavan, zato πto kada zovemo u Pravoslavwe,mi zovemo ne na beskonaËni banket, ne na piknik naivici civilizacije. Mi zovemo na boj. Ponekad u tom bo-ju buntuje tvoj sopstveni koq, ponekad napade nezaustavwaπ. No najtuænije je to πto neke strele leteiza lea, i pozadi, gde oËekujeπ podrπku, najednom ose-Êaπ pustoπ... Situacija je na osnovu preaπqeg odre-ena: s Hristom Êe duπi biti teπko, ali bez Qega dokrajnosti oËajno.

- ZnaËi nebo postaje sve dawe, ali qemuZnaËi nebo postaje sve dawe, ali qemutreba i dawe stremiti?treba i dawe stremiti?

- Naravno. Ili, znate, Ëak ne sasvim tako. Nebouvek postaje bliæe, zato πto nebo ima jednu æewu - dase kao kiπa izlije na zemwu. Ali wudi neprekidno otva-raju svoje kiπobrane i qima paraju nebo. Zaπto se ondaæalimo na nebo? Zatvori svoj kiπobran.

razgovorao Vladimir Legojdaprevod: R. Ma.

38

preuzeto sa sajta: www.fomacenter.ru

39

“Darovi koje posedujemo su razliËiti, ali svioni imaju jedan zajedniËki izvor - Duha Svetoga. Sva-kome se daruje projava Duha na korist: po reËima apo-stola Pavla, jednome se kroz Duha daje reË mudrosti,drugome reË znaqa, nekome vera, nekome darovi isce-wivaqa, nekome Ëiqeqe Ëudesa, proroπtvo ili razli-kovaqe duhova, razliËiti jezici ili tumaËeqe jezika...Ali darovi Duha ne daju se radi samog Ëoveka kao poje-dinca, i oni ne predstavwaju qegovu liËnu svojinu. Sva-ki dar dobijamo radi sluæeqa Crkvi. Sveti JefremSirijski uËi da, premda svako od nas poseduje blagodatrazliËitih darova, ipak nam se svi oni daju kako bismoih tvoraËki umnoæili u Crkvi. Dakle, duπevne sile irazliËite sposobnosti kojima raspolaæemo date su namkako bismo ih nesebiËno stavili u sluæbu Crkvi”.

Ovako uËi, razvijajuÊi misao Apostola Pavla,Sveti Ilarion Trojicki, episkop verejski i talentovaniprofesor Novog Zaveta na Moskovskoj duhovnoj aka-demiji, koji je za Hrista Gospoda muËeniËki postradao udoba krvavog bowπeviËkog prevrata. Poziv na blago-datno umnoæeqe darova u sluæbi Bogu i bliæqempastiri i uËitewi Crkve Hristove vekovima upuÊuju wu-dima svih zvaqa, uzrasta i zanimaqa, od kraja do krajazemwe. Ali koliko je onih koji su zaista osetili potrebuda delo svoje prinesu na dar Bogu, da ga ukqiæe za veË-nost? Koliko je stvaralaca koji su odluËno odbacili su-jetu i gordost, prezreli bogatstvo, Ëast, slavu i bezostatka prineli plodove umnoæeqa svojih darova Daro-davcu svih dobara? Danas, na poËetku novog milenijuma,svedoci smo nebivale degradacije kqiæevnosti, umet-nosti, nauke, qihovog potpunog otueqa od HristovihbogoËoveËanskih ideala, qihovog umu nepojmwivog uni-æeqa i beznadnog utapaqa u beslovesnost. Ali utolikoblistavijom svetloπÊu hriπÊanima naπeg doba sjajeprimeri stvaralaca koji su se u æivotu i radu uprav-wali prema poruci Crkve Hristove: “Sami sebe, i jedandrugoga, i sav æivot svoj Hristu Bogu predajmo!” Usazveæu takvih pravednika, koji su sve svoje duπevne i

umne sposobnosti nesebiËno prineli na ærtveniknadnebeske wubavi Gospodqe, ime Nikolaja Vasiwe-viËa Gogowa (1809-1852) jedno je od najsvetozarnijihsvetila.

Autora “Tarasa Buwbe”, “Revizora”, “©iqe-la” i “Mrtvih duπa” svojatali su mnogi. Sledbenicirealizma u ruskoj kqiæevnosti nazivali su ga rodo-naËalnikom svoga kqiæevnog pravca, sa ponosom isti-ËuÊi da su svi oni “izaπli iz Gogowevog ©iqela”. Naj-veÊa imena ruske avangarde s poËetka XX veka takoe suse pozivala na qegovu poetiku fantastiËnog, smatra-juÊi da je on prokrËio put qihovim kqiæevnimstremweqima. »italaËka publika u qemu je videla presvega izvanrednog satiriËara, komiËara i vrhunskogpripovedaËa. Ali retko je ko bio dorastao da u qemuprepozna istinskog hriπÊanskog stvaraoca; retko ko jepoznavao drugog i drugaËijeg Gogowa - asketu i usrdnogmolitvenika, nastavwaËa svetootaËkih tradicija u rus-koj umetnosti, hriπÊanskog mislioca i publicistu. Go-gow jeste bio kqiæevnik, ali sa jednim posebnim, jasnoosmiπwenim duhovnim darom i prizvaqem, umetniksposoban da se uzdigne iznad literarnog stvaralaπtvau uskom smislu te reËi, da se ne zaustavi na qemu kao nazemawskom blagu, nego da odvaæno krene ka nepro-padwivoj, nebeskoj riznici koja se daruje onima πto ta-lant svoj bez ostatka prinesu Hristu Gospodu. IakopiπËevo tragaqe za Hristom nije proπlo bez izvesnihlutaqa i padova, qegovo samopoærtvovano sluæeqeOnome Koji je jedini “Put, Istina i ÆivotPut, Istina i Æivot” (Jn. 14, 6)ostavilo je snaænog traga na ruskoj kqiæevnosti,pripravivπi put velikom Dostojevskom i unevπi u quneprolazna naËela pravdowubivosti, Ëovekowubivostii bogowubivosti, zbog Ëega ju je Tomas Man svojevremenoi nazvao “najËoveËnijom kqiæevnoπÊu u svetu”.

Meu Gogowevim beleπkama nalazimo i ovakvumisao: “Kakva je korist lai od jarbola, krmanoπa, mor-nara, jedara, sidra, ako nema vetra? I kakva je koristËoveku od krasnoreËivosti, oπtroumnosti, znaqa, kul-

Dr Ksenija KonËareviÊ

“PRISTUPIO SAM ONOME U KOME JE IZVOR ÆIVOTA”

Obrazac savrπenog ideqa za HristomObrazac savrπenog ideqa za Hristomu stvaralaËkom podvigu Nikolaja Gogowau stvaralaËkom podvigu Nikolaja Gogowa

40

ture, pameti, ako u duπi qegovoj nema Duha Svetoga?”Nema sumqe, ova nas piπËeva spoznaja umnogome pod-seÊa na poznato otkriveqe Svetog Serafima Sarovskogo sticaqu Duha Svetoga kao o ciwu naπega æivota.Nikolaj VasiweviË bio je svestan da ne samo sticaqeDuha, nego ni istinsko poznaqe smisla æivota nijemoguÊno bez dugotrajnog i mukotrpnog rada na sebi, bezponiraqa u dubine svoga biÊa. “Mene je privlaËilo sveu Ëemu je nalazilo odraz poznaqe wudskih duπa - odispovesti obiËnih wudi iz sveta do iskustava ana-horeta i pustiqaka - i na tome putu, ni sam ne znajuÊikako, doπao sam do Hrista. Uvideo sam da je u QemukwuË poznaqa duπe Ëovekove, da joπ niko od duπe-znalaca nije ushodio na onu visinu duπevnog poznaqa nakojoj se nalazio On. Do ovog zakwuËka doπao sam i ana-lizom svoje vlastite duπe...” Sam spisatewski dar on jeshvatao kao veliki blagoslov Boæiji, ali i izuzetnuodgovornost. Zato nije Ëudno to πto je u priËi “Por-tret” u usta glavnog junaka, ikonopisca, stavio ovakvereËi kao pouku upuÊenu qegovom uËeniku: “Spasavaj Ëis-totu duπe svoje! Onaj ko je primio talant od Boga morabiti duπom Ëistiji od svih. Jer drugim wudima mnogotoga Êe biti oproπteno, ali qemu se neÊe oprostiti”.Nije li ovo neposredan odziv na poruku JevanewaHristovog: “Svakome kome je mnogo dano, mnogo ÊeSvakome kome je mnogo dano, mnogo Êese traæiti od qega; a kome je povereno mnogo, odse traæiti od qega; a kome je povereno mnogo, odqega Êe se viπe iskatiqega Êe se viπe iskati” (Lk. 12, 48)?

Religioznost se u piπËevoj liËnosti ukorenilaod detiqstva, u Ëemu je presudna uloga pripadala qego-voj majci Mariji Ivanovnoj. Veoma rano buduÊi umetnikosetio je bogopromisaonu upravwenost svoga æivotnogputa i sve uzdaqe svoje poloæio je na Boga. Joπ kaoËetrnaestogodiπqi deËak, posle oËeve smrti, zapisaoje: “Ovaj udarac podneo sam sa Ëvrstinom istinskoghriπÊanina. Blagosiwam te, sveta vero pravoslavna!Jedino u tebi nalazim izvor utehe, jedino ti mi poma-æeπ da prevaziem svoj bol. Pribegnite svi Svemo-guÊem, kao πto sam Mu ja pribegao!” Joπ dok se πkolo-vao, poËeo je da se zanima za bogoslovwe, da prouËavadela Svetih Otaca. Neko vreme, doduπe, dopuπtao je se-bi mladalaËke buntovne “ispade” i hirove - da se neprekrsti u hramu, da kaæe poneku ruænu ili podsme-πwivu reË o sveπtenicima, ali sa sazrevaqem toga jenestalo. Qegov hriπÊanski ideal uobliËiÊe se kasnije,u Ëetvrtoj deceniji æivota. Neposredan povod za dubokii odluËni preokret u qegovoj duπi nastupiÊe posle te-πke bolesti koju je preleæao u leto 1840. godine. Od to-ga doba on Êe se u potpunosti posvetiti bogoiskatew-stvu i radu na svojoj duπi, πto se neposredno refle-ktovalo i na qegovo stvaralaπtvo. Dok je u prvoj polo-

vini svoga æivota nastojao da privede wude Bogu uka-zivaqem na qihove nedostatke i na negativne pojave udruπtvu, od ovog preokreta Gogow Êe sve svoje snageupraviti na vlastito duhovno usavrπavaqe, delatnopokajaqe i preumweqe. “Nai pre svega kwuË za vlasti-tu duπu, pa Êeπ tim kwuËem moÊi otvoriti svaËiju du-πu”, - zapisao je Nikolaj VasiweviË u jednom pismu.Veliki pisac doπao je do saznaqa da se zlo u svetu nemoæe pobediti bilo kakvim spowaπqim delovaqem, pani snagom kqiæevne reËi, ako ono nije praÊeno unutar-qim oËiπÊeqem i ohristovweqem. Stoga je kao svoj,ali i osnovni zadatak svakog istinskog umetnika on vi-deo bezrezervno privolevaqe Crkvi Hristovoj i dubokousvajaqe istina svete pravoslavne vere.

SaËuvano je dosta svedoËanstava o Gogowevomduhovnom æivotu tih godina. Jedan prijatew koji ga jeupoznao za vreme boravka u Rimu zapisao je: “VeÊ tadaGogow mi se Ëinio izuzetno poboænim. Jednom prilikomsvi Rusi doπli su na svenoÊnu sluæbu u ruski hram. Vi-deo sam da je doπao i Gogow, ali posle izvesnog vre-mena izgubio sam ga iz vida, tako da sam pomislio da jemoæda ranije napustio sluæbu. Neπto pre zavrπetkabdenija izaπao sam u pronaos, poπto je na mestu gde samranije stajao veÊ bilo zaguπwivo, i tamo sam, u polu-mraku, primetio Gogowa: kleËao je u jednom uglu, obo-rene glave. Dok su se Ëitale neke molitve, on je usrdnometanisao...” Iz tih godina datira i qegovo iskrenopriznaqe prijatewu N. D. Belozerskom: “»ini mi se dami viπe leæi manastir nego æivweqe u svetu”. Drugomprijatewu, N. M. Jazikovu, pisac ispoveda: “Potrebnami je osama, apsolutna osama. Nisam roen za trzavicekoje nameÊe svakodnevni æivot. Svakog dana i svakogËasa sve jasnije oseÊam da nema uzviπenijeg udela nasvetu od zvaqa kaluerskog”.

Probuena duπa nije se mogla nasititi reËiBoæije i mudrosti Otaca Crkve. Pisac koji je uπao u samvrh svetske kqiæevnosti svoju lektiru sveo je na SvetoPismo i svetootaËke spise. SaËuvane su beleænice u ko-je je on unosio izvode iz proËitanih dela, svoje analizei komentare na teme kao πto su: Izloæeqe vere; Ocrkvenim predaqima; O poπtovaqu sveπtenika; Oliturgiji; O istinskom pokajaqu; O hriπÊanskim vrli-nama; O prisustvu Duha Svetoga meu nama; O wubaviprema bliæqem... A ispise je unosio iz dela Sv. Ata-nasija Velikog, Sv. Jovana Zlatousta, Sv. Vasilija Veli-kog, Sv. Grigorija Niskog, Sv. Prokla Konstantinopow-skog, Sv. Teodora Ankirskog, Sv. Jovana Damaskina, Sv.Kirila Aleksandrijskog, Sv. Filareta Moskovskog, Sv.Dimitrija Rostovskog, Sv. Tihona Zadonskog... “Lestvi-ca” Sv. Jovana LestviËnika bila mu je najomiwenije

41

πtivo, a najdraæa molitva - “Gospode, daj mi suze umi-weqa i seÊaqe na smrt” (sedma molitva Sv. JovanaZlatousta pred odlazak na poËinak). Molitve je uznosioi svojim reËima, pri Ëemu je neke od qih i zabeleæio:one su nesumqivo svedoËanstvo qegove tople wubavi,duboke vere, iskrene nade i svecele ukoreqenosti uTrosunËanom Gospodu.

Godine 1845. Gogow ponovo pada u postewu. Pos-le muËne i teπke bolesti qegova reπenost da se upotpunosti privoli Gospodu sve je izrazitija. O tomeperiodu u qegovoj prepisci nalazimo i ovakvo svedo-Ëanstvo: “Æiveo sam u unutraπqosti svoga biÊa, vla-dao se kao da sam u manastiru, nisam propustio skoronijednu sluæbu u naπoj crkvi...” Duhovni napori naπlisu odraza i na qegovom fiziËkom liku. “Gogow je osta-rio, ali je stekao jednu posebnu vrstu lepote, koja se nebi mogla drugaËije okarakterisati nego kao lepotamisleÊeg Ëoveka”, - svedoËi P. V. Aqenkov. “Lice mu jepobledelo, uvelo; dubok, naporan rad misli ostavio jena qemu peËat umora i iscrpwenosti, ali izraz qegovoglica, u celini posmatrano, uËinio mi se svetlijim i spo-kojnijim nego ranije. To je bilo lice filosofa”. Kaodevstvenik, nesputan braËnim i srodniËkim obavezama,mogao je da se u potpunosti preda duhovnom delaqu, us-hodeÊi sve viπe i viπe u svom asketskom usavrπavaqu.Iskusio je i siromaπtvo, koje je doæiveo kao svojevrsnupripremu i probu za polagaqe zaveta nesticaqa. “Siro-maπtvo je veliko blaæenstvo, koga svet joπ uvek nijesvestan. Ali onaj koga je Bog udostojio da okusi slastqegovu, onaj ko je zavoleo svoju prosjaËku torbu, neÊe jeprodati ni za kakva blaga ovdaπqeg sveta...” Pisac-asketa poËiqe da ozbiwno razmiπwa o odlasku u mana-stir. “Nema zvaqa uzviπenijeg od monaπkog, i daj Boæeda se udostojim da ponesem monaπku rizu - veÊ i sama po-misao na qu ispuqava radoπÊu srce moje”, - piπe ongrofu A. P. Tolstoju. “Ipak”, - ispoveda se pisac, - “bezpriziva Boæijeg to se ne moæe uËiniti. Da bi Ëovek ste-kao pravo da se udawi od sveta, mora se dostojno od qe-ga oprostiti. Onima koji odlaze u manastir obiËno sesavetuje da prethodno razdaju svoj imetak siromasima. Aπta da je razdam? Moj imetak nije u novcu. Bog mi jepomogao da steknem izvesno intelektualno i duπevnodobro i podario mi neke sposobnosti koje su na korist ipotrebu drugim wudima. To je ono dobro koje sam duæanrazdati drugima, onima koji ga nemaju, da bih se zatimmirno mogao udawiti u manastir...”

Mnogi Gogowevi poznanici i prijatewi sma-trali su da je on imao istinsko monaπko prizvaqe. Ta-ko, na vest o piπËevoj smrti 1852. godine V. A. Æukovskisa bolom je zapisao: “Siguran sam da bi Gogow, samo da

nije bio zapoËeo Mrtve duπe, Ëije mu je privoeqe kra-ju optereÊivalo savest, premda mu rad na rukopisu nijeiπao od ruke, odavno bio monah, i siguran sam da bi na-πao savrπeni mir da se obreo u sredini u kojoj bi duπaqegova disala lako i slobodno...” Veliki optinski sta-rac Varsonufije (Plihankov) kazivao je svojim duhovnimËedima da se Gogow jednom svom bliskom prijatewupoverio: “Ah, kako sam mnogo izgubio, kako sam uæasnomnogo izgubio πto nisam stupio u manastir!” Razlogodustajaqa od kretaqa monaπkim putem najverovatnijeje leæao u ambivalentnosti qegovih motiva, odnosno uËiqenici da je u qemu postojao dubok konflikt izmeuduhovnih i literarnih stremweqa. Ipak, odluka daostane u svetu bila je propraÊena piπËevim unutarqimpomonaπeqem, koje veÊina savremenika, naæalost, nijerazumela. Dela koja je objavwivao u posledqem raz-dobwu svoga æivota kqiæevna kritika doËekivala je saodbojnoπÊu, ne bez ironije i pakosti, u Ëemu je predqa-Ëio tada neprikosnoveni literarni arbitar VisarionGrigorjeviË Bjelinski. Po ko zna koji put ispunile su sereËi Svetog apostola Pavla: “Tjelesni Ëovjek ne priTjelesni Ëovjek ne pri--ma πto je od Duha Boæijega, jer mu je ludost, i nema πto je od Duha Boæijega, jer mu je ludost, i nemoæe da razumije, jer se to ispituje duhovnomoæe da razumije, jer se to ispituje duhovno” (1.Kor. 2, 14).

Svoj duboko hriπÊanski pogled na umetnost Go-gow Êe formulisati na viπe mesta. Tako, u kqizi “Iza-brana mesta iz prepiske sa prijatewima” qeno nazna-Ëeqe pisac vidi u tome da ona sluæi kao “nevidwivastepenica prema hriπÊanstvu”, jer danaπqi Ëovek “ne-ma snage za neposredan susret sa Hristom”. Po Gogo-wevom miπwequ, kqiæevnost ima istu ulogu kao i deladuhovnih pisaca - da prosvetwuje duπu, da je uzvodi kasavrπenstvu. Pisac-asketa iskreno je verovao u snagureËi, u moguÊnost da se reËju Ëovek proæme i preobrazi.I πto je qegov odnos prema umetnosti bio uzviπeniji,to je veÊe zahteve postavwao pred sebe kao pisca komeje poveren veliki dar Boæiji - reË.

PodseÊajuÊi na jevanewsku pouku da Êe “zazasvaku praznu reË koju reku wudi dati odgovor usvaku praznu reË koju reku wudi dati odgovor udan Sudadan Suda” (Mt. 12, 36), Nikolaj VasiweviË ustao je pro-tiv praznoslovweqa i bilo kakve zloupotrebe reËi ukqiæevnosti. “Odnos prema reËi mora biti poπten. TareË je najuzviπeniji dar Boæiji wudima! Veoma je opa-sno ako se pisac lakomisleno igra reËima. Neka nijednatrula reË ne izae iz usta vaπih!” - navodi on u veÊpomenutoj kqizi. A u pismu V. A. Æukovskom on ovakosagledava osnovne preduslove za bavweqe kqiæevnimradom: “»istija od gorskog snega i svetlija od nebesamora biti duπa moja, kako bih zadobio snagu i otpoËeopodvige na velikom popriπtu (kqiæevnog stvara-

42

laπtva)”.UËeqe Crkve predstavwalo je za velikog pisca

krajeugaoni kamen izgradqe ruske nacionalne kulture.Staqe duhova u tadaπqem ruskom druπtvu, osobito uqegovim viπim slojevima, koji su se sve viπe prikla-qali verskom indiferentizmu i relativizmu, u qemu jeizazivalo veliki bol. “Imamo bescenu riznicu, ali nesamo πto se ne trudimo da postanemo toga svesni, negose Ëak ni ne seÊamo gde smo je ostavili. To je kao dadomaÊina zamole da pokaæe najlepπu stvar koju ima ukuÊi, a on ni ne zna gde se ta stvar nalazi. Mi ne marimoza Crkvu, koja se, kao celomudrena devojka, saËuvala joπod apostolskog doba u svojoj prvobitnoj Ëistoti i nepo-roËnosti; ne marimo za Crkvu, koja kao da je siπla s ne-ba, sa svojim dogmatima izuzetne dubine i predivnimobredima, nas radi, i koja jedina ima moÊ da otkloni svenedoumice i odgovori na sva pitaqa naπa...Tu i takvuCrkvu, koja postoji nas radi, joπ uvek nismo uveli u æi-vot svoj!” Zadatak svakog verujuÊeg Ëoveka, a pogotovointelektualca, jeste da æivweqem svojim posvedoËavaistinu Crkve: “Æivweqem svojim moramo zaπtititinaπu Crkvu, koja je sva - æivot; miomirom duπa naπihvawa nam objavwivati qenu istinu... PropovednikCrkve od Istoka duæan je da tako istupa pred narodomda veÊ od qegovog smirenog izgleda i tihog glasa kojiizlazi iz dubine duπe, oæivwujuÊi one kojima seobraÊa, sve poËne da se pokreÊe joπ pre nego πto onizloæi povodom kakvog dela je doπao, tako da mu sviuglas uzvrate: “ReËi nisu potrebne - i bez qih mi Ëujemosvetu istinu tvoje Crkve!”

Ostatak æivota Gogow je proveo u svakoj pobo-ænosti i Ëistoti, neumorno radeÊi, ali i nadahqujuÊise bogosluæeqima Crkve, susretima sa monasima, pose-Êivaqem svetih mesta. Nekoliko puta boravio je uznamenitom Optinskom manastiru, za koji je zapisao:“Mislim da ni na samoj Svetoj Gori nije lepπe! Ovde jeblagodat opipwivo prisutna. Nigde nisam video takvemonahe. Ëinilo mi se da sa svakim od qih razgovara sveπto je nebesko”. Molitve optinskih staraca davale sumu snagu da istraje na svom trnovitom putu sluæeqaistini. “Moj put je teæak, i posao kojim se bavim je takavda se pero moje ne moæe pokrenuti bez oËigledne,

neskrivene pomoÊi Boæije u svakome trenu i svakoga Ëa-sa. Moje snage ne samo πto su niπtavne, nego qih ni ne-ma bez viπqeg oæivotvoreqa. Molite se za mene, Hri-sta radi”, - poruËuje pisac optinskom jeromonahu Fila-retu. “Pokaæite ovo pisamce ocu igumanu i zamolite gada uznese molitve svoje za mene greπnog, kako bi me Gos-pod udostojio da obznaqujem wudima slavu imena Qe-govog, iako sam greπniji i nedostojniji od svih”. Mnogoputa poklonio se i moπtima Prepodobnog Sergija u Lav-ri Svete Trojice, a Ëetiri godine pred smrt Gospod muje podario blagodat da ode u Svetu Zemwu, pokloni seæivonosnom Grobu Gospodqem i na qemu primi svetopriËeπÊe na poputninu u æivot veËni.

Iza sebe je, pored pripovedaka i romana koji suuπli u zlatni fond svetske kqiæevnosti, Nikolaj Go-gow ostavio i obimnu duhovnu prozu, u kojoj je uspeo dasavremenicima i potomcima prenese dragocena isku-stva liturgijskog i podviæniËkog æivota PravoslavneCrkve. “PoËetak, koren i temew svega jeste wubav pre-ma Bogu. Ali nama je taj poËetak na kraju, i mi sve πtopostoji u svetu wubimo veÊma nego Boga. Boga vawawubiti tako da sve drugo, sve πto je mimo Qega, uzi-mamo za sporedno i maqe vaæno, da zakone Qegovedræimo za viπe i vaænije od svih naredbi wudskih,savete Qegove - viπe od sviju saveta wudskih, i da semnogo viπe bojimo da uvredimo Boga nego ma koga od wu-di”, - poruËuje pisac u svom “Pravilu æivweqa za hriπ-Êane u svetu”. “Zemni æivot naπ ne moæe biti nijednogtrena spokojan - to vazda moramo imati na umu. Brige sa-mo sustiæu jedna drugu, danas ovakve, sutra onakve. Usvetu je naπe prizvaqe - vojevaqe, a ne praznovaqe: po-bedu Êemo slaviti na onome svetu. Ovde smo duæni da semuπki, ne malaksavajuÊi duhom, borimo, kako bismodobili viπe nagrada, veÊu slavu na nebesima”. Gogow jena tome krstonosnom, ali pobednom putu prolio mnogosuza i znoja, umnoæivπi i na dobro duπa wudskihupotrebivπi talante koje mu je Gospod podario. Neka biqegovo odvaæno i neumorno svedoËeqe Hrista bilopodstrek svima nama da u naπem svakodnevnom radu istvaralaπtvu ne zaboravwamo Onoga Ko je izvor æi-vota, da bismo od qega i nagradu primili i u ovome ve-ku, i u buduÊem.

43

NA FORUMUpravoslavnog sajta “Biblioteka Sveti Naum” pravoslavnog sajta “Biblioteka Sveti Naum”

((bsn.orbsn.org.yug.yu , naslov: “Dobro doπli, oËe Gavrilo”), naslov: “Dobro doπli, oËe Gavrilo”)

Puno uspeha na qivi Gospodqoj, mnogo duπekorisnih pouka i saveta na forumu. Pozdrav i blagoslov iz manastira Lepavina

o. Gavrilo (17. jul 2003.)

Blagoslovite, oËe, i dobro nam doπli!Svima nam je drago da meu nama imamo i prave iskusne trudbenike na qivi Gospodqoj. Pomjanite i nas

beskorisne sluge Sveviπqega.akon Goran (17. jul 2003.)

Dragi oci, braÊo i sestre,Hvala vam svima koji ste svojim javwaqima obogatili sadræaj ovog, naπeg, zajedniËkog foruma. Hvala Vam

na reËima podrπke i molitvenoj potpori. Ovom prilikom, posebno æelim da se zahvalim na javwaqu dragom nam u Gospodu ocu Gavrilu, Ëiji trud na

qivi Gospodqoj je nesumqivo veÊi i vredniji od naπeg, i da mu poæelim svako dobro od naπeg PastirenaËalnikaHrista, na mnogo, mnogo godina.

Dobro doπli dragi oËe!Oprostite, oprostite, oprostite, i pomjanite sve nas pred PreËistim Obrazom Presvete Bogorodice

Bogomajke Lepavinske.od sviju najmaqi, leq i duπom i telom, od juËe, miloπÊu Boæjom,

akon Æivojin KneæeviÊ (22. jul 2003.)

P.S. Javite nam se ponovo, kad Vam to obaveze dopuste, dragi oËe. Ujedno pozivam i oce sveπtenike da seaktivnije ukwuËe u rad naπeg foruma - svojim odgovorima, savetima i poukama, na slavu Boæiju a na dobro i koristsvih nas.

Pomaæe Bog! Neizmerno bih voleo da imamo priliku da popriËamo sa naπim sveπtenicima, pa makar i na ovaj naËin

kroz diskusije. Znam da je krst koji nose teæak, da imaju puno obaveza, ali bih jako voleo da imamo ËeπÊe prilikeda Ëujemo qihove reËi na ovim diskusijama…

Svako dobro od Gospoda svimaIvan (25. jul 2003.)

Dragi “mrave” ,Drago mi je da si se javio i ukazao mi duhovno povereqe, a joπ draæe da si, kako sam kaæeπ, ostao u SPC

- tako i treba! Svaka grana koja otpada od stabla vene i ne raa ploda... U Crkvi je posluπnost stavwena ispredposta i molitve, a naroËito u manastiru. Pitaqa koja si mi postavio vrlo su odgovorna, pa sam ih poslaonadleænom episkopu na razmatraqe i odgovor, koji sam blagodareÊi ærtvi Qegovog Visokopreosveπtenstva G.Jovana, koji je u oskudici sa vremenom, vrlo brzo dobio. ©awem vam zvaniËni odgovor Mitropolita Jovana i nadamse da sam zadovowio vaπe duhovne potrebe:

44

OËe Gavrilo, Primio sam od Vas dve informacije putem faksa po istoj stvari, o duhovnim razgovorima u kojima ima

nekoliko pitaqa. Sveti Vladika Nikolaj mnoga sliËna pitaqa objavio je u “Misionarskim pismima”, pa za svakogpoboænog hriπÊanina ima prave hriπÊanske literature da nae odgovore na svoja interesovaqa. U naπe vremejavwa se sliËna potreba, ali kod izvesnih ima i pitaqa koja su necelishodna i treba imati malo viπe povereqau svoju Crkvu! Ne bi bilo dobro da padnemo pod teæinu reËi Svetog Evanewa: “Sa kime Êu uporediti rod ovaj?Sa kime Êu uporediti rod ovaj?SliËan je djeci koja sjede po trgovima i dovikuju drugovima svojim govoreÊi: Svirasmo vam, i neSliËan je djeci koja sjede po trgovima i dovikuju drugovima svojim govoreÊi: Svirasmo vam, i neigraste; naricasmo vam, i ne ridasteigraste; naricasmo vam, i ne ridaste” (Mt. 11, 16-17).

Pitaqe jedinstva u Crkvi bilo je od prvorazrednog znaËaja, pa je tako uπlo i u jektenije na bogosluæequ:“Za mir svega sveta, za nepokolebwivost svetih Boæjih Crkava, i sjediqeqe svih, Gospodu se pomolimo”! Kolikoovu jekteniju izgovaramo sa razumevaqem i stvarnim raspoloæeqem o Ëemu ona govori, o jedinstvu svih, ili samoizgovaramo ne mareÊi za qen sadræaj? Kako postiÊi jedinstvo svih? Mogu li nam dati odgovor oni koji sebenazivaju “zilotima”, ili revnitewima za Ëistotu Evanelskog naslea i crkvene tradicije? Sadaπqa jerarhijaima apostolsko prejemstvo i koristi pravo upravwaqa Crkvom, kao πto su to radili u svoje vreme Sveti Oci.Posluπnost je vrlina koja stoji na prvom mestu, ispred posta i molitve!

Ovo su teme za razgovor koji iziskuje viπe vremena, za koje se interesuje vaπ sagovornik “Duhovnihrazgovora”. Ekumenizam neke sablaæqava, pa izlaze iz SPC, najverovatnije tamo gde mogu da nau nekumaterijalnu korist! Otac Justin je napisao divnu kqigu, “Crkva i ekumenizam”. Treba je proËitati i nauËiti onoπto je Pravoslavna vera. Crkva na zemwi je druπtvo nesavrπenih wudi, greπnih wudi i kroz Crkvu se spasavamopokajaqem i priËeπÊem, kao i ostalim Svetim tajnama, koje nas osveÊuju. Spasiteweva beseda o jedinstvu Pastirai stada i molitva Ocu da svi jedno budu u punom jedinstvu, savrπenom kao πto je jedinstvo meu Svetom Trojicom.I druge ovce ima koje æeli da dovede u jedinstvo. Spasitew ostavwa devedeset i devet ovaca i traæi onu jednu,zalutalu.

Pitaqe Pravoslavne finske crkve je nesporno, ukoliko je u jedinstvu sa ostalim Pravoslavnimautokefalnim crkvama.

UËestvovaqe na skupu religijskih lidera sveta u Asiziju za mir u svetu je ustvari svojevrsna konferencijada se doe do meusobnog dogovora da se ne ratuje, da se wudi ne ubijaju, da bude mir meu wudima. Mirotvorcimaje obeÊano da Êe se sinovima Boæjim nazvati.

U Crkvi viπe nemamo vratare, da Ëuvaju vrata hrama da neko od inovernih ne bi prisustvovaobogosluæequ. I druge sluæbe su se tokom vremena izgubile.

Koga zanima kalendarsko pitaqe, kada u naπoj Crkvi nije bilo uopπte reËi o tome? Ko to podgreva i æelipolemike? Na sveËarskim ruËkovima moæemo li nepravoslavne isterati iza trpeze dok se mi molimo pre jela, dabi samo pravoslavni bili prisutni?

Pitaqe zaπto se ne pogruæavamo, veÊ polivamo prilikom krπtavaqa? U UËequ Dvanaestorice apostola- Didahi, ima za to objaπqeqe da ako nema dovowno vode moæe da se krsti i u malo vode! To je u Liturgici, naucio bogosluæequ, svakom aku-bogoslovu poznato. Da li su pravedniji i svetijeg æivota oni koji su se pogruæavaliod onih koji su sa maqe vode krπteni? Znamo smisao pogruæavaqa tri puta! Ko æeli da bude krπten krozpogruæavaqe, sveπtenik Êe to i uËiniti! Imamo i krπteqe u krvi - muËeniπtvo za veru hriπÊansku, gde nema nipogruæavaqa, ni polivaqa, a vrednije je pred Bogom od svega reËenog.

Evo nekoliko mesta iz Svetog pisma koje treba sozercavati: 1. Kor 9, 22; Rim. 14, 1 i 17; Jn. 10, 16; 17, 21;Jn. 3,17, da se spasu svi kroz Qega (Lk. 9, 56); Bog æeli da se svi wudi spasu, Mt. 9, 13. Spasitew je doπao da pozovegreπnike na pokajaqe (Lk. 19, 10), da spase izgubweno (Jn. 3, 15 i 16); Jn. 17, 3 o Hristopoznaqu i Bogopoznaqu.

U oskudici sa vremenom nisam se osvrnuo na detawnija razjaπqeqa navedenih tektova iz Svetog Pisma.Smatram da je i ovoliko dovowno. Svako je duæan da radi na svome spasequ, uporedi priËu o talantima!

ÆeleÊi Vam svako dobro od Gospoda pozdravwamo sa blagoslovom Boæjim, Vaπ+Mitropolit ZagrebaËko-wubwanski Jovan

(27. jul 2003.)

Pomaæe Bog!Ja moram da kaæem da sam oduπevwen πto je Vladika Jovan i πto ste Vi, oËe Gavrilo, naπli vremena da

45

odgovorite na postavwena pitaqa. Hvala vam veliko na vremenu i paæqi koju ste nam ukazali i nadam se da ÊemoËesto imati prilike da Vas Ëujemo. Nadam se i verujem da znate koliko nam znaËe ovakvi kontakti i reËi naπihduhovnih pastira. Ne zamerite i pomenite.

Svako dobro od GospodaIvan (28. jul 2003.)

Dragi oËe Gavrilo,Hvala Vam πto nalazite vremena da nam se javite u okviru foruma i odgovorite na naπa pitaqa. Hvala i

visokopreosveÊenom Mitropolitu Jovanu, koji je isto tako naπao vremena da odgovori na pitaqa brata “mrava”.Mislim da bi ovakvih razgovora trebalo biti πto viπe jer se stiËe utisak, na æalost Ëesto sasvim taËan, oudawenosti pastira od naroda. Narod je tada zbuqen mnogim qihovim postupcima i Ëesto ne zna da li je neπto πtose kaæe istina ili je u pitaqu laæ preko medija. Pogotovo teme poput ekumenizma ili kalendara trebapribliæiti narodu i objasniti, a ne nekako skriveno, tajno govoriti o tome, pa tako da doe do nesporazuma izmeupastira i naroda. Ili moæda pastiri nemaju odgovora?

Pea (28. jul 2003.)

Pomaæe Bog, oËe Gavrilo i bratijo Svetovavedeqska!Blagoslovite.Javwa Vam se brat Pea sa foruma “Biblioteke Sveti Naum”. Drago mi je πto se otac Gavrilo ËeπÊe javwa

na forum. Red je da neπto i neki duhovnik kaæe. Mi svetovqaci moæemo priËati i priËati, ali naπe reËi suniπtavne i pre liËimo na naslikani izvor na zidu koji liËi da teËe vodu æivu, kao πto to reËe sv. vladika Nikolaj.No, ja vam sada ne piπem da bih vas hvalio, znam da oËekujete hvalu od Boga, a ne od Ëoveka. Znam da nemate punoslobodnog vremena, a isto tako verujem da se svaki prekovremeni trud vraÊa Ëoveku stostruko od Boga. »itam takopouke braÊe i sestara na forumu i vidim da mnogi traæe Boga, mnogi pitaju Ëak i banalna pitaqa, nema ko da ihpouËi, kao ovce bez pastira... I stvarno bih i ja, a koliko tek oni æeleli da im neki duhovnik, koliko je u qegovimmoÊima, odgovori na neka osnovna pitaqa. ReË jednoga sveπtenosluæitewa ima veliku teæinu, a pogotovo ako seradi o monahu. Zato bih æeleo da Vas pitam, oËe Gavrilo, da li biste Vi mogli da neπto uËinite po tom pitaqu?Ne zamerite na tome. Znam da bi se i brat Æivojin sloæio da pri novom ureequ foruma bude postavwen ipodforum “Vaπa pitaqa duhovniku” ili sl. Naravno, tu bi se vremenom ukwuËili i drugi sveπtenici. To je onoosnovno πto sam hteo da Vas pitam.

Nadam se da ste na pravi naËin shvatili moje pitaqe, na radost svih Ëlanova Duhovnog foruma BibliotekeSveti Naum.

brat Predrag, Vawevo (15. novembar 2003.)

Povodom teksta “Plodovi virtuelne pustiqe” Povodom teksta “Plodovi virtuelne pustiqe” Poπto sam naπao vrlo koristan tekst na temu koriπÊeqa Interneta, a u svrhu duhovnog prosveÊivaqa,

æelim da ga uËinim dostupnim za posetioce naπeg foruma. Ovaj tekst je vrlo koristan za virtuelne medije. Ne znam koliko su naπi posetioci zainteresovani za ruske

pravoslavne sajtove, koji koriste Internet u svrhu misionareqa i upoznavaqa Ëoveka sa Pravoslavwem ibogoslovwem, kao i uËestvovaqe na raznim konferencijama. U danaπqe vreme moramo biti obazrivi zbogpostojaqa raskola i raznih grupacija, a takoe i svetovnih wudi koji imaju svoje veb-stranice, πto nekad moæe dakoristi, a ponekad da unese i smutqu. NaËinu uËestvovaqa na Internet-konferencijama treba pristupiti veomaozbiwno. U Rusiji su prisutna i Internet radio-predavaqa kao “Radio Radoqeæ” i “Radio astrahansko-enotajevske eparhije” (www.astrakhan-ortodox.astranet.ru), sa moguÊnostima direktnog emitovaqa radioprograma. U Ruskoj Crkvi Ëak postoje i episkopi kojima se direktno na sajtu moæe obratiti sa pitaqimapravoslavne vere. Episkop je uvek spreman da rado odgovori na sva pitaqa.

MoguÊnosti naπe Crkve za angaæovaqe u ovakvom naËinu informisaqa su znatno maqe nego moguÊnostiRuske pravoslavne crkve.

Naπ najposeÊeniji pravoslavni sajt je “Biblioteka Sveti Naum”, πto se moæe oceniti po dnevnojposeÊenosti zabeleæenoj preko registarskog broja (od pokretaqa sajta do danas registrovano je preko 100.000

46

posetilaca), ali opet u zavisnosti od teme: ukoliko je kvalitet teme bowi, interesovaqe je veÊe. Na drugom mestu je sajt “Svetosavwe”, Ëiji su urednici prota Wuba MiloπeviÊ i prota Srba MiletiÊ, koji

vrlo kvalitetno ureuju sajt sa bogatom bibliotekom i velikim brojem tema.Pojedine crkvene opπtine u dijaspori i zemwi su stavile i registrovale svoje sajtove, ali su oni maqe

aktivni i koncentrisani samo na informativni rad. Moæemo da navedemo i zvaniËni sajt SPC, koji se uglavnom svodi na zvaniËna obaveπteqa SPC i vaænije

vesti, a ne ukwuËuje, barem za sada, razne druge aspekte iz crkvenog æivota, koji se tiËu problema vernika,opasnosti od raznih sekti i drugih grupacija i drugo, πto bi takoe trebalo da se nau na istom. Takoe bi trebaloomoguÊiti kontakt putem foruma na kojem bi se diskutovalo o raznim pitaqima vere, a koji bi ureivali i davaliodgovore bogoslovski obrazovana lica, postavwena od Svetog Sinoda.

DeËanci su svojevremeno bili aktivni, ali se trenutno bave tematikom u okruæequ u kome se nalaze. Manastir Studenica ima postavwen sajt, ali nedostaje inicijativa za aktiviraqe mladih wudi, a na

korist i spaseqe πto veÊeg broja wudskih duπa.Crnogorska mitropolija je takoe svojevremeno bila veoma angaæovana, ali se na qenom sajtu trenutno

mogu naÊi samo vesti. Naπ Mitropolit zagrebaËko-wubwanski Jovan je indirektno uËestvovao na forumu, πto je bilo na korist

svim posetiocima sajta. Za razliku od toga, ima i svetovnih sajtova sa pravoslavnim temama, ali se na qima ne mogu dobiti

ozbiwniji odgovori, jer uËesnici qihovih foruma nemaju pravo znaqe, ali bi uz prisustvo nekoga sa bogoslovskimznaqem ceo tok razgovora na sajtu bio usmeren na pravu stranu.

ZnaËi, postoje wudi koje treba angaæovati da bi se misionarilo u virtuelnom prostoru, ako ne moæe ufiziËkom, i to se odnosi kako na monahe koji su stekli struËna bogoslovska znaqa, tako i na mirjane koji poznajustrani jezik.

o. Gavrilo (15. april 2004.)

Plodovi virtuelne pustiqePlodovi virtuelne pustiqe

“Mi smo zaboravili da razgovaramo”, rekla je u proπlom veku glavna glumica filma “Moskva suzama neveruje”, glumeÊi Liju Ahedæakovu. Ali, moæda traæeÊi izlaz iz znane samoÊe u zgradama sa mnogo stanova, gde neznaπ Ëak ni ime suseda, samoÊe u masi koja stalno negde æuri, samoÊe usred zajedniËke groznice radnika ukancelariji, mi smo nauËili da razgovaramo na drugi naËin? Joπ juËe, ako je trebalo neπto uraditi - naprimer,znati najefikasniji naËin kiseweqa kupusa ili prosto popriËati o “æivotu” - mi smo se obraÊali onima s kojimasmo æiveli i radili, Ëak i ako ti naπi bliæqi niπta nisu shvatali ni o belim glavicama (kupusa) ni o tajnamatvoje duπe.

Od tada, kako je u naπ æivot uπao Internet, situacija se u korenu izmenila. Sada, æeleÊi da dobijemokoristan recept, mi svoju nadu polaæemo na pretraæivaqe Interneta, i on nam daje odgovore na sajtovima - okisewequ kupusa, kao i chat, gde se satima moæe praznosloviti. Uostalom, u oba sluËaja - i kada se mi sopstvenimnogama peqemo stepenicama u stan suseda, i kada “klikÊemo miπem” piπuÊi elektronsko pismo, ostaje i dawepitaqe πta je za nas vaænije: dobiti ovu ili onu informaciju, ili stupiti u kontakt sa nekim Ëovekom.

Æiva wudska duπa traæi sastradaqe i wubav. Ona traæi Boga. I kada Ëovek to shvati, on poËiqe da segubi u tragaqu za informacijama i saradnicima. U realnom svetu, æeleÊi da naemo odgovore o svome Tvorcu,moæemo preÊi prag Crkve i razgovarati sa vernicima i sa sveπtenikom. Ali kako je teæak taj korak za svakoga odnas! Nepoznati svet Crkve uliva strah: uradiÊu odjednom neπto nepravilno? Na mene Êe odjednom vikati, ismevaÊeme, goniti?

I zato neko pokuπava da uËini svoje prve korake na putu ka veri u “virtuelnom svetu”, to jest na Internetu,gde na Ëoveka ne deluju utvreni stereotipi. SeÊajuÊi se naËina mog ocrkovweqa, kao i ulaska mnogih prijatewa ipoznanika u crkveni æivot, mogu da primetim da smo svi mi preæiveli period liËnog “Starog Zaveta”, kada ReËza nas joπ nije postala plot. To jest, mi smo poverovali u Boga, Ëitali duhovnu literaturu, pokuπali da se molimo,

47

ali joπ nismo bili spremni da uËestvujemo u Tajnama Crkve. Ali potreba za jednomiπwenicima, u takvom kruguopπteqa gde bi postojala moguÊnost razmatraqa duhovnih pitaqa koja te zanimaju, u tom je periodu posebnokritiËna. U toj etapi duhovnog æivota neko je poseÊivao protestantske skupove, a neko sektaπke. Slava Bogu, nikonije zastao na pola puta, i svi su sreÊno doπli do analoja (naloqa) s Krstom i Jevanewem - do »aπe (Tajna SvetogPriËeπÊa) u Pravoslavnoj Crkvi.

Sada svi shvatamo da smo dovowno dugo lutali “u zemwi dalekoj”, ne zato πto nam je u Pravoslavwu neπtonedostajalo, veÊ zato πto nismo mogli da naemo takav skup u kojem bi mogli da uËestvuju svi oni koji joπ nisu uπliu liturgijski æivot Crkve. Razume se, pri crkvama postoje nedewne πkole, odræavaju se besede, predavaqa. Aliwudi sa ulice u pravilu ne dolaze na takve skupove - qih pohaaju oni wudi koji su veÊ parohijani odreene crkve.Moæda Êe onaj koji je joπ u zabludi u tragaqu za istinom po ulicama i trgovima pronaÊi odgovarajuÊu adresu namreæi?

Ako krenemo u ekskurziju po ruskim pravoslavnim Internet-resursima, onda moæemo da vidimo da oni naprvi pogled poraæavaju svojim brojem i raznolikoπÊu: kao da pred tobom svetli vaskrsla prestonica sa svojimkupolama i krstovima. Veoma profesionalno uraene stranice manastira i crkava, elektronske verzijepravoslavnih izdaqa, forumi, kqige posetilaca s odgovorima sveπtenika na pitaqa, biblioteke, kalendari...Ali ako to malo bowe razmotrimo, a posebno ako se upoznamo sa stopom poseÊenosti i brojevima posetilaca,primetiÊemo da veoma mali broj pravoslavnih resursa ima ozbiwan auditorijum, a prstima jedne ruke mogu da seprebroje ta mesta na mreæi na kojima se moæe uËestvovati u æivom razgovoru o pravoslavnoj veri.

Glavna opasnost koja preti onome ko traæi istinu na mreæi, a koja je karakteristiËna za Internet uopπte,jeste anonimnost i lakoÊa qenog ostvareqa. »ak nije uvek jednostavno naÊi izvor informacija koju korisniciInterneta dobijaju u reæimu read only. Daleko od toga da svaki resurs na mreæi, koji je prikriven podPravoslavwe, teæi da precizira svoju pripadnost ovoj ili onoj “konfesiji”, ili jednostavnije reËeno - sekti,jeresi ili raskolu. Ali ako izdvojimo vlasnike sajtova ili portala, pokazaÊe se da je praktiËno nemoguÊe odreditidugogodiπqu religioznu (ili antireligioznu) pripadnost pojedinih uËesnika konferencija na mreæi. Na timmreænim konferencijama, na kojima je glavna tema Pravoslavwe u qegovim razliËitim aspektima, sreÊu segradovi-giganti sa nekoliko hiwada uËesnika, ali i skromni salaπi sa dve-tri kuÊe.

Nesumqivo, najnaseweniji megapolis pravoslavnog Runeta je forum akona (sada protojereja, nap. prev.)Andreja Kurajeva. Za pet godina postojaqa je na toj velikoj mreænoj konferenciji (na www.kuraev.ru/forum) biloregistrovano viπe od 15.000 uËesnika, otvoreno skoro 30.000 tema, a ukupna koliËina informacija se pribliæavamilionu. Popularnost Kurajevskog foruma nosi sa sobom dosta problema: sve je teæe dræati pod kontrolom tajveliki i dawe proπirivani resurs.

»itaoci pravoslavnih Internet-resursa su se usaglasili u miπwequ da forum koji nosi ime akonaAndreja Kurajeva sam o. Andrej praktiËno ne poseÊuje. Sada je na forumu nastala jedna ne sasvim zdrava situacija:forum je zahvatio talas emigracije - ranije aktivni uËesnici jedan za drugim objavwuju svoje napuπtaqe foruma,a neki mole administratora da ukinu qihovu adresu. Kao rezultat se dobijaju zategnuti odnosi “vlasti” i “naroda”- administratora Andreja RiËkovskog i obiËnih uËesnika.

U Ëemu je suπtina konflikta? Narod je viπe puta molio “vlast” da ne uvodi wude u sablazan, dajuÊi mode-ratorska prava Ëoveku koji sebe smatra “prorokom Enohom”, te odbojnom raskolniku “igumanu Kiprijanu”, koji je,Ëini se, veÊ bio u svim moguÊim i nemoguÊim jurisdikcijama. Takoe je molio za poπtovaqe prema pravoslavnimsveπtenicima, kao i da se ne pravi sopstveno “bogoslovwe”. Ali, oËigledno, od mirjanina koji snishodwivopouËava sveπtenike nije moguÊe dobiti adekvatnu reakciju na miπweqe veÊine. Neko ko poseduje vlast moæe daunese iskuπeqe, Ëak i u oblasti jedne Internet-konferencije. Daleko od toga da su obiËni uËesnici - aneli.Ostaje samo da se molimo da forum, koji je pokrenut pre pet godina radi misionarskog propovedaqa o Hristu i kojiima jedinstvene moguÊnosti, ne postane predmet ismejavaqa.

Uostalom, kao rezultat masovnih iskwuËivaqa wudi sa foruma akona Andreja Kurajeva, pojavwuju sedrugi novi forumi: naprimer, novi forum www.beseda.org.ru. UzimajuÊi u obzir kako uspeπne tako i neuspeπnepokuπaje ranijih konferencija, organizator datog foruma, protojerej Aleksandar Striæak iz Tatarstana, nada seda Êe ovaj nedavno oformweni resurs privuÊi dosta aktivnih uËesnika, kako onih koji su u potrazi za verom, takoi veÊ ocrkovwenih wudi, kojima u obiËnom æivotu nedostaju razgovori o pravoslavnim pitaqima. Evo πta o sebipiπe otac Aleksandar: “A zaπto se baviti misionarstvom sa takvom srËanoπÊu? Pa sve zbog radosti spoznaje vere.

48

Jer ja nisam bowi od drugih, i ja bih æeleo sve da prisajedinim toj radosti æivota u Bogu, jer oni to zasluæujuviπe nego ja”.

Pravoslavni korisnici Interneta, koji bi æeleli da diskutuju sa pravoslavnim istomiπwenicima opitaqima porodice i braka mogu da uËestvuju na forumu “Dobri razgovori”. Na tom portalu se nalazi i stranicaza upoznavaqe, “Dobra srca”, gde se moæe ostaviti poruka o traæequ æivotnog saputnika ili prijatewa, kao iodgovoriti na pitaqa drugih.

Za pravoslavne koji æele da komuniciraju u okvirima tradicionalne blagoËestivosti, bez moguÊnosti zamisionareqe, postoji forum www.pravbeseda.org. Ovde se mogu naÊi odgovori na “Ëesto postavwana”pravoslavna pitaqa: da li davati milostiqu, kako se odnositi prema kodovima i INN... Uostalom, oni koji æeleda dobiju odgovore na sloæenije, a tim pre, na bogoslovska pitaqa, bowe da se ukwuËe u profesionalne forume.

Od ovih prethodnih foruma, razlikuje se forum “Ruski razgovori”, koji ima jako izraæenu patriotsku notu,ali ima slabu taËku - anti-INN-izam.

Posledqih nekoliko godina je meu omladinom veoma popularan meunarodni Internet projekatLiveJournal.com - otvoreni dnevnik, u koji moæe da se upiπe bilo ko to æeli. UËesnici dnevnika nalaze sebiistomiπwenike po raznim interesovaqima: od wubitewa maËaka pa do formiraqa dobrovowaËkih oruæanihodreda.

Postoje i forumi na ruskom jeziku Ëija je glavna tema Pravoslavwe. Qih je jednostavno naÊi: za to jepotrebno napisati kwuËne reËi u kuÊicu pretrage. Meu uËesnicima “Æivog æurnala” su i profesionalnibogoslovi, patrolozi, s kojima je mnogo lakπe stupiti u kontakt i porazgovarati na mreæi nego u realnom æivotu.

Razume se, i ovde treba napomenuti to da nisu svi koji nastupaju kao pravoslavni zaista pravoslavni. Ikao po pravilu, vukovi u virtuelnim ovËjim koæama projavwuju mnogo veÊu jeziËku umeπnost nego oni koji vamzaista æele spaseqe. Naprimer, na stranicama “Æivog æurnala” aktivno istupaju suzdawski raskolnici, kojiulaze u mnoge diskusije sa svojim besceremonijalnim rasuivaqima. Novi Ëlan moæe da stekne utisak da su samooni na æurnalu. Ali, to nije tako. Glavno je u tome spoznati ko se za koga predstavwa. Problem je u tome πtoraskolnici i sektaπi sebe dobroduπno nazivaju “baÊuπkama”, sveπtenicima, polemiπu na bogoslovske teme i dajublagoslov svima onima koji æele da skrenu nalevo ili nadesno.

Ali, bez obzira na sva iskuπeqa i zamke koje ‘vrebaju’ na mreæi mladog traæitewa istine, bacaqe uvirtuelno tlo semena donosi i dobre plodove. Dokaz za to su pravi dugogodiπqi, a ne virtuelni prijatewi, kojisu uspeli da zadobiju mnoge pravoslavne mlade wude na Internetu. Evo odlomka iz pisma Nikolaja Arhipova naKurajevskom forumu: “ReÊi Êu vam iskreno - ja nisam imao pravoslavnih prijatewa. To me je muËilo... Sada ih imammnogo - prijatewa i prosto wudi, bliskih i veoma bliskih... U veku usamwenosti teπko je reÊi tople reËi i teπkoje dobiti toplinu i razumevaqe, teπko je otkriti neku svoju tajnu u nadi za razumevaqem... Ovde je lakπe... SreÊese i Usamwenost u moru Interneta, kao i »ovek u moru bezwudnosti... Moæe se mnogo diskutovati o korisnosti ibeskorisnosti foruma, chata, Interneta, ali sam ja zahvalan πto sve to postoji, jer sam sreo wude. Daj, Boæe, dato ne pokvarim, da ne prekinem tu tanku nit...”

(izvor: http://www.rusk.ru)

Hristos vaskrse,Naiπao sam na zaista mnogo ruskih sajtova, i na mnogima sam video veoma interesantne teme, i po prvi put

mi je æao πto ne znam ruski, jer “deπifrujem” svaku treÊu reË, pa sam digao ruke. Ali mi je posebno drago kad nekosa qihovih sajtova prenese neku vest o nekom dogaaju, Ëudu, o prepoznavaqu zamki vremena u kome æivimo,praktiËnim pitaqima vere itd.

Na lepavinskom sajtu sam, naprimer, u rubrici “Pitaqa i odgovori” naπao bar deset pitaqa koja sam jasebi postavwao, a koja su sa ruskih sajtova. Mislim da idu daleko ispred nas po pitaqu “raËunara i Pravoslavwa”i da bi viπe prevoeqa i preuzimaqa dobro doπlo.

Boban (15. april 2004.)

Zahvawujemo bratu Bobanu na javwaqu, i s obzirom na interesantnost teme “Plodovi i zamke Interneta”æelimo da se i drugi uËesnici foruma ukwuËe u diskusiju. Takoe bih æeleo da Ëujem i vaπe miπweqe o momkomentaru povodom “Plodova...” U prilogu πawemo zanimwiv intrevju sa jeromonahom Petrom o Internetu:

49

“Sam po sebi Internet je moralno neutralan” “Sam po sebi Internet je moralno neutralan” (razgovor sa odgovornim sekretarom Nastavnog Komiteta RPC i

gl. urednikom veb-stranice bogoslov.ru jeromonahom Petrom)

- (...) Neki wudi izjednaËavaju Internet sa sredstvima komunikacije kao πto su telefon ili poπta,dok drugi smatraju da on predstavwa moÊno mas-medijsko sredstvo. ©ta vi smatrate?

- Nesumqivo, Internet je u danaπqe vreme jedno od najËeπÊe koriπÊenih i podesnih sredstavakomunikacije. To je u potpunosti oËigledno. Takoe je oËigledno i to da je Internet pogodan kao sredstvo zadobijaqe razliËitih informacija. Drugo je pitaqe da li se Internet moæe iskoristiti i za uticaqe na masovnusvest, sliËno kao πtampa, televizija ili radio.

Sam po sebi, Internet - kao i veÊina drugih tehnoloπkih dostignuÊa - jeste moralno neutralan, zbog togaπto ga neko koristi u korisne ili πtetne svrhe, i ne treba imati prema qemu negativan stav. Ali, to je veÊ posebnatema za razgovor.

- Da li je istina da je Patrijarh Aleksej II pozvao pravoslavne da aktivno koriste Internet?- Neko moæe da se zaËudi, ali je predmet Interneta veoma Ëesto prisutan u javnim nastupima i intervjuima

Svjatjejπeg Patrijarha. Qegovo Svjatjejstvo je Ëak na arhijerejskim saborima pozvalo arhijereje Ruske pravoslavnecrkve da usvajaju Internet i da se koriste qegovim moguÊnostima u svom eparhijskom radu. Naravno, shvatate dakada Patrijarh govori o koriπÊequ Interneta, on ima u vidu iskwuËivo qegove pozitivne strane, o kojima smo miprethodno govorili. Qegovo Svjatjejstvo se paæwivo odnosi i prema usvajaqu Interneta od strane Nastavnogkomiteta. Mi smo traæili blagoslov za poËetak rada na izradi Obrazovnog sajta, posle Ëega se on nekoliko putasa zadovowstvom izjaπqavao o naπem radu kao o pravovremenom i korisnom. »ak je u vreme nedavne bolesti, kadasmo mu predali posledqe izdaqe publikacija, naπao za shodno da izrazi svoju oËinsku blagodarnost.

- Nije tajna da, poπto na SetuSetu ne postoji cenzura, veoma veliki deo resursa na qemu predstavwajuresursi koji su prema hriπÊanskim naËelima ocequju kao “nepotrebni”. Kako se odnositi prema tome da sedanas zbog moguÊnosti pristupa Internetu informiπu ne samo crkvene nastavne ustanove, veÊ i nekimanastiri i hramovi?

- U tom smislu sablazan i πtetnost Interneta nije opasnija od televizije ili πtampe. I reklama u metroumoæe da sablazni, stvar je u samom Ëoveku. Naravno, kada se Internetom koriste deca ili omladina (neka mioproste za ovakve izjave), posebno ako se radi o crkvenim temama, ja bih razmotrio moguÊnost ograniËavaqapristupa resursima Seta. Ako se, na primer, govori o seminariji ili akademiji, onda tu, Ëini mi se, treba mislitiza dobro naπih studenata. Maturant duhovne nauËne ustanove u pravilu postaje sveπtenik. On bi trebalo da nauËida koristi Internet u korisne svrhe joπ dok je student.

- ©ta je trenutno pravoslavni Internet? Koje sajtove savetujete da se posete? - Korektnije bi bilo reÊi pravoslavne sajtove ili resurse na Internetu. Takvih sajtova nema mnogo, ako

qihov broj uporedimo sa ukupnim brojem sajtova Runeta. Po nekim proraËunima, danas postoji viπe od hiwadusajtova na ruskom jeziku. Oni su razliËitog sadræaja: od specifiËno bogoslovskih do opπtih, misionarskih.Nesumqivo, kao i svi drugi resursi, i pravoslavni sajtovi su kvalitetni, profesionalni. U zavisnosti od toga πtavas interesuje i koju informaciju o Pravoslavwu traæite na Internetu, mogu se predloæiti razliËite grupepravoslavnih sajtova: ako govorimo o obrazovnim i bogoslovskim, to je onda nesumqivo Obrazovni sajt Nastavnogkomiteta Ruske pravoslavne crkve (www.bogoslov.ru), novosti i analitiËki Ëlanci se mogu naÊi nawww.russian-orthodox-church.org.ru, www.pravoslavie.ru, www.sedmitza.ru, www.religare.ru,www.xxc.ru, misionarski su: www.kuraev.ru, www.fomacenter.ru, www.seminaria.bel.ru. Na Internetupostoje i biblioteke pravoslavne literature: www.wco.ru/biblio, www.vehi.by2.ru. Mnogo veÊi spisakpravoslavnih sajtova se moæe naÊi na stranici Nikolaja Ardabjevskog (www.spasi.ru).

- Da li procequjete da su Internet-udruæeqa, kao SetaSeta, korisna u izradi i napredovaqupravoslavnih resursa ili planirate da koristite svoja sredtsva?

- Naπ sajt postoji samo zahvawujuÊi pomoÊi Internet-udruæeqa. Naπi glavni saradnici u izradi sajta iqegovog razvoja su upravo iz Sete. Koliko sam ja uspeo da primetim, uslovno reËeno, za vreme profesionalnog

50

rada na Internetu, profesionalni Internet predstavwa taËno odreeni i ne previπe πirok krug wudi, u komesvako svakoga poznaje. Teπko je zamisliti da se moæe pokrenuti u Seti neki novi resurs, koji bi bio ambiciozan,a bez opπte podrπke. Pravoslavni resursi su, kako se Ëini, novina na Runetu, pa je naπe obraÊaqe Internet-udruæequ u poËetku ‘æivotnog puta’ naπeg sajta sasvim razumwivo. Æeleo bih joπ da pozovem sve koji Ëitaju naπsajt, da uËestvuju u izradi www.bogoslov.ru.

- Koji Êe Internet-projekti Nastavnog komiteta Ruske pravoslavne crkve ugledati svetlostnaredne godine?

- Obrazovni sajt Bogoslov.ru i jeste naπ najveÊi projekat, koji planiramo da razvijamo i sledeÊe godine.Realizacija tog projekta podrazumeva izgradqu sistema za obrazovaqe na dawinu. Ja bih to nazvao naπim glavnimprojektom za naredne godine, trenutno, naæalost, samo na papiru. Takoe, planiramo da 2003. godine ozbiwnopristupimo doradi joπ neaktivnih delova sajta, kao πto je Klub maturanata, Studentsko druπtvo, HodoËaπÊe iturizam. Neπto od toga πto mi radimo ne postoji u pravoslavnim resursima ili, u krajqem sluËaju, predstavwapravu retkost, jer je naπ put teæak. Glavni problem je materijalne prirode. Ovde treba napomenuti da danas sajtpostoji zahvawujuÊi trudu samo Ëetvorice saradnika: glavnog urednika, qegovog zamenika i dvojice tehniËara.Pritom, to nije qihovo osnovno zanimaqe, veÊ svako od qih ima crkveno-druπtvene obaveze u sinodalnimustanovama, a jedan od qih je student seminarije. Zato se sajt ne razvija dovowno brzo, te se u qegovom radupoËesto deπavaju prekidi. Ali opet, da bi neko poËeo da radi neprekidno na sajtu potrebna su sredstva. Sva naπanada je na Deda Mraza; u krajqoj liniji, mesto za poklone pod jelkom je spremno. (...) (izvor:

http://www.runet.ru/interview)o. Gavrilo (15. april 2004.)

Hristos vaskrse!Zaista zanimwiva i vredna tema. Pomalo liËi na temu “Kako misionariti?”, koju je postavio brat Mileta.

Ja se nadam da Êe se razviti plodonosne diskusije u obe teme, jer su stvarno znaËajne. Danas je viπe nego ikadapotrebno misionareqe. Iako smo formalno moæda i 90% pravoslavci, od tih 90% qih 90% ne zna ni osnovnestvari u vezi Crkve i Pravoslavwa, a i æive kao neznaboπci.

Meni se pogotovo dopada ovaj drugi, ruski tekst, posebno prvi deo. »iqenica je da je danaπqi Ëovek dostazatvoren u sebe, i od drugoga oËekuje samo kritiku i podsmeh. To ga paraliπe i demotiviπe da bilo πta korisnouËini sa sobom i sa drugim. Tako mu jeste lakπe da ovim putem, kojim Ëesto kao uËesnik ostaje anoniman, postavineka pitaqa. Malo Êe ko pitati nekoga svoga prijatewa o nekom problemu ili se nekome potpuno otvoriti (ovdeiskwuËujem duhovnika). Pogotovo su pravoslavni sajtovi i forumi vaæni za naπe wude iz rasejaqa, jer oni nisu umoguÊnosti da dou do informacija, kqiga i Ëasopisa pravoslavne sadræine, i tako Ëuti miπweqe nekoga SvetogOca ili savremenog duhovnika o savremenim iskuπeqima i pitaqima. Mi ovde koliko-toliko imamo duhovnika, ai svuda oko nas su svetiqe. Opet, ne treba zaboraviti ni na reËi sv. Pajsija VeliËkovskog, koji je rekao da Êe uposledqim vremenima svet oskudevati u duhovnicima - velikim i prozorwivim podviænicima i da Êe se hriπÊaniupravwati po kqigama Svetih Otaca... ali opet, æiva reË je æiva reË. Sv. apostol Pavle kaæe: “Zato se tjeπiteZato se tjeπiteuzajamno, i izgraujte jedan drugoga, kao πto i Ëiniteuzajamno, i izgraujte jedan drugoga, kao πto i Ëinite” (1. Sol. 5, 11)

©to se tiËe naπih arhijereja, ni oni nisu izuzeti od toga sindroma zatvorenosti, sem naravno nekolikoqih, i to uglavnom mlaih. Svi rade svoj posao kao Ëinovnici. Nema duha, nema vere, nema onoga πto jeblaæenopoËivπi episkop braniËevski Hrizostom rekao: “©to god da Ëinite, od srca Ëinite!” Samo takva dela dajuploda.

Kao πto je lepo reËeno u gorqem tekstu: danaπqi Ëovek traæi wubav i razumevaqe. Toga u danaπqemsvetu nema, jer su wudska srca okovana hladnom straπÊu koja ih potapa u tiho besnilo i sebiËnost. Strasti ËovekaËine nesposobnim da primi pravu wubav. Uopπte ga Ëine nesposobnim za poimaqe prave wubavi, i Ëesto mu naqenom mestu i pod qenim imenom nude ono πto je suprotno qoj. Nikada se toliko reË wubav nije koristila, a takoje zaista malo bilo kao danas!

Meni je drago πto se onda ukwuËio u diskusiju Mitropolit Jovan, ali i tu se videla ta zatvorenost iuopπte ovdaπqi mentalitet... (...)

Svako dobro od Gospoda!“HriπÊanin uvek treba da se raduje. Radost je svedoËanstvo qegove vere. Radujte se, Ëeda moja,

51

radujte se i onda kad padnete u velika i teπka iskuπeqa” (starac Nikon Optinski)Pea (15. april 2004.)

Hristos vaskrse!©awemo vam adrese dva svetovna foruma, kako biste imali moguÊnost da procenite o diskusijama koje se

na qima vode: http://www.b92.net/invboard i http://forum.blic.net/viewtopic.o. Gavrilo (15. april 2004.)

Evo, oËe Gavrilo, ja sam se moæda upecao u jednu internet zamku. Naiπao sam na jedan sajt koji je neverovatno dobro

raπËlanio Sveto Pismo: na sva moguÊa poglavwa Starog i Novog Zaveta, sa svim moguÊim pretraæivaËima poreËima, poglavwima i sliËno. Na primer, æelite da se prisetite nekog citata a seÊate se, recimo, da se u qemupomiqe reË “avo”, ukucate tu reË i izau vam svi citati sa tom reËju. Tako sam ja taj sajt i koristio u nekimdiskusijama, a evo, da ne pokrenuste ovu temu, ja ne bih malo dubwe zavirio u ovaj sajt i video da ga ureujuadventisti. Eto. Prva misao mi je bila, pa kako da nije pravoslavan? Zaπto mi nemamo takav? Ili ja ne znam da gaima?

Ne veruj avolu ni kad istinu govori. To sam ja nauËio iz Pravoslavwa. Pa mi je sad krivo πto, eto, naπePravoslavwe kaska iza raznih i nekako su tu za korak bræi, kako bi koga odvukli od istine u svoju zabludu.Ostavwam vam link da ga i sami prouËite, uz napomenu svima joπ jednom da budu veoma oprezni:http://www.biblija.org.yu/index.htm

Pazite, i sam internet-domen je veoma bezazlen i ne upuÊuje na sektu. Pozdrav svima.

Boban (15. april 2004.)

Bobi, pokuπaj da nabaviπ cd “Sveto Pismo” koji je izdao SAS SPC. Vaistinu vaskrse!

Predrag (15. april 2004.)

Dragi brate Pea, Hristos vaskrse! Zahvawujemo na predivnom komentaru na tekst u vezi Interneta, i πawemo ti ruski link

na kome je u sajtove uvrπten i sajt “Biblioteka Sveti Naum”, iako isti nije uvrπten u adresar sajtova PatrijarπijeSPC. Na najbrojnijem ruskom sajtu je uvrπten meu sajtove pomesnih crkava -http://www.hristianstvo.ru/orthodoxy/countries

o. Gavrilo (16. april 2004.)

OËe Gavrilo, blagoslovite.Bila sam na forumima koje ste nam preporuËili da vidimo i procenimo ih, i ja samo mogu da kaæem: Bogu

hvala πto sam na ovom predivnom forumu. Oni od B92 i “Blica” su za mene previπe mraËni. Ne bih mogla ni imalasnage da Ëitam takve...

“O, kad bi ti znao, wubazni brate, kakva radost, kakva sladost i milina oËekuje duπu pravednikana nebu, ti bi se reπio da podnosiπ sve bede ovog privremenog æivota sa zahvalnoπÊu” (Sv. SerafimSarovski)

Teodora (16. april 2004.)

Hristos vaskrse!Danas postoji novi, virtuelni naËin propovedaqa, ali se sa svetovnih foruma vidi da ti wudi nemaju

pravog bogoslovskog znaqa, pa treba da se ukwuËi neko ko ga poseduje. Pitamo se gde su ti teolozi u Beogradu, jer

52

se tamo nalazi i Sredqa bogoslovska πkola, i Bogoslovski fakultet, i bogoslovski obrazovano sveπtenstvo...I Vi, sestro Teodora, svojom hriπÊanskom sestrinskom wubavwu moæete nekome da pomognete, ali samo

ukoliko i sami imate duhovno rukovodstvo nekog duhovnika. Takoe smatramo da ti drugi forumi ne treba da seignoriπu, jer i Sam Hristos Spasitew nije doπao radi pravednika, veÊ radi greπnika.

Eto kao primer, brat Pea, koji poseduje znaqe i moæe da pomogne drugim wudima, jer se i on sam, kakokaæe, probudio za veru kada je sreo svog danaπqeg duhovnika, oca Jovana. Mladi wudi lakπe razumeju mlade wudekoji su imali neka prethodna duhovna iskustva pre nego πto su se probudili za veru. Danas postoji mnogo veÊaverska sloboda napajaqa sa pravog izvora, koja je nekada, u vreme ateizma, bila uskraÊena.

o. Gavrilo (16. april 2004.)

Dragi brate Pea, Hristos vaskrse! Æelim da napomenem da je Mitropolit Jovan sa oËinskom wubavwu, iskreno i sa uvaæavaqem odgovarao

na pitaqa posetioca foruma i vas mladih wudi koji revnujete za veru i Pravoslavwe. Treba da budemo svesni da u diskusijama mora postojati jedan red uvaæavaqa, kao πto deca treba da

poπtuju roditewe. Qegovi odgovori su na forumu izazvali razliËite reakcije, pa smo mogli da uvidimo da su nekiposetioci prihvatili qegovo prisustvo na forumu sa puno poπtovaqa, kao brat Ostrog, dok su pojedinci negativnoreagovali, Ëime niπta nisu postigli sem unoπeqa nemira na ceo forum.

SliËno se deπava kada pojedinac ‘minira’ odreena organizovana predavaqa. Moramo voditi raËuna otome kako se ponaπamo i koje reËi biramo u diskusijama, kako ne bismo naruπavali ugled svoje pomesne Crkve, jerje link sajta “Biblioteka Sveti Naum” postavwen u adresar ruskih sajtova, kao jedan od najbrojnijih pravoslavnihsajtova. Time ne naruπavamo ugled svoje pomesne Crkve, a u suprotnom se ponaπamo kao deca koja napuπtajuroditewski dom i poËiqu da negativno govore o svojim roditewima i domu u kojem su rasli i odgojeni. Ako i govoreprotiv, time niπta ne dobijaju i ne postaju ceqeniji ili bowi od roditewa iz Ëije su kuÊe izaπli.

o. Gavrilo (16. april 2004.)

Vaistinu vaskrse! (...) Mislim da je pitaqe gde su naπi bogoslovi i svrπeni teolozi pomalo i suviπno kada se zna da je joπ

o. Justin davnih dvadesetih traæio jedan vid reorganizacije bogoslovija. A kakvo je tek vreme danas! Kakva πkola,takvi i uËenici... Jedino onaj koji se mogao zdravoj poboænosti nauËiti kod kuÊe ili stvarno u srcu osetiti prizivBoæji i wubav Boæju i sa vowom krenuti u tu πkolu. Kakve su to bogoslovije u kojima bogoslovi nikada ne Ëuju oBlagodatnom Ogqu, mirotoËivim ikonama, Ëudima... Kakve, nego protestantske! No opet, sve je to po Boæjemdopuπtequ zbog naπih greha...

Ja sam imao prilike da viam svrπene bogoslove na Bogoslovskom fakultetu, kao i one koji su posle nekedruge svrπene πkole upisali ovaj fakultet. Razlika je u veÊini sluËajeva stvarno bila velika! A i kako je seËuditi? Ova druga deca su kasnije priπla Crkvi i sa srcem je prihvatila. Æele πto viπe da saznaju, kad tamo...Ëekaju ih Zizjulas, Berajev, Bulgakov... Fakultet koji bi izgleda samo za svoju intelektualnu nadgradqu da koristeduhovnici, dakle oni koji su veÊ oËvrsnuli u veri. Samo, stvarno Ëovek vidi da ne bi bilo loπe otvoriti neku semi-nariju za svu tu omladinu. Seminariju u kojoj Êe se govoriti o zdravoj poboænosti bez mnogo filosofije igordoumwa, odakle Êe izlaziti verujuÊi i revnosni pastiri i verouËitewi, a ne oni u kojima Êe se prethodno ubitisvaki (i onaj najmaqi) pojam o veri koji su imali... Dakle, nama trebaju misionari i bogoslovi, a ne mnogoslovi poraznim teoloπkim konferencijama. A danaπqe obrazovaqe stvara takve wude. Danas, stvarno, niko ne treba daoËekuje da Êe upisivaqem neke naπe bogoslovske πkole tamo da postane duhovniji. Duhovnost Êe naÊi po mana-stirima ili kod revnosnijih sveπtenika, kojih opet, hvala Bogu, ima.

Naravno, normalno da se ovo vreme ne moæe meriti sa vremenom kada je vladao komunizam. Ovo je joπ gore.Zato je moæda i sve haotiËno i Crkva u trku reπava probleme, tako da neke stvari propusti.

U proπloj poruci sam pomenuo Mitropolita Jovana, ali u πali. Moæda je to bilo shvaÊeno kao prozivka.Neke wude u mojoj blizini je ponekad iritiralo to πto drugi narodi kaæu da mi bivamo goqeni zbog pravde Boæje...Govore o naπoj veliËini i poboænosti i sliËno. To godi naπim uπima, ali treba biti realan: stradamo zbog greha.Naravno, nije lepo loπe se ophoditi sa episkopima i tu treba znati odreenu meru i kulturu, ali ne treba se niπminkati i pokazivati prema komπijama da smo onakvi kakvi nismo. Sa druge strane, joπ jedna stvar u naπu

53

odbranu je i ta πto mi nismo imali do sada prilike da razgovaramo sa naπim episkopima, pa se zato ne moæe sveodjednom nauËiti.

Ja nemam neko teoloπko znaqe, a ni diplomu nijedne teoloπke πkole. Sve πto sam pisao, pisao sam jersam tako po svojoj savesti i srcu oseÊao, a ostale stvari sam Ëuo od duhovnika ili proËitao iz neke kqige ili Ëuood viπe verujuÊih i revnosnih wudi iz moje okoline. Pogotovo od onih koji dolaze u manastir ∆elije, LeliÊ, crkvuGraËanicu...

I ja sam malo dawe otiπao od teme koju ste postavili... Oprostite!Predrag (16. april 2004.)

Hristos vaskrse! OËe Gavrilo, blagoslovite!»itajuÊi dragocene teme, polemike, pitaqa i odgovore u forumu neophodne za nas u ovolikoj meri neuke u

pravoslavnom duhu, πto zbog naπe leqosti, πto zbog neshvataqa suπtine Pravoslavwa i Svetosavwa, ne mogu ada se ne oglasim izraæavajuÊi veliku radost zbog neverovatne koliËine energije uloæene, kako od Vas liËno, takoi od drugih dobronamernih uËesnika foruma, a sve sa jednim jedinim ciwem - da bi se πto viπe wudi duhovnoopismenilo, osnaæilo, tim samim i spasilo.

»ovek je sam po sebi slabo biÊe i kao takvom nije mu bilo teπko da zapadne u najveÊe grehe “kojih bi se imarva postidela”, a koje obilato nudi suvremeni demonizovani svet. Tako laæ, razvrat, droga, nepoπtovaqe,prewuba... postaju naËin ponaπaqa uglavnom mladih, koji bi trebalo da grade zdravu porodicu, da raaju zdravudecu, da budu oslonac zdravog druπtva. A da li je to tako?

Zato su informacije na ovom forumu pravi biseri koje nudite wudima u tami pa, ako ih nau - eto sreÊe!,a ako ih joπ i uzmu i upotrebe - eto spaseqa! Eto spaseqa za svaku duπu “æednu Boga Æivoga”.

Ovde pokreÊete mnoge teme Ëesto boreÊi se i sa izuzetno nedobronamernim posetiocima foruma. ©taÊemo, moliÊemo se kako za svoje bliæqe, za sav pravoslavni rod, tako i za naπe neprijatewe.

Forum je najoËitiji primer kako se Internet moæe koristiti u najplemenitije duπekorisne svrhe, a da ine priËamo koliko je u danaπqe vreme prava informacija o duhovnom æivotu vaæna, jer, naπ narod kao da se tekbudi u duhovnom smislu. Zato nije svejedno πta Êe videti kad se probudi, nije svejedno ni koju Êe informaciju prvuprimiti, koju pouku. Zaπto ovo kaæem? Mnogi i kada naprave spasonosni korak u veru Ëesto naiu Ëak i u naπimcrkvama na razliËita tumaËeqa. To stvara veliku pometqu i smutqu Ëak i kod stabilnijih vernika. Trebalo binaÊi naËina i utvrditi pravila ponaπaqa kako verujuÊih, tako i sveπtenstva koja bi bila obavezujuÊa i jasnoprecizirana.

Slava Bogu, naπa Crkva je bogata velikim duhovnicima, snaænim molitvenicima, nesebiËnimmisionarima. Naπ Ëovek ima u svakom trenutku kome da se obrati za savet i pomoÊ i u najteæim nedaÊama. Uzmimosamo primer oca Gavrila. Pored sluæeqa svetih liturgija uz prisustvo velikog broja vernika - poklonika iz svihkrajeva, otac Gavrilo na neobjaπqiv naËin sa svojim bratstvom stiæe da se pred ikonom Presvete BogorodiceLepavinske moli za zdravwe nevownih i unesreÊenih, gde se vernici po veri svojoj Ëudesno iscewuju (kqiga “»udaPresvete Bogorodice Lepavinske”), stiæe da pripremi i izda Ëasopis “Put, Istina i Æivot”, stiæe da u Beogradusluæi Svetu Liturgiju i prinese mirotoËivu ikonu Presvete Bogorodice Lepavinske na pokloqeqe πto veÊembroju vernika, stiæe da unese veliku radost sa mirotoËivom ikonom Svetog Luke u manastir Svetog Luke uVarvarinu, stiæe i na pravoslavni forum da nas pouËi i razreπi mnoge naπe nedoumice, stiæe..., joπ mnogo togastiæe otac Gavrilo sa svojim bratstvom. A dokle smo mi stigli? Mi ne znamo ni da pitamo, a kamo li da æivimojevanewski!

Nedavno sam proËitala besedu “O Boæanstvenoj Liturgiji” svetog pravednog Jovana Kronπtatskog.Æelela bih da je svi proËitaju, jer ako ne znamo da spasimo sebe, kako Êemo pomoÊi drugima, a naveπÊu samo nekedelove o najmoÊnijem oruæju - molitvi, odnosno Boæanstvenoj Liturgiji. Sveti Jovan Kronπtatski kaæe: “...Ako sesakupe sva blaga celog sveta i poloæe na jedan tas, a na drugi Liturgija - prevagnuÊe tas sa BoæanstvenomLiturgijom. Samo πto Ëovek ne shvata kakvo blago poseduje dok mu tu sreÊu ne oduzmu. »ovek, na æalost, shvata ipoËiqe da ceni ono πto je imao i Ëega se liπio.

Radi Boæanstvene Liturgije, Tajne, sunce sija na nebu daqu, mesec noÊu i nebeske zvezde, hiwade qih,izluËuju svetlost i zemwa daje ploda pa moæemo da se hranimo hlebom. Ponavwam - zemwa samo zato daje plodove,hleb i groæe, πto se hleb i vino svakoga dana prinose na Sveti Presto pri sluæequ Svete Liturgije.

54

Zemwa svoj plod daje ne nama, ne zbog nas greπnih, ranama porivenih, nismo mi qega vredni, zemwa ga dajezbog Beskrvne ærtve i davaÊe ga dok god se na zemwi bude sluæila Boæanstvena Liturgija.

Kad Liturgije ne bude - sunce Êe se pomraËiti i zemwa Êe prestati da daje svoj plod.Sveti Oci opisuju da je Isus Hristos prvu Liturgiju ovako sluæio: - Uzeo je hleb..., ne nije hleb uzeo

Spasitew u Svoje preËiste ruke, veÊ tebe, greπna duπo, tebe je Spasitew Svojim najsvetijim rukama uzeo, uzneooËi Svoje ka nebu i pokazavπi Ocu naπu greπnu duπu rekao: “IskupiÊu je krvwu Svojom i stradaqem Krsnim igrehove qene uzimam na Sebe”... Tako beπe ustanovwena prva Liturgija Isusa Hrista na Tajnoj VeËeri. I sada seprinose na presto hleb i vino, ali u Boæanstvenoj Liturgiji ono se pretvara u Hristovo Telo i Krv. I wudi se,okusivπi Telo i Krv Hrista, prisajediquju Boæanskoj prirodi, tako da Gospod ue u dom qihove duπe i da duπapostane hram Boæji...”

Da i mi traæimo i da sejemo duhovnu svetlost, da bi i naπa duπa postala hram Boæji.Sve vam dobro od Gospoda!

sestra Tankosava (17. april 2004.)

Blagoslovite, oËe Gavrilo,Slabe su reËi kojima bih mogla opisati radost koju sam osetila ËitajuÊi Vaπa pisma o ruskim

pravoslavnim stranicama. Ukratko Êu pokuπati da to objasnim. Imam 54 godine i kada su sinovi moji u kuÊu donelikompjuter, plaπila sam se tog tehniËkog Ëuda. Ali kada sam ugledala prve fotografije naπih svetih hramova,poæelela sam, naravno, da vidim i ruske, i tako je poËelo, a traje uz Boæju pomoÊ i danas. Moje znaqe ruskog jezikaje vrlo skromno, ali mi je wubav prema pravoslavnoj braÊi i sestrama neiscrpna. ZahvawujuÊi qoj, danas mogu dakaæem da su mi neki wudi sa foruma o. A. Kurajeva zaista kao braÊa - Rodionov, Arhipov. Roman, Marina, Kiril,Ruslan, o. Vasilij, Oksana...

Redovno se dopisujemo, Ëestitamo praznike. Kad se pojavilo Vaπe pismo u kome je detawno opisano sve πtose deπavalo na forumu, odmah sam im javila da i srpska braÊa znaju o qihovim problemima i, naravno, dala adresuovog foruma. Veoma su zahvalni na tome. ZnaËi da i Internet moæe da bude na duhovnu korist. Moje iskustvo o tomegovori. Poπto ste Vi, o. Gavrilo, dali mnogo ruskih adresa, ja Êu preporuËiti samo jednu, posveÊenu mitropolituAntoniju Suroπkom, poznatijem po mirjanskom imenu Antonije Blum, Ëije se kqige na srpskom jeziku mogu i kod nasnaÊi - www.metropolit-antony.orc.ru

Zahvalna u Hristu sestra Jagoda(19. april 2004.)

Pomaæe Bog, oËe Gavrilo, Evo proËitah vaπ komentar u vezi Interneta, i mogu vam reÊi da sam odahnula. Jer inaËe mi to vidimo kao

“kutiju koja nije dobra” za nas pravoslavce. Slaæem se sa Vama da je ovo joπ samo jedan naËin da bi se pravoslavnibez srama i straha obratili i pitali ono πto sigurno ne bi u stvarnosti.

Iz mog sopstvenog iskustva, uviam kako smo mi pravoslavni lak plen jeresima i sektama, jer mi vrlo maloznamo o Pravoslavwu. I zato mi je drago da postoji ovakav forum; ja Êu sigurno da iskoristim svaku priliku dapitam i da ako znam dam odgovore drugima. Jer mi se “ustruËavamo” da pitamo ili zbog toga da sveπtenici ne bimislili da smo glupi ili zbog toga πto nas sve to ne interesuje baπ mnogo.

I da pazim kako πta Ëitam i gde. Hvala vam i sve najbowe od Gospoda i Majke Svete.

“Mir” (21. april 2004.)

Hristos vaskrse! Molio bih ako bi neko od otaca sa znaqem engleskog jezika pogledao (stranicu):

http://groups.yahoo.com/group/orthodox-tradition/ i rekao neπto o toj grupi...Meni izgleda da je sve u redu i da je na duhovnu korist, ali bih se ipak na ovaj naËin posavetovao sa

upuÊenijima...Vladan (21. april 2004.)

55

Hristos vaskrse! Dragi brate “mrave”, πta je tebe podstaklo, u ovo gluvo doba noÊi, da staviπ ovaj proπlogodiπqi intervju

Mitropolita Jovana?o. Gavrilo (19. april 2004.)

Vaistinu vaskrse! OËe Gavrilo, na osnovu toga πto kaæete πta je mene podstaklo u ovo doba noÊi i “ovaj proπlogodiπqi

intervju”, imam utisak da blago negodujete zbog objavwivaqa ovoga teksta. Koji je razlog da negodujete ako znamoda su episkopi odgovorni Bogu za nas i da nas duhovno rukovode? Kada sam objavio besede vladike Danila, to jebilo dobro i niko nije postavio pitaqe kada je beseda odræana... A ja ne pravim razlike meu vladikama u smisluiznoπeqa qihovih stavova. Drago mi je da prenesem qihove stavove drugima, pa Êe svako imati duhovne koristi.Ili smatrate da od ovoga teksta nema baπ nikakve koristi? Ja liËno mislim da ima velike koristi. To πto samnapisao u to doba noÊi je zato πto imam mnogo tekstova koje æelim da objavim (uglavnom u vezi sekti), opet naduhovnu korist onih koji su moæda obmanuti, a nemam vremena tokom dana zbog mnogih drugih obaveza. Tako da samto pisao, a vrijeme je prolazilo... Uostalom, moja je privatna stvar kada mi je najzgodnije da budem na forumu. Aako je intervju proπlogodiπqi, tim bowe jer nije prije deset godina. Nisam ga ranije mogao objaviti jer sam gadobio tek neki dan. Zaπto je loπe da se vidi kakvu vjeru ispovjedaju episkopi SPC? Jer upravo na osnovu rijeËi idjela moæemo da razlikujemo laæ od istine i svjetlost od tame. Mir i humanost su zaista poæewni i pohvalni, ito je vrijednost koju zastupa Mitropolit. Ali ne treba zaboraviti da se i satana oblaËi u angela svjetlosti. Nijesvako naizgled dobro - dobro! Ja uopπte ne sumqam u dobre namjere Mitropolita da æeli jedinstvo, ali nije uvijekdobra namjera dovowna da budemo spaseni.

“mrav” (19. april 2004.)

Hristos voskrese! Dragi brate “mrave”, poπto vidim da ti voliπ da analiziraπ ekumenske teme i dajeπ svoje komentare, evo

ti πawem joπ jedan tekst iz tog vremena koji se odnosi na istu temu. ReË je o intervjuu koji je za list “Politika”dao Mitropolit Amfilohije dana 17. juna 2003, a koji moæeπ pronaÊi na naπem sajtu na adresihttp://www.tel.hr/manastir-lepavina/mitropolitnovilist.html. Intervju sa Mitropolitom Jovanom stavili smona naπ sajt po posluπaqu, a temu smo upotpunili sa pomenutim intervjuom sa Mitropolitom Amfilohijem.

Lepo je od tebe πto kao mladi student Teoloπkog fakulteta analiziraπ razliËite teme o kojima sediskutuje na forumima, i ispravno je πto navodiπ Svete Oce u svojim polemikama. Ipak, treba voditi raËuna damladalaËko revnovaqe za Ëistotu pravoslavnog uËeqa ponekad ne moæe da razume odgovornost koju imaju naπiepiskopi u sloæenim pitaqima kao πto je pitaqe dijaloga sa drugim konfesijama.

Poznavao sam jednog mladog studenta koji je u svoje vreme jako revnovao za pravoslavnu veru, takav je bioi kasnije kao jeromonah, ali je s vremenom napredujuÊi, kada je zadobio episkopski Ëin, “ublaæio” svoj stav, uskladu sa odgovornoπÊu koju mu je nametao episkopski poloæaj, tj. sa qegovim shvataqem ove odgovornosti.

Kao πto ukazuju dva naπa uvaæena mitropolita, a πto potvruje celokupno iskustvo naπe Crkve, istinaPravoslavwa se najbowe svedoËi kroz dijalog sa drugima, kada svojim liËnim primerom svedoËimo ono πtopropovedamo.

Eto, brate “mrave”, moæda Êeπ i ti jednog dana, kao svrπeni i uËeni teolog, biti pozvan da nekomekumenskom skupu svedoËiπ istinu naπe vere kao zvaniËni predstavnik naπe pomesne Crkve. Pokuπaj da staviπsebe za trenutak u tu ulogu, pa Êeπ brzo uvideti da to nije tako jednostavna stvar kao πto ti sada izgleda. Ali,ipak, svako neka snosi odgovornost za svoju reË i dela.

Mir i blagoslov iz manastira Lepavina.o. Gavrilo (19. april 2004.)

SvedoËanstvo SvedoËanstvo

Dragi oËe Gavrilo!Zovem se Wubiπa KaraxiÊ. Æivim i radim sku-

pa sa suprugom Darom u NemaËkoj oko 30 godina. Imamo,hvala Bogu, dvoje dece, sina Damira i Êerku Saqu, kojisu roeni u Minhenu. Supruga i ja rodom smo sa Kosova ipotiËemo iz veoma poboæne familije, u kojoj se redovnoide u crkvu i Ëvrsto veruje u Boga. To bi bilo sve o nama.

Dragi oËe Gavrilo, poπto sam Vam pisao kadami je bilo najteæe, kada nisam znao kuda dawe, sada Vampiπem u znak zahvalnosti, kako PreËistoj BogorodiciLepavinskoj tako i Vama i Vaπem bratstvu.

OpisaÊu Vam kako se meni i mojoj porodicismilovala PreËista Bogorodica Lepavinska i kako namje pomogla preko Svoje Ëudotvorne ikone zauzevπi se zanas kod Qenog dragog sina Gospoda Isusa Hrista. Kaoπto Vam je veÊ poznato iz mog prvog pisma, moja dragasupruga se teπko razbolela septembra 2001. godine.Bolovala je dve godine. Bilo je dosta teπkih i muko-trpnih trenutaka. Iπli smo od lekara do lekara, od bol-nice do bolnice, no prave terapije nije bilo. Otoci suizgledali oËajno i bili tvrdi, i mnogo su je boleli. Uzi-mala je razne tablete i mazala se raznim kremama (zarazne obloge), ali uzalud, niπta nije pomoglo. Staqe jojse sve viπe i viπe pogorπavalo, pa je od bolova posta-jala nervozna. Lekari su svuda, po svojim analizama,preporuËivali operaciju, i govorili da joj nema drugogleka. Ali, mi na to nismo pristajali. Godine 2002. oti-πla je u Srbiju na preglede kod raznih lekara i travara,ali niko da pronae pravi lek. Svi kaæu: “Tako neπtojoπ nismo leËili.” Onda je otiπla na VMA u Beograd, nasnimaqe i pregled, ali ni vojni lekari nisu joj moglipomoÊi; i oni su rekli da bi bilo najbowe kad bi onaostala kod qih na dawem ispitivaqu, ili da se odmahoperiπe, prvo jedna strana lica, pa nakon nekog vre-mena druga. Ali i pored toga, da joj ne garantuju ozdra-

vweqe. Ona opet nije pristala na bilo kakvu operaciju,nego se prepustila Boæjoj vowi, pa πta bude neka bude.Hvala Bogu! ©to se kaæe, kada ima leka ima i veka.

U meuvremenu, dok je ona bila dole, jedna qe-zina prijatewica donela nam je ikonu iz manastiraLepavine; tako sam se svake veËeri molio PresvetojBogorodici Lepavinskoj da joj Bog da dobro i da ozdravi.

Jedne veËeri doπao sam sa posla dosta kasno ilegao da spavam. Saqao sam kako mi prilazi æenskaosoba koju nisam mogao dobro da vidim, samo mi je rekla:“Nemoj, sine, da patiπ, samo nastavi dawe da se moliπBogu i Presvetoj Bogorodici i tvoja Êe æena ozdra-viti.”

Odmah sutradan sam nazvao oca protu Slobo-dana MilunoviÊa i zamolio ga da poπawe faks i zamolioca Gavrila da Ëita molitve pred Ëudotvornom ikonomBogorodice Lepavinske za æenino ozdravweqe; otacprota me je istog dana poslepodne obavestio da je touËinio za mene. Toga dana oko 19 Ëasova nazvao samsuprugu i rekao joj da se ne sekira, nego da se treba vra-titi u NemaËku, jer sada znam gde je qen lek. IspriËaosam joj πta sa saqao i da bih æeleo da πto pre da doe,kako bih je odveo u manastir Lepavinu. Ona je tako i uËi-nila, vratila se u NemaËku. Poπto je veÊ doπlo zimskodoba, putevi su bili neprohodni, morali smo joπ maloËekati, i moliti se svako veËe pred Ëudotvornom ikonomMajke Boæje Lepavinske. Redovno smo palili kandilo sosveÊenim uwem. U to vreme, u decembru 2002. godine,napisao sam pismo ocu Gavrilu i zamolio ga da mi pomo-gne, jer mi je æena teπko bolesna, da ni sam ne znam vi-πe πta da radim; molio sam da se zauzme za nas i dasvakodnevno Ëita molitve za ozdravweqe moje æeneDare.

Januara 2003. Ëuo sam se telefonom s ocemGavrilom; on mi je rekao da se moli i da mi isto to tre-ba da Ëinimo svakodnevno. Joπ je preporuËio da mojasupruga upotrebwava osveÊenu vodu, koju nam je poslao

56

MANASTIRSKA HRONIKA

57

po sestri Wiwani GruloviÊ (tri puta dnevno da se umi-va i pije vodu sa izvora Presvete Bogorodice Lepa-vinske) i da se maæe osveÊenim uwem.

Polovinom januara otac Gavrilo je stigao u po-setu naπoj Crkvi u Minhenu, gde i u moju kuÊu unosi sve-tlost i blagoslov svojim dolaskom. Kod nas je odmah podolasku proËitao molitvu za moju bolesnu suprugu i re-kao mi: “Ti moraπ dovesti sestru Daru u manastir Lepa-vinu, i to πto pre.”

Februara 2003. godine staqe se ponovo pogor-πalo. Nekako smo uspeli da izvadimo vize za Hrvatsku,koje su nam do tada bile problem i zbog kojih nismo ra-nije mogli da krenemo za manastir Lepavinu.

Poπto ja nisam mogao iÊi, zamolio sam sestruWiwanu da ona poe sa Darom, jer je qen muæ iz Hrvat-ske i poznaje put, a ona sama je takoe naπla mir i spasu manastiru Lepavina. I tako, 12. februara 2003. godi-ne uz Boæju pomoÊ i blagoslov oca Gavrila, krenule suna put oko 11 sati. Bila je tako bolesna da nije mogla nistajati na svojim nogama, a bolovi su bili veÊ nei-zdræwivi. Ali, hvala Bogu i Presvetoj Bogorodici, do-bro su doputovale u Boæju kuÊu, u manastir Lepavinu,oko 18 sati. Otac Gavrilo ih je saËekao i dao blagoslovda odmah sa puta prisustvuju veËerqoj molitvi, koja jetrajala skoro do 23 sata. Nakon πto su se smestile u so-bu, oko ponoÊi su mi javile da su dobro stigle u mana-stir. Hvala Bogu, tu se moja supruga iz dana u dan polakopoËela oporavwati. Posle nekoliko dana veÊ sam pogovoru mogao primetiti da se bowe oseÊa. Kada su sevratile u NemaËku posle sedam dana, Êerka Saqa me jepozvala telefonom i rekla: “Tata, da ne poverujeπ, ma-ma je veÊ sada mnogo bowe, otoci su joj upola maqi.” Nisin Damir nije krio oduπevweqe kada je vidio da se ma-ma oporavwa. Za nepun mesec dana, otoci sa lica sunestali. Radost se vraÊala u porodicu. Supruga Dara sesada dobro oseÊa, viπe ne uzima lekove. Lekarima jeskoro prestala da ide. I dawe pije osveÊenu vodu i umi-va se vodom sa izvora Presvete Bogorodice Lepavinske.

Hvala Bogu i Presvetoj Bogorodici Lepa-vinskoj, Koja je preko Svoje Ëudotvorne ikone vratilaradost, zdravwe i vesewe u naπu kuÊu. Hvala Bogu i ocuGavrilu na qegovim molitvama pred Ëudotvornom iko-nom Lepavinskom. Hvala i svima koji budu verovali uovo svedoËeqe o izleËequ moje supruge i svima onimakoji veruju u Oca, i Sina i Svetoga Duha. Amin.

SvedoËanstvo SvedoËanstvo

Manastir Lepavinu prvi put sam posetila preËetiri godine na Veliku Gospojinu. Tada sam sama sebi

rekla da Êu dolaziti svake godine na taj dan. Ali u momæivotu se sve promenilo, jer sam nakon dugogodiπqegrada na poslu, i uz to joπ na dodatnom poslu, oËiglednoprecenila svoje moguÊnosti, tako da sam ostala potpunonepokretna. Usledile su dve dosta teπke operacije, pasam bila spreËena da ponovo odem u manastir. Za sve tovreme bila sam u telefonskom kontaktu sa ocem Gavri-lom, koji je shvatio moje probleme i mnogo se molio zamoje zdravwe pred ikonom Presvete Bogorodice. Ja samse takoe mnogo molila kod kuÊe, u bolnici pre i posleoperacija, i zahvawivala Bogu πto je sve dobrozavrπilo. Tako sam oseÊala veliko duπevno olakπaqe.Tada, pola godine posle operacije kiËme, veÊ sam se do-sta dobro oseÊala. Meutim, mojim patqama nije biokraj.

Posle doËeka Nove godine 2002. moj sin se te-πko razboleo od multiple skleroze. Preko noÊi je poËe-lo koËeqe ruku, trupa i, delom, nogu. Mislila sam da sesruπio svet, æivot mi se iz temewa promenio. Nisammogla verovati da je tako teπka bolest preko noÊi pogo-dila moga sina, ali nalazi su to potvrivali. Sin jeistu veËe zadræan u bolnici na leËequ, koje nije poka-zivalo rezultate kakve sam ja oËekivala. Posle πest da-na terapije kortikosteroidima nije bilo nikakvogpobowπaqa. OdluËila sam sutra ujutro nazvati ocaGavrila. NeÊu nikada zaboraviti to jutro kada sam u de-vet sati nazvala manastir i dobila vezu iz prvog poku-πaja. ZaËula sam tihi glas oca Gavrila. Teπko sam govo-rila, bowe reËeno jecala sam, suze su tekle niz moje li-ce, u grudima stezaqe i velika bol. Isprekidano samgovorila da je moj sin oboleo od multiple skleroze i daniπta ne moæe rukama. Umilni i tihi glas je samo rekao:“DaÊe Bog i Presveta Bogorodica, a i medicina ide na-pred.” Ja sam samo jecala i govorila: “Molite se za mojedete!”

Nakon razgovora sam se sabrala i otiπla ubolnicu, u koju sam iπla tri puta dnevno po velikom sne-gu. Ni danas ne znam otkud sam crpela tu snagu. To samoBog zna. Hranila sam, kupala, negovala svoga sinanaizmeniËno sa qegovom devojkom, koja je gotovo stalnobila uz qega. Hvala joj na svemu. Tog jutra u 11 sati bilasam na vratima qegove bolniËke sobe, a on mi je iz kre-veta veselim glasom rekao da mu je bowe i da moæe ra-diti s rukama. Nisam smela plakati, ali su navrle suzeradosnice i Ëvrsto sam zagrlila sina, znajuÊi da su ve-like molitve oca Gavrila pomogle.

Od tada je mome sinu svakim danom sve bowe. Pootpustu iz bolnice pojavili su se novi problemi, jer ni-smo mogli nabaviti skupi lek, ali se i to - mada ne bezteπkoÊa - reπilo uz pomoÊ dobrih wudi. Sada mu svaku

drugu veËe dajem injekcije, koje on dobro podnosi. ÆiviuobiËajenim æivotom: uËi za ispite, ima devojku, slobo-dne aktivnosti... Veliku podrπku daju mu devojka, sestrai roditewi. Uverena sam da Êe moj sin potpuno ozdra-viti, uz pomoÊ medicine, kako kaæe i otac Gavrilo, alina prvom mestu uz pomoÊ molitve, moje i oca Gavrilaispred ikone Presvete Bogorodice Lepavinske. Kada biwudi znali koliko u nevowi pomaæu vera i molitva,nikada ne bi zaboravili da se mole i zahvawuju Bogu iPresvetoj Bogorodici. SreÊna sam πto sam to spoznala.

zahvalna majka, Zagreb

SvedoËanstvoSvedoËanstvo

Moæda ste pomislili da sam Vas zaboravila.Nisam. Duboko oseÊam u sebi potrebu da Vam se javim podrugi put.

Zovem se S. D. iz Srpskog Sarajeva. Moj brak jebio pred razvodom. Poπto su deca punoletna, muæ je iqima rekao da se mora razvesti i da sa mnom ne moæeda æivi. Deca i ja smo dugo razmiπwali πta da radimo(jer qemu niπta ne znaËe 24 godine zajedniËkog æivota),

moramo se nekom obratiti! Ali kome? Poπto je kod nasbila kqiga “»uda Presvete Bogorodice”, koju smo pro-Ëitali, odluËili smo da se javimo u Vaπ manastirLepavinu i potraæimo pomoÊ. I tako je i bilo.

24. marta 2004. godine poslala sam molbu,faksom iz firme u kojoj radim, sa nadom da Êe nam Vaπemolitve pomoÊi. Kada sam doπla kuÊi, s posla, deca supriËala kako neπto lupa po naπem stanu (sobama,hodnicima, kuhiqi, baqi i zidovima), ali nikoga nema,malo su bila uplaπena. I ja sam to osetila. Kasnije smookadili stan i to je prestalo.

Sutradan, kada se moj muæ vratio sa posla, ose-tila se promena. To nije bio Ëovek od pre nekoliko dana.ZahvawujuÊi Bogu, Vama i Vaπim molitvama, ikoni Pre-svete Bogorodice i svima koji su se molili za nas, situ-acija se promenila na bowe.

Molila bih Vas ako moæete da nam poπaweteneπto iz manastira Lepavina (Ëasopis, kqige, krstiÊeili ikonu) kako bi nas ubuduÊe Ëuvali, jer smo okruæenizavidnim wudima.

S. D. (7. april 2004.)

58