Br. 5-6/2005 a CENA 20 KN 600 SIT 150 DIN 2,60 EUR 5 ©F

- lliisstt zzaa dduuhhoovvnnoo pprroossvveeÊÊeeqqee(dvomeseËno izdaqe)

Izlazi s blagoslovom Qegovog Visokopreosveπtenstva PravoslavnogMitropolita zagrebaËko-wubwanskog i cele Italije Gospodina JOVANA

izdavaË:izdavaË: Bratstvo manastira LepavinaManastir Lepavina48306 SokolovacTel / fah (+ 385) 48 661 032

www posl:www posl: www.manastir-lepavina.orge-maile-mail :: info@manastir-lepavinaglavni i glavni i odgovorniodgovorniurednik:urednik: Arhimandrit Gavrilo

(VuËkoviÊ)tehniËkitehniËkiurednik:urednik: Jeroakon Vasilije (Srbwan)

naslovna naslovna strana:strana: Vavedeqe Presvete Bogorodice,

crkva Vavedeqa Presvete Bogorodiceu manastiru Hilandaru, 14. vek

izdaqe:izdaqe: godina VIII

ukupno ukupno izdanih brojeva:izdanih brojeva: 41

broj:broj: 5-6/05 (39)

tisak:tisak: Skaner Studio., StubiËka 49, Zagreb

Miπweqem Ministarstva kulture br.532-03-1/7-97-01-VJ/VB od 22. sijeËqa1997. Ëasopis “Put, Istina i Æivot” natemewu Ëlanka 18. toËka 13, stavak 2Zakona o porezu na promet proizvoda iusluga, osloboen je plaÊaqa poreza napromet.

Vavedeqe PresveteBogorodice

»udotvorna ikona PresveteBogorodice Lepavinske

3

PORTRET ARHIMANDRITA GAVRILA (VUËKOVIÊA)RAD JEROMONAHA FOTIJA (–UREVIÊA), 2005. G.

4

RE» UREDNIKA

Pomaæe Bog , dragi Ëitaoci! Iako smo veÊ u vre-menu pripremaqa za Veliki post , priprema ovog dvobrojazapoËela je joπ to - kom protekle godine , tako da na poËe-tnim stranicama Ëasopisa stoji BoæiÊna poslanica , kojomnaπ arhijerej , VisokopreosveÊeni Mitropolit zagrebaËko -wubwanski i cele Italije G . Jovan , svojim eparhiotima isvim pravoslavnim vernicima Ëestita praznik i πawe bla-goslov . Odmah sledi teoloπko tumaËeqe koje je Mitro-polit, kao πto veÊ redovno Ëini , izvadio iz "aËke torbi-ce" i obradio za objavwivaqe .

0 praznovaqu slave manastira Lepavine , Vave-deqa Presvete Bogorodice , moæete da Ëitate iz pera naπestalne saradnice Tankosave DamjanoviÊ . Sa svoje stranemogu da istaknem Mitropolitovo zapaæaqe kako , otkadobavwa episkopsku duænost u Eparhiji zagrebaËko -wubwanskoj , nikad manastirska slava nije bila prosla-vwena u prisustvu tako velikog broja vernika . SvojomblagodaÊu Majka Boæja sabira verne pred Ëudotvornom iko-nom lepavinskom , a na ovom vavedeqskom hodoËaπÊu u na-πem manastiru okupilo se oko 1600 poklonika . Bila je tokruna svih hodoËaπÊa koja se u lepavinskoj svetiqi niæutokom meseci u subotqe i nedewne dane . U manastirskihram na praznik Vavedeqa , kada slavimo uvoeqe Pre-svete Bogorodice u Jerusalimski hram , svi pristigli ver-nici nisu mogli ni da uu , ali radosno raspoloæeqe onihkoji su Sv . Liturgiju pratili izvana nije zbog toga bilopomuÊeno . Zaista se celog dana oseÊala velika prazniËnaradost, koje je vernike pratila, kako su mi mnogi kasnije re-kli, i u dolasku i u odlasku . Za svakoga se naπlo mesta i zatrpezom wubavi, a u tome naπu zahvalnost imaju svi koji sunam, iz wubavi prema svetiqi, pomogli svojim trudom . Ivreme nam je toga dana, na tako velikom sabraqu, pomoglo -bilo je sunËano i toplo .

Wiwana NikoliÊ - SindeliÊ , urednica emisije "Vera . nada i wubav " na UUU- radiju , vodila je za naπ Ëaso-pis razgovor sa jeromonahom o . Fotijem ( –ureviÊem ),nastojatewem manastira ©iπatovac. 0. Fotije pripada onojgeneraciji naπih monaha na koju su velik uticaj imali uËe-nici o. Justina ∆elijskog. Poznanstvo sa MitropolitomAmfilohijem tokom boravka u Parizu qemu je pomoglo da ,kako sam kaæe, "prevagne ono suπtinsko" i da se odluËi zamonaπtvo . Nekada uπavπi u manastir kao veÊ formiranslikar , s akademskim obrazovaqem , o . Fotije je sada u na-πoj Crkvi priznati portretista i ikonopisac , koji svojimduhovnim obrazovaqem i sam pridonosi "napredovaqu na-πeg monaπtva ".

0 ruskom starcu arhimandritu Ipolitu ( Halinu )objavwujemo dva teksta ; prvi je napisan dok je o. Ipolit joπbio æiv , a drugi , " Starac koji se vratio u Rusiju ", nakonqegovog upokojeqa. 0. Ipolita sam liËno poznavao , bilismo savre - menici na Svetoj Gori . On je u to vreme pripa-dao bratstvu ma nastira Sv . Pantelejmona , a onda se 1983.g . vratio u Rusiju .

Jednom je ruski monah o . Filaret , takode Sveto-gorac , rekao kako su neki monasi doπli na Svetu Goru da tu,po vowi Boæjoj , i ostanu , a neki , opet po vowi Boæjoj , dase vrate i sa sobom ponesu svetogorsku duhovnost . Osimstarca Ipolita, u Rusiju su se sa Svete Gore vratili arhim.Avew ( Markedonov ), koji je u manastiru Sv . Pantelejmonabio iguman ( o qemu Êemo tekst objaviti u sledeÊem broju ),zatim shiarhimandrit Serafim ( Tomin ), pre velike shimeo. Misail, koji se sada podvizava u Orenburgu , pa shiigumanIlija , koji je duhovnik u Optina pustiqi , o. Jeronim ( Suri-gin ), oko koga se u Alatirskom manastiru okupilo 80- akmonaha ...

Zaπto su se vratili ? Zato πto je "za takvim wu-dima ovde ... bila velika potreba", a oni su se na tu potrebu,iz wubavi prema oteËestvu , odazvali . "UkazujuÊi put u mra-ku", vraÊali su wude otaËkoj veri i obnavwali rusko mona-πtvo. »ak i kada ih je æewa vukla natrag u mir Svete Gore,neπto bi ih zadræalo; tako je o . Jeronim viπe puta pisao iSvetom Sinodu i nadleænom vladiki sa molbom da ga razre-πe posluπaqa i svaki put je odgovor bio negativan , a jednusaobraÊajnu nesreÊu shvatio je kao nebesku opomenu i - ostaou Rusiji .

I starac Ipolit , kao i o . Jeronim , uπao je u zapu-πten manastir , meu ruπevne zidove, i potom ga , posle go-dina podvizavaqa , preobrazio u mesto ka kome teku rekevernike radi molitve i pouke . Preporod, kaæe starac Ipo-lit, poËiqe od one zemwe na kojoj svako od nas stoji .

S dolaskom proleÊa , ako Bog da , treba da poËne inastavak obnove u naπem manastiru . ZapoËeÊe radovi naure - dequ podruma, koji Êe se nameniti za trpezarijske po-trebe , buduÊi da je sadaπqa trpezarija postala premala zasve goste u dane praznika .

Na kraju , hteo bih da uputim molbu onim vernicimakoji dolaze u manastir Lepavinu u æewi da razgovaraju samnom . Znam da je ogroman napor putovaqa kad je polaznomesto u NemaËkoj , Austriji , SCG ..., a posle samo nekolikosati boravka u manastiru veÊ poËiqe povratak nazad . Ipak,molim za razumevaqe da u nedewu ili na praznik , kada sti-gne po nekoliko autobusa sa poklonicima , jednostavno nijemoguÊe za svakoga naÊi vremana i sa svakim porazgovarati .ReËi pouke posle molitve pred Ikonom upuÊene su svakompojedincu u hramu . U manastiru poredak vredi za sve koji senalaze u qemu, i za monahe i za goste, a ako se ne budepoπtovao, nastaÊe - kao kad se ne poπtuje red u saobraÊaju -kolaps. Zato apelujem na posetioce da proËitaju natpispostavwen na vratima hrama i da se pridræavaju tog upu-tstva . Oni koji dou sa æewom da razgovaraju , a za to ne bu-de moguÊnosti , neka se ne wute . Qihov trud , kao ærtvu kojuprinose , Gospod neÊe ostaviti bez nagrade, jer od Qega ni-je sakrivena nijedna suza, niti deliÊ jedne suze .

S blagoslovom iz manastira Lepavine

5

HRISTOS SE RODI!

Draga braÊo i sestre, draga Naπa deco duhovna!

Danas proslavwamo Badqe veËe i BoæiÊ, praznik Roeqa Gospoda naπeg Isusa

Hrista, Spasitewa naπeg. Danas se Hristos rodio u Vitlejemu od Presvete Djeve

Bogorodice. Danas drugo lice Svete Trojice postaje BogoËovek, bespoËetni dobija poËetak

i ReË Boæja postaje telo. Nebeske sile kliËu, zemwa s wudima raduje se, mudraci sa istoka

Gospodaru darove prinose: zlato, livan i izmirnu oznaËavajuÊi Spasitewevu trojaku

sluæbu: carsku, uËitewsko-proroËku i prvosveπteniËku. Pastiri Ëudo razglaπuju, a mi

neprestano uzvikujemo: “Slava na visini Bogu i na zemwi mir, meu wudima dobra vowa.”

Velika je tajna poboænosti, Bog se javi u telu, kaæe sveti Apostol. ©to smo videli

i Ëuli, kaæe Apostol wubavi, objavwujemo vama da i vi s nama imate zajednicu, a naπa

zajednica je sa Ocem i sa Sinom Qegovim Isusom Hristom. Ovim Ëinom proslavwena je

wudska priroda u Hristu i uzdignuta na takvu poËast da sedi s desne strane Bogu. ReËe

Gospod Gospodu mome: sedi Meni s desne strane, dok poloæim neprijatewe Tvoje za

podnoæje nogama Tvojim, kliËe Psalmopisac. Wudska priroda je u najveÊoj meri uzdignuta

Hristovim vazneseqem na nebo, u wudskom telu kome je nekad na Adamovom padu bilo

reËeno: prah si i u prah Êeπ se vratiti. U trenutku Hristovog Vazneseqa upuÊene su mu

OËeve reËi: sedi meni s desne strane. To je najveÊa slava kojom je wudsko telo proslavweno

u Hristu Gospodu. Ovaplotio se nas radi, da bi nam darovao usinovweqe.

Svojim BogoËoveËanskim podvigom ovaplotivπi se od Duha Svetog i Marije Djeve

izvojevao je pobedu za nas svojom golgotskom ærtvom i vaskrseqem iz mrtvih. Pobeda

Mesije za nas i radi naπeg spaseqa, pobeda koju Êe On izvojevati na kraju istorije, kao πto

je sam potvrdio: Ja sam pobedio svet.

»estitajuÊi vam BoæiÊ, naπim eparhiotima i svima pravoslavnima koji

proslavwaju Roædestvo Hristovo i svim wudima dobre vowe æelimo da i Nova 2006. godina

bude ispuqena svakim blagoslovom Boæjim. SrdaËno sve pozdravwamo BoæiÊnim

pozdravom:

MIR BOÆJI - HRISTOS SE RODI!MIR BOÆJI - HRISTOS SE RODI!

+ Mitropolit J o v an

ReËe Gospod Gospodu mome: sedi Meni sdesne strane, dok poloæim neprijatewe Tvojeza podnoæje nogama Tvojim (Ps. 109,1). (Iz Ërevapreæde denici rodπtja - prokimen).

ReËi Boga Oca: sedi meni s desne stranesedi meni s desne strane, kojeje On kazao Bogu Sinu, odnose se na momenat slavnog vazne-sqa Hristovog na nebesa.Ovde je reË o proslavwaqu Ëove-Ëanske prirode u Hristu, jer je wudska priroda u najveÊojmeri uzdignuta Hristovim vazneseqem na nebo, u wudskomtelu kome je nekad na Adamovom padu bilo reËeno: prah siprah sii u prah Êeπ se vratitii u prah Êeπ se vratiti (1. Moj. 3, 19 ). U trenutku Hri-stovog vazneseqa upuÊene su reËi: sedi meni s desnesedi meni s desnestranestrane. To je najveÊa slava kojom je wudsko telo proslav-weno u Hristu Gospodu (2. Petr.). To je slava kojom Êe telosvih pravednika i svetitewa biti proslavweno na krajuistorije (sr. Fil. 3, 20-21; Naπe æivweqe je na nebeNaπe æivweqe je na nebe--sima, otkuda oËekujemo i Spasitewa Gospodasima, otkuda oËekujemo i Spasitewa GospodaIsusa Hrista, koji Êe preobraziti naπe poniIsusa Hrista, koji Êe preobraziti naπe poni--æeno tijelo, tako da bude saobrazno tijelu slaveæeno tijelo, tako da bude saobrazno tijelu slaveqegove, po sili kojom On sve moæe uËiniti i seqegove, po sili kojom On sve moæe uËiniti i se--bi pokoritibi pokoriti.) Joπ ove reËi sadræe svedoËanstvo oboæanstvu Mesije Hrista. Mesija Hristos je istiniti Bog iGospod. To je jasno iz reËi prorokovih: Gospodu momeGospodu mome.Ovim reËima sveti prorok podvlaËi razliku izmeu sebe iMesije, koga on smatra istinitim Bogom i Spasitewemsveta. I sam Spasitew tumaËi ove reËi i kaæe: QegaQega(Hrista) David DuhomDavid Duhom (odnosno u Boæanskom nadahnuÊu)naziva Gospodomnaziva Gospodom, i joπ Hristos dodaje: Kada, dakle,Kada, dakle,David naziva qega Gospodom, kako mu je sin?David naziva qega Gospodom, kako mu je sin? (Mt.22, 25). Ove je reËi Spasitew naπ kazao farisejima, nega-torima Qegovog Boæanstva, Qegovog veËnog Boæanstva iMesijanskog dostojanstva. Oni su pogreπno smatrali da ÊeMesija biti obiËan Ëovek, a u Hristu su gledali ne obiËnogËoveka nego varalicu. No Hristos je Mesija ne samo obiËanËovek, Davidov potomak po telu, i to savrπeni Ëovek, veÊje on u isti mah i Bog, on je i BogoËovek. To je smisao Davi-dovog proroπtva, kaæe Hristos farisejima, najveÊimneprijatewima svojim. Zato je i sam prorok u svom Boæan-skom nadahnuÊu rekao o Mesiji: Rod qegov ko Êe iskaRod qegov ko Êe iska--zati?zati? (Is. 53, 8). Ove se reËi odnose na Boæanstvo Me-

sije. A Boæanstvu jesu svedok i reËi Davidove o palici saSiona: Skiptar sile Tvoje poslaÊeSkiptar sile Tvoje poslaÊe (Ti ) Gospod saGospod saSionaSiona (Ps. 109, 2 ). ©to se tiËe reËi Davidovih: dok podok po--loæim neprijatewe Tvoje za podnoæje nogamaloæim neprijatewe Tvoje za podnoæje nogamaTvojimTvojim (Ps. 109, 1), on govori o potpunoj pobedi Mesije nadsvim neprijatewima qegovim, pobedi koju Êe Onizvojevati na kraju istorije kao πto je sam potvrdio: JaJasam pobedio svetsam pobedio svet (Jn. 16, 33 ). MisleÊi na ovu pobedusveti apostol kaæe: Jer qemuJer qemu (tj. Mesiji Hristu) trebatrebada caruje dok ne poloæi sve neprijatewe pod noda caruje dok ne poloæi sve neprijatewe pod no--ge svoje ge svoje (1. Kor. 15, 25). To Êe se ostvariti, kaæe apostol,kada se uniπti posledqi neprijatew - smrt. (PoswedqiPoswedqineprijatew ukinuÊe se - smrtneprijatew ukinuÊe se - smrt, 1. Kor. 15, 26). Ovometreba dodati i seÊaqe na ove reËi svetog apostola Pavla:A Bogu hvala koji nam dade pobedu kroz GospodaA Bogu hvala koji nam dade pobedu kroz Gospodanaπega Isusa Hristanaπega Isusa Hrista (1. Kor. 15,57).

Pod skiptrom u stihu 2. Sveti Jovan Zlatousti ra-zume krst Hristov koji je jaËi od svega onoga πto mu sesuprotstavwa. A sam izraz: podnoæje nogama Tvojimpodnoæje nogama TvojimtumaËi se nekakvim stavom i odnosom Isusa Navina (koji jebio praobraz Mesije) prema petorici Amorejskih careva,koje je on bio potpuno pobedio- pristupite i stanitepristupite i stanitenogama svojim na vratove ovijem carevimanogama svojim na vratove ovijem carevima , , IsusNavin 10, 24 (naravno po zapovesti Isusa Navina).

O PRVOSVE©TENI»KOJ SLUÆBI MESIJE

Zakle se Gospod i neÊe se raskajati. Tisi Sveπtenik do veka, po Ëinu Melhisedekovu(Ps. 109, 4).

Hristos je veËni prvosveπtenik. Qega kao takvognajodreenije praslikuje Melhisedek - Car. Melhisedek jene samo car Salimski Dar Mira, veÊ i prvosveπtenik, isvojom tajanstvenom liËnoπÊu sluæi kao praslika Mesije -veËnog sveπtenika. ©ta znaËe reËi po redu Melhipo redu Melhi--sedekovusedekovu? Ove reËi znaËe, prvo: da je Hristos Prvo-sveπtenik po takvom redu, ne Ëinu, koji nema prejemstva.Jer se o Melhisedeku (v. 1. Moj. 14,18.) govori kao o onomekoji nema ni poËetka danima ni kraja æivotu. Ne πto Isus

6

O CARSKOJ SLUÆBI MESIJE

7

Hristos stvarno ne bi imao, veÊ πo je to neizvesno, kaæesveti Jovan Zlatoust. A Hristos kao veËni prvosveπtenikæivi svagda, da bi mogao neprekidno hodatajstvovati zanas kod Boga Oca (sr. Jevr. 7, 24-25). A Ovaj, poπto ostajevavijek, ima neprolazno sveπtenstvo, zato i moæe potpunoi zauvijek spasti one koji kroz qega dolaze Bogu, poπtosvagda æivi pa moæe posredovati za qih. I sveti JovanBogoslov kaæe: ...a ako neko sagrijeπi, imamoa ako neko sagrijeπi, imamoZastupnika kod Oca Isusa Pravednika. A on jeZastupnika kod Oca Isusa Pravednika. A on jeærtva pomireqa za grijehe naπe i ne samo za naærtva pomireqa za grijehe naπe i ne samo za na--πe nego i svega svijetaπe nego i svega svijeta (1. Jn. 2,1-2). Poπto je jednomza svagda prineo sebe na ærtvu - Hristos uvek sedi s desnestrane Bogu (A On, prinijevπi jednu ærtvu za griA On, prinijevπi jednu ærtvu za gri--jehe, za navijek sjede s desne strane Bogajehe, za navijek sjede s desne strane Boga, Jevr.10,12), moleÊi se i hodatajstvujuÊi za vasceli rod wudski.No ovo je reËeno, kaæe sveti Jovan Zlatousti, ne u tomsmislu kao da se Hristos poniæava pred Ocem Nebeskimni kao da mu ropski pripada, nego u tom smislu da Onpostradavπi za nas sve po ËoveËanskoj prirodi svojoj, pod-seÊa nas na svoje trpweqe kao ReË OËeva, kao Savetnik,mada je Hristos svaki svoj podvig izvrπio kao BogoËovek,πto je On prvosveπtenik, nego po svome Boæanstvu, veÊ posvojoj ËoveËanskoj prirodi. Da bi mogao biti prinosjaj iprinosimij (koji prinosi i koji se prinosi) - Sin Boæji seovaploÊuje i postaje Ëovek, te se javwa u svet kao Bogo-Ëovek. To i jeste smisao reËi svetog apostola Pavla: JeJe--dan je Bog, jedan i posrednik izmeu Boga i wudi,dan je Bog, jedan i posrednik izmeu Boga i wudi,Ëovjek Isus HristosËovjek Isus Hristos (1 Tim. 2,5). Koji posreduje zaKoji posreduje zanasnas (Rim, 8, 34). Stoga svi istinski hriπÊani treba da senaoruæaju miπwu o Hristovom stradaqu za nas i mestonas (Kada, dakle, Hristos postrada za nas tiKada, dakle, Hristos postrada za nas ti--jelom, i vi se tom misli naoruæajte, jer kojelom, i vi se tom misli naoruæajte, jer kopostrada tijelom, prestao je da grijeπipostrada tijelom, prestao je da grijeπi, 1 Petr. 4,1). I dugotrpweqe Gospoda naπega dræite zaI dugotrpweqe Gospoda naπega dræite zaspaseqe, kao πto vam i wubweni naπ brat Pavlespaseqe, kao πto vam i wubweni naπ brat Pavlepo danoj mu mudrosti pisapo danoj mu mudrosti pisa (2. Petr. 3,15).

Drugo: Hleb i vino kojim je Melhisedek predusreoAvrama (1. Mojs. 14,18) simvoliπe svetu tajnu priËeπÊa ukojoj nam Hristos samoga Sebe daje za duhovnu hranu kaoπto je mana u pustiqi simvolisala svetu tajnu evha-ristiju, kao nekada David koji je rekao: Hleba angelHleba angel--skoga jede Ëovekskoga jede Ëovek (Ps. 77,25). Mada se ove reËi odnose namanu u pustiqi (2. Moj. 16, Jn. 6,31), ipak su se one u punojmeri ispunile na svima svetitewima, u kojima tajanstvenoobitava Hristos hraneÊi ih Sobom kao i anele. PashaPashanaπa Hristos ærtvova se za nasnaπa Hristos ærtvova se za nas (1. Kor, 5, 7), kaæesveti apostol Pavle. Jer Hristos je koji prinosi i koji seprinosi. Onaj koji prima i koji se razdaje. Stoga jeMelhisedek kao sveπtenik Boga Viπqega, sveπtenik hle-ba i vina kudikamo savrπenija praslika Isusa Hrista negoli starozavetno sveπtenstvo koje je prinosilo krvneærtve.

TreÊe: Sama reË Melhisedek etimoloπki ozna-Ëava cara pravednosti. Sveti apostol Pavle kaæe da jeHristos BogoËovek jedini neiscrpni izvor pravednosti,svetosti i duhovne svetlosti za sve dosledne sledbenikeHristove (Iz Qega ste i vi u Hristu Isusu, kojiIz Qega ste i vi u Hristu Isusu, kojinam postade premudrost od Boga i pravednost inam postade premudrost od Boga i pravednost iosveÊeqe i izbavweqeosveÊeqe i izbavweqe, 1. Kor. 1, 30). U tom smislu isveti prorok Jeremija kaæe o Mesiji: Gospod pravdaGospod pravdanaπanaπa (Jer. 23, 6). Obucite se u Gospoda naπega IsuObucite se u Gospoda naπega Isu--sa Hristasa Hrista (Rim. 13, 14 ), kaæe sveti apostol Pavle, jerobuÊi se u Hrista isto je πto i obuÊi se u pravednost.

Novozavetni prvosveπtenik duboko se razlikujeod starozavetnog po tome πto je apsolutno svet i bezgre-πan. Starozavetni prvosveπtenik prinosio je ærtve nesamo za grehe narodne, nego i za svoje, πto nije sluËajnovozavetnog Prvosveπtenika (... kako za narod ,tako ikako za narod ,tako iza samoga sebe da prinosi ærtve za grijehe,za samoga sebe da prinosi ærtve za grijehe, Jevr.5, 3). Zato ærtve starozavetnog prvosveπtenika nisuimale iskupitewskog znaËaja. David kaæe: Vi koji seVi koji seuzdate u silu svoju, i koji se mnoπtvom bogatstvauzdate u silu svoju, i koji se mnoπtvom bogatstvasvoga hvalite! Brat neÊe izbaviti; hoÊe li izbasvoga hvalite! Brat neÊe izbaviti; hoÊe li izba--viti Ëovek? NeÊe dati Bogu otkup za sebe, i cenuviti Ëovek? NeÊe dati Bogu otkup za sebe, i cenuotkupa duπe svojeotkupa duπe svoje (Ps. 48, 7-8). Hristos jedini oslobaawude od svakoga zla (Ako vas, dakle, Sin oslobodi,Ako vas, dakle, Sin oslobodi,zaista Êete biti slobodnizaista Êete biti slobodni, Jn. 8,36), samo zato πtoOn jedini ima moÊ nad svakim zlom, Qime je zlo potpunonemoÊno, πto je samo On apsolutno svet i bezgreπan kaoBogoËovek. Iz straha od smrti kome su celoga æivotasvoga robovali (I da izbavi one koji iz straha odI da izbavi one koji iz straha odsmrti cijeloga æivota bijahu krivci za svojesmrti cijeloga æivota bijahu krivci za svojerobovaqe,robovaqe, Jevr. 2, 15), wudi se potpuno oslobodiπe tekonda kada se Bog javi u telu (I zaista velika je tajnaI zaista velika je tajnapoboænosti: Bog sejavi u tijelu, opravda se u Dupoboænosti: Bog sejavi u tijelu, opravda se u Du--hu,pokaza se anelima, propovijedi se neznahu,pokaza se anelima, propovijedi se nezna--boπcima, vjerova se u svijetu, vaznese se u slaboπcima, vjerova se u svijetu, vaznese se u sla--vivi ,, 1. Tim. 3, 16). Hristos Gospod naπ, koji je punoÊaBoæanstva telesno. Da bi mogao prineti sebe na ærtvu zavasceli rod wudski i na taj naËin otvoriti vrata veËnogæivota (Jer Êe vam se tako izobilno dati ulazakJer Êe vam se tako izobilno dati ulazaku vjeËno Carstvo Gospoda i Spasa naπeg Isusau vjeËno Carstvo Gospoda i Spasa naπeg IsusaHristaHrista, 2. Petr. 1,11). Sin Boæji je morao postati SinËoveËji. Jer u Ëemu postrada i iskuπan bi, u tome moæe po-moÊi i onima koji se bore sa iskuπeqima (Jer poπto jeJer poπto jei sam stradao buduÊi kuπan, zato moæe pomoÊii sam stradao buduÊi kuπan, zato moæe pomoÊionima koji bivaju kuπanionima koji bivaju kuπani, Jevr. 2,18). Eto, iz tog raz-loga, Bog s Ëelovjeki poæive - Bog sa wudima poæive nazemwi u wudskom telu (Varuh 3,38 ). Zato se kaæe da je zem-wa podnoæje nogama Qegovim.

Iz aËke torbe sredio + Mitropolit J o v a n + Mitropolit J o v a n

8

arica Nebeska na dan Vavedeqa PresveteBogorodice, odnosno na dan manastirskeslave, i ove 2005. godine blagoslovi viπe

od hiwadu poklonika koji dooπe da sepoklone Ëudotvornoj ikoni PresveteBogorodice Lepavinske i da svojimprisustvom i molitvom na sveËanoj

Arhijerejskoj Liturgiji umnoæe wubav, mnogi duhovnoojaËaju, a mnogi duhovno progledaju.

Po blagoslovu arhimandrita oca Gavrila, igu-mana manastira Lepavinskog, na slavu je krenula i grupapoklonika iz Beograda. Krenusmo uveËe uoËi same slavekako bismo stigli na Svetu Liturgiju. Naπu radost uve-liËala je i vest da Êe naπ duhovnik u toku pokloniËkogputovaqa biti jeromonah hadæi Duπan Sinait, name-snik manastira Oreπkovice kod Petrovca na Mlavi. Ka-ko to obiËno biva, kada je velika blagodat, velika su iiskuπeqa. Put je dug, kiπa sve jaËe i jaËe pada, autobustreba da krene, a oca Duπana joπ nema. Znali smo da jeqegovo putovaqe poËelo mnogo ranije, moæda joπ ju-tros, a sada, pola sata pre ponoÊi treba da se prikwuËigrupi. Kolika je qegova wubav, shvatili smo tek kadasmo saznali da je otac Duπan bio duhovno Ëedo ocaGavrila a, eto, sada posle nekoliko godina, hita dasasluæujuÊi sa ocem Gavrilom Svetu arhijerejsku Litur-giju, zajedno slave Gospoda. Na licu oca Gavrila videlase neskrivena radost, a radovati se tako moæe samo Ëi-sta duπa.

Na oko pola sata pre ponoÊi krenu autobus izBeograda na slavu u Lepavinu. Prekrstismo se i Ëu seujednaËeno i molitveno “Dostojno jest”. Ubrzo posle to-ga stiæe i otac Duπan i molitvom “OËe naπ” poËe mo-litve za putovaqe. U autobusu se oseÊala neverovatnablagodat, a na licima poklonika se videla velika ra-dost. Nije neobiËno da poklonici, kad imaju sreÊu da pu-tuju sa dobrim duhovnikom, iskoriste svaki trenutak daneπto viπe nauËe o svojoj veri. U naπim glavama poËe-πe da roje jedno za drugim pitaqe do pitaqa. Otac sa

takvom wubavwu poËe da odgovara na sva naπa pitaqa,meutim, prvo poæele da nas upozna sa velikim sutra-πqim praznikom, praznikom Vavedeqa Presvete Bogo-rodice:

“Presveta Bogorodica je i pre nego πto se rodi-la bila posveÊena Gospodu Bogu. Ona je za Qega izabra-na. Roditewi Presvete Bogorodice, sveti Joakim i Ana,dugo behu bezdetni i zbog toga su mnogo tugovali. U tovreme, u izraelskom narodu bila je velika tuga ako bineki braËni par bio bez poroda. Oni su se neprestanomolili Bogu da im podari dete. Tako su se unapred zave-tovali da dete koje Êe im se roditi, ako im Gospod Bogpodari porod, bude posveÊeno Bogu i da Êe ga oni preda-ti da sluæi Gospodu. Sveti Joakim se za porod molio uhramu gde se danas nalazi Hozevitski manastir. U tommanastiru se nalazi jedna peÊina u kojoj je boravio sve-ti prorok Ilija, gde je svetitewa po Boæijem promislugavran hranio. U toj peÊini, dakle, molio se Bogu svetipravedni Joakim da mu Gospod podari bar jedno dete. Ijednom, posle usrdnih molitava, u toj istoj peÊini, sve-tom Joakimu javi se Arhangel Gavrilo i blagovesti daÊe im se roditi æensko dete, koje Êe biti posveÊeno Bo-gu. Qegova supruga Ana molila se Bogu malo podawe odqega, na mestu na kome se danas nalazi jedan skit posve-Êen svetoj Ani. I dogodi se po veri i molitvi qihovoj -Gospod im podari dete. Rodi se Presveta Bogorodica itako se ispuni ono πto je Duh Sveti davno, davno pred-skazao preko mnogih proroka. Evo, na primer, kod proro-ka Isaije Ëitamo kako je Duh Sveti kroz qegova ustaizgovorio sledeÊe reËi: ”Eto, djevica Êe zaËeti i rodi-Êe sina i nadjenuÊe mu ime Emanuil, πto znaËi: S namaje Bog.” ZnaËi, biÊe Bog sa nama. ReË “devica” je preve-dena sa jevrejske reËi “alma”. Za devojke ima i drugihreËi u jevrejskom jeziku, ali ovo je specifiËno - alma. Uprevodu na grËki reË alma se izgovara koricaki, a nanaπem - devojËica. I, eto, dode vreme da se ispuni pro-roËanstvo Duha Svetoga.

Od vremena kada Adam i Eva otpadoπe od Boga

SLAVA NA PRAZNIK VAVEDEQA PRESVETE BOGORODICE U MANASTIRU LEPAVINISLAVA NA PRAZNIK VAVEDEQA PRESVETE BOGORODICE U MANASTIRU LEPAVINI

RADUJ SE, BLAGODATNA, GOSPOD JE S TOBOM!

9

i stupiπe u savez sa onim neËastivim, i ne htedoπe dase pokaju zbog toga πto saËiniπe greh uzevπi plod oddrveta poznaqa dobra i zla, od tada niko nije mogao daue u raj po izlasku iz tela. U poËetku, kada Bog stvoriAdama i Evu, telo nije bilo ovakvo kao πto je naπe sada,tvrdo, grubo, materijalno. Adam i Eva su imali prozra-Ëna tela, oduhotvorena, oni su mogli sa anelima da le-te, da obilaze svu vasionu. A kako ubraπe plod, jedinikoji im Gospod zabrani, rekavπi im da sve mogu da kori-ste, jedino da ne uzimaju sa Drveta dobra i zla zapre-tivπi im: “Ako okusite, umreÊete!”, Adam i Eva po nago-voru zmijinom baπ taj plod okusiπe, ali poπto ne hte-doπe da se pokaju, od tada smrt zarobi celu ËoveËijuprirodu. A πta je smrt? To je jedna negativna i opaka si-la, koja Ëini da telo bude materijalno, truleæno. Plodkoji su oni tada okusili bio je, dakle, pun smrtonosnogotrova i taj otrov je delovao na ceo rod wudski, i to je

razlog zaπto wudi umiru. Dakle, od tada pa sve do dola-ska Gospoda Isusa Hrista, ni jedna duπa viπe nije mo-gla da ue u raj. Svi su odlazili u ad, u mrak, u tamu gdenema svetlosti.

A onda je doπlo ono vreme da se navrπi, onovreme u kome Gospod kaæe da mora da ostavi 99 ovËicau raju na nebesima, i da poe za onom jednom ovËicom ko-ja je skliznula iz raja, zalutala u pustiqu i zapala meduvukove; eto, ta ovËica predstavwa ceo rod wudski.

Dakle, Gospod Isus Hristos je pre bio samo Bog, imao sa-mo boæansku prirodu u sebi, a ne i ËoveËiju. A kad je tre-balo da pronae tu jednu ovËicu, onda se On od Duha Sve-toga i Marije Djevice obuËe u ËoveËije telo, i pored svo-je Boæanske prirode, primi na sebe i ËoveËiju prirodu,i sie na zemwu da iskupi rod wudski od greha, smrti iavola.

I kada se Presveta Bogorodica rodila, do svojetreÊe godine bila je kod svojih roditewa, a kada napunitri godine, sveti Joakim i Ana je odvedoπe u hram Solo-monov. Na ulazu u hram bilo je 12 stepenika. DevojËicaMarija se odvoji od majke i oca i sama ustrËa uz stepe-nice. Moæete li da zamislite to dete, a imalo je samotri godine! Na vrhu stepenica Presvetu saËeka prvo-sveπtenik Zaharije, otac Svetog Jovana Krstitewa.Sveti Zaharije uze Presvetu Bogorodicu na ruke i voenDuhom Svetim, uvede je ne samo u hram, nego u najsvetije

mesto u hramu Solomonovom, u Svetiqu nad svetiqama.A u to vreme, u Svetiqu nad svetiqama mogao je da ue,i to samo jedanput godiπqe, jedino prvosveπtenik. Da-kle, Ëak ni jedan sveπtenik nije mogao da ue na to me-sto. Ako bi se neko drznuo da ue ili da se samo pri-bliæi tom mestu, vatra bi ga odmah spræila. ZnaËi, sa-mo je prvosveπtnik jedanput godiπqe mogao tu da ue dabi Svetiqu nad svetiqama okadio. Vidite, dan kadaPresvetu Bogorodicu uvedoπe u hram Solomonov, mi

10

praznujemo sutra. I to je praznik Vavedeqa PresveteBogorodice.

U hramu Solomonovom Presveta ostade do svoje

dvanaeste godine sluæeÊi Bogu. Tu su je aneli hranili,razgovarala je sa anelima. Po jevrejskim zakonima togadoba, ni jedna devojka koja napuni 12 godina nije moglada bude nezaruËena. ZnaËi, devojka kad napuni 12 godinamora da nae zaruËnika, posle zaruËeqa joπ godinu danaostaje kod svojih roditewa, a kad napuni 13 i nastupi 14.godina, ona stupa u brak. Po tom zakonu morala je i Pre-sveta Bogorodica da ima zaruËnika. Medutim, prvo-sveπtenici su znali da je ona zavetovana Bogu, da nesme da se udaje, i da Êe ceo svoj æivot da posveti Gos-podu. Zbog toga sazvaπe sinedrion da se dogovore πtaÊe da rade, jer je Presveta Bogorodica morala da napu-sti Solomonov hram i da bude zaruËena. I tako, voeniDuhom Svetim, prvosveπtenici zaruËiπe PresvetuBogorodicu za qenog roaka Josifa, koji je veÊ tada biostarac od 80 godina i imao puno kÊeri i sinova. Pre-sveta i bi zaruËena za prepodobnog Josifa, da bi on Ëu-vao qenu devstvenost.

Sve πto se tada dogaalo, dogodilo se poddejstvom Duha Svetoga. Zamislite πta bi se dogodilo u

to vreme ako bi neka devojka zaËela vanbraËno dete?Dakle, svaka devojka koja je izgubila svoje devojaπtvopre stupaqa u brak, ili je zaËela pre braka, morala je da

bude kamenovana. Skupili bi se svi ispred gradskihvrata i kamenovali tu devojku. Da se ne bi tako neπtodogodilo i sa Presvetom, i da se ispuni promisao Bo-æija, a ujedno i da se sakrije zaËeÊe Gospoda Isusa Hri-sta od kneza satanskog, Presveta BogorodiËa dobi zaru-Ënika. Od momenta kada je Duh Sveti preko proroka Isa-ije rekao: “Eto, djevica Êe zaËeti i rodiÊe sina i nadje-nuÊe mu ime Emanuil”, satana je budno motrio na sve de-vojke da li Êe neka zaËeti bez muæa. Imao je nameru daodmah ubije to dete, jer je znao πta Êe qemu da se dogodiako se ispuni proroËanstvo. I tako, slava Bogu, sve seipak odvijalo po promislu Boæijem i Presveta Bogo-rodica bi zaruËena sa Josifom.

Joakim i Ana, roditewi Presvete, imali su dvekuÊe, jednu u Jerusalimu, kod Stefanovih vrata, a druguu Nazaretu. Danas se ta kapija zove Stefanova kapija,jer se tu nalazi manastir svetog prvomuËenika arhi-akona Stefana, jer su ga baπ na tom mestu Jevrejikamenovali. Danas se taËno na tom mestu nalazi grËkipravoslavni manastir. A drugu kuÊu su sveti Joakim i

11

Ana imali u Nazaretu. I dok je Presveta bila kod svojihroditewa u Nazaretu, kada je otiπla da donese vode saizvora, na samom izvoru dogodi se Blagoveπteqe. Poja-vi se Arhangel Gavrilo i blagovestivπi reËe da Êe Ma-rija zaËeti Sina Boæijeg od Duha Svetoga. PresvetaBogorodica se zaËudi i upita: “Kako to moæe biti kadaja ne znam za muæa?” A Arhangel Gavrilo reËe: “DuhSveti siÊi Êe na tebe i dete koje se rodi nazvaÊe se SinBoæiji.” I tako Presveta Bogorodica zaËe joπ dok je bi-la kod svojih roditewa. “A kada stupi u brak sa Josi-fom”, kaæe Sveto Pismo, “nae se da je zaËela od DuhaSvetoga.” Josif to nije znao, a kada saznade, htede je daje tajno otpusti. Ali, tada mu se javi Andeo Gospodqi iuteπi ga, rekavπi da je dete u utrobi qenoj zaËeto odDuha Svetoga i da je to dete Sin Boæiji''. Josif je od ta-da Ëuvao Presvetu Bogorodicu kod sebe.

U vreme kada se Gospod rodi, celim svetom jevladao jedan vladar, rimski Êesar. Taj vladar naredi dase izvrπi popis svih wudi i to svako u svom rodnomkraju. Josif, Presveta i mali Isus krenuπe iz Nazaretau Vitlejem da se tamo zapiπu u kqigu. Kako u Vitlejemunije bilo mesta, oni se skloniπe u peÊinu u kojoj se Gos-

pod rodio. Medutim, joπ pre Qegovog rodeqa car Davidje mnogo puta boravio u toj peÊini ËuvajuÊi ovce. Upravou toj peÊini je imao jedno vieqe mnogo, mnogo pre nego

πto se Gospod rodio. Bilo je leto, velika vruÊina. Ovcesu dahtale od vruÊine, a on ue u peÊinu da se maloodmori. Samo πto leæe i zaspa, jedna zmija, kobra, doena qegove grudi i ustremi se na qegovo lice s nameromda ga ujede. On oseti neku hladnoÊu, ali, iako je bio veo-ma snaæan, on je znao da niπta ne moæe da uradi i poËeusrdno u sebi da se moli Bogu. Tako je oËajniËki zavapioBogu, i dogodi se Ëudo. Odjednom se cela peÊina ispunimiomirom. On tada ugleda jednu prekrasnu, prelepu de-vojku kako dræi na rukama malo dete. Oko deËije glaviceπirila se velika svetlost koja se rasprostirala po ce-loj vasioni. Dete je imalo takve oËi, kakve ne imade nijedan Ëovek, ni jedno dete na zemawskoj kugli. Video jetada pravedni car David zrake, jake zrake, koje su izla-zile iz Qegovih oËiju. Dete usmeri pogled na zmiju i po-kaza prstom zmiji put da izae iz peÊine. Tog momentazmija ostavi Davida i izae. David se okrenu da prietoj prelepoj devojci da bi izrazio zahvalnost, medutim,tek πto se okrenu, vieqe nestade. To je bila PresvetaBogorodica i Gospod koji je naredio zmiji da izae izpeÊine. Car David napisa dve pesme u vezi sa tim vie-qem, koje je kako na svom prestolu , tako i na svakom me-

stu, neprestano je pevuπio. Te dve pesme se sadræe u 45.psalmu”.

U autobusu niko ne spava. Svi sluπaju oca Duπa-

na i mnogi po prvi put Ëuju kako se Gospod ovaploti odDuha Svetoga i Marije Djeve i kako bi progoqen od sa-mog zaËeÊa Svog i saËuvan samo silom Boæijom. PoËeπemnoga pitaqa, a otac Duπan sa takvom wubavwu nastavida govori, da objaπqava, pouËava. Kada se tek pred zorusvi utiπaπe, otac Duπan utonu u molitvu.

Kiπa tek pred sam dolazak u manastir prestadeda pada. Nebo se razvedri. Osvanu jutro lepo i vedro.Ukaza se najzad i manastir Lepavina, a crkva, prava le-potica meu svetiqama, kao da raπiri svoje majËinskeruke, a mi svi s oseÊaqem kao kad te majka zove u krilosvoje, pohrlismo ka qoj. Naroda je bilo kao nikad do tad,kaæu preko hiwadu wudi. Krenusmo prvo u crkvu, napokloqeqe ikoni Vavedeqa Presvete Bogorodice, a za-tim da se pomolimo pred ikonom Presvete MajËiceLepavinske, da kleknemo, da je celivamo, da joj se izja-damo, da je zamolimo da nam pomogne, da nas poduËi, danas podræi, da nas uputi, da nas izgrdi, da nas izleËi,a sve iz velike wubavi Svoje materinske. Odmah zatimpomolismo se i pred ikonom MajËice Boæije Iverske.

Odjednom se narod blago uskomeπa. Ugledah ocaGavrila okruæenog mnoπtvom poklonika kako blago-siwa prisutni narod. Pun wubavi Boæije svetleo je po-put anela. Na qegovom licu se videla velika radost.Osmehivao se svima i kao sveti Serafim Sarovski sva-kome upuÊivao po koju blagu reË.

Crkvena zvona oglasiπe poËetak Svete arhi-jerejske Liturgije, koju je sluæio VisokopreosveÊeniMitropolit zagrebaËko-wubwanski i cele ItalijeGospodin Jovan, uz sasluæeqe arhimandrita Gavrila(VuËkoviÊa), igumana manastira Lepavine, protojereja-stavrofora Drage Govedarice, paroha beËkog, proto-jerejas-stavrofora Zvonka Pilingera, paroha vara-ædinskog, protojereja Petra OlujiÊa, paroha sisaËkog,protojereja Krstana MacanoviÊa, sinela Save(NedewkoviÊa), nastojatewa manastira Krupe na Vrba-su, jeromonaha Duπana Filipova, nastojatewa mana-stira Oreπkovica, jereja Milana TopiÊa, paroha zagre-baËkog, akona Ugweπe Pilingera i akona AleksandraObradoviÊa.

“Hvala Ti i slava, Gospode!”, pomislih u sebi,“πto si mene nedostojnu udostojio da prisustvujem naovoj slavi i sveËanosti Boæijoj”.

U toku Svete arhijerejske Liturgije, bogoslovWubiπa MiodragoviÊ iz mesta Narte bi ruko-proizveden u Ëin Ëreca i ipoakona pred prisutnimsveπtenstvom i narodom poloæi svoju svetu zakletvu iizmeu ostalog reËe:

“Znam da je velika Tajna sveπtenstva i da su saqom spojene velike duænosti, za Ëije Êu izvrπeqe mo-

rati dati odgovor na Straπnom sudu Hrista Gospoda.Ali se priklaqam pred vowom Svetog Duha da Mu se nebih protivio, zakliqem se SvemoguÊem Bogu i SvetimJevanewem da verujem i da Êu verovati tvrdo i nesu-mqivo u sve dogmate koje ispoveda Sveta Crkva, Ëuvatisva qena pravila koja su propisali Sabori i ni u ËemuneÊu drukËije umovati nego samo onako kako uËi svetasaborna jedna istoËna pravoslavna Crkva. Zakliqem seda Êu po rukopoloæequ u sveπteniËki Ëin svoju sveπte-niËki duænost vrπiti Ëasno i poπteno, da Êu poverenimi narod uËiti zakonu Boæijem marwivo i revnosno i daÊu se sam isto tako usavrπavati u razumevaqu i ËitaquSvetog Pisma i duha qegova. Zakliqem se æivim Bogomi Boæanskim Duhom Qegovim da Êu se na svaki naËin Ëu-vati poroka koji savlauju vrπioca tajni SvemoguÊeg Du-ha, da se neÊu opijati, ismejavati svetiqu, niti se vla-dati nepristojno, nego da Êu svekolikom pristojnoπÊu uponaπaqu i odevaqu Ëuvati vaænost svoga Ëina, apoglavito primerom dobroga i uzornog æivota upuÊiva-ti u poboænost povereno mi stado. Zakliqem se da Êugreπnike popravwati i umudrivati duhom blagosti, Ëu-vati ih sablaæqivog duha ovoga sveta i uÊutkivati onekoji hule na Boga. Najiskrenije obeÊavam da Êu Ëuvatisvoj narod u posluπnosti i u jedinstvu crkvenom. Zari-Ëem se da Êu svom arhijereju biti posluπan kao Hristu,obeÊavam da Êu uËiti narod da æivi u miru i upuÊivatiga da ispuqava naredbe crkvenih i graanskih vlasti iu slavu Svete Trojice Boga Jedinoga, Koga svi ispo-vedamo... Zakliqem se pred Bogom, Koji sve vidi, da ovoπto obeÊavam drukËije ne shvatam u svome umu, nego ona-ko kako izgovaram ustima svojim. ...Na zavrπetku svojezakletve celivam Sveto Jevanewe i Krst Spasitewamoga Gospoda Isusa Hrista”.

Zatim ga akoni uvedoπe u oltar a sveπtenicizapojaπe: “Slava Tebje Hriste Boæe apostolovpohvalo...”, a posle se iz oltara razlegoπe molitveVisokopreosveÊenog Mitropolita. Sveπtenstvo i narodneprekidno peva “Gospodi pomiluj!”

Mitropolit se obrati narodu reËima: “Molitese, braÊo i sestre, za qegovu akonsku sluæbu, da budena spaseqe qegove duπe, na napredak naπe Svete Crkvei razvoj svih vernih kojima bude sluæio”.

Dok se sveπtenstvo priËeπÊivalo, pojci inarod zapevaπe pesmu Bogorodici “Marijo slavna”, aonda se Qegovo Visokopreosveπtenstvo Mitropolit G.Jovan obrati vernom narodu:

“U ime Oca i Sina i Svetoga Duha! Raduj seBlagodatna...!”

Draga braÊo i sestre, to je bio pozdravArhangelov Presvetoj Djevi Bogorodici, koja je kao

12

13

mala trogodiπqa devojËica od roditewazavetovana i uvedena u Jereusalimski hram, gde ju jedoËekao prvosveπtenik Zaharija, otac svetogJovana PreteËe, i uveo u Svetiqu nad svetiqama.To je bio po zakonu nedopuπten manir, ali Gospod jetako Duhom Svetim uticao na prvosveπtenikaZaharija, jer je samo jedanput godiπqeprvosveπtenik mogao da ue u Svetiqu nadsvetiqama da prinese ærtvu za oproπteqe grehovanarodnih. Ali blagodat Boæija i premudrost Boæijasazda hram i utvrdi ga na sedam stubova. U KqiziBoæijoj se Presveta Bogorodica slika kao HramBoæiji, koji je sazidan na sedam stubova, na sedam

Svetih Tajni. Od Boga isproπena, jer su Joakim iAna bili bezdetni i molili su Boga sa suzama da imGospod podari dete, koje Êe zavetovati Bogu, koje Êeodvesti u hram. Eto, Presveta Bogorodica sluæeÊiu Jerusalimskom hramu zavetovala se da Êe do krajaSvoga æivota u devstvenosti Svojoj sluæiti Bogu. IBog je Duhom Svetim oËisti i uËini hramom DuhaSvetoga, pa je rodila Gospoda Isusa Hrista,Spasitewa naπeg, koji je doπao u ovaj svet da budeBogoËovek, da poæivi sa wudima, da nas nauËi vowi

Boæijoj, da se ponovo vratimo u naruËje Boæije, dabudemo ponovo deca Boæija, buduÊi da smo otpali odBoga prestupaqem zapovesti praroditewa naπih uraju. Svrπava se velika Tajna i kad kaæemo da jePresveta Bogorodica Bogomati, to je velika Tajnakako wudsko biÊe da postane Mati Sina BoæijegGospoda naπega Isusa Hrista. Zato je Crkva inaziva Bogorodicom, koja je uzviπenija iznadAngela i Heruvima, koja je najveÊa Zastupnica rodawudskog, najveÊa Hodatajnica za sve nas koji joj semolimo i obraÊamo. Eto, mnogo se radujemo da danasproslavwamo praznik Vavedeqa, manastirsku slavuu Lepavini, i kad ste u ovoliko velikom broju doπli

da ste se Bogu obratili, da niste æalili truda daprisustvujete ovom sveËanom Bogosluæequ. I mnogose radujemo sa naπim monasima, jer ne znam kad jeovako bilo sveËano proslavwena manastirska slavaVavedeqe. Bog je dao i lepo vreme i veliki broj nasda se udruæi naπa molitva Presvetoj Bogorodici iBogu za sve naπe duhovne potrebe. Radujemo se i daje ovoliko naπeg sveπtenstva doπlo da prisustvujeovoj Svetoj Liturgiji i da se obnovi blagodatsveπtenstva rukopoloæeqem mladog akona oca

14

Wubiπe, koji Êe preuzeti svoju duænost u Crkvi kojamu bude poverena.To je velika radost i razumemo tokao izuzetni blagodatni dar, Ëudesni dar posle svihovih nesretnih zala, koja su se dogaala ovihproteklih godina. I Bog Ëini Ëudo, a mi pamtimokada je ova manastirska crkva bila skoro pusta, kakozbog naπeg nemara, a vawda i zbog naπe udawenostiod Boga i od Crkve, a moæda i zbog straha i raznihvrsta goqeqa, koje je Crkva trpila i pretrpila svihovih proteklih πezdesetak godina. I opet je Bog

pokazao svedoËanstvo svoje da Crkvu Boæiju niko nemoæe pobedi... Ne mogu vrata paklena da joj odole.Samo mi wudi ako hoÊemo da vidimo i da razumemodela Boæija koja nam Bog pokazuje privodeÊi nasBogu i veËnom æivotu. Kakva je korist ako sav svijetzadobije Ëovek, a duπu svoju izgubi. Mi smovremeniti wudi, svaki dan nam se odbrojavaju dani,sve smo bliæe grobu i ne treba da oËajavamo zbogtoga, ne treba da nas uhvati tuga, nego da se uhriπÊanskoj radosti radujemo i da se Bogu molimoda naπ susret sa Gospodom bude πto radosniji, πtoponosniji, da znamo da damo pravi odgovor naStraπnom sudu Boæijem, da se ne postidimo, nego dasa verskom nadom, sa verom koju gajimo kroz naπuCrkvu ostvarimo svoj najuzviπeniji ciw. Mnogo nam

je æao i teπko nam pada kad vidimo pojedine naπeprijatewe i bliæqe koji su joπ daleko od Crkve,koji se ne priËeπÊuju, koji kad gledamo na pojedinimosmrtnicama nema krsta. ...Ako hoÊemo da nasledimoæivot veËni, onda moramo da svedoËimo Ime Boæijeu svetu, pred wudima, da bi i Bog nas posvedoËiopred Ocem Svojim Nebeskim i pred SvetimAnelima Qegovim i pred svetim ugodnicimaBoæijim. Mnogi naπi revnitewi, muËenici istradalnici iz roda naπeg, nisu se plaπili muka,

nisu se plaπili lomaËe, nisu se plaπili goqeqa,veÊ su hrabro i neustraπivo ispovedali ImeBoæije i stradali za svoju veru pravoslavnu. Od nasse joπ to ne traæi, to je bio posebni blagodatni darza pojedince, koji su se u svome æivotu Ëak trudilida postradaju za Ime Boæije. Evo, seÊali smo senedavno svetog Dimitrija, svetog Georgija, velikihmuËenika i stradalnika za veru hriπÊansku, koji suimali prilike u ovome svetu da koriste sve poËastiovoga sveta, ali pretegnula je vera i wubav premaBogu, prema Spasitewu naπem Gospodu Isusu Hristui Duh Sveti davao im je snage da pretrpe ineshvatwiva goqeqa, neshvatwive muke za umwudski.

BraÊo i sestre, slaveÊi sveto Vavedeqe

15

Presvete Bogorodice, Koja je u Crkvi hriπÊanskojpoπla prva putem monaπtva, putem podviga kao πtosu nekada bili starozavetni nazoreji, ali to nijebilo nazorejstvo kratkog vremena ili vremensko,nego za ceo æivot. I danas, kad gledamo kakve suprilike u naπoj Crkvi, u naπim manastirima,radujemo se delima monaha, radujemo se delimamonahiqa, jer kaæu mnogi uËeni wudi da moralnavrednost jednoga naroda zavisi od toga koliko imamonaπtva u svome rodu. Nekada, joπ u vreme caraDuπana, Sveta Gora beπe puna srpskih monaha. DajBoæe da se u naπem rodu, u naπim generacijama javitaj priziv, da se devojke i majke ugledaju na PresvetuBogorodicu, da one koje oseÊaju taj priziv pouQenim putem, jer je Ona ideal materinstva, jer,reËeno je u Bibliji da ona koja ne raa ima viπeduhovne dece od one koja raa. Jer duhovno oËinstvoi duhovno materinstvo je ogromna vrednost, velikimoralni kvalitet u Pravoslavnoj Crkvi.

MoleÊi se Presvetoj Bogorodici, na praznikQenog Vavedeqa, ulaska u hram Boæiji, da seizmoli pred Gospodom naπim Isusom Hristom, kojije postradao za nas, koji je pokazao wubav Svoju, da inas privuËe Crkvi Boæijoj, da i mi budemo poreËima svetog apostola hram Duha Svetoga, CrkvaBoæija u kojoj obitava Duh Sveti. To je veliko ime,velika izjava svetog apostola kad je pozvaohriπÊane i kad ih je ohrabrio, i s druge straneveoma ozbiwno opomenuo da pazimo kako idemo krozovaj svet, da naπi putevi ne budu stranputice, negoono koliko Bog blagoslovi, uska staza i trnovit put,koji vodi u æivot veËni, koji vodi u slavu Boæiju.Danas posebno apelujemo na majke, da decu svojuvaspitavate u hriπÊanskom duhu, da budu decaBoæija, da budu deca blagodati Svetoga Duha, dastvorimo dobru, poπtenu generaciju dok smo æivi uovome svetu, jer mnogo zla ima, mnogo kojekakvihnepodobπtina, onoga πto je πtetno za opstanak

wudi, πto je πtetno za opstanak Ëitave kuglezemawske, jer su ratovi veoma straπni, jer velikivojni arsenal moæe da uniπti Ëitavu planetu.Uniπtava se priroda, zagauje se. O ekologiji, oËistoti i zagaivaqu prirode mnogo se govori.Dolazimo veÊ u situaciju kad je kriza za pitku vodu,a to je sve zbog neprimerenog ponaπaqa wudi premaprirodi kao tvorevini Boæijoj i prema wudima kaodeci Boæijoj i kao bliæqima svojim, jer smo svideca Boæija. A tamo gde bude bilo vere i gde budebilo poπtovaqa zakona Boæijeg, gde se bude æivelotako Ëasno i poboæno kao πto je PresvetaBogorodic æivela, i to naroËito kao ugled æenskomsvetu, gde je Ona podignuta do apoteoze, dakle prvomesto zauzima u Crkvi. Najsvetije je ime kad kaæemo“Majko moja!” Majku prizivamo u svim naπim prilikama, iradostima i poteπkoÊama. A to molitvenoobraÊaqe Presvetoj Bogorodici pomoÊi Êe svakomeonome ko se sa verom u Boga i sa wubavwu ipoπtovaqem Crkve Boæije bude obraÊao i ko budeblagoËestivo i hriπÊanski æiveo. Zato neka namPresveta Bogorodica bude primer poboænosti,primer sluæeqa Bogu, primer te krotosti iposluπnosti da kaæemo i mi sve πto nas snae uovom æivotu “neka bude po vowi Boæijoj”, kao πtoje Ona govorila svetom Arhangelu Gavrilu za tajnukoju joj je objavio: “Neka bude vowa Boæija, neka budepo reËi Tvojoj”. I neka Bog molitvama PresveteBogorodice blagoslovi sve vas, da budete sreÊni iblagosloveni i da vas Ona prigrli SvojimMaterinskim rukama i zaπtiti Svojim svetimBoæanskim omoforom. Da joj uvek u molitvamasvojim pevamo Heruvimsku pesmu i da Joj se molimoi obraÊamo: “Presveta Bogorodice, spasi nas!”

Tankosava DamjanoviÊ

16

a jeromonahom o. Fotijem (–ureviÊem),nastojatewem manastira ©iπatovac, ikono-

piscem i slikarem, za Ëasopis “Put, Istinai Æivot” razgovarala je novinarka Wiwa

NikoliÊ-SineliÊ:- HoÊete li nam, oËe Fotije, na poËetkuHoÊete li nam, oËe Fotije, na poËetku

razgovora reÊi kako je tekao Vaπ æivot dorazgovora reÊi kako je tekao Vaπ æivot doodluke da ostavite svet i odete u manastir?odluke da ostavite svet i odete u manastir?

- Rodio sam se 1945. godine u jako skromnoj poro-dici u ©apcu, gde sam zavrπio O© “Laza LazareviÊ”.Imao sam sreÊu da je jedna moja sestra redovno, a drugaponekad, pevala u horu, u ©abaËkom meπovitom horu.Dirigent hora je bio sveπtenik Grigorije BaboviÊ Gli-πa, koji je stizao Ëak i da piπe, pa je tako sastavio ihroniku grada ©apca od 1941. do 1945. g. koja sad izlaziu “Glasu Podriqa”. Koliko se seÊam, jer sam tada biopredπkolskog uzrasta, tih pedesetih godina Ëesto jenestajalo struje, a nije imao ko da me Ëuva, pa su me se-stre vodile na probe i ja sam sluπao to horsko pojaqesedeÊi tamo u nekom Êoπku. Preda mnom se otvarao Ëi-tav jedan svet, tako da mi je nekako to pojaqe bilo bli-sko, pogotovo πto smo svi u porodici bili sluhisti.

Onda se seÊam divnih momenata kada je mamaslala mene i najmlau sestru u crkvu da nosimo æito ujednom bezenom - bez, to je ono fino tkano platno. SeÊamse prvog snega, tog tankog sneænog pokrivaËa od pet-πe-st santimetara koji je pokrio tlo, pamtim i danas tajoseÊaj beline, Ëistote i uzviπenosti kada smo odlaziliu crkvu. To je bilo presudno za shvataqe da je Crkva ne-πto veoma vaæno. Kao deËak, do moæda desete, dvana-este godine, skoro redovno sam iπao u crkvu. I kao budu-Êi slikar dobro sam pamtio wubiËaste pliπane ode-æde, koje su na mene ostavwale jak utisak, pa uticale ina moje slikarstvo kasnije. SeÊam se tih πirita, tihbortni po wubiËastim odeædama, posle sam uvideo kako

je to likovno bilo rafinirano, te boje æuta i wubi-Ëasta, koje su komplementarne. To je bilo presudno zamoj buduÊi æivot i opredeweqe. Odlazim u Novi Sad,majka iz æewe da me πto bowe obezbedi sigurnomprofesijom sugeriπe da upiπem graevinsko-tehniËkuπkolu, smer za regulaciju reka, navodqavaqe i odvo-dqavaqe, gde sam morao da uËim razne jednaËine. Ali,kada sam diplomirao, doneo sam mami diplomu i rekao:“Evo, majko, ja sam sve to zavrπio, a sad Êu da upiπemono Ëemu ja teæim!” Poπto sam veÊ bio u Novom Sadu inavikao se na tu sredinu, onda sam upisao Viπu likovnuπkolu.

To je bila decenija kada je moja duhovnost na ne-ki naËin prestala, to je bilo vreme svetskog poimaqaæivota, viπe sam se okrenuo svetskome, karijeri. AliodrastajuÊi, razmiπwajuÊi i seÊajuÊi se onoga dobrogaπto sam pamtio iz detiqstva i u poreequ sa onim πtosam video i oseÊao, shvatio sam da to nije to. Presudnoje bilo kada sam 1972. godine otiπao u Francusku, gdesam se zaposlio u “Peæou”. Poπto sam znao francuski,onda sam lako bio primwen da radim kao dizajner za na-slovnu stranu fabriËkih novina. “Peæo” je ogromnafabrika, tada je imao oko 20.000 radnika. Ja sam ure-ivao naslovnu stranu i ilustracije, ali sam paralelnosa tim radom veÊ traæio neki duhovni put. Na velikusreÊu, Ëuo sam da nedaleko od Pariza ima jedan zamak ukome se nalazi pravoslavna kapela. Ta kapela je pri-padala jednoj ruskoj princezi koja je, iako udata za fran-cuskog plemiÊa, ostala pravoslavna i, eto, imala svojukapelu, pa su tu i ruski emigranti dolazili da se moleBogu. PoËeo sam i ja da odlazim na bogosluæeqa i tamosam upoznao o. Georgija Drobota. Sprijatewio sam se satim predivnim sveπtenikom, koji je sa porodicom æiveona “Sv. Sergeju” u Parizu, - priËa o. Fotije, konstatujuÊida je qegov boravak u Parizu bio presudan da se opre-

RAZGOVOR SA O. FOTIJEM (–UR–EVI∆EM), NASTOJATEWEM MANASTIRA ©I©ATOVACRAZGOVOR SA O. FOTIJEM (–UR–EVI∆EM), NASTOJATEWEM MANASTIRA ©I©ATOVAC

U HRI©∆ANSTVU SAM NA©AO SVE

17

deli za monaπki æivot i dubwe zaore hriπÊansku bra-zdu. PriËa nam da se i danas vrlo rado seÊa druæeqa sao. Drobotom, koji je u samom dvoriπtu “Sv. Sergeja”imao atewe gde je slikao ikone. Tu je o. Fotije poËeo dase uËi ikonopisu, pa se u svom stanu, malom studiju blizucrkve Sakr Ker, bavio, kako kaæe, “ovosvetskim slikar-stvom”, a onda u poslepodnevnim Ëasovima odlazio kocu i Ëinio prve korake u ikonografiji.

- U Pariz tada dolazi i o. Amfilohije, sadaπqimitropolit. Sa qime sam se upoznao u jednom bistroukoji je bio blizu “Sv. Sergeja”. U Pariz je doπao izGrËke preko Italije da predaje, Ëini mi se, asketiku isvete oce. Zajedno sa Srbima koji su studirali u Parizuodlazio sam qemu, u qegovu keliju, skromnu, monaπku, itu smo ga uz Ëaj sluπali. Mnogo sam nauËio od o. Amfi-lohija. I tada je u meni veÊ poËela da sazreva defini-tivna odluka i prevaga o tome πta je suπtinsko. Takoe,snaæan utisak na mene je ostavila porodica o. Georgija,koji je imao sedmoro dece, i sve je funkcionisalo; bilaje to prava hriπÊanskaporodica, molitvena,smirena, gde su se presvakog obroka Ëitale mo-litve. Tako se u menistvorio duh prekretnice.U Ëoveku se deπavaju ra-zni misaoni pokreti,razgledaqe duhovnih po-java, traæeqe smislaæivota. Hristos je za me-ne bio veliko otkro-veqe, radost da, u stva-ri, nema smrti. PrekoGospoda Isusa Hrista,preko Pravoslavwa, jasam razreπio odgovor naproblem smrti. To jeneπto πto svakog Ëovekazaintrigira, svaki Ëovekse u jednom periodu svogæivota pita: kakav jesmisao naπeg æivweqa,Ëemu sve, Ëemu sav tajtrud, trud naπih roditewa, nas samih, ako se tozavrπava smrÊu i grobom, smradom! Ako je tako, ondaæivot nema nikakvog smisla i svako bi podigao ruku nasebe ako bi to bio kraj. Ali, na sreÊu, to nije tako. UHriπÊanstvu sam naπao sve! Naπao sam smisao sopstve-nog æivota i smisao drugih wudi - da su to veËna biÊa,da su to moja braÊa i sestre. Nema smrti, samo postoje

seobe, kako je rekao Crqanski. - Kako su reagovali Vaπi prijatewi?Kako su reagovali Vaπi prijatewi?- Znate kako, u Parizu sam imao prijatewe, ali

nisam imao neki dubwi æivotni odnos, to su moje kolegekoje su se viπe bavile karijerom. Ali na “Sv. Sergeju”upoznao sam nekoliko Srba koji su mi postali bliski,dragi wudi zato πto su stremili istim ciwevima. To-kom æivota jednostavno meqate drugove i prijatewe, ipoËiqete da se svrstavate i pribliæavate onima kojiimaju sa vama istovetno transcendentalno shvataqe.Kada sam otkrio Hrista, meni je sama slikarska karijerabila nebitna, prekomponovao sam svoju nomenklaturuvrednosti. Shvatio sam da jednostavno nema æivota bezHrista, nema æivota bez oseÊaqa da je Bog tvoracuniverzuma.

- A Vaπa majka, kako je ona prihvatilaA Vaπa majka, kako je ona prihvatilaVaπu odluku?Vaπu odluku?

- Nije primila ni negativno, ni pozitivno. Ipakje moja majka imala druge planove, ali je kao æena iz

naroda znala vrednostCrkve. Ona nije bilaneπto crkvena, nije nieksponirala svoju veru,ali ja sam video kad setajno moli i naroËitokad plaËe, ja sam to vi-deo, imala je dar suza.Mogu da kaæem, obiËnowudi æale za ovim ilionim, ali moj æivot jebio predivan, ispuqen;duh mi je bio takav, rado-znao u pozitivnom smi-slu, ne znaqe radi zna-qa, iako je doduπe biloi toga u jednom kratkomperiodu izmeu dvade-sete i tridesete godine,Ëovek je tada najviπesujetan, æeli πto viπeda sazna i pokaæe -muzika, slikarstvo,opπte znaqe, ali to nije

dugo trajalo. Hvala Bogu, kod mene se sve u jednom æi-votnom hodu polako prekomponovalo. Ja sam bio prostou laganoj euforiji, tako sam zavoleo veËni æivot, menije to toliko bilo drago. U poËetku, dok nisam znao da jeduπa besmrtna, Ëak i godiπqa doba su bila puna melan-holije, proleÊe, jesen... Postavwao sam sebi pitaqa, Ëe-mu to? Pa Ëujem ovaj umro, pa onaj, pa veliki wudi umiru,

18

i pitao sam se, gde to sve ode... Puno je bilo rvaqa satim kakav je smisao svega toga, ali kad sam izaπao nasvetlost Vaskrπqe poruke, to je za mene bilo velikooduπevweqe. Ja sam sklon bajkama, slikarstvu, i to jeza mene postala jedna realna bajka - da nema smrti. Zai-sta sada imam respekt kako Êu ja tamo biti primwen, neznam kakav je kriterijum, ali znam da ne idem u niπta,nego joπ kako u realnost. OseÊam da se moja majka radujei moja sestra πto sam monah.

- Iz slobodoumnih slikarskih vodaIz slobodoumnih slikarskih vodauplovili ste u neke sasvim drugaËije, duhovne.uplovili ste u neke sasvim drugaËije, duhovne.Kako je to izgledalo? Kako je to izgledalo?

- Ja nisam odmah otiπao u manastir. Vratio samse u Srbiju i suoËio sa sa kolosalnim problemima kojesam trebao u sebi da reπim, da prekomponujem vred-nosti. Bilo je teπko i muËno, πto je sasvim prirodno.Pre nego πto sam se vratio shvatio sam da me je sve ma-qe privlaËio svetski æivot. Shvatio sam suπtinuporuke: πta vredi Ëoveku ako sav svet zadobije a duπisvojoj naudi. To je za mene bila kwuËna reËenica, jer samosetio da moæete biti izvanredan slikar, ali da touopπte ne znaËi da Êete uspeti, da to zavisi od mnogodrugih faktora. E, kad sam to video, odluËio sam 1975.godine da se u vratim u Jugoslaviju. Proæiveo sam di-van period, odlazio u manastire, druæio se sa bogo-mowcima, to je bio predivan period u æivotu. Bilo jeneprijatnosti, Ëak su me πabaËki supovci privodili nainformativni razgovor, ali ja sam to Ëak oseÊao kaouspeh, jer ako nas ne progone, kakva mi je plata? Ne znamda li imam svoj dosije u policiji, biÊu sreÊan ako gaimam. Ja sam æiveo u nekom svom svetu, znao sam da je topravi izbor. Naravno, interesovala me spowaπqastvarnost u onoj meri u kojoj sam bio vezan za qu, inaËesam potpuno æiveo kao unutraπqi emigrant.

PoËeo sam da se pribliæavam manastiru,gledao izdaleka πta se tu deπava, πta se tu radi i po-lako, mic po mic, dolazio i odlazio. To nije bilo ni ma-lo lako, jer sam ja bio gradski Ëovek, imao sam æivotniput kao i tadaπqi gradski mladiÊi, nisam nauËio fizi-Ëki da radim. U to vreme, generacije koje su æeleleGospoda Isusa Hrista i monaπki æivotni put imale sudve moguÊnosti - Svetu Goru, koja je prva borbena linija,najteæa, gde Êete se potpuno predati najteæim podvi-zima, radu, bdeqima, a druga moguÊnost je bio seoskimanastir u Srbiji, gde ste morali da radite najgrubwefiziËke radove, od izvlaËeqa drva iz πume do svihpowskih radova, braqa kukuruza, skupwaqa sena i sl.To nije nikakvo umeÊe, nego mi gradska deca nismo toznali da radimo, nismo navikli na seoske poslove. Jasam dolazio i odlazio, imao sam i odstupaqa, nije bilo

lako odmah prelomiti i naviÊi se na takav naËin æi-vota. Ali posle izvesnog vremena odluËio sam da odemna Kosovo, gde je vladika Artemije znao vrlo mudro davodi nas mlade. Tamo sam, u ZoËiπtu, postao monah. Do-bio sam lepo posluπaqe - da slikam ikone, s obzirom nato da sam joπ u Parizu nauËio ikonografiju kod o. Geor-gija Drobote. Pevnica i slikaqe, to su mi bila poslu-πaqa. Tamo sam ostao sve do 1995. kada sam sa blago-slovom vladike Artemija preπao u manastir LeliÊ, kojise tek tada oformio i kojim se upravwalo iz manastiraKaone, bili su jedno bratstvo. Iz LeliÊa sam preπao uEparhiju sremsku, zato πto u LeliÊu nisam imao mir, jerako neko æeli da slika, onda mora da ima veliko smi-reqe. U LeliÊu su svaki Ëas dolazili autobusi, a ja samimao posluπaqe da radim kao kustos i stalno sam pre-kidao slikaqe. Zato sam æeleo da se povuËem u mana-stir u kome ima viπe mira. Doπao sam ovde u ©iπa-tovac, tu je malo bratstvo koje mi omoguÊuje da slikam.Radim ikone i slikam portrete, za to sam dobio blago-slov joπ od vladike Artemija, koji je rekao: “Poπto jesvaki lik neponovwiva ikoniËnost, onda monah moæe daslika i portrete. Svako je razliËit, tu se ogledabeskrajna kreativnost.”

- Danas mladi Ëesto lutaju od manastiraDanas mladi Ëesto lutaju od manastirado manastira ne nalazeÊi mir. ©ta mislite odo manastira ne nalazeÊi mir. ©ta mislite otome?tome?

- Da bih dao pravilan odgovor na to pitaqe,treba poznavati duπu tih wudi. Wudi koji se danasopredewuju za manastir mahom nose veliko breme izsveta: ili su iz razorenih porodica, ili se nisu poka-zali uspeπnim u nekom druπtvenom æivotu, nisu senajbowe snaπli, a opet s druge strane, oseÊaju transe-cendentalni æivot, tragaju za wubavwu i zajedniπtvom.Ali taj prtwag koji nose sa sobom onemoguÊava im da seu jednoj sredini definitvno ukotve. Verovatno postoji iono πto sam i sam kod sebe mogao da osetim, a to jejednostavno nemoguÊnost da odgovorim onim zadacimakoji se postavwaju. Evo, ponovo Êu govoriti o svom isku-πeniËkom staæu. Prvi put sam u 35. godini video tele-qe krave, bilo mi je straπno. Onda, kad se setim tih ra-dova oko izvlaËeqa drva iz πume. Trebalo je lancem iuz pomoÊ krava izvuÊi stablo koje je palo, ali prethodnolancem priËvrstiti to stablo za jaram i onda izvuÊi. Jasam se plaπio da Êe mi lanci povrediti prste, a ondaod slikaqa nema niπta. Tako da je bilo tu problema,jednostavno ta nenaviknutost na surove poslove.

- Meutim, niste odustali!Meutim, niste odustali!- Nisam. Ja sam nekako sebe uvek video kao mo-

naha, a posebno kad sam video monaπtvo u Parizu, grËkei ruske monahe, koji su dolazili na “Sv. Sergej”, to je bi-

19

la æiæa. Posle sam shvatio da zapravo ono πto je vre-delo u Parizu, to su pravoslavne crkve. To monaπtvo bi-la je duhovna elita, neπto zaista veoma uzviπeno.Monaπtvo je pokazatew, to je barometar jednog naroda,zrelosti i opπteg optimizma; tamo gde napreduje mona-πtvo, taj narod je u liniji uspona, a tamo gde se smaquje,znajte da taj narod nestaje. Kod nas, mislim da napre-duje.

- Imate li savet za mlade?Imate li savet za mlade?- Svima bih savetovao da ne odustaju. Neka pre-

skaËu taj jarak koliko god mogu, ali samo da idu napred,da ne sustaju i ako ne preskoËe prvi put, ako ne preskoËeni petnaesti put, onda Êe dvadeseti. I onda, treba zna-ti da je naπe vreme bilo specifiËno, bilo je duhovnika,

ali treba imati u vidu celo okruæeqe, to je vreme komu-nizma, totalitarne ideologije; trebali ste da savla-date, kako bih rekao, ogromnu silu oko sebe, to je kaojedan straπan zamajac koji je iπao u jednom pravcu, a viste trebali da idete kontra.

- A zar ne mislite da se zamajac iskuA zar ne mislite da se zamajac isku--πeqa savremenog sveta joπ viπe ubrzao zaπeqa savremenog sveta joπ viπe ubrzao zaovih dvadesetak godina?ovih dvadesetak godina?

- Jeste ali ne zaboravite da sada ima mnogo vi-πe izvora informacija, imate kqige, imate Ëak i ra-dio, πto je bilo nezamislivo u moje vreme. To znaËi damoæete da se obavestite i da sebi nekako uredite æi-vot u trenutku u kome se nalazite. Uostalom, mislim da

ipak nema taËke na planeti na kojoj Ëovek ne moæe da sespase, naravno, negde uz veÊi a negde uz maqi napor. Akad govorimo o gradskoj sredini, Ëovek treba da mudroizbalansira aktivni spowaπqi deo æivota: kontakt sawudima, profesionalnost itd. ali da nade snage da sepovuËe iz tog sveta, da se moli Bogu, da u sebe spuπtablagodatne sile smireqa i da posle tako ojaËan ponovoude u taj isti svet.

- Mnogi danas ne prihvataju da Bog posMnogi danas ne prihvataju da Bog pos--toji, ili uopπte ne prihvataju autoritete. Katoji, ili uopπte ne prihvataju autoritete. Ka--ko se snaÊi u ovakvom svetu? ko se snaÊi u ovakvom svetu?

- To je velika nesreÊa i velika zabluda. Mojageneracija, i ja medu qima, zaista je proπla Scile iHaribde. Kako kaæe Dostojevski, moje Osana proπlo je

kroz velika stradaqa, sve je plaÊeno vrlo skupo. To jetako straπno πto mnogi ne priznaju postojaqe Boga, toznaËi kao kada biste vi protiv rodenih roditewa ka-zali, Ëekaj da ja preispitam da li si ti moj otac i ti mojamajka. To je dokaz da su osobe koje tako misle suπtinskioπteÊene, jer samo neko ko je dubinski oπteÊen moæe ka-zati Bogu - ne! Covek je tako ustrojen da moæe i Bogu dase suprotstavi, ali to moæe da bude kod wudi, videosam, koji su u velikoj patqi i stradaqima, oni moguponekad da pohule na Boga: zaπto ovo, zaπto ono… Ali,stati Qemu protiv iz Ëista mira, to znaËi da je demon-ska sila naËinila znaËajan prodor u duπu i zato se onasvrstava na stranu demona. Ali, istovremeno, Bog je mi-

20

lostiv, voli svakog Ëoveka i æeli da svi wudi dodu dopoznaqa Istine i da se spasu, pa Êe primiti i takvogaako jednoga dana izgovori Osana!

- Pojedini kaæu da upravo zbog velikogPojedini kaæu da upravo zbog velikogbroja onih koji nisu u Crkvi vawa joπ viπebroja onih koji nisu u Crkvi vawa joπ viπemisionariti, joπ viπe se truditi, πto semisionariti, joπ viπe se truditi, πto seponekad i ne Ëini dovowno. ponekad i ne Ëini dovowno.

- Joπ su prvi hriπÊani pisali o savrπenstvuHriπÊanstva i nesavrπenosti hriπÊana. Mi smo potpu-no svesni toga, svoje slabosti, posebno mi pravoslavni.Nekako mi se Ëini da nemamo talenat za tu horizontalu,idemo od sluËaja do sluËaja, i Ëekamo da sam Ëovek iznu-tra dobije vokaciju. Ali, treba imati u vidu da smooπteÊeni i periodom koji je iza nas, nije malo pola sto-leÊa duhovne uspavanosti. Onda nije Ëudo πto nemamosve te institucije, nismo razvili sve te bogate mogu-Ênosti za hriπÊanski rad. Ali ne dozvowavati da Crkva(u druπtvu) bude prisutna, to je kao kada biste kazali davazduh ne moæe da bude na nekim prostorima. Crkva,crkveni duh, odnosno hriπÊanski duh treba da bude svug-de prisutan, a da li Êe ga neko prihvatiti ili neÊe, toje stvar liËne slobode.

- KritikujuÊi neke negativne pojave, iKritikujuÊi neke negativne pojave, ikod nas ima onih koji su u tome otiπli tolikokod nas ima onih koji su u tome otiπli tolikodaleko da su izaπli iz krila Crkve. ©ta namdaleko da su izaπli iz krila Crkve. ©ta nammoæete reÊi o qima? moæete reÊi o qima?

- Zilotizam, koliko sam ja mogao da osetim, Ëaksam ga u sebi i imao neko vreme u jednom stepenu, uvekdolazi zbog nedostatka duhovnog kontinuiteta. Mi smomaqe-viπe u komunistiËkom periodu maltene æiveliodvojeni od hriπÊanske istine, jednostavno smo bilipotroπaËi i konzumenti vulgarnog materijalistiËkogznaqa, uz koje paralelno nismo imali duhovno saznaqe,tako da tu dolazi do raskoraka. E sad, kada neko dugoæivi van Crkve i jednog dana zakoraËi u qu, onda do-lazi do jedne opπte unutraπqe pometqe i zilotizamnastaje uglavnom kao reakcija na onaj deo æivota kojismo preæiveli bezboæno, bez Hrista i van Crkve. Iupravo one greπke koje smo napravili u tom periodu, oneu stvari guraju u zilotizam, u krajnost. »ak i u onomnajobiËnijem ponaπaqu - kada vidim da neko ude u crkvu,pa se klaqa teatralno, pa dodiruje zemwu, u redu, moæe,treba to Ëovek da Ëini, ali kad si sam onda pokaæi Bogutvoju poniznost, ali kad ima wudi, neka bude uzdræa-nije. A obiËno takvi preteruju u tome, i ne samo dapreteruju gestovima, nego preteruju i u shvataqima. Ustvari, moæe se kazati da sadaπqi ziloti ne oseÊaju,ili nisu osetili, atmosferu Crkve, æive Crkve, koja jevojujuÊa - to je borba sa sopstvenim gresima, sa demo-nima i sa wudima. Oni slabosti nekih wudi u Crkvi ho-

Êe da pripiπu opπtoj pojavi i kao takvi prave raskol. UParizu sam Ëuo propoved oca Mrazeva, koji je rekao daËak uz najveÊu borbu sa sobom, sa sopstvenim gresima, sademonima, sa spowaπqim svetom, Ëovek nosi sa sobom,i na onaj svet Êe poneti, neku senku. Retko ko da je oti-πao potpuno oËiπÊen. Ali uteπno je to, rekao je u istojpropovedi o. Mrazev, da Êe Gospod Svojim Dahom da oËi-sti tu senku, oËistiÊe je iz milosti.

- Kako se ponaπati prema zilotima? Kako se ponaπati prema zilotima? - Najbowi naËin da se na qih utiËe jeste da se

ne osuduju, jednostavno ih pustiti da oni iæive taj svojzilotizam; najbowe je da se oni sami vrate u kriloCrkve, bez pritisaka, pogotovo πto naπa Crkva nijeagresivna. To treba pustiti neka samo od sebe nestane.A evo, da kaæem i to, zilot je grËka reË i znaËi revni-tew. To su oni koji revnuju, koji su duhovni Ëistunci ionda æele da sve bude u sitnicu onako kako su SvetiOci govorili i Ëinili.

- Da li se javwa zbog nedostatka wuDa li se javwa zbog nedostatka wu--bavi? bavi?

- Pa, moæe se reÊi, to je pletenica koja ima vi-πe niti. Jeste u svakom sluËaju i nedostatak wubavi,nedostatak duhovne πirine, jer Ëim nema wubavi, nemani duhovne πirine. Oni imaju ekstremno shvataqeCrkve. Duhovni æivot je maË sa dve oπtrice. Pogotovo umladim godinama treba Ëovek da ima svoga duhovnika,da mu bude posluπan i da ga ne meqa; Ëak i ako duhovnikmoæda neπto i pogreπno kaæe, treba ga posluπati, jerposluπaqe je toliko veliko da ono pokriva Ëak i ponekenedostatke. Evo, ispriËaÊu πta sve mogu wudi da pitajukada ne shvate suπtinu Crkve i Svetih Tajni. Kad sambio u LeliÊu, jedna æena me pitala: “O. Fotije, da li de-moni mogu lako da produ kroz one delove moga tela nakoje nije pala voda krπteqa?” Jedno zapravo naivno pi-taqe, na koje sam odgovorio ovako: “Bog s tobom, pa ti sikrπtena. I da su ti samo poπkropili glavu i kosu, ti sikrπtena.” Ima dosta neznaqa i naivnosti, bukvalnogshvataqa. Naravno, znamo iz istorije Crkve da kad nemavode, u nekim prilikama moæete se sa nekoliko kapikrstiti, pa Ëak sa peskom u pustiqi, ima i takvih pri-mera. Vlada veliko neznaqe i mi sad plaÊamo ceh toga,te udawenosti naπeg naroda od Boga.

- Kada Vam dodu posetioci i æele daKada Vam dodu posetioci i æele dapopriËaju, moæete li da procenite u kakvom supopriËaju, moæete li da procenite u kakvom suduhovnom staqu, znaju li o veri, Crkvi...?duhovnom staqu, znaju li o veri, Crkvi...?

- Tokom vremena, s obzirom na to koliko samnanizao godina i s obzirom na moj duhovni æivot kojisam proveo u naπoj Crkvi, Ëovek postane osetwiv i ustaqu je da u prve tri sekunde nekako oseti koja je duπapred qim i gde se otprilike nalazi. I onda shodno tome

21

prilagoava razgovor. A wude najËeπÊe interesuje za-πto sam otiπao u manastir. Ja ne govorim kako su drugi,nego kako sam se ja odluËio za to. Jedan od razloga, kojija pokuπavam da objasnim wudima, jeste zato πto sam uParizu video kako Rusi æive tamo, qima niπta nijesmetalo πto su u jednom megalopolisu kao πto je Pariz.Tada sam video πta treba da budemo, a gde u stvari je-smo.

- ©ta joπ treba da uradimo?©ta joπ treba da uradimo?- Treba veoma mnogo da uradimo, treba bezmalo

da se vratimo na 1941. godinu. Zamislite kako je to stra-πno. Rane su jako duboke i sve ono πto se deπavalo naovom prostoru zamagwuje i cementira staqe duha, takoda je teπko, trebaÊe nam decenije da prvo dodemo sebi,da iz obmane dodemo u realnost. Dolazimo, to je oËigle-dno, iako bismo æeleli da to bude bræe.

- Danas bi mnogi æeleli da imaju monaDanas bi mnogi æeleli da imaju mona--he za duhovnike. he za duhovnike.

- Sveti Oci izriËito govore da se ne treba na-zor ispovedati onima koji vam ne odgovaraju, to je staropravilo. Ne treba se ispovedati tamo gde ne oseÊate dase moæete otvoriti. I zato, ako neko smatra da mu odgo-vara neki duhovnik u manastiru, neka tako Ëini, ali imai u gradovima sveπtenika koji su zaista na duhovnoj vi-sini i kojima treba priÊi, ispovedati se, prihvatiti ihkao duhovnike.

- Ima nekih pitaqa o kojima vernici ËeIma nekih pitaqa o kojima vernici Ëe--sto polemiπu, recimo, koliko se puta priËesto polemiπu, recimo, koliko se puta priËe--πÊivati? πÊivati?

- Moje liËno iskustvo je da tu nema pravila. Utome i jeste delikatnost i teæina Pravoslavwa πto vinemate jednostavno postavwenu poziciju: ovo smeπ, ovone smeπ! Moæe i ovako i onako, sve zavisi od duhovnogstaqa, duhovne situacije. Dobro je da se neki pri-ËeπÊuju ËeπÊe, ali ne treba da im to pree u manir, pada onda svaki put prilaze »aπi. »ovek treba da prie»aπi ako zaista dræi sve postove, sredu i petak, ondane mora da posti svih sedam dana, ali uvek treba da imaotvoreno oko koje nadgleda unutraπqi svet i da to okobude toliko kritiËno da kaæe: stop, ne danas, neki drugiput.

- Ima vernika koji su bukvalno shvatiliIma vernika koji su bukvalno shvatilipovezanost ispovesti i priËeπÊa, pa se ispopovezanost ispovesti i priËeπÊa, pa se ispo--vedaju pred svako priËeπÊe.vedaju pred svako priËeπÊe.

- Ne treba da se ide u manirizam, nego jedno-stavno - kad Ëovek oseti da ima neπto da kaæe, kadafokusira neki problem, pojavu ili neπto πto se desilo,neka to iskaæe. InaËe, ne treba se ispovedati za svakusitnicu; ponekad moæe da proe i po pola godine da Ëo-vek nema potrebu da se ispovedi, nema πta da govori.

Naravno, mi uvek imamo borbu sa pomislima. Najvaænijeu hriπÊanskom æivotu je borba sa pomislima, odnosnoËistota uma i srca. To je osnova svega, sve ostalo je li-πÊe, a plodovi su u stvari to kada Ëovek uspe da seodræi u Ëistoti koliko god je viπe u moguÊnosti.

- Kada i kako se moliti?Kada i kako se moliti?-Pored ovih molitava koje Ëitamo redovno, jako

je vaæno da se izgovara Isusova molitva, bez obzira ko-liko puta i bez obzira da li um uvek bio zakwuËan u tumolitvu, mada je Sveti Oci kaæu - najefektnija je moli-tva kada je um zakwuËan u reËi molitve. Ali poπto smomi wudi slaba biÊa, onda ponekad to Ëinimo nesavr-πeno. Um Ëesto bludi, luta, a govorimo molitvu, ali bo-we i to, nego nikako ne govoriti molitvu. Jer, ako mi nerazumemo i ne Ëujemo, onda Ëuju demoni, oni oseÊaju akoËovek govori molitvu. Kada su se neki u stara vremenaæalili da Ëitaju Sveto Pismo ali ne razumeju ni-πta,Sveti Oci su odgovarali: “Samo Ëitaj, Ëedo, demonirazumeju!” Demoni su glavni vinovnici svakog zla u Ëo-veku i æele da uniπte qegov duπevni mir i blagodatnostaqe. A u naπem veku je velika otpadija, veliko uda-wavaqe od Boga i od molitve. Nije potrebno da Ëoveksamo bude u nekoj molitvi, nego seÊaqe na Boga, svaketri-Ëetiri sekunde uzdizaqe uma ka Bogu: dok se putuje,dok se rade neki profani poslovi... SeÊaqe na Boga je ustvari molitva, to je bivaqe uz Qega. Kada toga nema,onda se otvara prostor za demonske strele koje raqa-vaju Ëoveka. A straπna demonska misao moæe da desta-bilizuje Ëovekovo staqe duha, da ga uËini nesreÊnim,Ëak da pati nekoliko sati zbog samo jedne pomisli uæa-sne koju demoni ubace a Ëovek je usvoji i poËne da je pri-ma.

- Kao ikonopisac, kako pristupate ikoKao ikonopisac, kako pristupate iko--ni?ni?

- U svom radu dræim se iskwuËivo vizantijskihkanona, onako kako je drevna Crkva dala recepte. Sma-tram da je dobro πto kod nas nema eksperimenata, jedno-stavno, na neki naËin nije pristojno suviπe insistiratina nekoj individualizaciji, jer ikona i nema za ciw daafirmiπe onoga ko je slikao nego veËnu Istinu.

- ZnaËi, mislite da u ikonopis ne trebaZnaËi, mislite da u ikonopis ne trebaunositi novine?unositi novine?

- Ne, ne treba, dovowno je ovo πto postoji. Mimoæemo po naπem oseÊaju za estetiku da koloristiËkineπto meqamo, moæemo malo u crteæu, naroËito u izra-zu, u liku... Lik treba da je smiren, poboæan, pomalo uda-wen od ovog sveta. Takvom liku mi treba da se obraÊamoi da traæimo mir, koji, na æalost, dok smo ovde na zem-wi nemamo uvek.

- Ima mladih autora koji æele da ostaIma mladih autora koji æele da osta--

22

ve, kako kaæu, peËat vremena u kome æive. Neve, kako kaæu, peËat vremena u kome æive. Ne--ki su Ëak na ikone dodavali solitere u pozaki su Ëak na ikone dodavali solitere u poza--dini. dini.

- Moæda ti soliteri nekom neπto znaËe, mojashvataqa su takva da sam ja veÊ u veËnosti i vreme miniπta ne znaËi, sadaπqe vreme mi niπta ne znaËi. Mo-gu da budem u nekom 22. ili 23. veku, ali za spaseqe tonema nikakvo znaËeqe. To moæda nekom vizuelno neπtopredstavwa, neko πarenilo, neku novinu, ja pretposta-vwam da je to najbliæe onim duhovima koji stalno istra-æuju neπto novo, a Ëemu to? Niπta nema novo pod kapomnebeskom, kako kaæu Sveti Oci. Samo je Vaskrseqe no-vina, sve ostalo se ponavwa. Ima sada takvih ikona dase prosto uplaπite, kao neke babaroge. Misle, πto seviπe iskrivi lik,πto se viπe defor-miπe i napravi segroteska, da je to kaobowa ikona. Ne, iko-na mora da ima lepo-tu, transcedentalnulepotu, mir, tiπinukoja iz qe izbija, a nestraviËan pogled, ne-ku uznemirenost.

- U GrËkoj se ËeU GrËkoj se Ëe--sto ikonopiπu Ëisto ikonopiπu Ëi--tave kompozicijetave kompozicijekoje, recimo, upokoje, recimo, upo--zoravaju wude ozoravaju wude oposledicama aboposledicama abo--rtusa i sl. πta mislite o tome? rtusa i sl. πta mislite o tome?

- Mislim da se protiv bele kuge i Ëedomorstvatreba boriti drugim sredstvima, na drugi naËin, viπekroz duhovno prosveÊivaqe naroda, ali dobro, ponekadje dobrodoπla i neka slika. Na pojedine wude jako utiËeprikaz pakla koji sam imao priliku da vidim na jednojgrËkoj reprodukciji. Tamo su na najstraviËniji naËinprikazane neke morbidne æivotiqe i likovi koji muËegreπnike u paklu, i to je ostavwalo utisak."

- ©ta Vi najviπe volite da ikono©ta Vi najviπe volite da ikono--piπete?piπete?

- Ja volim svaku ikonu. Mada, najviπe volimMajku Boæiju sa Gospodom, i naroËito onu Umilitewnu,gde Gospod kao da se igra sa Majkom Boæijom. Tu se pru-æaju moguÊnosti baπ jednog finog osvetwavaqa, nemanekih drastiËnih senki, nego je sve tako sfumato (sli-kano razliveno, nejasno, nap. ur.)

- A izloæba, jeste li razmiπwali daA izloæba, jeste li razmiπwali danas obradujete jednom izloæbom? nas obradujete jednom izloæbom?

- Ne, samo to ne. Znate kako, baπ zato πto samnekada paæwivo pratio kulturni æivot, veliki sam

pobornik toga da se monaπtvo i kultura ne meπaju mno-go. Monaπtvo ima svoj okvir u kome se treba kretati, na-πa misija je prevashodno duhovna - da osvetwavamo i dapomaæemo drugim wudima ovde u ovozemawskom æivotu,da im otkrivamo i da pokazujemo smisao æivweqa, daonim saznaqem koje smo stekli liËno i preko SvetihOtaca osvetlimo, kao nekim farom, æivot i da ga wudi-ma uËinimo bowim i smislenijim.

- Radite i portreteRadite i portrete ......- BuduÊi da mi u manastiru nemamo parohiju,

nikoga ne sahraqujemo, ne venËavamo, samo ja krstim, ito besplatno, jer smatram da neko ko ulazi u Crkvu netreba niπta da plati, dakle nemamo parohiju, nego jaslikam ikone i, naravno, kroz bogosluæeqa i kontaktesa wudima upoznajem ih, i oni se upoznaju sa mojim ra-

dom, pa se onda opre-dewuju da im nasli-kam ili portret iliikonu. Uglavnom, sa-da radim velikodo-stojnike crkvene. Tonije, znate, nikakvasujeta, i to bih hteoda kaæem, zato πtosvaki manastir odreda treba da imaportret, da se vidi uvremenu ko je kad æi-veo.

- A kako seA kako serodila ideja darodila ideja danaslikate portretnaslikate portreto. Gavrila? o. Gavrila?

- Pa, o. Gavrilo je jednom telefonirao, pitalismo se za zdravwe i on kaæe kako eto veÊ imazdravstvenih problema, bogami su se i godine nanizale,onda ja kaæem: ‘ajde da ti napravim portret, godine pro-laze, da danas-sutra ostane neki trag. On je poslao dob-re fotografije i ja sam tokom celog Vaskrπqeg postaradio, baπ sam imao smireqe. Jer u vreme posta nemani poseta, hladno je, i tada je raen portret. Ja samzadovowan, video sam da mi je zaista Gospod pomagaotokom slikaqa, video sam to kroz lakoÊu slikaqa arhi-mandrita Gavrila. InaËe, mi se znamo veoma dugo. Upoz-nao sam o. Gavrila joπ u Hilandaru. Uvek je bio vedreprirode, baπ onako kako ja zamiπwam pravoslavnu du-πu, nema tu neke namraËenosti, neËeg teπkog, to jevedrina, Ëak i sa laganim πalama koje su primerene, neneprijatne, to je optimizam koji provejava iz qegoveliËnosti. Bio je uvek uredan, seÊam ga se iz Hilandarakao monaha koji je uvek nosio neku torbicu od kostreti.O. Gavrilo je zaista jedan divan i Ëestit Ëovek.

O. Fotije pokazuje vernicama svoj rad

23

- Znamo da duhovnici kaæu da je HriπÊan- Znamo da duhovnici kaæu da je HriπÊan--stvo radost, a Vi nam govorite o trpwequ. Zaπtostvo radost, a Vi nam govorite o trpwequ. Zaπtoje radost? je radost?

- Zato πto smo Hristovi, ako smo Hristovi.ZnaËi, ako verujemo u Hrista, On je uvek sa nama i mi smoradosni, makar i u neverovatnim teπkoÊama znamo dastradamo na pravdi. Uvek se treba radovati, duhom seradovati, iznutra; znamo da smo spaseni Hristovom krv-wu i joπ samo malo da se potrudimo i eto, gotovo, idemou raj. Smrt je radost, wudi plaËuna sahranama, a to je radost, Ëovekje umro, ako je bio prav ide u raj,oslobodio se svih briga, muka,radost je qegova velika. Mi pla-Ëemo za qim, a on se raduje. Trebase moliti za pokojnika, a neoËajavati i busati se u prsa... kukunama. Svi Êemo da umremo. Ukalendaru mi praznujemo dan smr-ti svetitewa, znaËi praznujemokad su umrli - govori o. Serapion.

- A da li je teπko biti- A da li je teπko bitihriπÊanin? hriπÊanin?

- Svakome je teπko, i mla-dima i starima.

- ©ta treba Ëiniti da©ta treba Ëiniti dabi se nazvali hriπÊanima? bi se nazvali hriπÊanima?

- Ispuqavati zapovestiBoæje!

- Samo to?- Samo to?- Ako mislite “samo”, pa probajte da ispu-

qavate pa Êete videti kako to nije lako. I mladima istarima je isto, da se trude, da idu u crkvu, da seispovedaju, priËeπÊuju, poste. Normalno, da izbegavaju

ono πto sadaπqi svet pruæa, blud, razvrat i sveostalo Ëega su, pored ostalog, puni mediji. A ko hoÊe daide u crkvu, neÊe ga niπta spreËiti. Iskuπeqa je bilo iuvek Êe biti. Ko æeli da se nauËi, moæe da pita idobiÊe odgovor, nek’ pita sveπtenike, kaluere, πtagod ga interesuje neka pita dok mu se ne objasni.

- Kako sa onima koji nisu u Crkvi, sa bliKako sa onima koji nisu u Crkvi, sa bli--æqima, prijatewima, kako ih privoleti da dodu uæqima, prijatewima, kako ih privoleti da dodu ucrkvu?crkvu?

- Hristos je rekao, razdeliÊe sedvoje protiv troje.... “Mislite lida sam doπao da mir dam nazemwi? Ne, kaæem vam, negorazdjeweqe. Jer od sada Êepetoro u jednoj kuÊi bitirazdijeweni; troje protiv dvoje,i dvoje protiv troje. OdijeliÊese otac od sina i sin od oca; ma-ti od kÊeri i kÊi od matere;biÊe svekrva protiv snahe svojei snaha protiv svekrve svoje”(Lk. 12,51-54). Ako hoÊemo nekogada privolimo, samo da se molimoza qega. Puno mu ne govoriti,moliti se za qega, pogotovo ako neæeli da sluπa, on Êe kontra daradi od onoga πto priËamo.Mudrog moæe da se posavetuje, a ko

je zadrt - moliti se za qega.Vremenom Êe Bog da da odgovor.

- Wudi se æale da danas nemaju vremena zaWudi se æale da danas nemaju vremena zamolitve, za odlazak u crkvu.molitve, za odlazak u crkvu.

- Nek’ probaju da nau vremena. Ima se uvek vre-mena. Naravno, ne mogu oni koji rade pre podne da idu na

TRPWEQEM SPASAVAJMO DU©E SVOJE

Nevowe, bede, bolesti... moramo da trpimo da bismo se spasli, Nevowe, bede, bolesti... moramo da trpimo da bismo se spasli, kaæe jeromonah Serapion iz manastira Bavaniπte nedaleko od PanËevakaæe jeromonah Serapion iz manastira Bavaniπte nedaleko od PanËeva

jeromonah Serapion

jutreqe ili ako rade posle podne na veËerqe. Ali, naSvetu Liturgiju treba iÊi. Treba naÊi vremena zaLiturgiju. Jednom nedewno svako moæe da ide u crkvu,osim ako ne radi i nedewom.

- A molitve kod kuÊe? - A molitve kod kuÊe? - Obavezno! To je petnaestak, dvadesetak

minuta, pola sata dnevno. Ako gledaπ film koji trajedva sata, πto ne moæeπ pola sata Bogu da posvetiπ?!

- Da li treba sebe naterati na molitvu? Da li treba sebe naterati na molitvu? - Treba sebe naterati. Ne moli nam se uvek, ali

treba sebe primoravati da se molimo, to je kao kada sibolestan i ne moæeπ da jedeπ, pa jedeπ na silu. Tako jei sa molitvom. Da bi ozdravio moraπ da jedeπ, takoisto da bi duhovno æiveo moraπ da se moliπ, pa makari na silu. Nema se uvek umileqe u molitvi, blagodat.

- ZnaËi,ZnaËi,tako se stiËetako se stiËenavika?navika?

- Da.- Koje moKoje mo--

litve preporuËulitve preporuËu --jete? jete?

- Jutarqe iveËerqe, a pravi-lo treba duhovniksvakome da odredi,da li Ëitati aka-tiste, kanone...,ali jutreqe i ve-Ëerqe svakako. Ta-koe, bowe jednareËenica iz srcanego da proËitaπ sve molitve a da nisi uËestvovao uqima. Barem OËe naπ, da se prekrstiπ kad ustaneπ ipred spavaqe OËe naπ, i tako se stiËu navike. Ponav-wati osnovne molitve...

- »itamo o znaËaju Isusove molitve. ©ta»itamo o znaËaju Isusove molitve. ©tanam o qoj moæete reÊi? nam o qoj moæete reÊi?

- PopriliËno je opasno baviti se Isusovommolitvom ako ne znaπ. Mora duhovnik da te uputi. Jasam neiskusan u toj molitvi i ne preporuËujem nikomposebno da se moli. Bitno je da u umu imamo Hrista nonstop, da znamo da On gleda πta mi radimo, pa ondaneÊemo da greπimo toliko mnogo.

- Ima wudi koji su vrlo revnosni u odlaskuIma wudi koji su vrlo revnosni u odlaskuu crkvu, ali nemaju baπ mnogo wubavi premau crkvu, ali nemaju baπ mnogo wubavi premabliæqima. ©ta nam moæete o tome reÊi? bliæqima. ©ta nam moæete o tome reÊi?

- Ja sam takav, ceo dan sam u crkvi, u manastiru,

ali,

ne volim nikoga, nemam wubavi, a moæda Êu jednogdana da budem dobar. Tako i ti wudi. Bowe da idu u

crkvu, nego da ne idu. Ko zna kakvi bi bili kad ne biiπli, moæda bi bili sto puta gori. NeÊemo mi dasudimo. Bog zna ko je kakav. A moæda Êe se i ispraviti.

- Kako se veæbati u hriπÊanskimKako se veæbati u hriπÊanskimvrlinama? vrlinama?

- Treningom, pola sata u jutru, pola uveËe, prija-tewske utakmice!

- Sa kim, sa sobom? Sa kim, sa sobom? - Sa sparing-partnerom.- Milosre je, kako Ëitamo u kqigama, vaæMilosre je, kako Ëitamo u kqigama, vaæ--

na hriπÊnaska vrlina. na hriπÊnaska vrlina. - Sve je vaæno, nema πta nije vaæno. Ja sam u

zadqe vreme prestao da Ëitam sve vrste literaturaosim Svetog Pisma. Xabe πto Ëitam kad niπta ne ispu-qavam, a sve znam. Svako zna πta je dobro, a πta je lo-

πe. Nema tu πtapuno da se Ëita,bogoslovstvuje iteologiπe. I ovoje veÊ puno πtopriËamo, veÊ mi jemuka.

- Ali, wudiAli, wudivole da Ëuju pouvole da Ëuju pou --ku... ku...

- Imaju desetzapovesti. Vera idobra dela, i ni-πta viπe. Vera uBoga i da Ëine do-bro.

- Umeju li daUmeju li dase ponaπaju wudi kad dodu u manastir? se ponaπaju wudi kad dodu u manastir?

- Ni ja ne znam da se ponaπam πto sam umanastiru, a wudi se bowe ponaπaju nego ja. Pa znaju usuπtini, a ko ne zna mi ga nauËimo. Damo maramuæenskom kad dode da se priËesti, i tako.

- Diskutuje se dosta o priËeπÊu, kada, koDiskutuje se dosta o priËeπÊu, kada, ko --liko... ©ta Vi mislite o tome, koliko se i kadaliko... ©ta Vi mislite o tome, koliko se i kadapriËeπÊivati? priËeπÊivati?

- PonoviÊu ono πto je rekao sv. Jovan Zlatousti:neko je dostojan uvek, a neko nije nikad. A to ko je dosto-jan, to treba da odredi duhovnik, sveπtenik. Neko moæesvaki dan da se priËeπÊuje, neko jednom nedewno, nekoni jednom meseËno, neko ima epitimiju. Nisu svi istiwudi i nema opπteg pravila za priËeπÊe, poput onogËetiri puta godiπqe ili svaki put - nema pravila. U ro-ku od 40 dana Ëovek bi trebalo makar jednom da se pri-Ëesti. U vezi posta isto, ako je neko strogo postio nede-wu dana ne znaËi da je automatski spreman da se pri-Ëesti, priËeπÊe nije uslovweno postom. Bitno je da se

24

O. Rafailo, u prisustvu vladike Hrizostoma, Ëita ispovedno pismona rukopoloæequ o. Serapiona

25

Ëovek trudi da se popravwa ako greπi, da se kaje, da semoli i πto da se ne priËeπÊuje stalno. Liturgija je radipriËeπÊa. ©ta bi to bilo da se niko ne priËesti, akaæe se: “Sa strahom Boæjim i verom pristupite”, iniko ne prilazi, to bi ispalo kao pozoriπte. Neπtopevamo, molimo se, a niko se ne priËeπÊuje. A to jecentralni dogaaj Liturgije, HriπÊanstva - sjediqeqesa Hristom. U drevnimliturgijama je bilo:oglaπeni (nekrπteni),iziite; a bilo je i: koneÊe da se priËesti, nekaizae.

- Da li je teπkoDa li je teπkooprostiti? Imate lioprostiti? Imate litu neki savet? tu neki savet?

- Ako hoÊemo daBog nama oprosti, moramoi mi da opraπtamo. Jedno-stavno.

- Jednostavno,Jednostavno,ali nije lako. ali nije lako.

- Nije lako! - Uvredimo seUvredimo se

zaËas za sve i svaπta.zaËas za sve i svaπta.- I mi Boga vrea-

mo stalno.- »ime? »ime? - SvaËim. Svakog

dana, svakog Ëasa.- Pomiqete ËePomiqete Ëe --

sto duhovnika, kako gasto duhovnika, kako ganaÊi? naÊi?

- Ideπ i traæiπi kad osetiπ da moæeπsve tajne da mu kaæeπ, damu se poveriπ potpuno iniπta ne skrivaπ, e ondaznaπ da si ga naπao.Ispovedaπ se i vidiπ koti najviπe odgovara, dase ne plaπiπ.

- Danas, mnogiDanas, mnogitraæe duhovnike potraæe duhovnike pomanastirima, a desi se da nam se onda naπimanastirima, a desi se da nam se onda naπisveπtenici wute. sveπtenici wute.

- Bilo bi najlepπe kad bi se svako kod svogparoha, sveπtenika, ispovedao, jer on je pastir za tostado. Ali kad oni nemaju uvek vremena i onda se ide pomanastira. Popa ima popadiju, decu, roditewske brige,bolesti deËije i nema vremena, pa onda wudi idu po

manastirima. To ne znaËi da nema dobrih sveπtenika,ima, naravno, i bilo bi lepo da se svako kod svogsveπtenika ispoveda.

O MANASTIRU BAVANI©TEO MANASTIRU BAVANI©TE

Govori nam naπ domaÊin, o. Serapion i oGovori nam naπ domaÊin, o. Serapion i omanastiru Bavaniπte. manastiru Bavaniπte.

- Malo ima istorijskihpodataka. Turci su u 15.veku sruπili manastir, a1857. godine je napravwe-na crkvica na Ëudotvor-noj vodici Majke Boæjegde je narod dolazio, do-bijao isceweqa od ra-znih bolesti, posebno jeËudotvorna za majke kojenemaju mleko kad doje be-be; bilo je isceweqa i uskorije vreme. O devojËi-ci koja je prohodala pisaoje vladika Nikolaj Veli-miroviÊ u kqizi “Ema-nuil”. Do 1997. nije bilomonaπtva, tada dolaze o.Rafailo i o. Vasilije ipoËiqu da podiæu mana-stir. Crkva je proπirenapre tri godine, i pripra-ta i oltar, stavwen jeikonostas, poËeo je æivo-pis i gradqa novog ko-naka, tu se isto æivo-piπe trpezarija. Crkva jeposveÊena Roequ Pre-svete Bogorodice. Konakse radi, evo, veÊ petgodina, malo po malo.

Pomenuli ste Ëuda,Pomenuli ste Ëuda,recite nam neπto o Ëurecite nam neπto o Ëu --dima. dima.

- Po veri Ëoveku i biva,ako neko veruje dobiÊe

isceleqe. Ima dosta vraxbina, baba vraËara, πawuwude da za drvo povezuju krpice, pa smo morali to drvoda odseËemo. Mi odmah vidimo da su ih poslali,objaπqavamo im, pa neki prihvate, a neki ne prihvate.Govorimo im da to ne rade, jer tako samo navlaËe zlo nasvoju kuÊu. A wudi uglavnom sve prou, svuda idu i ondana kraju se obrate crkvi, manastiru, pa, bowe ikad nego

Manastir Bavaniπte

26

nikad. Govorimo im da tamo nema spaseqa nikakvog,moæe samo na kratko da im bude lakπe, a posle mnogogore, jer to se sve sa demonima radi, nema belih i crnih,svi su crni, magovi, vraËari. Samo post i pokajaqe,molitva i priËeπÊe nas moæe spasti.

- A kad roditewi idu gatarima, vraËarima,A kad roditewi idu gatarima, vraËarima,astrolozima, mogu li onda deca da im stradaju? astrolozima, mogu li onda deca da im stradaju?

- Pa, moæe da se desi, to tako Bog i upozoravaroditewe kad na decu πawe bolesti i probleme, da ihvrati pameti, a deca ispaπtaju najviπe. A ako su decavelika i æive hriπÊanski, onda im ne moæe niπta, aako su mala i roditewi ih ne vode u crkvu, manastir, napriËeπÊe, a bave se s onim πto ne treba, onda Bog hoÊena deci da pokaæe svoju silu da bi roditewe prizvao upokajqe. Jer, kaæe se, bez nevowe nema bogomowe, daËovek poËne da priziva Boga i da traæi pomoÊ.

- Neki ne razumeju kada se kaæe da jeNeki ne razumeju kada se kaæe da jebolest Boæja posetabolest Boæja poseta.

- Kad je Ëovek zdrav silan je, zaboravi se i nemisli na Boga, gord je, misli da je on sve i svja, a Ëim serazboli, poËne da razmiπwa, pogotovo je, kaæu, dobroda Ëovek pred smrt malo boluje da bi se prisetiogrehova i ispovedio. Nije dobra naprasna smrt,iznenadna. »udni su putevi Gospodqi. On æeli da sesvi spasu, ni jedan da ne propadne, niko, ni najveÊi

zloËinac ne æeli da propadne zato πto sve voli. Bog jewubav, a mi wudi ne volimo se, mrzimo se. Moramotrpeti. Trpweqem spasavajmo duπe svoje; nevowe, bedebolesti, muæ te tuËe ti trpiπ, moramo da trpimo dabismo se spasli. U manastiru bratija te ne sluπa,zavidi ti, mrzi te, sa igumanom se ne voliπ, stalno teneπto tera, ali moraπ da trpiπ, to je naπe muËeniπtvodanas. A imamo mi svoje muËenike, evo na Kosovu, kolikoje krvi prolivene, veliko muËeniπtvo.

- Mnogi danas oËajavaju. Mnogi danas oËajavaju. - To je neπto najgore.- OËajavaju i stari i mladi, pa Ëak i oniOËajavaju i stari i mladi, pa Ëak i oni

koji dolaze u crkvu ne znaju πta Êe sa sobom, osekoji dolaze u crkvu ne znaju πta Êe sa sobom, ose --Êaju neku prazninu, neki nemir... Êaju neku prazninu, neki nemir...

- To je najgore. Juda da nije oËajavao, da se poka-jao, spasao bi se, a u oËajaqu se obesio. Ne sme seoËajavati. Sve je u Boæjim rukama, πta god da se desi, danam pobiju svu familiju - tako je Bog hteo, πta da se ra-di, ne oËajavamo, nego idemo dawe. ©ta god da se desi,ne treba oËajavati, uvek reci: Bog zna zaπto je to takoispalo i hvala Bogu na svemu! - kaæe o. Serapion.

Wiwana SineliÊ-NikoliÊ

Da bismo primili i u srcu osetili SvetlostHristovu, potrebno je - koliko je moguÊe - odvratitise od vidwivoga. OËistivπi prethodno duπupokajaqem i dobrim delima, pri iskrenoj veri uRaspetoga, poπto zatvorimo oËi telesne, treba daum pogruzimo u srce i vapijemo, bez prestankaprizivajuÊi ime Gospoda naπega Isusa Hrista. TadaÊe Ëovek, po meri usra i revnosti pred Wubwenim,nalaziti naslaeqe u prizivanom imenu, a tonasleeqe Êe mu zatim pobuditi æequ da traæi iviπe prosvetweqe.

Kada um kroz takvo veæbaqe utone u srce,zasijaÊe tada u qima Svetlost Hristova, osvetwa-vajuÊi dom naπe duπe boæanstvenim osijaqem, kako

u ime Boæje govori sveti prorok Malahija: “A vamakoji se bojite imena Mojega, zasijaÊeSunce Pravde!” (4, 2). Ova je Svetlost ujedno iÆivot, po reËi jevanelskoj: “U Qemu beπeÆivot i Æivot beπe Svelost wudima” (Jn.1, 4).

Kada Ëovek unutarqe sagledava SvetlostveËnu, tada qegov um biva Ëist i nema u sebi nika-kvih Ëulnih predstava, nego, sav buduÊi udubwen usazrcaqe (sagledaqe) nestvorene Dobrote, zabo-ravwa sve Ëulno i ne æeli da ga vidi u sebi, no æe-li da se skrije u utrobu zemwe samo da se ne liπitog istinskog dobra - Boga.

O SVETLOSTI HRISTOVOJ

Iz kqige: “Radosti moja, Hristos vaskrese!”, Svetigora, Cetiqe 2001, str. 147

27

esio se jednom u Rusiji veliki rat vernihHristovih sluga. Neprimetno za svet, kaopËelice Boæije, trudili su se oni na qivi

Gospodqoj, ali bilo je i takvih koji su kaozvezde nebeske jarko sijali HristovomblagodaÊu joπ za æivota. Oni su posle

postali suviπni u Rusiji, vlasti su ihposlale u daleke sibirske krajeve, kako ne

bi ometali izgradqu “novog æivota”. U naπoj zemwi je posle dugih godina goqeqa

nastalo drugo vreme. Otvorenoje mnogo crkava i manastira, alipravih staraca je ostalo sasvimmalo. I evo, ja bih æeleo danapiπem o jednom savremenomstarcu, koji je ceo svoj æivot po-svetio Svetom Oltaru radi Hri-stove Pravoslavne crkve. Joπpri “jugovini”, kada je bio mladiposluπnik kod oca Serafima uGlinskoj pustiqi, pokazao sekao krotak i smiren sluæitew.I danas se svi koji ga znaju (ovajtekst je pisan pre starËevog upo-kojeqa - prim.prev.) dive qego-voj trpewivosti. Taj starac jearhimandrit Ipolit, nasto-jatew Nikowskog manastira ugradu Rilsku. Da, danas se to veÊmoæe nazvati manastirom, a preosam godina su to bile samo ruπevine. Vladika je samdovezao arhimandrita svojim automobilom u taj razru-πeni manastir. Otac Ipolit je ovde zatekao straπnosiromaπtvo i zapuπtenost. Prethodni nastojatew, aka-demik, nije izdræao i pobegao je na preaπqu parohiju.Da, i mi smo se uæasnuli posetivπi to mesto. Treba neg-de æiveti i sluæiti, a kuÊa je razruπena i hram potpu-

no uniπten. Monaha nema, samo su tri æene doπle da po-maæu ocu. Beznadeæno mesto. Nalazi se u gradu, wudi suse skoro svi odvikli od manastira, i hoÊe li uopπtepomagati? »ovek bi pomislio da li uopπte ima smislasve to obnavwati, jer koliko je potrebno truda i trpe-wivosti da se podigne manastir iz ruπevina, a nemaonih koji bi æeleli da stupe u qega. Predloæio sam ocuIpolitu da napusti taj manastir i da ode u drugi, gde suveÊ maqe-viπe æiveli monasi. Ali je on sa smireqemodgovorio: “MoliÊemo se i Gospod Êe Sam sve urediti i

obnoviti”. S tom miπwu samnapustio manastir. Vernici izmoje parohije su se tokom celogputa divili takvom æivotu. Svisu ponavwali: radi Ëega sve to,zaπto ismejavati samog sebe?Zar Bog traæi da se tako æivikako otac Ipolit æivi? To jeprosto muËeqe... A otac Ipolit je odmah na po-Ëetku postavio analoj u razru-πenom hramu ispred Koreno-Kurske ikone Majke Boæje i po-Ëeo sam da se moli. SledeÊegdana je dodao kanone. Doπli suradoznali wudi, postojali ma-lo, pogledali i - otiπli. Stari-ce su mu se pridruæile u moli-tvi. Kroz nedewu-dve je doπao ijedan starac, stao sa strane po-

red oca Ipolita i poËeo da peva. PoËeli su zajedno dase mole Bogu.

Na proleÊe su iz raznih mesta u manastir doπleæene koje su poËele da pomaæu u svemu. Mladi wudi sudolazili ocu Ipolitu - neko za savet, a neko za molitvu.

Unutar crkve, na prvom spratu, bilo je malo me-sta za vernike. U crkvi nije bilo poda, a u oltaru je vla-

ISTINSKI MONAH

Starac Ipolit (Halin)

dika osvetio presto. Okolo je stajao obiËan narod, u ho-ru je pevala i Ëitala omladina, stojeÊi u blatu; bilo jeoËigledno da su “duπevno bolesni”.

Otac Ipolit je izaπao iz oltara - skromno, ti-ho, bukvalno kao da je svima otac. U crkvi su veÊ gorelesveÊe. Svi vernici su Êutali sa strahopoπtovaqem...Tiho i pronicwivo se proneo priziv oca Ipolita: “Tripoklona Majci Boæjoj!” - i cela masa je kao jedan Ëovekna Ëelu sa ocem klekla, - i joπ, i joπ... U udawenom delucrkve se Ëulo jecaqe. Mnogi wudi su klekli, i tako su iostali. Prodorni glas, ispuqen bezgraniËnom verom,Ëitao je divne, pokajne reËi molitve.

Masa je zaÊutala. »inilo se da se qena beskraj-na tuga slila u jedno zajedniËko molitveno raspolo-æeqe, i glas oca Ipolita viπe nije bio qegov, veÊ glassvog naroda, koji je tu stajao. I suze, neËujne, tekle su izoËiju mnogih. Otac je tiho i smireno sve Ëitao i Ëitao, astarac je odgovarao: “Pomiluj nas, Gospode, pomilujnas”. ProËitaπi ceo kanon jeleosveÊeqa i uzevπi jelej,otac je priπao narodu, izobraæavajuÊi qime GospodqiKrst na qihovim Ëelima i rukama.

- U Ime Oca i Sina i Svetoga Duha! Kako sezoveπ?

- Nikolaj, oËe. - Paraskeva, oËe! I tako, dok je obilazio sve bolesne, mi sveπte-

nici koji smo mu pomagali Ëitali smo Apostol i Jevan-ewe, a pojci su pevali “Usliπi ih Boæe...” Pogledaosam na okupweni narod i pomislio: “©ta traæite ovde,kad kod kuÊe mnogi nemate Ëak ni svetu ikonu?” Ali Gos-podqa vowa i Qegovo milosre sve pobeuju. Na licimasvih wudi se video samo jedan ozbiwan i radostanizraz, i nada da Êe dobiti isceweqe od saborovaqa.PrilazeÊi Jevanewu, svako se krstio i celivao svetikrst, koji je dræao otac Ipolit.

- Oprostite, oËe! - Bog neka oprosti! - OËe! Muæ i ja loπe æivimo, on pije! - OËe! Sin se razveo sa æenom i dvoje dece su

ostali siroËiÊi... Otac Ipolit je imao reËi utehe za sva pitaqa i

svaki usrdni vapaj davno nakupwene tuge. U svakomqegovom savetu, u svakoj qegovoj reËi se oseÊalo takvopoznavaqe wudskog srca, takva pronicwivost u samu du-binu narodnog Ëoveka, duπevnog æivota naroda, da nikood prisutnih koji su mu pristupili sa suzama nije odla-zio od qega neprosvetwenog lica. OseÊalo se da je sva-ko dobijao svoju utehu, i upravo ono za Ëim je æudela tu-æna, napaÊena duπa.

Manastir je izgledao veoma Ëudno - bile su tosamo razvaline bivπeg manastira; u crkvi se oseÊalavlaga, a plafon je prekrivala plesan. ©ta je primoralooca Ipolita da æivi ovde? ProÊi Êe desetine godinadok se sve to izgradi i obnovi. Krov na oËevoj keliji jebio slab, u vazduhu se oseÊao miπji izmet, kelija jeizgledala kao prava tamnica, samo bez straæara. I zai-sta, zatvorenici u zatvoru bowe æive nego otac Ipolit.

Posle razgovora sam poπao zajedno sa ocemIpolitom. Na qemu je bio stari podrasnik, iskrzan odvremena, stari vezeni πal na vratu, a na glavi staracrna skufija.

U susret su nam dolazili bogomowci - neko dauzme blagoslov, neko sa pitaqem, neko po savet.Gospode, koliko snage je potrebno tom Ëoveku! Kakvaangelska trpewivost!

Proπlo je osam godina, i πta se desilo?! Crkvaje skoro potpuno obnovwena, podignuta je ograda sa vra-tima, napravwen veoma dobar podrum. Ima mnogo parki-ranih automobila ispred manastira. Danas se za tajmanastir zna u celoj Rusiji, i wudi tu dolaze da bi dobi-li duhovnu blagodat, koja se izliva preko smirenog stra-dalnika arhimandrita.

O duhovnoj mudrosti i prozorwivosti oca Ipo-lita ima mnogo priËa. Evo πta sam Ëuo od svog pozna-nika. Jednom je ocu nastojatewu priπao jedan “novo-peËeni Rus”, bogataπ. Mnogo naroda je uvredio, grabioje sve πta je i kako je mogao. On je Ëuo da je ocu Ipolitupotrebna pomoÊ. Naπ “novopeËeni Rus” je otiπao ocu irekao mu: “Mnogo sam sluπao o vama i znam da vam trebasvega, a posebno novca, tako da i ja æelim da dam prilogza obnovu hrama.” A otac mu je odgovoirio: “Hram Boggradi i obnavwa, a mi wudi smo Qegovi pomoÊnici.Wudski ti hvala za prilog, ali ne æelim da uzmem tvojnovac.” - “Kako to? ©ta, arhijerej je zabranio? Ja sam mumnogo pomagao.” - “Da, veoma je jednostavno: vaπ novacje natopwen wudskim suzama i kao takav Bogu nije ugo-dan”.

Rilski manastir je posetio i zamenik ministraatomske energetike, razgledao ga i razgovarao sanastojatewem. Potom se obratio direkciji KurËatovskenuklearne stanice sa molbom da se izdvoji materijal idovedu radnici, i poËelo se sa remontnim radovima...Poæelimo Nikowskom manastiru, qegovom nastojatewui svim monasima da u svemu budu putevoditewi pravo-slavnim hriπÊanima.

protojerej Viktor Grankinprevod sa ruskog: dr Radmila MaksimoviÊ

28

preuzeto sa: http://www.cofe.ru/blagovest/

nogima se pre Ëetrdeset godina Ëinilo dase zavrπava istorija ruskog monaπtva naSvetoj Gori. Bile su odbrojane godine dosmrti posledqih, prestarelih monaha.GrËke vlasti su odluËno odbijale da na Sve-

tu Goru puste nove monahe iz Rusije. Ali Gospod je po kozna koji put projavio Svoju milost prema nama. Godine1966. su na svetogorsko tlo stupila Ëetvorica monaha izRusije, meu kojima i otac Ipolit (Halin). U bliskojproπlosti je joπ nekolicina monaha uspela da doe naSvetu Goru.

O qima sam saznavao postepeno. Sve je poËelotako πto mi je neko rekao za starca Iliju, duhovnikaOptina pustiqe, koga su pozvali da se sa Svete Gorevrati i obnavwa pravoslavnu veru u naπoj zemwi. Anedavno sam saznao da je moj stari prijatew, pravo-slavni novinar iz Kurska, kao koautor sa kolegom Dimi-trijem FomiËevim napisao kqigu “Jutarqa zvezda”, ukojoj ima dosta materijala o nekoliko naπih podvi-ænika koji su se vratili u sliËnim okolnostima. AlinajveÊi deo te kqige je posveÊen arhimandritu Ipolitu.Ona Êe se u najskorije vreme pojaviti u πtampi. Ja sam jeuz autorsku saglasnost preradio u mali Ëlanak za naπËasopis. Na taj naËin Êe Ëitaoci “Vere” prvi saznati oizuzetnom podviæniku naπeg vremena, koji se upokojio uGospodu 2002. godine. Zbog svojih podviga za obraÊeqeka Hristu stanovnika Severne Osetije prozvan jeapostolom Severnog Kavkaza. O tom periodu qegovogæivota se ne zna mnogo. Evgenije i Dimitrije se spre-maju da ga istraæuju kao pripremu za narednu kqigu. Sa-da Êemo ispriËati ono πto znamo.

Uvod Uvod

Mladi sveπtenik je priËao kako su dizali u vaz-duh crkvu u kurskom selu Subotino:

- Jednom su pokuπali, moja baka je od straha

poskoËila, pa dvaput, triput... Crkva je i dawe stajalakao pre. Tada su postavili viπe eksploziva. »ula seeksplozija od koje se zatresla zemwa. Crkva se polakoruπila i padala u prah. Zadimwene ruπevine su pomra-Ëile sunce. Iz zaguπwivog oblaka praπine je s mukomizleteo beli golub: oh-oh... Baka je plakala i srce joj secepalo toga dana. Za mesto na kome se nalazila crkva suplanirali klub i πkolu, ali niπta nisu mogli da sagra-de, i to je i danas pusto mesto.

Sveπtenik Kurske eparhije jeromonah Roman(Arhipov) svedoËi o sledeÊem dogaaju. Jednom je neko-liko gostiju uzelo blagoslov od starca i krenulo nazadkuÊi, ali ih je neπto primoralo da se vrate. To πto suvideli ti wudi prevazilazi oblast wudskog razuma. TajËovek, s kojim su razgovarali samo pre nekoliko minuta,skoro se rastvorio u zaslepwujuÊe beloj svetlosti kojaje dolazila od qega. Qegove oËi su zablistale snaænimzracima. On je pred zaprepaπtenim poklonicima ne-koliko trenutaka javno zraËio tavorskom svetloπÊu. Du-boko je u zabludi onaj Ëovek koji smatra da nema viπesvetosti u Rusiji, i da æivimo na zalasku naπe istorije.

Rasprπile su se stare zidine i neËujno, kaoleteÊi miπevi, zavikali su neËisti duhovi, praznujuÊipobedu. Ali, “zar ne znate da ste vi hram Boæji, i DuhBoæji æivi u vama?”, postavio je pitaqe apostol Pav-le. U zamenu za poruπenu crkvu, sagraena je nova, naj-pre mala, tuæna, a potom svake godine sve jaËa crkva.“Ja, Halin Sergej IvanoviË, roen sam 27. aprila 1928.u selu Subotino SolnËevskog regiona Kurske oblasti, usewaËkoj porodici. Moj otac Ivan KonstantinoviË i maj-ka Evdokija Nikolajevna su pravoslavni hriπÊani”,Ëitkim rukopisom je nabacivao svoju autobiografijustarac Ipolit pre stupaqa u Glinsku pustiqu.

- Nas dece je bilo osmoro, a ja sam bio posledqi- priËao je starac nedugo pre smrti monahu Grigoriju(PenknoviËu). - »etiri sestre i Ëetiri brata... Cela na-πa porodica je bila verujuÊa, moji roaci su i monasi, i

29

O SVETOGORSKOMO SVETOGORSKOM STARCU, ARHIMANDRITUSTARCU, ARHIMANDRITU IPOLITU (HALINU), KOJI SE VRATIOIPOLITU (HALINU), KOJI SE VRATIOU OTAXBINUU OTAXBINU DADA ZAGREJEZAGREJE II PODIGNEPODIGNE WUDEWUDE

STARAC KOJI SE VRATIO U RUSIJU

30

sveπtenici, a moj deda, protojerej Mihail, sluæio jenedaleko, u Orwanki. Na Svetoj Gori sam se seÊao svojemajke i plakao...

Otac Ipolit je joπ kao deËak za vreme rata no-sio vedro sa mlekom od kuÊe do æelezniËke stanice.Iπao je paæwivo, kako ne bi razbio vedro, 12 kilo-metara po svakom vremenu, i prodavao je mleko na sta-nici. Tako je porodicazaraivala za æivot.Radovao se æivotu, bioje veseo, ali kada jeodrastao poËeo je sveda zaËuuje. DrugimladiÊi su posleigranke odlazili svo-jim devojakama, a on sevraÊao u svoju seoskukuÊu, u ambar sa pπe-nicom, gde je do jutraËitao. Daqu je poplo-Ëavao put, spremaodrva, kako bi se seloizgraivalo, a noÊu seopet vraÊao kqigama,kojih je imao Ëitavkofer. Najviπe od sve-ga je voleo Bibliju, seÊao se: “Zato πto je bilointeresantno. Da li ste Ëitali kqigu Siraha? U qoj jedato sve iz æivota, i ja bih se Ëesto zaËitao.” U vojscije sluæio u protivavionskoj artiweriji u zapadnojUkrajini kao vodnik, komandir mitraweskog odeweqa.“Deπavalo se da se zavijem u jorgan, setim kuÊe,izgovorim u sebi OËe naπ i legnem da spavam. Trigodine sam tako sluæio u vojsci, i svi wudi su bilidobri, æiveli smo zajedno, svi smo bili kao roenabraÊa. I danas ih se seÊam.“

Odluka da postane monah je verovatno nastalaubrzo posle toga. Srce je nepogreπivo izabralo Glinskupustiqu, Ëija svetlost se razlivala ne samo za one kojisu umeli da gledaju, veÊ i da je vide na hiwade vrsta.“Glinska pustiqa je zvezda Rusije”, ponavwao je potomstarac. On je tamo bio posluπnik pola godine. Pre mno-go godina je sa umiweqem u glasu izgovarao imena svojihuËitewa: “Vladika Zinovije, otac Serafim Amelin,Serafim Romancov, Jovan Maslov, starac Andronik...“Starac Andronik (Lukaπ) se neprekidno molio za isce-weqe Sergeja, koji je bio u postewi zbog upale pluÊa, iËinilo se da viπe neÊe ustati. UmiruÊem posluπniku sunapravili grob. On je tri dana proveo na granici izmeuæivota i smrti. I umro je, ali samo za ovaj svet. S odra

je veÊ ustao kao monah svestan sebe, samo je bilo pitaqepostriga, ali vlastima, koje su veÊ poslale svoj pri-govor Glinskom manastiru, nisu bili potrebni novi mo-nasi. Sergeju nisu dozvolili da se prijavi, te je moraoda ode.

Dve godine posle toga vladika Jovan (Razumov)je napisao bratiji Pskovo-PeËerskog manastira sledeÊu

poslanicu: “Ako jeposluπnik SergejHalin zaista doπao umanastir da bi postaomonah i manastirskisin, on treba zauvek dashvati da se smisaomonaπkog æivotasastoji u samopoært-vovanom podvigu samo-odricaqa, to jest datokom celog svogæivota bude duhovnivojnik, da Ëuva telesnui duπevnu Ëistotu, i dasa smireqem podnosisve udarce sudbine isva iskuπeqa. Uzi-majuÊi u obzir qegovu

usrdnu æewu za postriæeqem u mantiju s imenom Ipo-lit, dajem svoj blagoslov za qegov postrig u tokusvenoÊnog bdenija uoËi praznika Tri Svetitewa.Episkop Jovan.”

Na Svetoj GoriNa Svetoj Gori

Dolazak bogoboraca na vlast u Rusiji bio jeprvi udarac za Svetu Goru, koji je isuπio reku pomoÊizahvawujuÊi kojoj su procvetali ne samo Pantelejmonovmanastir i Andrejevski skit, veÊ i grËki manastiri. Zavreme II svetskog rata Svetu Goru je blokirala vojskanemaËkog Vermahta. To je bio uzrok gladi na Svetoj Gori.Zatim su se sve pravoslavne zemwe naπle pod bowπe-viËkom petom, i nije bilo nijedne spowne sile okoCrkve od koje se mogla oËekivati pomoÊ, a ne napadi.“Molimo Vas, Svjatjejπeg Patrijarha Alekseja, i celuRusku Pravoslavnu Crkvu da nam hitno ukaæete pomoÊ,inaËe je naπ manastir osuen na propast”, pisali suruski monasi u Moskvu 1945. godine, ali samo pre 20godina Ruska Crkva je imala snage da se odazove na pra-vi naËin.

U monasima, koji su poËeli da dolaze iz Rusije,mnogi su videli sovjetske agente, policija je paæwivo i

viπe puta pregledala kofere, iako nije bilo jasno πtaπpijuni tu traæe poπto se ne mole. Veoma mnogo se ra-dilo. Prijatew oca Ipolita, otac Dositej, koji je moraoda se bavi maπinama, stalno je sijao od mazuta. Qemu suËak poslali sapun iz Francuske, jer su mislili da mutreba neπto za umivaqe. Disciplina je u ruskom mana-stiru bila stroga, Ëak i surova. Jednom je na Svetu Gorujahtom doπao grof ©eremetjev. Prema monasima izSovjetskog Saveza se odnosio viπe nego nadmeno, Ëakskoro sa prezirom, jer su toboæe doπli komunisti u ru-ski manastir. On je bez obzira na sve primwen s rado-πÊu. Pokazali su mu biblioteku i trpezariju, gde su seza vreme jela Ëitala æitija svetih na ruskom. Grof jeiπao, zagledajuÊi lica qemu istokrvnih otaca-monaha,osluπkujuÊi qihovo pojaqe i tihovaqe. Kada su gaispraÊali, na manastirskom pristaniπtu grof je neoËe-kivano kleknuo i poËeo da celiva ruke arhimandritaAvewa (Markedonova), prijatewa oca Ipolita, koji jedanas nastojatew u Jovano-Bogoslovskom manastiru naRjazaqskoj zemwi. “Da, kako mi je celivao ruku”, seÊase otac Avew, “i kako je plakao! Jedva je izdræao a da nezarida: Ja sam ovde na zemwi svojih predaka. Ovde samosetio kako je velika Rusija!”

O tom periodu æivota oca Ipolita se ne znamnogo. Grci su mu sepodsmevali i πalili:“Ipolitos - ksipolitos“,primeÊujuÊi sazvuËje mo-naπkog imena sa grËkom reËju“bosonog“. Otac Ipolit jeiπao sa palicom-πtapom posvetogorskim stazama. GrËkisveπtenik, sekretar kinota,otac Josif se ovako seÊastarca: “Sam je obraivaopovrtqak i hranio se samo odqega, nije uzimao mana-stirski novac. Æiveo je usvojoj keliji sasvim sam, bezkelejnika ili posluge, isvakodnevno je Ëitao celusluæbu, a nedewom je dolaziou sabornu crkvu protata. U manastir svetogPantelejmona je uvek odlazio peπke. Drugi su iπli namagarcima, a on ga nije imao. Zapamtio sam oca Ipolitakao velikog podviænika, koji je pokazivao velikuusrdnost za monaπki æivot, i teæio da bude uzdræan usvemu: trudio se da nikoga niËim ne optereÊuje, veÊ jesve radio svojim rukama. I nikada niπta nije priËao osebi. A ako bi ga pitali neπto liËno, on bi izgovarao

samo dve reËi: “Ja greπni“, i klaqao se nekoliko puta,prijatno se osmehujuÊi. Uvek je pod podrasnikom skrivaosvoju dugu bradu, koju nikada nije skraÊivao. Nikada nijepriËao kome odlazi po savete, ali ja mislim da jeodlazio starcu Pajsiju Svetogorcu.”

Besede nije dræao, u razgovore nije ulazio, apritom ga niko nije smatrao nedruπtvenim. Otac Ipolitnije izbegavao wude, veoma je voleo da ih nahrani, i samje spremao i postavwao sto. U manastiru je postepenopostao drugi Ëovek posle nastojatewa. Cela Sveta Gorase tresla kada se qome pronela vest da je ruskim mona-sima oduzet Andrejevski skit. Jedan od ponovopridoπ-lih æitewa iz Rusije nije mogao da izae na kraj saupravom skita, i Grci su objavili da Andrejevski skitpripada manastiru Vatoped. To je sveslovenska trage-dija (bez preuveliËavaqa): u skitu, koji se po svojoj teri-toriji i razmerama moæe uporediti sa manastirom Sve-tog Pantelejmona, Ëuva se glava apostola Andreja Prvo-zvanog i druge velike svetiqe. Jeromonah Ipolit je veo-ma teπko preæiveo taj gubitak.

Shiiguman Ilija, duhovnik svetovavedeqskeOptina pustiqe, seÊa se kako je otac Ipolit nagovoriobratiju da napiπu molbu u Vatopedski manastir zapovraÊaj skita. Oni su napisali, ali nije pomoglo.

PoËetkom osamdesetihgodina je proiguman, umiruÊiu Vatopedu, sve vikao predsmrt: “Andrejevski skit jeruski skit, predajte gaRusima!” Bilo je teπko neispuniti qegovu vowu, a nijese mogla ispuqavati. Tada jeRusima reËeno: “Dobro, minismo protiv toga, samopoπawite desetoro wudikoji Êe æiveti u skitu. Akobude toliko æitewa u qemu,uzmite skit!” Ali, nije senaπlo desetoro wudi i qihje bilo samo dva od pardesetina u ogromnomPantelejmonovom manastiru.

Oni su preuzeli na sebe to πto su pre revolucije nosilinekoliko hiwada ruskih monaha.

Nedostatak informacija o svetogorskom peri-odu æivota oca Ipolita svet je potom pokuπao da popu-ni legendama. Jedno od takvih “predaqa” ozbiwnotvrdi da su neki nepoznati zlikovci bacili oca Ipo-lita sa stene u more, a delfini koji su nedaleko pli-vali su ga izneli na svetogorsku obalu. U tamoπqim

31

32

vodama zaista ima mnogo delfina. Otac Ipolit je voleomore nekako kao dete, misleÊi da je negde iza qega otax-bina. Izlazio bi na pustu obalu i pevao: “U stranojzemwi sam kao gost nepoæewni...” Na pitaqe: “Da liste teπko podneli rastanak sa rodnom zemwom?”, jed-nom je odgovorio: “Da, teπko. Uvek sam govorio da Ëovekpostane svestan svoje otaxbine tek kada æivi u tuini.ReË otaxbina nema cene. Odlazio bih do mora, sedeo nakamenu, pevao, molio se i plakao.”

Gospod je osuπio qegove suze. Godine 1983. otacIpolit se uputio u Rusiju, posle 17 godina boravka naSvetoj Gori i sticaqa neproceqivog iskustva. Vratiose u otaxbinu, na kursku zemwu. Jednom je, da li u πaliili ozbiwno, dao savet jednom svom uËeniku: “OËe, neidi nikuda sa svoje zemwe, jer Êeπ se ionako vratiti ku-Êi da umreπ.”

ZimoveqkaZimoveqka

Ponovo su zasijale potamnele od vremena bojena ikoni Majke Boæje Svih tuænih Radost, kada je taikona zamirotoËila... Zasvetleo je lik na velikoj, upunoj veliËini, ikoni ravnoapostolnog caraKonstantina Velikog. »udesno obnavwaqe svetih ikonase desilo u crkvi Hristovog Vaskrseqa u seluZimoveqki, u avgustu 1991. godine, uoËi pada bezboænogSSSR-a. U toj crkvi je otac Ipolit sluæio nekoliko go-dina. Odatle je vest o qemu poËelada se pronosi ruskim zemwama.Tada su k qemu poËeli da dolazeprvi uËenici.

To je posebna crkva. Na qe-nim zidovima se i danas vide tra-govi od granata i avionskih bombi.Jedna od qih se zadræala na kro-vu, negde nad sporednim oltaromvelikomuËenika Georgija Pobedo-nosca, i samo Ëudom nije eksplodi-rala. Starac je prestao da brine oqoj, rekavπi da Vaskrseqskacrkva neÊe postradati sve dotle dok u qu ne ueantihrist. “A kada antihrist zauzme crkvu, bomba Êesama eksplodirati i uniπtiti hram.”

Nasewe je bilo obiËno. Ali kakva je to bila sre-Êa za wude: evo ide kroz celo selo prozorwivac, sveto-gorski monah, u siromaπnu seosku kuÊu. Starac je doπaou Rusiju sa Svete Gore, zato πto je ovde za takvim wu-dima kao πto je on bila velika potreba. I ovde nikomenije okretao lea. Prekorevali su ga zaπto odlazi napomene. Jer, tamo ima votke, mesa... Mnogi sveπtenici

se u takvim sluËajevima ne odazivaju. Za qega je takvofarisejstvo bilo nezamislivo. U tim trenucima wudene treba ostavwati bez duhovne reËi. Jednom kada je Ëuojadikovaqe: “Æao mi je tog Ëoveka, imao je samo 60 godi-na, joπ je bio mlad”, starac je tuæno rekao: “A koliko jejoπ trebalo da æivi kad u crkvu nije iπao, nije se kajao,Bogu se nije molio - dovowno je i to.” Qegov uËenikNikolaj Babohin iz Rilska se seÊa: “Ja sam se Ëak upla-πio za qega jer su pokraj qega sedele ‘usijane glave’.Ali su se svi nekako Êutke s qim sloæili.” A otac Ipo-lit je dawe nastavwao svoje: “A vi, æene, jel’ idete ucrkvu?” - “Ne, oËe, noge su nam umorne.” - “Trebalo bibarem jednom godiπqe da se priËestite.” Na sahranamaje starac mnogo toga otkrivao wudima, i oni su potompoËiqali da se mole i da zahvawuju Bogu. Nikolaj Babo-hin je zapamtio jedan od tih pomena, kada je neka sluπki-qa Boæja, kolhoznica, postavwala sto. Qeno lice je bi-lo svetlo, presvetlo. Otac Ipolit je posle toga rekao zaqu: “Nijedan abortus nije uËinila.”

Moæda to i predstavwa starËestvo, kada Gos-pod πawe takvog Ëoveka za koga nema stranih wudi, veÊsu mu svi svoji. ©ta joπ zapravo moæe Bogu biti ugo-dnije?

Tatjana Pavlovna Kuropatova, duhovna Êerkaoca Ipolita, pitala ga je pri prvom susretu kako daweda æivi, i kako da izgradi odnose sa wudima.“Molitvom”, odgovorio je starac, a potom je dodao: “Sve

voli i od svih beæi!” Ona sejedanput u crkvi Vaskrseqa naπlau sledeÊoj situaciji: proËitavπikqigu o prepodobnom Serafimu,silno je poæelela da se sretne sajednim od slavnih staraca, ako onidanas postoje. IspriËala je tojednom sveπteniku. Ovaj se zaËu-dio: “©ta vam je! Kako ste takoodvaæni?! To se deπava jednom uhiwadu godina da se u svetu pojavitako veliki podviænik!” Æena sevratila kuÊi zbuqena i nasumice

otvorila Jevanewe na sledeÊim stihovima: “Molitese i daÊe vam se.” Za dva meseca je Ëula za oca Ipolita,ostavila sve svoje poslove u Moskvi i uputila se uZimoveqku.

Postepeno se od poklonica oko starca poËeoformirati Marto-Marinski manastir. Qena nastojate-wica monahiqa Marta (Muhina) je doπla kod oca Ipo-lita sa Severnog Kavkaza, da ga pita za savet. Videla jeda se gradi manastir, i Ëula je starca: “Mati, kako te sa-mo ovde Ëekamo!” Æena je poËela da prigovara: “Kako ja

33

mogu da budem nastojatewica? Ja sam greπna æena i ni-sam spremna da idem u manastir, imam staru majku, a sinmi je neoæeqen.” A kao odgovor je Ëula: “Tvome sinu Êe-mo naÊi nevestu, a majku Êemo ovde dovesti i obe Êemovas postrigati u monahiqe.” Tako se sve i desilo.

Jednom je u selu leti bila velika provala obla-ka. Kiπa je padala kao iz kabla, sa gradom!Nekoliko monahiqa je ostalo u powu, gde sunapasale krave. Starac se, znajuÊi za to, pomolioza qih. Odjednom su se æene i stado naπli unekom uskom suvom hodniku, Ëiji su se prozraËnizidovi uzviπavali od zemwe do neba na dvakoraka zdesna i sleva od qih.

Lae Nikolaja UgodnikaLae Nikolaja Ugodnika

Posledqe mesto starËevog sluæeqa bioje manastir Svetog Nikolaja u gradu Rilsku.Duhovna Êerka arhimandrita Ipolita Nina Iva-novna Muravjeva priËa: “Jednom me je starac odveopodawe od manastira i pokazao mi rukom na crkve:‘Mati, pogledaj kako su ovde crkve sagraene. TakoNikolaj Ugodnik plovi na laama’. Pogledala sam:Boæe, crkve su izgledale kao lae! I desilo se tako dasam zajedno sa starcem videla Nikolaja Ugodnika, upunoj veliËini, kako πeta nad svojim manastirima.Zadivila sam se, posumqala, a starac Ipolit me jeumirio: “To je, mati, dobro!”

Putnici prve pokloniËke ture Moskva - Rilsk suse viπe puta ponovo vraÊali u taj tihi grad drevnenovogorodseverske zemwe. Autobusi moskovskih regi-stracija su bili parkirani pred vratima Nikowskogmanastira skoro svake nedewe, i wudi su dolazili sacelim porodicama. U Rilsku su se poklonici susretalis mnogovekovnim opitom blagodatnog starËestva, koje jenasledio arhimandrit Ipolit. Wudi su kretali na putsa, reklo bi se, nerazreπivim problemima i sa, premamiπwequ lekara, neizleËivim bolestima. Dve æene ko-je su bolovale od raka odluËile su da krenu za Rilsk. Napokretnim stepenicama moskovskog metroa “sluËajniprolaznik” je sa zlobnim izrazom lica viknuo na qih ugnevu: “©ta idete kod Ipolita, hoÊete da se isce-lite?!” Zagonetni neznanac je pritom neπto psovao ikao vihor se popeo uz stepenice. Nije bilo jednostavnoËuti tihi razgovor dviju æena u buËnom metrou. Ovaj do-gaaj na stanici metroa “Dinamo“ otkriva bezdannewudske mræqe koju je prema starcu oseÊao nepri-jatew naπeg spaseqa, jer je arhimandrit Ipolit izvla-Ëio iz avolskih kanxi duπe koje su ginule.

On se spuπtao u takve wudske dubine, gde pri-

stup otvaraju samo veliko sastradaqe i wubav. »ega gaje to koπtalo? Nekoliko godina pre smrti starac sepoverio jednom od svojih duhovnih Ëeda: “Proveo samËetrdeset godina u manastiru kao u adu...” U ime Ëega jesve to bilo? Negde na dnu, pod teæinom grehova i samo-obmana, krije se ta mrvica koja se zove æivot, i koja nas

je nekad u detiqstvu Ëinila sreÊnim. I evo, doπao jedan osloboeqa.

Jedna od poklonica, Elena Novikova, ostala je umanastiru na posluπaqu u trpezariji. “Ikonopisac”,viπe puta se osmehnuo starac. A Lena se toliko zaËu-dila i kao odgovor na to rekla: “Meni su u πkoli dalitrojke iz crtaqa, da mi dvojkom ne bi kvarili ostaleocene.” Ona je mislila da se starac πali. Lena je bilaveoma tuæna kada je on umro. Zaboravivπi na trojke izcrtaqa, poËela je da slika starËevu fotografiju. Na tojizuzetnoj fotografiji je zabeleæen svet u kome viπenema neprijatewstva i straha, veÊ postoje samo wubav iGospod. Elena je presedela nad crteæom celu noÊ, a uju-tru nije mogla da veruje svojim oËima da je tako verno italentovano naslikala starca! Zatim je iznenada poæe-lela da naslika ikonu svetog Nikolaja. Kada su nekiikonopisci videli tu ikonu, neko od qih je rekao Leni:“Gospod te je powubio u vrh Ëetkice.” Tako je poËelo dase ispuqava starËevo predskazaqe. Elena je doπla uOptinu, kod shiigumana Ilije, pitala ga za “πale“ ocaIpolita, i duhovnik Optina pustiqe joj je odgovorio:“Starci se ne πale. Uzmi boje, Ëetkice, slikaj ikone, na-Êi Êeπ i uËitewe.”

PriËalo se da je starcu doπla jedna poklonicas pismom svoje Êerke, u kome je izlagala okolnosti qenenesreÊe i molila za pomoÊ duhovno iskusnog Ëoveka. O.Ipolit joj je dao odgovor, ali ga je æena nagovorila daproËita pismo. On je uzeo list papira u ruke i sa vidnimnaporom poËeo da Ëita tekst. Pokazalo se da je staracdræao stranicu - naopako. Tada je ta æena shvatila daje starcu bio poznat sadræaj pisma i bez Ëitaqa.

34

Jedna starija Moskovwanka je Ëesto slala ocuIpolitu pisma na æutim listovima papira “na kvadra-tiÊe”. Jednom je doπla u manastir i prilazeÊi u misli-ma posumqala da qena pisma ne dospevaju do qega. Sta-rac se okrenuo prema qoj i kao izmeu ostalog rekao:“O, mati piπe na æutim listiÊima na kvadratiÊe.”

Julija je prvi put doπla starcu kad joj je bilo 19godina. Pala je na kolena pred starca i rekla: “OËe, janisam dobra, puπim...” Otac Ipolit je klimnuo glavom:“Ajde, ajde, JuloËka, evo ti ikonica, moliÊu se za tebe.”Julija se vratila kuÊi s ikonicom, a za nedewu dana jojse vratio muæ sa sluæbenog putovaqa. PregledajuÊimuæevweve stvari, Julija je u qegovoj putnoj torbi na-πla paklicu cigareta i upotpunoj nedoumici rekla:“Vadime, πta ti je ovo?!” Vadimje odgovorio da su to qeneomiwene cigarete: “Ti puπiπ, ija sam ti ih kupio”. Julija je bilanajiskrenije zadivwena.Izbavivπi se starËevimmolitvama od strasti puπeqa,mlada æena je Ëak zaboravila nato da je puπila!

Neuteπna majka je uvekpreko poklonika u Rilsk slalaceduwu za zdravwe sina Geor-gija, koji je stradao od narkomanije, i sto rubawa kaoprilog manastiru. Meutim, u duπi je oseÊala nemir:πta ako ceduwa ne dospe u starËeve ruke i ako on nepomiqe qenog sina? Da bi otklonila svaku sumqu,odluËila je da poseti manastir.

Otac Ipolit je pogledao na qu u masi wudi kojisu ga okruæili: “Evo majke koja nam uvek πawe po storubawa za sina Georgija.”

Nedavno sam negde proËitao da staraca viπenema, i da mi traæimo nekoga ko Êe umesto nas ponetiteret naπe sudbine, i ko Êe misliti umesto nas. To jepolutaËno. Zaista traæimo, zaista æelimo i zaista smonedostojni. Kao i u te dane kada je Hristos siπao u ovajsvet; kao i tada, milosre je i danas toliko veliko, dabukvalno zagreva i brine i o onim ptiÊima koji su ispa-li iz gnezda, ako se Ëovek ne stidi da viËe: “Ginem, Gos-pode, pomozi mi, molim te.”

Niko ne moæe da nas spase na silu. Bilo je ustarËevom æivotu i tuænih priËa. On je bio veomazabrinut za jednu æenu koja je nekoliko godina bezroptaqa nosila teπko posluπaqe u manastiru. Imala jei vowu i snagu, ali se duπa nije budila, i muËilo ju je ne-πto πto je ostalo van manastirske teritorije. Tada joj je

otac Ipolit predloæio da proda svoj stan u centruvelikog grada, obeÊavπi da Êe joj u zamenu kupiti kuÊicuu Rilsku, blizu manastira. I zamolio ju je da najveÊi deonovca od prodaje stana da kao prilog manastiru. OtacIpolit joj je na taj naËin rekao Boæju vowu. Æena se pro-sto skamenila, sliËno bogatom mladiÊu iz Jevanewa, is tugom otiπla od starca. Primetimo da svakovrsnikoristowubivci, koji se predstavwaju kao duhonosnioci, Ëesto traæe da se stanovi poklaqaju kao prilogmanastiru. Ali starac je imao Ëeda koja su bila bogatijaod te æene i koja su mogla da podare bilo koju sumunovca. Meutim, on qima to nije govorio. I ona je to zna-la. Otac Ipolit ju je tada uteπio: “Niπta, niπta, ne

treba, ne treba.” Viπe nikadaposle toga nije s qom razgovaraona tu temu ne æeleÊi da atakujena slobodnu wudsku vowu. Ali, odtog trenutka je u æivotu te æenezapoËeo tuæan period, i ona jeshvatila da nije mogla da uËinitaj jedan korak koji ju je staracsavetovao da uËini. PoËela jeree da dolazi u manastir, i qe-na neodluËnost i maloduπnost suje doveli do joπ veÊih nevowa, patako i do neizbeænosti zamenetog stana, koji ranije nije mogla

da pokloni manastiru. Bog zna da li je to konaËno otvo-rilo vrata qenog trajnog obraÊeqa ka Qemu.

A kako su se ozarivali oni koji su nepovratnohrilili ka qegovoj wubavi! “Ko nam je to doπao! Kakvaradost!”, govorio je starac gostima. Primao je sve...Mnogi su primetili kako je po manastiru πetao stra-πan, neobrijan narkoman, koji je proveo odreeno vremeu zatvoru. Po samom izgledu se moglo videti da je reci-divist. Ali je on, kao i sam starac, imao potpuno ËistudeËju veru. Kada su u manastirsko dvoriπte doπli nekirazbojnici radi krae, taj sluga Boæji se s qima tukaodo krvi πtiteÊi manastirsko imaqe. Svi su se posa-krivali i nekuda razbeæali. A on, veran, nije se bojaosmrti od banditskog noæa. Starac je razgovarao samo sqim kao sa bratom, i to satima. Drugi su samo mogli dasaqaju o tako neËemu!

Evo i druge priËe. Jednom je u crkvu, u kojoj se utom trenutku starac molio, bukvalno upala æena po ime-nu Wudmila, koja je doπla u Rilsk iz Belgoroda. Ona jemnogo godina stradala od alkoholizma, propila je sveπto je imala i vodila je takav naËin æivota koji je svoj-stven propalicama. Nakon qenog ulaska u crkvu osetiose jak miris alkohola. Pijana, raπËupane kose, æena je

35

iznenada pala pred starca na kolena i poËela glasnosamu sebe da grdi. Starac je nije ukorio, veÊ je poËeotiho da je miluje rukom po glavi, rekavπi: “WudoËka, tisi doπla kuÊi, nemoj ni korak da napraviπ iz manastirabez mog blagoslova.” Otac Ipolit je blagoslovio Wud-milu da radi u manastiru i poverio joj je kozicu na Ëuva-qe. Ona je posle tog razgovora dva sata ridala na mana-stirskom dvoriπtu, kajuÊi se za svoje grehe. “Kako me onvoli”, priËala je ona, “kakvu ikonicu Majke Boæje mi jepoklonio!” Starac joj je poklonio i brojanice koje je samispleo joπ na Svetoj Gori. Wudmila je ispovedala svojegrehe i postala sasvim druga osoba.

Jednom su dovezli slugu Boæjeg Alekseja izHarkovske oblasti, koji je u mladosti bio “prvi momak uselu” i onda pretuËen skoro na smrt. Qegova sestra Ni-na je dovezla Awoπu u manastir kada je qemu veÊ bilo45-50 godina. Starac mu nije dao nikakvo posluπaqe, ion je tako ubog iπao po manastiru Êutke; mnogi su mu sepodsmevali, iako su ti koji su mu “snishodili“ shvatalida veoma zdravo razmiπwa. Aleksej je veoma zavoleostarca. Proæiveo je osam meseci u manastiru, a staracse sve to vreme za qega molio, i Awoπa je poËeo daozdravwuje naoËigled svih. Ali qegova maloverna se-stra je odvela Alekseja iz manastira, iako ju je otacIpolit molio da ga ne vodi, govoreÊi: “Awoπenka Êeuskoro napasati krave.” A sestra Êe na to: “Ma kakveqegove krave”, i odvela ga je u psihijatrijsku bolnicu.Tamo je i umro, pola godine nije proπlo, a on je unapredobavestio bliæqe o svojoj smrti. Kada je predao duπuGospodu, roaci Ukrajinci su bili zaËueni: “©ta se todeπava, starca nismo ni zvali, a veÊ se oseÊa tamjan.”Aleksej je mirisao na smrtnom odru.

Tatjana Kuropatova priËa o drugom starËevomËedu: “Iz glavnog grada je ocu Ipolita doπao Petar Zaslavski, lekar-travar. Bio je to samopoærtvovani Ëo-vek, a qegova nekoristowubivost, dobrota i neka unu-traπqa svetlost duπe su pokoravali srca bolesnikakoji su mu se obraÊali za pomoÊ. On sam je patio od srËa-ne mane i trebalo je da umre joπ u detiqstvu, ali ga jeGospod saËuvao u æivotu, i kroz godinu dana ga je doveou manastir Svetog Nikolaja, i taj manastir je postao qe-gov drugi dom. Ali jednom mu je bilo toliko loπe, da jeiznenada shvatio da Êe se kroz nekoliko minuta susre-sti sa smrÊu. Petar je skupio posledqu snagu i otrËaostarcu. TrËao je i vikao: “Gospode, joπ to i to nisamispovedio, i o tome starcu nisam priËao, i taj greh samzaboravio...” U trku je pao kod kelije oca Ipolita i tu jeumro. Pored su se naπli wudi, koji ga nisu poznavali.PotrËali su starcu: “StarËe, tamo je neki posluπnik ko-ji leæi i ne diπe.” A starac im je odgovorio: “Sve je do-

bro, idite.” On sam nije odmah izaπao, veÊ je poËeo dase moli u keliji. Narod je okruæio Petrovo beæivotnotelo. Tada je izaπao starac i glasno, da bi svi Ëuli, re-kao: “Radujte se, naπ Petar je na nebesima!” Bio je ve-dar letqi dan, 25. jula 1994. godine, i nebo je bilo ve-dro, bez oblaËka, i videle su se dve duge nad Petrom.Svi mi stojimo nekako radosni, umesto da plaËemo. Togtrenutka nas je obuzela neka neovozemawska wubav jed-nih prema drugima, prema Petru i starcu.” A kaæu -Rusija viπe nije sveta.

Kako je starac odlazioKako je starac odlazio

Na smrtnom odru, u staqu duboke kome, bez sve-sti, potpuno paralizovan, arhimandrit Ipolit je podi-gao ruku u znak blagoslova. To nije bilo nikakvo Ëudo,jer je prosto duh tog Ëoveka, koji je plamteo wubavwu,bio jaËi od tela. Otac Ipolit je u posledqe vreme pona-vwao: “Zaboravili smo Kome treba da podraæavamo. Mismo hriπÊani i mi treba da podraæavamo Hristu.”

Mnogi su o pribliæavaqu qegove smrti sazna-vali mnogo ranije. On je pripremao one za koje bi rasta-nak s qim mogao da bude previπe teæak. Kratko vremepre smrti oca Ipolita u gorama Kavkaza se desilatragedija, koju je starac predskazao jednom od moskov-skih sveπtenika pre nego πto je taj Ëovek skoro postaoærtva stihijske nepogode. Spaslo ga je samo starËevoupozoreqe. Nekoliko stotina stanovnika Alanije isedmoËlana grupa poznatog filmskog reæisera SergejaBodrova mlaeg bili su æivi zatrpani u klisuri led-nikom koji se spustio sa gorqih vrhova. Posle te nesre-Êe, rilski nastojatew je u razgovoru sa vladikavkascemMarkom Cekojevim izgovorio zagonetnu frazu: “Vremeje i meni... na lednik.” I poÊutavπi, dodao: “UmreÊu,ali ti nikome o tome nemoj da govoriπ.”

Marina i qen muæ Andreja su odgajali troje ma-le dece: Siluana, Filareta i Kseniju. Jednom je Marinaosetila da Êe se razboleti od gripa i veoma se bojala dane zarazi malu decu. Temperatura joj je porasla naËetrdeset, i ona se polusvesno obratila u mislima ocuIpolitu: “OËe, meni je tako potrebno da ozdravim. Tekπto sam izaπla iz bolnice, isceli me.” Probudivπi seu Ëetiri sata ujutru, ugledala je nad sobom arhimandri-ta Ipolita, koji kao da je stajao u vazduhu. “Sada Êemote, majko, prekrstiti i sve Êe biti u redu,” rekao je sta-rac i blagoslovio bolesnicu. Vieqe je nestalo. Mari-na je ustala, pojela prosforu, popila svetu vodicu iosetila se potpuno zdravom. Kada su je pitali kako joj setog jutra starac javio, æena nije odmah odgovorila: “Do-πao je u blistavim, svetlim odeædama, koje je nemoguÊe

opisati, jer takve jasne boje na zemwi ne postoje.” Joπ i ranije, godinu dana pre smrti, starac je

priznao da odlazi drugom duhovnom Ëedu, Larisi Harla-movoj, organizatoru pokloniËkih putovaqa Moskva -Rilsk. “Uπla sam kod qega u keliju,” seÊa se Larisa,“on je stajao pored prozora i gledao negde iznad kupola.Nikada ga takvog nisam videla: to je bukvalno bila samotelesna starËeva opna, a on sam - teπko mi je da to obja-snim - bio je ne na zemwi, nego negde daleko. Qegov glasje zvuËao toliko apstraktno. On je tiho upitao: “Vi steiz Moskve, majko?” I ja sam potpuno istim tonom odgo-vorila: “Da, oËe iz Moskve”. “Srce me boli”, rekao jestarac, i pogledavπi negde u dawinu, dodao: “Odlazim,majko...”

Posledqih dana pred qegovu smrt Larisa jeoseÊala da bliæqi koji su se grËevito uhvatili za sta-rca jedva preæivwavaju qegova muËeqa, a on je veomateπko stradao. Ona se, u staqu koje je bilo blizu oËa-jaqa, pomolila: “Gospode, on ne treba toliko da se mu-Ëi!”

U to vreme su na stanici Perlovska blizu Mos-kve πili za oca Ipolita lik Nikolaja Ugodnika - rado-stan, a istovremeno i strog. Zavrπivπi rad na qemu,brojali su dane do zimskog praznika svetog Nikolaja, 19.decembra 2002. godine. Tri nedewe pre praznika, jednaod æena koje su πile, Larisa, pozvala je poklonike kojisu se vratili u Moskvu iz Rilskog manastira, i pitalaih da li se desilo neπto loπe u Rilsku. U qenom pita-qu se oseÊala uznemirenost. Kada su predsmrtna muËe-qa oca Ipolita dostigla kulminaciju, rad na liku jeiznenada prekinut. Ostalo je da se uπiju samo dve trakesa perlama, ali su se sve krojaËice iznenada razbe-æale. Ikona prosto viπe “nije æelela“ da bude πivena.Larisa se sutradan opet obratila starËevim duhovnimËedima sa pitaqem πta je sa ocem Ipolitom i πta se de-πava u Rilsku. Ona je odjednom uvidela da se perlamaopπiveni lik Svetog Nikolaja na skoro zavrπenoj ikoniskoro sam izmenio: oËi Ëudotvorca, koje su do tada bileradosne, napunile su se suzama. Otac Ipolit je mnogosavetovao wude da se paæwivo odnose prema pojavamatakve vrste i nije dozvowavao oseÊaqa u duhovnomæivotu. Ali, æene koje su πile lik su bile potpuno tre-zvene, nimalo sklone maπtaqu. Tuga zbog iznenada pro-

meqenog lika je bila neizmerna... Na sahrani, 19. decembra na Nikowdan, u Ril-

skom manastiru se sakupilo nekoliko hiwada pravo-slavnih iz cele Rusije. “Pokajte se, pokajte se svi, moli-te oproπtaj od starca”, vikala je na sahrani neka æenapocrnelog lica... A deveti dan drveni krst na grobu ocaIpolita je zamirotoËio, i Ëak se obrazovala prokopnina(mesto gde se otopio sneg - prim.prev.) od mira koje jeisticalo s krsnog drveta na zemwu kroz debeli slojleda.

‘Sve tek poËiqe’‘Sve tek poËiqe’

Starac Ipolit je doπao u Rusiju zbog velike wu-bavi prema qoj, ukazujuÊi put u mraku, koji obavija svenas zajedno i svakog pojedinaËno. Jednom su oca Ipolitapitali: “OËe, recite nam odakle Êe poËeti preporod Ru-sije?” - “Evo odavde, s ove zemwe Êe poËeti”, odgovorioje starac. “S koje - ove?” - “S te, na kojoj svako od nasstoji.”

Druga uËenica, Tatjana Pokrovska, smelo je upi-tala starca: “OËe, da li Êe car biti u Rusiji ili neÊe?”Lice oca Ipolita se odjednom ozarilo nezemawskomsvetloπÊu, i on je pitaqem odgovorio na pitaqe: “Da livi to æelite?” - “Veoma æelimo! Spremni smo sve dapretrpimo samo da vratimo cara!” “Otac se osmehnuo”,radovala se Tatjana. “Kao da smo zajedno s qim napu-stili ovu zemwu i naπli se na nekom nepoznatom mestu,u nekom drugom prostoru i vremenu. Starac je sa neze-mawske visine posmatrao svet, pred oËima sagledajuÊibeskrajne nevowe i bukvalno sam ad.”

“Umirite se, biÊe car u Rusiji!” izgovorio jeotac Ipolit.

...Nekako u toku Svetle Sedmice æitewi iposluπnici su krËili paqeve vekovnih hrastova u Ril-skom manastiru. Neko je pitao oca nastojatewa: “OËeIpolite, jedni tvrde da Êe se svet survati u bezdan, adrugi kaæu da Êe æivot tek procvetati. Kome vero-vati?” “Sve tek poËiqe, oËe. Sve tek poËiqe”, bio jeodgovor.

pripremio V. Grigorijan prevod sa ruskog: dr Radmila MaksimoviÊ

36

preuzeto sa: http://www.vera.mrezha.ru

ikada u svojoj istoriji ËoveËanstvo nije ima-lo toliko raznovrsnih i tako efikasnihsredstava za samouniπteqe kao πto ih imadanas. Tu su atomske bombe, otrovni gasovi,

hemijska i bakterioloπka oruæja i, naravno, veomausavrπena tradicionalna oruæja kao πto su topovi,mitrawezi, tenkovi, bombe i ostalo.

Nije li to moæda razlog da je strah prisutansvesno ili podsvesno u razularenim gomilama, u poje-dincima, u porodicama, kancelarijama, πkolama,fabrikama, pa Ëak i u umetnosti. I u vajarstvu i uslikarstvu Ëesto dominiraju bezobliËne i za veÊinuposmatraËa besmislene forme. Popularnu savremenumuziku predstavwa gromoglasna kakofonija. koja kao dabi trebalo da zagluπi uznemirenost i strah u wudskimbiÊima. Crtani filmovi za decu prepuni su nakaznim,Ëudoviπnim, demonskim likovima.

Strah se sistematski πiri, ukorequje i produ-bwuje na razne naËine. U tome igraju znaËajnu ulogu iπtampa i televizija. Naslovne i druge stranice raznihnovina su obiËno naËiËkane slikama i tekstovima o oru-æanim sukobima, ubistvima, prevarama, kraama. Tele-vizija i filmska industrija ne zaostaju u tom pogledu.Filmovi koje gledamo u bioskopima i na televiziji punisu ubistava, pucaqa, samoubistava, prewuba, prevara.Kao vrhunski naËin πireqa straha prikazuju se ratovisa upotrebom atomskih bombi i meuplanetarne inva-zije.

I institucije u kojima bi Ëovek oËekivao umi-reqe i ohrabreqe izopaËile su se u legla straha. Takou mnogim hriπÊanskim sektama propovednici viπepropovedaju o paklu i avolu nego o Bogu. Na taj naËinπire strah kod wudi i pomoÊu straha ih pridobijaju. Ni-je onda Ëudo πto se u naπe vreme sreÊu tolika samo-ubistva i ludila. Neke od tih sekti su se pokazale i kao

organi samouniπteqa; qihovi vernici, u skladu sa uËe-qem svojih “uËitewa” vrπe masovna samoubistva.

A o satanskim kultovima, koji postoje ne samo uAmerici veÊ i u nekim evropskim dræavama, da i negovorimo. FiziËka izobliËenost koja se sreÊe u nekimumetniËkim delima savremene umetnosti odraæava se iu duhovnoj oblasti, u izobliËenom hriπÊanstvu raznihsekti i u satanskim kultovima.

VeÊ odavno su neki ozbiwni nauËnici iz raznihoblasti nauke u svojim studijama izrazili zabrinutostza buduÊnost ËoveËanstva. Meu qima moæemo pomenutiTonbija, ©penglera, Sorokina i mnoge druge ugledneistoriËare i nauËnike. Neki od qih su se javili kao pro-roci neopozive propasti naπe kulture i civilizacije.

Wudska inteligenicija sa neshatwivom sposo-bnoπÊu za pronalaske sa obiwem tehniËkih sredstavakoja nadmaπuju sva druga u istoriji, radi na tome daosposobi Ëoveka da izvrπi samoubistvo. Po prvi put Ëo-vek poËiqe da govori o opasnosti da je wudski rod sadasposoban da izvrπi kolektivno samoubistvo.1

Ugledni nauËnik Lekomt di Noa ukazuje na jednudrugu pojavu: “Viπe wudi gine svake godine u saobra-Êajnim nesreÊama (automobila, æeweznica, brodova,aeroplana) nego od ujeda otrovnih zmija ili æute groz-nice, a broj ærtava rata je veÊi od broja onih koji umiruod zaraznih bolesti. Atomska bomba moæe jednoga danada nadmaπi sve rekorde. Mi znamo da inteligencija mo-æe da se okrene protivu same sebe i uniπti Ëoveka, uko-liko qu ne kontroliπe neka moralna sila.”2

U jednom pismu koje je napisao jednom Ëlanuparlamenta Doqe Saksonije u NemaËkoj, nauËnikOpenhajmer je izrazio svoju zabrinutost da nauËnici, ka-da jednom upotrebe atomsku bombu, neÊe biti u staqu dakontroliπu dawi razvoj atomskih razaraqa.3

I politiËari su svesni moguÊnosti potpunog

37

dr Mateja MatejiÊ, protojerej-stavrofor

NEOPHODNOST DUHOVNOSTI

1 Toward Christian Civilization, Declaration, strane 6-7 2 Lecomte du Nouy, Human Destiny, Signet Book Edition: 145 3 Morgenpost, 4. februar 1955, Hamburg, Nemačka

38

uniπteqa sveta. Samouniπteqe ËoveËanstva je istin-ska moguÊnost i otuda je strah od smrti, a i strah od æi-vota pod ovim uslovima, bacio u zasenak radost izadovowstvo zbog tehniËkih izuma.

Katastrofe u proπlosti Katastrofe u proπlosti

I u ranijoj istoriji ËoveËanstva su se dogaalekatastrofe ogromnih razmera. U Svetom Pismu se pomi-qu uniπteqe Sodoma i Gomore, potop za vreme Noja imnoga druga razaraqa, a pomiqu se i uniπteqa Ëitavihplemena, odnosno nacija. Svesto dobima zavrπena æestokimpromenama u prirodi jesveprisutna u celom svetu.4

ZahvawujuÊi ogromnom razvojutehnike, Ëovek je danassposoban da katastrofe spre-Ëi, ali tako isto i da ih iza-zove. Upravo radi toga nijenikada ranije bio u tako opa-snom poloæaju.5

Postoji li izlaz ? Pitaqe koje muËi sve

one koji su svesni moguÊnostisamouniπteqa ËoveËanstva je-ste: postoji li naËin da sesamouniπteqe izbegne ? Moæe-mo li spreËiti ËoveËanstvo dane izvrπi kolektivno samoubi-stvo koje mu tehnika omoguÊuje?Imamo li sredstava i naËina da zaustavimo slepurazaraËku moÊ tehnike koja, ako je liπena duhovnosti imorala, vodi ka uniπtequ naπe civilizacije?

Zanimwivo je da i mnogi nauËnici i religija da-ju isti odgovor na ovo pitaqe. Odgovor glasi: jedini iz-laz i spaseqe je u hriπÊanstvu!

Arnold Tonbi, jedan od najpopularnijih istori-Ëara naπeg veka, veruje da je hriπÊanstvo najvitalnijielement naπe kulture. Ono je preæivelo mnoge kata-strofe u proπlosti i sposobno je da preæivi i one ubuduÊnosti.6

Lekomt di Noa, veoma ugledni biolog, jasnoproklamuje hriπÊanstvo kao put spaseqa ËoveËanstva,jedini put od æivotiqskog ka wudskom.

Srpskom narodu ova ideja nije nova. Naπatradicija, narodna filosofija sadræana u naπim naro-

dnim pesmama, naπa etika, nisu nikada drukËije uËili.Nas nije zavela fama o “naprednosti” i modernizmu.Nismo se nikada stideli svoje vere, svoga krsta, svogahriπÊanstva. Jedan mali broj naπih intelektualaca jenapustio utvrene istine za koje je naπ narod æiveo iumirao, i zaneo se materijalizmom i ateizmom. Oni su,meutim, bili i ostali samo jedna neznatna maqina.

Naæalost, mi Srbi smo suviπe malobrojni dabi neko nas sluπao. Nas smatraju i sa nama postupaju kaosa primitivnim, neobrazovanim varvarima i divwaci-ma. Istorija, onako kako je piπu, istiËe naπe nedo-

statke, ali ne pomiqe naπevrline. Postoji statistika kojapokazuje koliko u naπem naroduima nepismenih, ali nigde nepiπe da su i ti nepismeniËesto mudriji od mnogihnajuËenijih. Ne pomiqe se ni toda nam je raznim okupacijama,od kojih su neke trajale ivekovima, bilo onemoguÊavanoda imamo πkole i steknemoπkolsko obrazovaqe. Meu-tim, naπe obrazovaqe nijeniπta beznaËajnije od πkol-skog, jer nas je sam æivot obra-zovao. UËili smo se na mukamai stradaqima, na progonima,gladovaqu i robovaqu. Takosmo nauËili da bez Boga nemaæivota, nema slobode, nema

bratstva ili ma Ëega dobrog i znaËajnog. Mi Ëesto neznamo po Ëemu se razlikuju razne hriπÊanske sekte, paËak ni da objasnimo dogme svoje vere, ali mi znamo kakoda æivimo u saglasnosti sa hriπÊanskim principima, ato je bar tako vaæno kao i znaqe. Naπe hriπÊanstvo,naπe pravoslavwe, nije teorija veÊ æivot.

Pitaqe koje moæe da uvrediPitaqe koje moæe da uvredi

Verovatno ima dosta hriπÊana, kako istinskihtako isto i licemernih, koji bi se moæda uvredili akobi ih neko upitao da objasne πta je hriπÊanstvo. Odgo-vori na ovo pitaqe bi bili veoma razliËiti.

Neki hriπÊani imaju svoje hriπÊanstvo.HriπÊanstvo nekih hriπÊana se sastoji iz izvoda iznekoliko, samo nekoliko stranica Svetoga Pisma. Neki

4 Immanuel Velikovsky, Worlds in Collision, Garden City, N.Y: Doubleday & Co., Inc., 1959, strana 29 5 Velikovsky, op. cit., strana 31 6 Arnold Toynbee, The Study of the History

Isposnica Svetog Save

39

su stvorili hriπÊanstvo bez Svetog Pisma, pa i protivuSvetoga Pisma. Neki Ëak ispovedaju hriπÊanstvo i bezHrista! Oni znaju za Isusa i Mariju i prihvataju ih, aline i Hrista Boga i Majku Boæiju. Neki hriπÊani znaju zahriπÊanstvo kao doktrinu, sliËnu drugim doktrinama,ni bowu ni goru od qih. Mali je broj onih hriπÊana kojiæive hriπÊanstvo. Svakako je najveÊa tragedijahriπÊanstva to πto ima tako mnogo hriπÊana koji su ta-ko malo hriπÊani!

Zbog nehriπÊanskog æivota i vladaqa nekihhriπÊana, qega su napuπtali oni koji nisu u samomhriπÊanstvu traæili i nalazili qegov znaËaj i lepotu,veÊ su zapaæali samo greπni æivot i nedostatke poje-dinih hriπÊana. Æalosno je da mnogi nisu ni pokuπalida nauËe od Hrista πta je hriπÊanstvo, veÊ su ga napu-πtali zbog nedostojnih predstavnika hriπÊanske crkve.Nisu shvatili, ni oni ni razni inkvizitori, dahriπÊanstvo nije pokow nehriπÊana u ime Hrista! Ononije ni spawivaqe veπtica, ni istrebweqe jeretika,ni progon Jevreja, ni prinudno pokrπtavaqe nametnutoprolivaqem krvi i smrÊu hiwadama wudskih biÊa. Ononije Ëak ni prilagaqe na tas, ni podizaqe hramova, akouz to sam æivot nije svedoËanstvo vere, a srce istinskoi neprestano obitavaliπte Svetog Duha.

HriπÊanstvo nije ni ulaznica u raj ako nije iistinsko ubeeqe. Ono nije ni izolovanost ni samozado-vowstvo. Ono nije jalova diskusija ni igra reËima. Ononije optereÊeqe umova, veÊ osloboeqe duπa. Ono nijeni samo obred i molitva, nije prazni formalizam.HriπÊanstvo je, po naπem verovaqu, svakodnevno,svakominutno ugledaqe na Hrista u toku celog æivota.Ono je beskrajna wubav za sva wudska biÊa, wubav kojaod neprijatewa Ëini brata. To je wubav koja obuhvatasve nacije, u kojoj se sve deonice briπu i sva se imenazaboravwaju. To je wubav koja Ëak iskwuËuje i samu reËneprijatew, a ipak ne znaËi ni ravnoduπnost prema zlu,ni odobravaqe, ni prihvataqe istoga. Ta wubav jedno-stavno Ëini postojaqe mræqe nemoguÊim.

Ova i ovakva sveobuhvatna wubav je neshva-twiva savremenom Ëoveku. Ona ga Ëak plaπi. Ali ako seostvari produhovweni Ëovek, istinski hriπÊanin, tawubav, to hriπÊanstvo Êe postati stvarnost, biÊe ne-πto πto je prirodno i neophodno.

HriπÊanstvo je put od polu-Ëoveka ka istinskomËoveku. Ono se joπ nije u potpunosti ostvarilo, ali nijeni na samom poËetku svoga ostvareqa. Ono je svuda ivazda prisutni put ËoveËanstva, neprekidno uzrastaqewudskih biÊa. Moæe se ono pogreπno tumaËiti, pogre-πno osuivati, progaqati, ali se ne moæe kao stvar-nost izbrisati. Ono se moæe zloupotrebwavati, kriti-

kovati, odbacivati, ali ono ostaje veËno. Mogu neki dapokuπavaju da ga prilagode dimenzijama wudskih slabo-sti, da ga spuste na nivo kratkovidosti i zasle-pwenosti mræqom optereÊenih umova, ali ono stvarno,istinito hriπÊanstvo ostaje uvek isto, divno, æivo-todavno. Fridrih NiËe je bio suviπe naivan kada jeizjavio da je prvi i posledqi hriπÊanin umro na krstuna Golgoti. Istinskih hriπÊana je bilo u svakom dobu,makar i u malom broju.

Ko je naπ Bog? Ko je naπ Bog?

Vaæno je imati na umu da spas od samouniπteqaËoveËanstva moæe doÊi samo od istinskog Boga. Meu-tim ima osoba koje imaju svoje bogove, a ti bogovi vode uiskuπeqa i bezumnost koja se zavrπava samouni-πteqem. Naæalost, zbog toga πto se u naπem dobu obo-æavaju mnogi laæni bogovi, Ëesto se zaboravwa jediniistinski Gospod.

“Bog” nauke, koji je u staqu da stvori svet, alinema moÊ da qime upravwa i nije u staqu da Ëuje moli-tve stradajuÊe duπe i ne zna za razliku izmeu dobra izla, laæni je i neprihvatwivi bog. “Bog” koji ne moæeda misli i oseÊa, koji nije æivi Bog, koji se izjednaËujesa elektricitetom, tom slepom, neodgovornom silom, nemoæe biti istinski Bog Ëoveku. Ni samozadovowni bogSpinoze ne moæe biti Bog ËoveËanstva. Naπ Bog, SvetaTrojica, jeste jedini istinski Bog vere, nade i wubavi.

Neki nauËnici su pokuπavali da wudima pro-daju svoje bogove. Ali za qihove bogove Ëovek nije mogaoda ima ni wubav ni mræqu, ni poπtovaqe ni podsmeh.

Neki diktatori su uspeli da iz nekih dræavauklone javno bogopoπtovaqe, ali nikada Boga nisu uklo-nili iz srca wudskih. U tim dræavama svesna odgovor-nost je zameqena ropstvom. Autoritet Boga je zameqennasiwem vlasti . Bratstvo, koje je prirodno i logiËnoako prihvatimo da je Bog Otac sviju nas, zameqeno jeprisilnom wubavwu za jednu klasu ili partiju i mræ-qom za sve one koji misle drukËije. Policijski teror jezamenio poπtovaqe za wudsku liËnost i boæanskeprincipe. Samodisciplina, jedan (mada nepotpunoostvaren) elemenat hriπÊanske etike, izokrenuta je uslepu posluπnost nametnutu nemilosrdnim muËeqem iubijaqem. Bog je stvarna i nasuπna potreba Ëoveka, alisamo Bog koji je dostojan oboæavaqa. Oboæavaqe je je-dan elemenat duhovnog æivota i istinski Ëovek ne mo-æe bez toga. Oboæavaqe je najveÊa razlika izmeu Ëove-ka i æivotiqe.

Maks Nordan se æalio da religija izjednaËujeplemiÊa sa divwakom. »iqeniËa je da hriπÊanstvo

40

uzdiæe divwaka na najviπi stepen duhovne aristokra-tije, dok bezverje spuπta plemiÊa mnogo niæe nego gdese divwak nalazi.7

Svako wudsko biÊe oseÊa potrebu da oboæavanekoga ili neπto. Tamo gde ne postoji oboæavaqe istin-skog Boga, Ëovek oboæava maqe vredne predmete, a Ëe-sto samoga sebe.

I Vavilonci su, nekoliko hiwada godina preHrista znali za tu istinu da je oboæavaqe nasuπnapotreba wudskog biÊa. Oni su Ëak smatrali da je obo-æavaqe raison d’etrepostojaqa. Na πestojtablici vavilonskog epaEnuma Eliπ (“kada je navisinama”) napisano je daje bog Marduk obavestioboga Ea o svojoj nameri dastvori krv i kosti i da ihiskoristi za stvaraqe Ëo-veka, da bi postojalo biÊekoje bi oboæavalo bogove.Sasvim je jasno da æivoti-qe to ne mogu Ëiniti i da jeËovek jedino biÊe koje mo-æe da oboæava. Zar zato nebismo mogli reÊi: samo Ëo-vek koji oboæava je stvarnoËovek.

Ateizam je, dakle,stran wudskoj prirodi,neprijatew wudskom duhu.Osim toga, stvarni atei-zam je nemoguÊ! Uvek posto-ji neki “bog” koga Ëovek oboæava. To moæe biti novac,poloæaj, slava, neka doktrina, partija, ili sopstvenaliËnost. I najzagriæeniji ateisti imaju svoje bogove. Ioni oboæavaju nekoga ili neπto.

Razni “deizmi” i “-izmi” su isto toliko straniwudskom duhu kao i ateizam. Istinski progresivni umo-vi su razotkrili i odbacili “nauËni humanizam”, koji jejedno vreme bio miwenik “progresivnih elemenata”. Urubrici “Pisma Ëitalaca” objavwenoj u Obzerveru,datiranom 1. januar 1955, objavweno je pismo nekog g. H.R. MiËela koji razmatra problem “nauËnog humanizma”.To pismo sadræi sledeÊi pasus:

“Ustvari, ako bi naπ nauËni humanist bio poπ-ten i ako nije previπe indoktriniran, on bi Ëak mogaopoËeti da uvia da je nevowa sa nauËnim humanizmom u

tome πto nije ni nauËan ni human. NenauËan je jer jezasnovan na a priori pretpostavci do koje se doπlo jed-nim procesom koji ignoriπe veoma mnogo opreËnih doka-za; a newudski je radi toga πto jednostavno ne nalazimesta za mnoge Ëiqenice naπe wudske prirode i naπegwudskog iskustva.”8

NauËni humanizam ili, bowe reËeno, laænihumanizam, humanizam bez Boga, izlegao je najbeπËoveË-nije osobe kao πto su bili Musolini, Hitler, Stawin idrugi diktatori. Wubav za Ëoveka bez wubavi i poπto-

vaqa za Boga je naj-obiËnija prevara.

Nauka i religija Nauka i religija

Postoje osobe koje svojunezainteresovanost zareligiju, ili svoj neprija-tewski stav prema qoj,pravdaju izgovorom da jenauka protivu religije.Oni smatraju da nauka ireligija imaju neprija-tewski stav jedna premadrugoj.

Oni nisu u pravu. Naulazu u IstoËnu MauntKarmel bolnicu u Kolu-mbusu, Ohajo, stoji tablasa natpisom: “Nauka bezreligije je slepa, religijabez nauke je obogawena.”

Istinska nauka ne mo-æe biti neprijatew religije. Osim toga, dokazalo se dase nauka, kroz razvoj i napredak, u najnovije vremeznatno pribliæila religiji. Nije iznenadujuÊe da semeu uglednim, istinskim nauËnicima sreÊu osobe kojesu istovremeno i iskreni hriπÊanski vernici.©taviπe, ateizam se sada ËeπÊe sreÊe meduprimitivnim, polu-obrazovanim i neobrazovanimosobama nego meu uËenim.

Veru u nauku, koja je jedno vreme bila tolikohvalisava i nametwiva, napuπtaju i sami nauËnici. Onikoji su od nauke oËekivali da im da odgovore na pitaqai reπi qihove probleme, razoËarali su se. »esto sudobijali pogreπne ili nikakve odgovore. Nauka nijeubedwivo odgovorila na pitaqe o poreklu æivota, jed-no od najvaænijih pitaqa. Jedino prihvatwivi i umiru-

7 Toward Christian Civilization, strana 1438 Observer, 1. januar 1955.

Manastir Crna reka

juÊi odgovor na to pitaqe daje religija. Nauka nam je da-la odgovor koji ne objaπqava ni poËetak ni kraj posto-jaqa. Ona nam joπ nije odgovorila da li na drugimplanetama ima æivih biÊa ili ne. Nije nam objasnilaπta je zapravo zakon teæe.

Nauka nam duguje odgovore na joπ mnoga pitaqa,kao, npr. kako izgleda unutraπqi sastav zemwe, odaklekomadi palme u ledenim predelima, koji je uzrok nestan-ka mamuta iako su oni bili bowe osposobweni za æivotnego slonovi, a slonovi su preæiveli. Joπ oËekujemoodgovor na pitaqe porekla soli u morima, porekla pla-neta, kometa i planina. Nemamo odgovor na pitaqe za-πto bronzano doba prethodi gvozdenom iako je obradagvoæa prostija i ono je rasprostraqeno po svoj zemwi.Kojim mehaniËkim sredstvima su ogromne gromade kame-qa donete na ogromne visine Anda? Objaπqeqa za izve-sne psiholoπke pojave tek treba da se dobiju. Pojediniodgovori nauke su su samo porodili mnogobrojne zago-netke.

Nauka nam je takoe dala neke pogreπne ili ne-taËne odgovore. Nije stvarno opπte pravilo da se sveplanete moraju okretati i imati dane i noÊi. Joπ maqeje taËno da je trajaqe dana i noÊi ukupno dvadeset i Ëe-tiri Ëasa. Prema Georgu Gamovu Pluton se okreÊe odistoka na zapad.9 . To znaËi da se za stanovnike Plutona- ako ih tamo ima - sunce raa na zapadu a zalazi na isto-ku. Imanuel Velikovski tvrdi da nije opπti zakon zasve planete da zima nastaje posle jeseni a leto posleproleÊa.10 Revizija uxbenika koji sadræe “nauËne isti-ne” se obiËno vrπi posle kratkog vremena odobjavwivaqa tih uxbenika jer se pokaæe da te “istine”nisu bile taËne.

Agnostike i ateiste izgleda ni najmaqe neuznemirava Ëiqenica da naπ ureeni æivi svemir po-staje neshvatwiv bez hipoteze o Bogu; qihova vera u ne-ki fiziËki elemenat, o kome znaju vrlo malo, ima sveosobine iracionalne vere, ali oni nisu svesni toga.11

Nauka Ëesto zahteva od svojih vernika da pri-hvate bez razmiπwaqa i bez proveravaqa mnoge dogmekoje su neshvatwive naπim umovima. Neke od tih dogmisu iracionalnije i maqe objaπqive “zdravom razumu”nego verske dogme. Meutim, racionalisti nikada nedovode u sumqu nauËne “dogme”. Zakon teæe je teπkoshvatiti, ali ga racionalisti zato ne odbacuju. MnoginauËni pojmovi postoje samo u maπti wudi, kao na pri-mer centar, tvrd, mek, ukusan. Ovi pojmovi objaπqavaju

samo reakciju naπeg nervnog sistema na neπto πto samopo sebi ne postoji. Mi kao da ipak prihvatamo stvarnopostojaqe centra, tvrdog, mekog i ukusnog, jer bez ovihpojmova ne moæemo.

“©to se tiËe inteligencije, koju simbolizujeLucifer, Princ Intelektualaca, ona Êe upravo uvek bi-ti opreËna moralnom i duhovnom razvoju i ËiniÊe teπ-kim potragu za istinskom sreÊom. Racionalista, koji jeza posledqih Ëetrdeset godina imao razloga da posu-mqa u svemoÊ razuma, prihvata a da ne trepne okom slomfiziËkih teorija koje su kada je on bio mlad smatraneneoborivim. On prihvata neshvatwiv prostor u kome sekreÊu elektroni (tri dimenzije prostora za svaki prisu-tni elektron; trideset dimenzija za deset elektrona).On prihvata da je elektron “talas moguÊnosti” . On pri-hvata postojaqe Ëestica kao πto je neutron i anti-neu-tron, koje su izmiπwene jedino zbog Ëiste matematiËkesimetrije. On prihvata, bez protivweqa, postojaqe,stvarnost ovih paradoksnih entiteta koje mu je zabra-qeno da zamiπwa; a na drugoj strani on uporno odbacujemoguÊnost postojaqa natprirodnog, stvaralaËke silebez koje su najveÊi nauËni problemi neshvatwivi,jednostavno zato πto ga modeli kojima ga snabdevajuËulna saznaqa ne Ëine sposobnim da to zamisli ilipredstavi sebi iako je on svestan ograniËenosti tihsaznaqa. On zna i Ëak i ne poriËe Ëiqenicu da slikasvemira koju je on izgradio poËiva na reakcijama deter-minisanim u qemu kratkotrajnim deliÊem (maqe od 1 nastotine hiwada milijardi, ili 0,000,000,000,001 pro-cenat) vibracija koje ga okruæavaju i koje prolaze krozqega ne ostavwajuÊi ni traga u qegovoj svesti. Nema ni-Ëeg iracionalnijeg od Ëoveka koji je racionalno iracio-nalan.” 12

Sve gore reËeno ukazuje na to da su i “napred-qaci”, poznati i kao racionalisti, sposobni da veruju,da veruju Ëak i u paradoks i apsurd, pod uslovom da su to“nauËni paradoksi i apsurdi” . Qihov zdrav razum imnalaæe da traæe opipwive dokaze od religije, ali ne iod nauke. Oni veruju Ëak i u Ëuda, ukoliko to nisu biblij-ska Ëuda. Oni moæda odbacuju religiju jednostavno zbogtoga πto nisu spremni za uzviπeniji moralni i duhovniæivot.

Nema viπe nauËnog izgovora za ateizam. Danaskada nauka i religija upotrebwavaju vrlo sliËan, ako nei istovetan jezik, smeπno je upotrebwavati nauku kaoizgovor za sopstvenu slabost. “Zdrav razum” ne vaæi

41

9 George Gamow, Biography of Earth, 1941, strana 24 10 Velikowsky, op. cit., strana 6 11 Lecomte du Nouy, op. cit., strana 135 12 Ibid, strana 100.

viπe kao prepreka za prihvataqe duhovnih istina.Odreena doza zdravog razuma je potrebna, kao πto je sopotrebna u naπoj hrani; ali qegovo odsustvo je plodotvornije

nego qegov suviπak.13 Kada bi zdrav razum bio pokretaËwudskih ideja i akcija, svet bi joπ uvek bio na poËetku svogarazvoja. Zdrav razum ne dozvowava intelektualne skokove.On ometa vizionarska nadahnuÊa i uæasava se osvajaqanepoznatog.

Pitaqe prihvataqa ili odbijaqa vere ne zavisi odnauËnosti ni od nenauËnosti. To nije prvenstveno pitaqenauke, veÊ pitaqe e t i k e.

Kada je u 19. veku govoreno da treba da ignoriπemohriπÊansku veru jer tako nauka zahteva, to je govoreno uzabludi. Ali u 20. veku, i pored toga πto je ova zabluda

otkrivena, ista tvrdqa se uporno ponavwa.14

Lekomt di Noa zvuËi joπubedwivije kada kaæe: “Svaki Ëovek kojiveruje u Boga mora znati da nijedan nau-Ëni fakt, ukoliko je istinit, ne moæe

opovrgavati (postojaqe, M. M.) Boga.”15

Isti nauËnik izjavwuje: “Gor-dost jednog nauËnika koji, mada nije sigu-ran da Êe ostaviti i najmaqeg traga uistoriji nauke, odluËi da je jedan Quton,jedan Faradaj, jedan Maksvel, jedan Opreili jedan Paster bio intelektualno nedo-rastao qemu, ostavwa na nas utisak neko-

ga koji dostiæe vrhunac paradoksa.”16

Slaæemo se sa izjavom struËnihwudi GrËke koji su izjavili: “U egzaktnimnaukama, kako u fizici i matematici, ta-ko i u ostalim naukama, progres savre-menog istraæivaqa je pokazao da je poku-πaj da se stvori utisak da nauka protivureËi hriπÊanskojveri nema nikakav nauËni oslonac.Niko nema prava da meπanauku na planu na kome se nalaze velika metafiziËka pitaqai da koristi ime i ugled nauke kao oslonac za napade na

hriπÊansku veru.”17

Da ovaj deo teksta zavrπimo reËima filosofaHenri Bergsona: “Ima stvari koje je samo inteligencija spo-sobna da istraæuje, ali koje ona sama po sebi ne moæe nikadanaÊi; te stvari se mogu naÊi samo instinktom, ali ih on neÊe

nikada traæiti.”18

Da li nas je nauka uËinila sreÊnim?Da li nas je nauka uËinila sreÊnim?

Da li nas ona moæe uopπte uËiniti sreÊnim? Mo-

ramo priznati da je nauka mnogo uËinila da nam æivot uËiniugodnijim. Imamo mnogo viπe olakπica nego πto su ih naπipreci imali. Sa maqe fiziËkog napora mi postiæemo viπe,jer maπine obavwaju naπ posao. Imamo viπe vremena kojemoæemo da posvetimo sebi, svojoj porodici, svojim prija-tewima, svojim aktivnostima.

Postoje mnoga tehniËka sredstva koja naπ æivot Ëi-ne lakim i ugodnim. Pronalasci u oblasti medicine Ëine danaπ æivot moæe trajati duæe. Putovaqa su brza i ugodna. Utom pogledu sve izgleda bowe nego πto je bilo u proπlosti.Ali da li smo sreÊniji od wudi iz primitivnih zajednica? Neizgleda da je tako. Naprotiv, savremeni Ëovek odaje utisaknesreÊnog, goqenog, bespomoÊnog biÊa. Svako postignuÊe ra-a nove prohteve koji se ne mogu uvek zadovowiti. SreÊa nijei ne moæe biti produkat tehnike. »ovek u volovskim kolimamoæe biti isto toliko sreÊan kao Ëovek u najbræem avionu, a

moæda i sreÊniji. Svakome mora biti jasno da nauka

ne moæe pruæiti Ëoveku ono πto mu re-ligija daje. Vera i nauka zajedno moguostvariti najpogodniju atmosferu u kojojje moguÊa sreÊa za ËoveËanstvo. Zadataknauke je da uËini wudski æivot udobnim,a religija mu pomaæe da bude sreÊan.Nauka zadovowava samo wudski um, aline i duπu. Jedino religija moæe da seobrati duπi i uËini je sreÊnom.

ZakwuËak ZakwuËak

Bez religije wudski æivot je pra-zan i nepotpun. Bez religije duhovnaravnoteæa je u opasnosti i Ëovek jenesreÊan. Religija je jedini put duhovneevolucije koja je neophodna ako wudi æe-

le da nau put ka miru, slobodi i sreÊi Wudsko druπtvo, koje je tako blizu svog potpunog uniπteqa,omoguÊenog postignuÊima nauke zasnovane na negiraqu,liπene Boga i moralnih principa, ima moguÊnost spaseqajedino jaËaqem moralnih i religioznih stremweqa isvakodnevnim æivotom u skladu sa qima. Egzistencijacelokupnog ËoveËanstva zavisi od istinskih, verujuÊihwudi. Prihvataqe i upraæqavaqe religije znaËipostizaqe bezbednosti za wudski rod. A zadatakhriπÊanstva je da iskoreni æivotiqsko u kentauru - ato je savremeni Ëovek bez religije - i da pomogne rastuËoveËanskog u wudima. Neophodnost religije je nesu-mqiva jer ona predstavwa za Ëoveka krila koja mu

42

13 Ibid, strana 130 14 Toward Christian Civilization 15 Lecomte du Nouy, op. cit., strana 170 16 Ibid, strana 169 17 Toward Christian Civilization, Declaration, strane 6-7 18 H. Bergson, The Creative Evolution

omoguÊavaju da se uzdigne na najveÊe visine.

Neophodan autorski predgovorNeophodan autorski predgovorGospode, blagoslovi! ObjavwujuÊi niz odlomaka iz æivota bliskih

nam po vremenu pravoslavnih hriπÊana, ali takvih -avaj! - dalekih po duhu za veÊinu mojih savremenika, jasmatram svojom obavezom pre svega da upozorim mogbogowubivog Ëitaoca o tome da je sve napisano u qimasuπta istina u koju ja liËno verujem svim srcem svojim,svim umom i svom pomiπwu, i bez te vere, za koju samspreman da svedoËim do posledqeg trenutka mog æivo-ta, jer ne bih sebi dozvolio da zahtevam od moga Ëitaocapaæqu za moj mali trud iz straha od nastupajuÊeg Stra-πnog Suda Gospodqeg, na kome Êe svaki hriπÊanin, patako i moja hriπÊanska malenkost, neizbeæno iliopravdati svojim reËima ili osuditi; i Gospod neka meizbavi od te straπne osude!

OdstupajuÊi od odstupniËkog sveta, blagodatBoæija je dopustila neprijatewu wudskog roda da utajisvoje postojaqe od sinova protivweqa ovoga veka, kakobi ih lakπe prelestila i uhvatila u svoje mreæe ...Pogledaj, dragi ËitaoËe, πta je ËoveËanstvu doneo gubi-tak tog znaqa! Osvrni se oko sebe, i ako tvoja duπa joπnije u potpunosti liπena sposobnosti da sa tugom zboggubitka Hristove vere proceni dela tvojih savreme-nika, shvatiÊeπ da je neprijatewska lukavost veÊa negoikad ranije i da je neËastivi zaista knez posednutomËoveËanstvu. Da li je to zadugo?

“Teπko æitewima zemwe i mora, jer siTeπko æitewima zemwe i mora, jer si--e k vama avo u jarosti velikoj, znajuÊi da mae k vama avo u jarosti velikoj, znajuÊi da ma--lo vremena imalo vremena ima” (Otkr. 12, 12).

Bog mi je omoguÊio da od jednog od staraca veli-ke Optina pustiqe dobijem na raspolagaqe rukopis, ko-ji je joπ u dane veËnog pomena velikog starca AmvrosijaOptinskog bio kod qega na razmatraqu i ispravwaqu.Osoba, koja mi je dostavila taj rukopis je tvrdila da jebila predodreena od samog starca da ga πtampa radipouËavaqa savremenika, ali da je iz nekog razloga to

zapostavila. Rukopis je tek sada, petanest godina poslesmrti o. Amvrosija po neznanim Boæijim putevima tre-balo da ugleda svetlost. HoÊe li on izliti neku svet-lost u tamu zlih dela i nevowa, od kojih je zajecala Rus-ka zemwa?!

MATERINSKO PROKLETSTVO MATERINSKO PROKLETSTVO

Evo tog rukopisa, veÊ poæutelog od vremena. Naqemu je Ëitkim rukopisom napisano sledeÊe.

U krugu obiËnog naroda Ëesto moæemo da Ëujemotakve priËe, koje mogu da nam se uËine Ëudnim i Ëak ineverovatnim. Jednu od takvih priËa, koju smo zapisalina osnovu reËi oËevidaca, predlaæemo i Ëitaocu. PriËije teπko poverovati zbog qene neobiËnosti, ali Ëini setakoe da se ne moæe odbaciti ni qena potpuna isti-nitost, poπto su stotine wudi bili javni svedoËi doga-aja koji opisujemo. S namerom ukazujemo na mesto gde setaj dogaaj desio, i izostavwamo imena onih lica, kojasu na bilo koji naËin uËestvovali u qemu, da bi ih oniradoznali, koji za to imaju moguÊnosti, liËno ispitali oonome πto se desilo.

Dogaaj, koji opisujemo, nije jedinstven i rado-znali wudi Ëesto mogu da Ëuju od obiËnog naroda sliËnepriËe, i ukoliko ih paæwivo slupaju i bez ikakvogpredubeeqa, mogu da nau mnogo uzorka i da im veruju.

SliËnu priËi smo naπli u “Pravoslavnom sago-vorniku” (1868, mart, s.76)., koji je izdala Kazaqskaduhovna akademija. Tamo se, u æitiju preosveÊenog Ila-riona, mitropolita Suzdawskog, bivπeg prvoustroji-tewa FloriπËeve pustiqe, kaæe da se za vreme care-vine cara Alekseja MihajloviËa u Moskvi, u Patrijar-πijskom domu staraca na KuliËki, po dejstvu nekog maga,uselio demon, koji je priËiqavao mnoge pakosti onimakoji su tamo æiveli. Tada je, po carevom nareequ, u tajstaraËki dom bio poslat prepodobni Ilarion, koji se uto vreme nalazio u Moskvi. Poπto je uzneo Gospodumolitve, u vreme kojih je avo napadao, i okropio ceodom svetom vodom, a avo i dawe nije izlazio iz qega,

43

Sergije Nilus

NEPRIJATEWSKA SILA

44

prepodobni ga je upitao: - Kako ti je ime? - On je odgovorio: - Zovem se Igqatije, kneæev-

skog sam roda; majka me je poslala demonu i oni su meodveli ...

To se desilo u Moskvi, za vreme cara AleksejaMihajloviËa, a evo πta se desilo u Novgorodskoj guber-niji u naπe vreme. U Novgorodskoj guberniji, Cerepo-veckog okruga, u selu Mindjukino, æiveo je aktivangraanski savetnik Sekretara, sewak Trudnikov (1), kojije imao sina Mihaila, zdravog i veselog deËaka, koji jepritom bio i pravi vragolan.

1850 godine, ili moæda godinu dana ranije, kadaje Mihailu bilo 15 godina, siromaπni roditewi su smi-slili da ga daju u pastire; ali deËak, koji se navikao navragolije i deËije zabave, kome je i malo ozbiwniji po-sao predstavwao muku, je poËeo silno da ropÊe na svojumajku, kada mu je ona rekla za svoju æewu da on postanepastir. DeËakovo roptaqe je Ëak prelazilo u drskost,koja je na svoj naËin budila negodovaqe u srcu qegovemajke. U izlivu gneva, neoprezna sewanka je proklelasina i povukla ga toliko koliko je bilo ugodno qenomrazdraæenom srcu. Hteo-ne hteo, Mihail je morao nakraju da popusti majËinim zahtevima: uskoro su ga upu-tili na za qega predodreene duænosti 35 vrsta odqegovog sela, u selo Lentevo, Ustjuæenskog okruga.

DAVWENIK DAVWENIK

DeËak je tamo proæiveo jedan, dva dana i Ëitavunedewu. Vreme je proticalo uobiËajeno bez posebnihdeπavaqa i moglo se smatrati da se on veÊ pomirio sasvojom nezavidnom situacijom ...

Jednom se Ivan (tako su zvali glavnog pastira)negde odvojio od stada, ostavivπi pored qega svog ma-log pomoÊnika. Sumrak je veÊ padao. Ivan se uskoro vra-tio k stadu, ali Mihaila veÊ nije zatekao ... PoËeo je daviËe koliko god je mogao, ali je kao odgovor samo zloslu-tni eho ponavwao posledqe zvuke qegovog glasa ...Pored samog mesta, gde je napasao æivotiqe, nalazilose jezero. Na obali tog jezera se nalazio mali Ëamac.“Da li je on tamo?” pomislio je Ivan za Mihaila.“Nestaπni deËak, sigurno je hteo da se provoza Ëamcem,i s qim se ne moæe izaÊi na kraj!” S takvim mislima jeIvan priπao mestu, gde se nalazio Ëamac, i nedaleko odobale je ugledao na povrπini vode telo nesreÊnog Miha-ila, koji veÊ nije odavao nikakve znake æivota. Silnose zbunivπi zbog neoËekivanog dogaaja, pastir je poæu-rio u svoje selo, koje je Ëetiri vrste udalejno od paπqa-ka, kako bi obavestio ostale meπtane o tuænoj sudbini

qegovog prijatewa. Glasina o davweniku se brzo pronela po celom

selu i dovela radoznale - i stare i mlade - na mestotuænog dogaaja. Telo, koje je veÊ bilo ukoËeno kao paqje izvaeno iz vode. Zatim je ta stvar doπla do svedo-Ëeqa sreskog policijskog komesara i Mihailove majke,koji nisu zakasnili da se jave: prvi radi vesti oneoËekivanoj deËakovoj smrti, a druga - da bi se uverilau istinitost dogaaja i oplakala nesreÊnu smrt svogasina.

Uzrok Mihailove smrti je bio oËigledan, i zatoje bilo nareeno da se bez dawnih teπkoÊa, pokojnikovotelo pogrebe po hriπÊanskom obiËaju. Poπto se poredsamog jezera, na dovowno velikom prostranstvu nala-zilo moËvarno mesto, onda su deËakovo telo najpre nosi-li na rukama, a potom po Ëvrstoj zemwi, gde su ga sta-vili na sewaËka kola i povezli na koqu do samog selaLenteva.

Telo je, sudeÊi po pokojnikovim godinama, bilomalo i samo po sebi nije bilo teπko, i zato je svimaprisutnima, koji su bili u sprovodu bilo Ëudno, zbog Ëe-ga ga je koq tako teπko vukao, kao da je na tawigama bioneki veliki teret. Svi su se Ëudili toj neobiËnoj situa-ciji i nikako nisu mogli da dokuËe qene uzroke.

Meutim, nad pokojnikom je po ustavu Crkve, izv-rπen obred pogrebeqa i qegovo telo je bilo predanozemwi. Otplakala je jdana majka nad prahom svoga Miπe,bili su tuæni i svi svedoËi qene neoËekivane tuge iraziπli su se svojim kuÊama, saËuvavπi tuænu uspomenuna ovaj tuæan dogaaj.

SNOVISNOVI

Joπ u vreme dok se nisu umirila uzburkana ose-Êaqa Trudnikove, utopweni sin joj se javio u snu i saop-πtio joj neπto straπno i toliko neverovatno o svojojprividnoj smrti, da ona da nije znala za neke primere iznaroda, teπko da bi tome poverovala.

Evo kako je to bilo. Trudqikova je legla da spa-va. I u dubokom snu je videla svog Mihaila. On joj je pri-πao, kao da je æiv i rekao: “Majko! Nemoj da misliπ dasam umro: ja sam æiv i sada se nalazim u vlasti demonajer si me ti proklela. Ukoliko æeliπ da ti se vratim,onda se kaj za svoj greh, moli se za mene ËeπÊe Bogu i de-li za mene milostiqu. Taj san je Trudqikova saqala trinoÊi uzastopno...

Velika tuga zbog gubitka sina, uæasna vest oqegovoj pogibiji kao posledica majËinskog prokletstva,nada, iako slaba, da Êe ga opet videti meu æivima - sve

1) Nadimak, a ne pravo prezime sewaka, koji ga je dobio zato πto je bio trudowubiv, ali neuspeπan

to je primoralo Trudqikovu da se obrati za savet jed-nom blagorazumnom sewaku, koji je stekao povereqe me-u sewacima u svojoj okolini. - Nemoj da verujeπ da jetvoj sin æiv - rekao je savetnik, - veÊ se moli Bogu zaqega, deli milostiqu za qega i kaj se za svoj greh, to jetvoja duænost. Bez obzira da li je tvoj sin æiv ili jeumro, tvoje pokajaqe, molitve i milostiqa Êe u svakomsluËaju biti korisni i za qega, i za tebe.

Savetnik je imao osnova da govori tako neπto,jer je pamtio sledeÊi sluËaj: u selu Kurilovo, Cerepo-veckog okruga su æivela dva brata, jedan - dobre naravi,a drugi - meteænog æivota. Takav kontrast karaktera jeprimorao roenu braÊu da se razdvoje. Dobri brat seobogatio, a drugi se uskoro propio. Jednom je ovaj posle-dqi bio kod svoga brata i zatekao ga sa jednim sewakompri deobi dovowno velike sume novca. Spazivπi to, onje uveËe pratio tog sewaka po πumi, kroz koju je vodilapusta staza do qegove kuÊe, opwaËkao ga, ubio i otiπaoda pijanËi u krËmu.

Ali sewak nije bio potpuno ubijen! Skupivπisnagu, on je dospeo do svog sela i prijavio onome kometreba o tome πta se desilo. Prestup je otkriven, aprestupnika su zatvorili u zatvor. Prestupnik je imaoæenu. Kada se desila ta nevowa, nesreÊna æena je pla-kala i daqu i noÊu. Ali, za utehu, muæ je poËeo da noÊudolazi kod qe. Na pitaqe izbezumwene æene, kako tomoæe da bude, i zar on ne sedi u zatvoru, muæ je odgo-varao: “Prijatewstvo sa Ëuvarem zatvora mi je dalopotpunu slobodu. A to πto dolazim k tebi noÊu je zbog to-ga da me wudi ne vide, jer kad me ne vide, onda ni nepriËaju niπta.” Za neko vreme i sama æena je pomislilada poseti svoga muæa. Pri pozdravwaqu ga je upitala zaqegove noÊne posete. Muæ, znajuÊi da ne postupa pozakonu, nije dao nikakav odgovor na æenino pitaqe,napisao joj je pismo i naredio joj da ne gubi vreme, veÊda ga odnese qegovom bratu. Vrativπi se kuÊi, ona jeodloæila odnoπeqe muæevwevog pisma za sutradan.Ujutru je krik qene male Êerke okupio narod, i nesreÊnuæenu su naπli mrtvu. DevojËica je na ispitivaqu reklada je noÊu kod qih dolazio neki muπkarac i uguπio qe-nu majku. Pronaπli su muæevwevo pismo, koje nijedostavweno bratu, i ono je potvrdilo Êerkino tvreqeo tajanstvenim noÊnim posetama pokojnici od strane ne-ke osobe, koja se maskirala u muæa uguπene æene.

Savetnik je ispriËao taj sluËaj Trudqikovoj iuverio je da ne veruje noÊnim vieqima, ali ju je save-tovao da se moli i da daje milostiqu za sinovwevu du-πu. Majka je posluπala dobar savet i poËela da se moliGospodu za svoga sina i da deli milostiqu siro-maπnima, koliko joj je to dozvowavalo qeno oskudno

staqe. Proπla je godina-dve. I dawe je saqala snovesliËne goreopisanom, ali viπe ne tako jasno kao ranije.Majka se iskreno kajala za svoj greh, i nije prestasjalada se moli Bogu i da deli milostiqu. Proπlo je Ëitavihdvanaest godina od dana kada je Trudqikovu snaπla tatuga. Sinu nije bilo ni traga, ni glasa; a i snovi, koji sudavali slabu nadu na qegov povratak, veÊ su odavno pre-stali.

»UDAN SEWAK»UDAN SEWAK

U to vreme, sedamdeset vrsta od sela Mindju-kino, nedaleko od grada Cerepovca, neznano odaklepojavio veoma Ëudan, mlad sewak. Bio je sredqeg rasta,suvoqav, kako kaæu, kost i koæa. Bio je odeven u grubeprqe. Ali ono πto je posebno Ëudilo sve je bila qegovaneobiËna divwaËnost: on je u potpunosti bio biÊe iz ne-kog drugog, neovdaπqeg sveta. Bojao se svih, od svih sesakrivao, i samo ga je krajqa potreba, da ne umre od gla-di, primoravala da ulazi u kuÊe nekih sewaka. “Doe ontako” - priËali su oËevici, “stane pored vrata, ne govo-reÊi ni reËi, i stoji tako nekoliko minuta. Ako mu neπtodaju da pojede, on to pojede, a ako mu ne daju on ode, nerekavπi ni reËi.” taj tajanstveni i Ëudan Ëovek se upu-tio ka selu Mindjukino. Na Ëetiri vrste pre Mindjukina,on se zaustavio radi odmora u selu Vorotiπino kod se-waka Vasilija JakovweviËa, gde su ga primili i umi-rili tako, kako su joπ nedavno obiËni ruski wudi znalida prihvataju stranike, Boæije wude. Srce preaπqegruskog sewaka, uvek sastradalno za nevowu bliæqeg,primoralo je domaÊina da stranika pozove za trpezu ida ga ugosti onim πto je Bog poslao. Ali ovoga puta jekod Vasilija JakovweviËa bilo zagrejano i kupatilo idomaÊica je predloæila svome gostu da se osveæi. I tu,u kupatilu, domaÊin je bio poraæen i Ëak uplaπenËudnovatoπÊu svoga gosta: te se smeje nekako divwe istraπno, te poËne kao od nekoga da se krije - legne izapeÊi... Nekako se umivπi, obukao se, izaπao iz kupatilai pobegao. U toku svog bega, on je pravio tako snaæneskokove, da se Ëinilo kao da nije beæao, veÊ leteo povazduhu, podiæuÊi se naviπe pri svakom skoku najmaqetri hvata. Uskoro se i to zavrπilo, i on se uputio u seloMindjukino, ostavivπi svog gostoprimwivog domaÊina ukrajqem strahu i nedoumici.

Na ovom mestu molim mog Ëitaoca da mi oprostiπto prekidam naredno izlagaqe rukopisa koji se nalazipreda mnom, i navodim liËna seÊaqa. Ne mogu a da neprimetim da ovaj sluËaj koji sam dobio od pravog piscaje u toj meri neobiËan, i straπan, da kod Ëitaoca koji ni-je pripremwen na takvu vrstu priËe iz tajanstvenognevidwivog sveta, moæe da izazove ne samo nedoumicu,

45

veÊ i, od Ëega ga Boæe spasi, podozrivost; kao da pripo-vedaË ove priËe poniæava poverwivost svoga Ëitaoca,i priËa o takvim stvarima koje ne samo da nisu mogle dase dese, niti Êe se desiti, veÊ im ni on sam ne veruje.PoæuriÊu da te uverim moj ËitaoËe, ja ne samo da veru-jem ovome πto je izneseno tvojoj preneraæenoj paæqi,veÊ joπ i napomiqem da se seÊam, razgovora, koji samËuo u detiqstvu, izmeu moje pokojne majke sa qenomroenom, takoe pokojnom sestrom. One su obe bilevaspitanice plemiÊkog staleæa Ëetrdesetih godina,obe su bile obrazovane po posledqoj reËi obrazovaqatoga vremena, okusile su i Ëak se presitile materija-lizmom πezdesetih godina, i nravno nisu verovale ni uπta natprirodno i Ëudesno. Ali i pored toga, ja sam izqihovih usta Ëuo i zapamtio qihov meusobni razgovoro nekom deËaku od 6 ili 7 godina, a zamalo i o bratu mojemajke, o mojem dedi, koji je upadao u neko tajanstveno sta-qe, u vreme koga mu se neπto Ëudno i zagonetno deπa-valo: on, koji nije umeo da svira nijedan muziËki instru-ment, uzimao je violinu iz ruku prvog violiniste dedi-nog domaÊeg orkestra i svirao na qoj, neoËekivano i Ëakna zaprepaπÊeqe svih, divne i nikad ranije sluπanemelodije; govorio je strane jezike, koje nije znao, i okojima u to vreme nije imao ni pojma; preskakao je i ponnekoliko hvata s jedne obale reke na drugu, i uopπtenogovoreÊi, radio je neπto toliko neobiËno ne samo zaqega, veÊ i za svaki uzrast, πto je primoralo sve qemubliske wude da se zamisle (2) .

ObiËni wudi iz posluge su sa strahom u tomevideli projavu neËiste sile i Ëvrsto su tome verovali,u prostoti svoga srca, dok su obrazovani i umni wudirazmiπwali naravno drugaËije, o tome su malo govo-rili, a i ako su govorili, onda je to bilo tako da ni saminisu videli nikakav smisao u svojim reËima. Potom veÊ,kada su poËeli da se bave spiritizmom, umni wudi sudolazili na misao o “Ëetvrtoj dimenziji“, ali su i naqoj Ëini se lomili nogu. Eto πta sam Ëuo u svom detiq-stvu.

A πta se danas radi u oblasti spiritistiËkihpojava, tamo gde se spiritizmu, ne znajuÊi s kim imaju po-sla, predaju “umni“ wudi, mogli bi se opisati joπneverovatniji sluËajevi od sluËaja Trudqikove. Ali to-me veruju, to istraæuju, o tome piπu, govore, tome sesvim srcem, svom duπom, svom svojom verom predaju

“umni“ wudi i Ëak i profesori. Divna stvar! Ne verujutamo, gde zli duhovi deluju direktno, otvoreno, u svompravom demonskom obliËju, a u potpunosti veruju u qihkada deluju u obliku angela svetlosti psihofiziËkih“nauka“ - u spiritizmu, mediiumizmu, moitivizmu ilisocijalnim naukama - “slobodi, bratstvu i jedin-stvu“.Nije li zbog toga posednut ceo savremni svet,zalivajuÊi bratskom krvwu powe smrti svake slobode,svakog bratstva, svakog jedinstva!..oprosti ËitaoËe ovomoju spontanu digresiju: nadawe ponovo navodim mojrukopis.

MIHAILOV POVRATAKMIHAILOV POVRATAK

Bila je nedewa uoËi Petrovskog posta 1863godine. Pred kolibom sewaka Tedota Ivanova Griπinaigrala su se qegova mala deca sa svojim vrπqacima. Tuje bio i sam Tedot i neko od qegovih starijih suseda.Priπao im je tajanstveni i Êutwivi stranik.

- Otkud ti? - upitao ga je Fedot. - Ja sam odavde - odgovorio je on. - Ja te, deda,

znam. - A ko si ti? - nastavio je da ga ispituje Fedot. - Da li si poznavao Miπku Trudnikova? - upitao

je stranik. - Kako da ne! Poznavao sam ga! - E, pa ja sam taj Miπka. - Kako to? Miπka se udavio i qegovo telo je

sahraqeno. - Ne, ja se uopπte nisam udavio, - samouvereno je

odgovorio stranik. Tada su svi poËeli da zagledaju lice ovog ne-

znanca i zaista su u qemu naπli sliËnost sa likomdavnaπqeg davwenika. Razlika je bila samo u tome, daviπe nije bio deËak, veÊ odrastao mladiÊ i imao je nanosnoj kosti masnicu kao od nekog udarca. Po celom seluse brzo pronela vest o takvom neËuvenom dogaaju, i okoMihaila se veÊ stvorila velika grupa naroda. Ne veru-juÊi svojim oËima, izbezumweni sewaci, a posebnonestaπna deca, su neprestano odlazili kod qega sa svo-jim ispitivaËkim pitaqima.

- A kako se ja zovem? ..A ja? A ja? ..- Ëulo se izmase.

Mihail je taËno odgovarao na sva pitaqa. ZaËu-

46

2) Pojava, koja je dosta uobiËajena meu posednutima i onima koji se nalaze u prelesti. U crkvi Getskimanskog skita u peÊini, predCudotvornom ikonom Bogomajke Cerqigovske, wudi posednuti zlim duhom su u staqu pomuÊenog razuma i u grËevima izgovarali odvratnehule na sve sveto, a ponekada su poËiqali da govore na stranim jezicima, iako su to bili nepismeni sewaci ili sewanke, a ponekada surazobliËavali tajne poroke prisutnih, qima potpuno nepoznatih lica ... U æitiju svetog Nikite Novgorodskog, se govori o tome da je on,buduÊi u staqu prelesti joπ u PeËerskom manastiru, znao ceo Stari Zavet napamet, a kada se molitvama svetih podviænika izbavio odprelesti, nije mogao da se seti niËega πto je znao dok je bio u prelesti. U æitijima svetih ima mnogo sliËnih priËa, a posebno tamo gdese govori o magovima i qihovom gataqu. - od urednika

enost mase je dostigla kulminaciju kada se u razgovorumeπala jedna griπkinska sewanka:

- A da li mene poznajeπ? - Kako da ne znam, - odgovorio je Mihail, - joπ je

u vaπoj porodici jedna slepa starica, koja samo zna daropÊe na sve, i zbog toga smo “mi“ stalno bili kod vas ipravili razne nestaπluke.

- A πta ti je to na nosu? - upitali su ga. - Ta belega je od toga, - odgovorio je on, - kada

smo sa “dedicom“ iπli po πumi na jedno mesto, ja sam seodjednom setio Boga: tada me je “dedica“ za kaznu uhva-tio za noge i tako snaæno udario o bor, da mi je to osta-lo sve do sada.

- IspriËaj nam kako ti se sve to desilo! - Evo posluπajte! - tako je poËeo svoju priËu

Mihail. - Posle toga kako me je majka proklela, πto je ibio glavni uzrok moje nesreÊe, otiπao sam u lentevo danapasam stoku. Kao πto i sami znate Gospod je otrpeomoje grehe samo jednu nedewu. Proπla je ta nedewa.Odjednom mi je priπao neki starac sa dugom sedom bra-dom i rekao mi: “Tvoja roena majka te je proklela, i tomaterinsko prokletstvo mi je dalo potpunu vlast nad to-bom!..“ Tog Ëasa je poËeo da skida sa mene svu odeÊu ipotpuno me je obnaæio. Na meni je ostao samo krstiÊ nagrudima, koga starac nije smeo da dotakne i meni samomje naredio da ga skinem. Ja sam hteo-ne hteo morao da muse povinujem ... Zatim je uzeo jednu granu koja se nala-zila u blizini i okaËio je na qu svu moju odeÊu, a na tommestu gde je trebalo da bude moje lice, on je u jednomtrenu nacrtao neËim lice, kao dve kapwice vode kojeliËe na mene, i bacio je tu granu u jezero. I ja sam videokako se okupio narod da vidi davwenika, kako je doπaosreski komesar i moja majka. Video sam kako su se svizaËudili tome kako je koq sa velikim naporom vukaomoje telo ... A da li znate zaπto se to desilo?

- Zaπto? - Zato, - nastavio je Mihail, - πto je na tawi-

gama sedelo joπ dvadeset wudi takvih kao ja, i joπ je snama bio i naπ “dedica“ (3) .

- Od tog trenutka, - nastavio je Mihail, - kako meje starac obnaæio, postao sam sliËan nekom besplotnombiÊu, i nalazio sam se nerazdvojno pored mog prividnogtela sve do pogreba. Video sam i sve wude koji su tamo

bili, i sluπao sam sve qihove razgovore; ali mene nikonije video ... Od tada viπe nisam oseÊao ni glad, nihladnoÊu, i ako sam nekada jeo i pio mnogo, onda je to bi-lo samo po staroj navici. Jeo sam i pio, kao i ostali wu-di sliËni meni, tamo gde se jelo i pilo bez molitve ikrsnog znaka. To nam je omoguÊilo da posle oskvernimo isamu posudu u kojoj je bila hrana: wudi su se Ëudili zbogËega hrana i piÊe nisu bili ukusni, ali se ne bi Ëudilida su znali da smo mi oskvernili posudu.

Ja sam mogao u jednom trenu da preem velikaprostranstva; niπta mi nije predstavwalo prepreku namom putu: kao ptica sam preletao guste πume i nepri-stupne gore; iπao sam po vodi kao po tvrdoj zemwi. Imogu da vam kaæem da ima dosta wudi sliËnih meni: se-Êam se da se na drugom mestu okupilo oko hiwadu wudi.Najomiwenija mesta naπih okupwaqa su bila razno-vrsne prostorije za zabavu i neskromne poglede, kao itamo gde je bilo svaa i tuËe - jednom reËju, tamo gde suwudi mnogo greπili bez ikakvog straha...

U vreme tih naπih okupwaqa o kojima sam govo-rio, viπe puta sam se sreo sa jednom slepom devojkom izsela Lipenki, Ustjuæenskog okruga, koja je takoeuËestvovala u svim naπim nestaπlucima (4).

U naπim delima i zlobnim pohodima na wude jepostojao odreeni poredak: u vreme naπeg okupwaqa“dedica“ nas je delio na odrede i svakome je davaoodreenu naredbu, u zavisnosti od wudskog greha. Mismo uvek bili revnosni ispunitewi wudskih strasti ipohota i brzi pomoÊnici u wudskim zlim delima i nevo-wama: ukoliko neko naprimer zamisli da se udavi, mi mupomaæemo svim nama dostupnim sredstvima. Tako senaprimer kovaË Ivan Rjabinka (koji je æiveo 7 vrsta odMindjukina, u selo Davidovo) obesio u suπionici za æi-to samo zato πto je vlastelin Petar AndrejeviË Behterhteo malo da ga kazni zbog nevelike prevare. Mi smo mupomogli da svoju naneru sprovede u delo.

Akulina Potapova (koja je æivela πest vrsta odMindjukina, u selu Supranovo) je zbog sitnica poËela datuguje i od tuge se udavila u svojoj novoj kuÊi, a qena de-ca su da bi izbegla podozreqa i sudska odugovlaËeqa,tajno su je mrtvu uzvukli iz kanapa, odvezli u πumu i ta-mo obesili telo na brezu. I u tom delu smo takoe

47

3) U æitiju starca jeroshimonaha Amvrosija (Izd. Optina pustiqe, C.II. S. 42-43) je zapisan sluËaj o tome kako se na optinsku skelu survaoogroman teπki lanac, na kome je bilo priËvrπÊeno brvno; ono je odskoËilo i udarilo po glavi neku vlastelinku, koja je u to vremeprolazila na skeli u koËijama.nikome nije bilo jasno kako se prekinuo taj lanac. Otac Amvrosije je razreπio nedoumicu sledeÊim reËima:“Mnogo qih (zlih duhova) je bilo na qoj“4) Lokalni stanovnici su o toj devojci priËali sledeÊe: ona je kao i Mihail, posle roditewskog prokletstva, potpala pod vlast zlihduhova i iznenada negde nestala. Zbog jake roditewske molitve nije dugo ostala pod tom straπnom vlaπÊu: dva meseca posle qenognestanka naena je baËena u powu. Sve to se deπavalo zimi, i ona je povredila smrzavaqem obe noge. Kada su je pitali gde je bila tokomdva meseca i πta je radila, ona je priËala potpuno isto πto i Mihail. Tada je to bio jedinstven sluËaj u okolini i niko joj nije verovao.

uËestvovali... (5) Takoe smo uËestvovali u poæarima, trudeÊi se

da poveÊamo nevowe. Meutim, ako su gorele kuÊe blago-Ëestivih wudi i ako poæar nije nastajao zbog Boæijekazne, ona tu veÊ ni na koji naËin nismo mogli da uËe-stvujemo. U protivnom smo u tome uzimali najaktivnijeuËeπÊe.

Evo, naprimer, u selu Zimnino (ustjuæenskogokruga) jedna sewanka je noÊu iπla da hrani ovce a pri-tom je koristila (vatru) za osvetwavaqe i pobudila jemalu iskru. Poπto je bila u svai sa svekrvom, to nam jedalo vlast da tu iskru razgorimo u veliki poæar u komeje izgorela sva qihova imovina. Tako je gorelo i Voro-tiπino: setite se da se to desilo ujutru; vreme je bilolepo, mirno, a u vreme poæara se podigao tako jak vetar,da je Ëupao drveÊe iz korena. To smo se sve mi potrudilida uradimo (6).

Uopπteno govoreÊi, mi smo imali pristup svu-da, gde se prenebregavalo prizivaqe Boæijeg Imena igde se nije koristio krsni znak. Posebno su nam hula ijavno preziraqe svetitewa davali vlast da ulazimo uopπteqe sa wudima, koji su ih Ëinili, i da ih ismeja-vamo onoliko koliko smo æeleli i koliko nam je todozvowavalo naπe staqe. Uostalom, i sama molitva ikrsni znak su imali svoju silu samo kod wudi sa dobrimhriπÊanskim moralom, a greπnik koji nije æeleo daostavi svoj greh se nije izbavwao od nas ni molitvom, nikrstom. Ponekad se deπavalo da i dobar hriπÊaninzaboravi na molitvu i krsni znak, meutim mi nikako ni-smo smeli da priemo takvom Ëoveku, i nije nam Ëak bilodato ni da znamo koje su kuÊe tih wudi.

Evo, naprimer u selu Vansko (koje se nalazi na14 vrsta od Mindjukina) nismo smeli da ulazimo, a za-πto? Zato πto je tamo jedna poboæna starica imala obi-Ëaj da svake veËeri obilazi svoje selo uz molitvu ...

- A da li ste se uopπte molili Bogu? - upitao jeneko Mihaila.

- Molili smo se, - odgovarao je Mihail.- Imalismo svakodnevno jutarqe i veËerqe pravilo. Samo sumolitve koje smo Ëitali bile bogohulno izokrenute va-πe molitve. Molitvu Gospodqu, naprimer smo Ëitaliovako: “OËe, ne naπ! Da se ne sveti Ime Tvoje ...“ - i dru-ge molitve, sve u tom stilu ...

Tako me je Gospod kaznio zbog moje drskosti inepovinovaqu roditewskoj vowi. Celih dvadeset go-

dina sma vodio tako tuæan æivot, i nikada kaohriπÊanin ne bih ugledao Boæiju svetlost, da mimolitve i milostiqa moje majke nisu pomogli da seizbavim od pogibewi. Kada se veÊ potpuno pribliæilovreme mog osloboeqa od avolske vlasti, naπ“dedica“ je ne æeleÊi da me izgubi kao plen, je imaonameru da me potpuno pogubi: pripremio mi je kanap inaredio da ga stavim na vrat. Ali koliko god mi je biloloπe æiveti, nije mi se ni umiralo, pa sam ovakorazmiπwao: ionako Êe me oterati na tocilo protiv mojevowe, a sam neÊu nigde da idem ...I ne znam kako bi sesve to zavrπilo, da se pred sam kraj nije pojavio nekiprijatan starËiÊ da me zaπtiti od “dedice“, i seÊam gase sa krstiÊem πiwastoj kapi - bio je to sveti NikolajMirlikijski Cudotvorac. “MajËini konËiÊi“ (7) su gaizvukli iz tvoje vlasti, - rekao je starËiÊ “dedici“ iodgurnuo ga od mene. “Dedica“ je nestao. Zatim mi seobratio moj dobroËinitew i rekao: “Majka te je prokle-la, majka te je i izmolila!“ - i s tim reËima je staviokrstiÊ na mene ...Posle toga nisam viπe video starËiÊai naπao sam se u powu ... Na meni nije bilo nikakve ode-Êe, i ja sam veÊ poËeo da oseÊam hladnoÊu, πto mi se nijedesilo za svih dvanaest godina. U to vreme su na mojusreÊu pored mene prolazile neke æene. One su mislileda sam umobolan, saæalile su se na mene i odvele me usvoje selo i dale neku odeÊu ... Evo, sada je Gospod pomo-gao da doem i do vas.

- Zaπto ne ideπ kuÊi? - upitali su sluπaociMihaila, poraæeni qegovom priËom.

- Bojim se! - odgovorio je jadnik.

CRKVENA PROVERA CRKVENA PROVERA

Meutim, glasina o Ëudnom Mihailovompovratku je doπla i do qegove majke, i ona je brzo doπlakod sina, Ëim je to saznala. Kada je ugledao majku,Mihail je bio obuzet nekim strahom, i nevidwiva silaga je stresla, kako to biva sa posednutima. Majka jestranca priznala za svog sina, i povela ga kuÊi. Doπa-vπi k sebi od straha, Mihail ju je zamolio da hitnopoπawe nekoga da pozove parohijskog sveπtenika, o.Alekseja, iz sela Griπkino. Qegova æewa je bila ispu-qena.Saznavπi od poslanih wudi o svemu πto se de-silo, sveπtenik je bio u nedoumici zbog tako neobiËnogsluËaja: Da li to zli duh sa ËoveËijim likom zavarava

48

5) ZaËuujuÊe je da u toku 10 godina od vremena tog dogaaja do Mihailove priËe niko nije znao qegove detawe, kao ni za uËeπÊe Potapovedece u skrivaqu od vlasti mesta qenog samoubistva. Svi su, ukwuËujuÊi i vlasti, koje su sprovele istragu, su mislili da se Akulinaobesila na brezi u πumi6)Te Ëiqenice, kao i neke druge, koje je Mihail ispriËao u detawe, zadivwujuÊe su po tome πto su se sve desile posle qegove prividnesmrti i on niπta ne bi mogao da zna o qima da nije bio qihov oËevidac, za koga nije bilo nikakvih tajni7) BuduÊi siromaπna, Trudqikova je najviπe Ëinila milostiqu tako πto je razdavala svoje predivo vojnicima koji su prolazili

wude?“, - pomislio je sveπtenik i poæurio ka Trudqi-kovoj. Potom je nad Mihailom Ëitao molitve za izgnaqezlih duhova iz Trebnika Petra Mogile, ali nije mogaoda oseti prisustvo zlog duha u qemu. »udno je bilo samoto da od tog vremena, kada je Mihail ugledao svoju majku,qega nije napuπtala neka bojaæwivost... Da bi se boweuverio da u Mihailu nema zlog duha, i da on sam nije zliduh, koji je uzeo wudski lik, sveπtenik ga je poveo sa so-bom u crkvu i odsluæio tamo moleban Spasitewu, MajciBoæijoj i svetom Nikolaju Cudotvorcu i primorao ga dau oltaru prinese pred Gospodom pokajaqe Ëista srca zasve svoje grehove po Ëinu Pravoslavne Crkve. Mihail jeiskrena srca ispovedio svom duhovnom ocu sve Ëega jemogao da se seti iz svog prethodnog æivota, dok ga jeoptereÊivalo majËino prokletstvo. Sveπtenik je nadqim proËitao i molitvu, koja ga razreπava od svih gre-hova. Sveπtenik je sve vreme oËekivao da Êe privieqenestati, ali je Mihail ostajao kao i ranije Mihail. I po-red svega, sumqa i dawe nije napuπtala sveπtenika ion se pobojao da dopusti Mihailu da se priËesti SvetimTajnama. Uskoro posle toga Mihail je otiπao u najbliæiModenski Nikolajevski manastir, i tamo je joπ dva putaispovedao svoje grehe - najpre pred nastojatewem, a po-tom pred manastirskim duhovnikom, i na kraju se udo-stojio da pristupi Straπnim Hristovim Tajnama.

TUÆAN KRAJTUÆAN KRAJ

Radoznalost Mihajlove majke, a joπ viπe æewada se uveri u istinitost pojave svoga sina, poπto onanije previπe verovala svojim oËima, primoralo ju je daode u Lentevo na grob onoga koga je sahranila kao svogasina. Ona je æelela da zamoli da joj neko otvori grob,kako bi videla πta se tamo nalazi, ali je vreme uËinilosvoje: na mestu gde je bilo pogrebeno telo, ili to πto susmatrali Mihailovim telom, zapoËeti su radovi i grobnisu mogli da nau (8).

Mihail je æiveo kod kuÊe tri nedewe posle svogpojavwivaqa. Posle toga je od qega zahtevano da odekod sreskog komesara u oblasnu upravu radi ispitivaqada li je on to isto lice za koje se izdaje. Mihail se do-bro pokazao i pred sreskim komesarem, a da bi ih joπbowe uverio u istinitost svoje pojave, one je pred svimapoËeo da nabraja sreskom komesaru qegove tajne gre-πke.Sewaci, pred kojima je Mihail je otkrivao tajnesreskog komesara, su potvrivali da on govori istinu, isamo su se Ëudili kako je to mogao da zna, ali se ta isti-na toliko nije sviala sreskom komesaru da je on nare-

dio da qegovog razobliËitewa iπibaju, a zatim ga je kaoprestupnika okovao. OrganizujuÊi sud i raspravu, sreskikomesar je otiπao da porveri Mihailovu pojavu u Midju-kinu.

Da li je to tvoj sin? - upitao je Mihailovu majku. - Moj! - odgovorila je ona potvrdno. - Da li je to vaπ sewanin? - obratio se drugim

mindjukinskim sewacima. - Naπ! - odgovorila je masa jednoglasno. - Eh, vi glupaci! - poËeo je da ih ukorava kome-

sar. - Evo sad predstoje radovi i vi Êete otiÊi u powe,a on Êe vam spaliti celo vaπe selo i biÊe tada vaπ.KajaÊete se, ali Êe biti kasno. Sewaci su obesili nose-ve, poËeπali potiwke i niko nije rekao ni reËi. AleksejKupcov, najbogatiji sewak iz Mindjukina, prvi se odre-kao Mihaila, a za qim i drugi, i jedan po jedan svi su sepridruæili Kupcovu, i Mihaila su uskoro posle boravkau zatvoru, strpali u dom za umobolne. Sutradan po odri-caqu od Mihaila Aleksej Kupcov, prvi koji ga se odrekaose razboleo i uskoro umro od vodene bolesti. Mindju-kinci su u tome videli Boæiju kaznu zbog Mihaila, alinaravno nisu ni prstom mrdnuli da ga izvuku iz doma zaumobolne. I pored svega, “glas naroda je - glas Boæiji“,- kaæe poslovica. I sama poslovica takoe kaæe vavjekse neÊe slomiti, veÊ se lome i duboko æale kao troπnekule, kao trulo drveÊe, oni koji gaze Boæiju pravdu ipravosue“... Ovim se rukopis zavraπava.

+ + +

Tih πezdesetih godina, ukoliko me pamÊeqe nevara, u Ëasopisu “Stranik“ je objavwena vest o sluËajusa jednim koËijaπem iz sela Kostino Peterburπkegubernije. Taj koËijaπ je vodio svoje koqe da napoji nareku i odjednom je na svoje neopisivo zaprepaπÊeqeugledao da su grane priobalskih rakita naËiËkane zlimdusima. Grane su se pod qihovom teæinom savijale dosame vode.koËijaπ je bio van sebe od straha, ostavio jekoqe i koliko je snage imao otrËao u selo, a zli duhoviustopice vikali:“Naπe vreme - naπa vowa! Naπe vreme- naπa vowa!...“

On je o tome ispriËao svom duhovnom ocu, iliveÊ nekom drugom, ta priËa je u svoje vreme ugledalasvetlost u duhovnim izdaqima, i naravno uskoro je bilazaboravwena zbog nemarnosti savremenika, a i nas sa-mih. U Bozi je jedan od upokojenih nama savremenihpravednika, otac Amvrosije Optinski, obnovio seÊaqena malobrojne wude, koji su tuænim oËima gledali na

49

8) To se moæe objasniti time, πto se joπ nedavno samoubice i davwenici nisu sahraqivali na zajedniËkim grobwima, veÊ su se predavalizemwi na tim mestima koja su smatrana pustim

dogaaje, koji su se deπavali u svetu i zaËiqali upravoslavnoj Rusiji.

Tada joπ, od lukavih dana πezdesetih godina,deπavali ti digaaji, ali je verujuÊi duh pronicao u taj-nu qihovog bezakoqa i strepeo pred qihovom opasno-πÊu. I otac Amvrosije nije teπio svoju rusku pastvu,svoju decu po duhu, nadom na prosvetweqe horizontaRusije, koja je vec u to vreme bila smuÊena truleænimstrujaqem vetra sa Zapada, seÊajuÊi se konstinskogkoËijaπa, tuæno ponavwao zloslutnu demonsku pretqutrijumfom demonske vowe, demonskog vremena. I kadadanas podigneπ svoj pogled od zemwe, oboren i tuæan,kada gledaπ na tu posednutost pogledom ispuqenimnajteæim uæasom, kojoj se predaje omladina te zemwe,koja je joπ nedavno bila sveta pravoslavna Rusija, irazmiliπ samo o priËi Mihaila Trudqikova, koja jeovde ispriËana, moæep sebi da objasniπ razlog satani-zacije nesreÊen omladine koja gine i uniπtava sve okosebe. Ne optereÊuje li qu i sve nas, qihove majke i oce-ve, skoro opπte prokletstvo naπih otaca i majki, kojimasmo se sa tako straπnom mræqom suprotstavili, pre-zrevπi i pogazivπi sve ono sveto Ëime su oni æiveli,u πta su verovali i molili se, kao i ono πto su stva-rali, a πto smo mi s takvom pomahnitalom zlobom uni-πtavali, a sada to dovrπavamo?

Tada je satanska sila u Mihailu Trudqikovu,ovladavπi qime kroz materinsko prokletstvo, delo-vala tajanstveno, skrivajuÊi celih dvanaest godina i se-be i svoje oruæje; sada ona radi javno: tada je delovalau neznaqu mraËnog Ëoveka iz niæeg staleæa, ali sbojaznoπÊu pred svetloπÊu qegove vere, a danas u“obrazovanosti“ mase qenih rukovodilaca, otvoreno idrsko u mraku qihovog odstupniπtva i neverja. Ali sa-tana i qegove mraËne sile su one iste kao i pre sedami po hiwada godina. Avaj! I wudu koje on sablaæqava akoji su odstupili od Hrista su oni isti i kao nekada uraju pre svog izgnanstva, tako i sada prodaju blaæenstvoveËnosti za plod poznaqa ... jednog zla. NesreÊne, æalo-sne, zaslepwene, bezume Miπke Trudqikove! Ko se za

vas moli? Ciji “konËiÊi“ Hrista radi za vas poklo-qeni, mogu da vasw iπËupaju iz avolskih kandzi? Jer jeveÊina vaπih oceva i majki veÊ zaboravilo i da se molii da veruje... Pomiluj nas, Gospode! Gospodi, pomiluj!

(Nikolo-Babajevski manastir, 13. jul 1906.godine)

PogovorPogovorNisam uspeo ni da pripremim svoje rukopise za

πtampu, kad se nad zlosreÊnom Sizraqom nadvila stra-πna nesreÊa: zahvaÊen plamenom, veliki, napredan gradsa pedeset hiwada stanovnika je izgoreou toku jednogdana, odnevπi u svom razaraqu mnoπtvo wudskih ærta-va izdvajamo jedan odlomak iz saopπteqa g.AleksejaTolstova: “Izgoreo je jedan deo grada, ali sve to iako jebila velika nevowa joπ nije preraslo u katastrofu.Iznenada, oko 5 sati posle podne na grad se obruπio ci-klon ili uragan u pravcu sever-jug - jednom reËju, bilo jeto neπto neopisivo, πto je razbacivalo plastove u lugo-vima i odnosilo gvozdene crepove sa gradskih krovovana rastojaqe do 15 vrsta od grada. Teπko je reÊi kojojvrsti meteoroloπke pojave se moæe pripisati ta bura,ali su opisi od straha izbezumwenih stanovnika isti -bilo je to neπto neopisivo. Podigavπi svuz praπinu iæar iz zapawenog dela grada, uragan je u nekih 30 minu-ta zapalio ceo centralni deo grada istovremeno, takoda je kroz sat vremena ceo grad bio obuhvaÊen plamenom... Cini mi se, - piπe sastavwaË ovog saopπteqa, da jeovaj kratak oipis dovowan da se ËitalaËka javnost uve-ri da ovu katastrofu treba smatrati stihijom ...“

Kojoj vrsti nevowa ili meteoroloπkih pojavaÊeπ ti pripisati kaznu Sizrane, bogowubivi moj Ëita-oËe, poπto proËitaπ moje rukopise? .. Ne Ëujeπ li ti ualarmnim zvonima za uzbunu, koja se pronose nad zgari-πtem, zluradi satanski kikot: “Naπe vreme, naπa vowa!Naπe vreme, naπa vowa!..

Pomiluj, Gospodi! Gospodi, pomiluj!... “Pokajtese, wudi, inaËe Êete svi tako poginuti!“

prevod sa ruskog: dr Radmila MaksimoviÊ

50

Iz kqige “Sila Boæija i nemoÊ wudska“, Ëasopis “Spasite naπe duπe“, br. 11/2005, str. 22-28

51

Tajni Hirotonije pastiri dobijaju posebandar sastradalne wubavi, koja tue nevowe i

padove doæivwava kao svoje sopstvene. Onise brinu o duπama, utiËuÊi na qih kako me-

rama strpwivog savetovaqa i pouËavaqa, takoi merama ukora i epitimije.

Postepeno se na osnovama “ikonomije” usta-novwava crkveni zakon, to jest kanonska praksa primenecrkvenih kazni. Zbog toga nastaje crkveni sud, Ëije seodredbe primequju podjednako na pastire i na pastvu,jer su i sami pastiri stado svojih sapastira.

Pastirstvo je povezano sa posebnom odgovor-noπÊu za pastvu, koju mirjani nemaju, ali koji za to uz-vraÊaju pastirima posebnu wubav i poπtovaqe. I na tajnaËin se pastva, prirodno, okupwa oko pastira, obrazu-juÊu Crkvu koju saËiqavaju jerarhijski organizovane za-jednice. Razume se, ako se duh i sila projave u liku nekogduhovnog muæa, onda se ka tom proroËkom sluæitewuupuÊuje cela crkvena zajednica, i pastiri i pastva, bezobzira na svoj jerarhijski poloæaj: liËni duhovniautoritet prepodobnog Serafima Sarovskog (1833), pro-tojereja Jovana Sergejeva, episkopa Teofana Zatvor-nika ili optinskih staraca bio je iznad svih jerar-hijskih liËnih autoriteta. Meutim, ti duhovni muæevise nikada nisu meπali u oblast Ëisto jerarhijskih puno-moÊja, niti su ih naruπavali. To joπ jednom potvrujepotpunu saglasnost protetizma i jerarhizma.

Pastirstvo u prvom redu treba da bude saraspi-qaqe Hristu i Qegovom Vaskrsequ u æivot veËni. TadaÊe ono doneti plod i u tuim æivotima, taËnije, u æivo-tu brata, sestre, jer nema tuih za pastira i on Êe datiodgovor na Straπnom Sudu za svako svoje Ëedo kao zasamog sebe.

Pojam “pastirstvo” je nastao u Starom Zavetuna osnovu stvarnih odnosa pastira prema pastvi, to jestpastira prema domaÊim æivotiqama, koje su mu bile po-verene da se o qima brine. Prvo, πto zadivwuje u Je-vanewu kada se Ëita Hristova priËa o zabludeloj ovcije neænost i briga. Onaj ko je uπao u suπtinu wudi

drevnih vremena, neprekidno zamiπwa goqena stadasitnih i krupnih domaÊih æivotiqa. Wudi nisu samokoristili qihovo meso kao hranu, ili vunu za pravweqeodeÊe, veÊ su æiveli sa qima jednim æivotom, bilivezani za qih.

U drugoj Kqizi o carevima, u glavi gde se govorio tome kako je car David poslavπi Urija u sigurnu smrt,posle qegove pogibije preoteo qegovu æenu, prema kojojje i ranije “plamteo” grehovnom straπÊu, reËeno je da jeto delo koje je poËinio David, “zlo u oËima Gospodazlo u oËima Gospoda”(2 Car. 11,27).

“I posla Gospod NatanaI posla Gospod Natana (proroka) k Davidu;k Davidu;i on doπav k qemu reËe mu: u jednom gradu bijahui on doπav k qemu reËe mu: u jednom gradu bijahudva Ëovjeka, jedan bogat i drugi siromah. Bogatidva Ëovjeka, jedan bogat i drugi siromah. Bogatiimaπe ovaca i goveda vrlo mnogo; a siromah neimaπe ovaca i goveda vrlo mnogo; a siromah ne --maπe niπta do jednu malu ovËicu, koju bjeπe kumaπe niπta do jednu malu ovËicu, koju bjeπe ku --pio, i hraqaπe je, te odraste uza q i uz djecu qepio, i hraqaπe je, te odraste uza q i uz djecu qe--govu, i jeaπe od qegova zalogaja, i iz qegovegovu, i jeaπe od qegova zalogaja, i iz qegoveËaπe pijaπe, i na krilu mu spavaπe, i bijaπe muËaπe pijaπe, i na krilu mu spavaπe, i bijaπe mukao kÊi. A doe putnik k bogatome Ëovjeku, a qemukao kÊi. A doe putnik k bogatome Ëovjeku, a qemubi æao uzeti iz svojih ovaca ili goveda da zgotobi æao uzeti iz svojih ovaca ili goveda da zgoto--vi putniku koji doe k qemu; nego uze ovcu onogavi putniku koji doe k qemu; nego uze ovcu onogasiromaha, i zgotovi je Ëovjeku koji doe k qemu.siromaha, i zgotovi je Ëovjeku koji doe k qemu.Tada se David vrlo razgqevi na onoga Ëovjeka, iTada se David vrlo razgqevi na onoga Ëovjeka, ireËe Natanu: tako æiv bio Gospod, zasluæio jereËe Natanu: tako æiv bio Gospod, zasluæio jesmrt onaj koji je to uËinio. I ovcu neka platismrt onaj koji je to uËinio. I ovcu neka platiuËetvoro, πto je to uËinio i nije mu æao bilo. TauËetvoro, πto je to uËinio i nije mu æao bilo. Ta --da reËe Natan Davidu: ti si taj Ëovek da reËe Natan Davidu: ti si taj Ëovek (koji je touradio)” (2 Car.12, 1-7).

U ovoj priËi je najjaËe od svega pokazana vezaizmeu pastira i ovce, izmeu domaÊina i qegovog ma-log stada. Iz tog odnosa pastira-vodiËa æivotiqa mo-æemo dubwe da proniknemo u smisao starozavetneærtve. »ovek se brine o svojim ovcama; od ovce se raajagqe, veoma lepo, Ëisto, bez mane. Pastir Êe to jagqeËuvati, negovati, hraniti, neprekidno ga posmatrati, iodjednom dobija zapovest od Boga da izabere iz svog sta-da neporoËno, savrπeno, najlepπe jagqe i da ga prinesena ærtvu - da ga ubije i prolije qegovu krv na

PASTIR - SLUÆITEW SASTRADALNE WUBAVI

ærtveniku. Zaπto? Zato πto je on, kao Ëovek greπan...To je za naπ um Ëudno, surovo, ali je savest tog drevnogpastira javno i jasno qemu predoËavala da ukoliko je onjednom sagreπio, to nevino biÊe, - prelepo, preËisto,nezaπtiÊeno, krotko, o kojem je on toliko brinuo, trude-Êi se da ga saËuva i zaπtiti svojom wubavwu i snagom odsvake opasnosti - treba da bude pogubweno. Jer grehjednoga je uvek muka i pogibija za drugog - nevinog, naj-lepπeg i qegovom srcu najdraæeg.

Eto zaπto nas se tako dotiËe priËa o zabludelojovci, iako smo daleko i od tog naËina æivota i od togvremena. Ovca se prosto udawila od stada, otiπla nadrugi paπqak, traæeÊi ukusni sveæaq sveæe trave, izaboravila je na svoje stado, na druge ovce i na samogpastira. Ali pastir qu ne moæe da zaboravi. Ovde se neradi samo o strahu radi materijalnog gubitka, zbog jednemaqe ovce na broju, veÊ o tome da je pastiru svaka ovcadraga, jer je roena u qegovoj kuÊi, hraqena qegovimtrudom i πtiÊena od vukova.

U Jevanewu od Jovana mi nalazimo IsusovereËi: “Ja sam pastir dobri; pastir dobri duπuJa sam pastir dobri; pastir dobri duπusvoju polaæe za ovce. A najamnik, koji nije pastir,svoju polaæe za ovce. A najamnik, koji nije pastir,kome nijesu ovce svoje, vidi vuka gdje ide, ikome nijesu ovce svoje, vidi vuka gdje ide, iostavwa ovce, I bjeæi: i vuk razgrabi ovce iostavwa ovce, I bjeæi: i vuk razgrabi ovce iraspudi ih... Ja sam pastir dobri i znam svoje, iraspudi ih... Ja sam pastir dobri i znam svoje, imoje mene znajumoje mene znaju” (Jn.10, 11-14).

Pastir ide ispred svog stada, da bi se prvisuoËio sa opasnoπÊu od kradwivca, razbojnika, divweæivotiqe, poplave - i sve na πta prvo moæe da naiena putu on sreÊe prvi, nalazeÊi se licem u lice sa nevo-wom koja se pojavwuje. I ovde se projavwuju dve osnovnekarakteristike pastirskog duπebriæniπtva. Prva jeneænost i svest o tome da za qega nema niπta draæe odte ovce i da je qena propast nepopravwivi gubitak ituga za pastira. Druga karakteristika je delotvorna,hrabra wubav, zaπtita, zastupniπtvo, ono πto su u dav-nini nazivali “ucvewenost”. Pastirska obaveza je dastane pred ugqetaËa wudske liËnosti, pred ne-pravednog vlastelina, pred onoga koji moæe da pogubiæivot, Ëast, ËoveËiju duπu i da sobom zaklonivπipastvu kaæe: ne, ne smeπ, jer ti isto tako imaπ duπu,savest, i ti Êeπ takoe posle smrti stati pred Sudiju.

Pastirstvo nije zanat, niti tehnika, niti ruko-vodstvo, niti vlast, veÊ neæno, poærtvovano sluæeqe.Pastirstvo ne zna za dan i noÊ; nema tog trenutka, a daËovek nema pravo da strada, da nema pravo da bude u ne-koj potrebi, zato πto je pastir umoran i æeli da seodmori, ili da se bavi svojim liËnim poslovima. Za pa-stira to vreme ne postoji. Pastva je - qegova porodica,vernici su - qegova deca. Kako je moguÊe reÊi nekom

najbliæem: saËekaj, meni nije sad do tebe, preæivi ne-kako, a ja Êu se kad budem imao vremena zauzeti za tebe.Nema tog vremena, kada se moæe prekinuti pastirskamolitva. »oveku se ne sme reÊi: ti si star i bolestanodavno, ja sam umoran od tvojih stradaqa i sve maqe tepomiqem u molitvi, jer ti ionako umireπ. Prava merapastirstva je u neænom, dubokom, zamiπwenom,zaπtitniËkom odnosu. To je odista krvna veza, jer smosvi mi - jedna porodica i jedno Telo. To treba da budetako ako pastir usvoji bogoslovske postavke ne samo ra-zumom, veÊ ako i srcem veruje da svaki Ëovek naKrπtequ postaje æivi Ëlan æivog Tela Hristovog.

Iz te vere slede direktni, neumowivizakwuËci: Ëovek koji stoji preda mnom je - moj brat ilimoja sestra. On je tako drag Bogu, da je Bog za qega daoSvog Sina Jedinorodnog. Sin Boæiji je za qega dobro-vowno prihvatio krsnu smrt, radi toga da bi taj Ëovek,uprwan gresima, gord ili nesreÊan i izgubwen, æiveo,vaskrsao, uπao u Carstvo Nebesko, i bio usinovwen odGospoda. Taj oseÊaj je znak istinskog pastirstva.Meutim, suπtina pastirstva je joπ i neπto viπe. Po-stoji Jedan Pastir, Pastir ovcama, veliki Gospod IsusHristos. On je - Pastir po prvenstvu. On je - Pastir svetvari, i mi verujemo da Êe na kraju vremena On uvestisve ovce u Carstvo Nebesko.

Svaki sveπtenosluæitew pastirstvuje Qego-vom blagodaÊu, stojeÊi na tom mestu, gde nikakva tvar,nijedan Ëovek, Ëak ni sami Sveti, ne sme da stoji: tamomoæe da stoji samo Gospod Bog, jer beskrvnu ærtvu moæeda prinosi samo Onaj, Koji je prineo krvnu ærtvu u SvomTelu i predao duh Svoj Bogu radi naπeg spaseqa.

Kako lako zaËas ulazimo u oltar, zaboravwajuÊida to mesto pripada liËno Bogu i gde se ne moæe druga-Ëije uÊi sem sa strahom, koji se javwa pri stupaqu u udeoBoæji, jer na tom mestu ne sme niko da stoji, tamo jeSveti Duh, i to je mesto gde moæe biti samo Sin Boæji.U oltar se moæe uÊi samo radi toga da bi se izvrπilosluæeqe, i to sa strahom i trepetom, bivajuÊi svestanda samo Boæanska blagodat moæe da zaπtiti od sveza-pawivog Boæanskog Ogqa, onog istog koji je siπao sa ne-besa na Ilijinu ærtvu. Qega πtiti blagodat, kao πto jeBoæja ruka pokrila Mojseja na Sinaju, kada je SlavaGospodqa iπla ispred qega (Ish.33, 22). Sveπtenoslu-æitew treba da ulazi u oltar sa seÊaqem na ovedogaaje iz svete istorije.

©ta se moæe reÊi o samoj Ærtvi, o samom slu-æequ? Jedini Prvosveπtenik Crkve Hristove je -Gospod Isus Hristos; jedina sila koja se projavwuje uTajnama i sveπtenim radqama je - sila Duha Svetoga. NapoËetku Liturgije, kada je sve spremno za vrπeqe Tajne,

52

kada je narod okupwen, sveπtenosluæitewi u odeæ-dama, hleb i vino pripremweni na ærtveniku, akonizgovara reËi, kojima malo ko pridaje duboko znaËeqe:“Vreme je za sluæbu Gospodqu, vladiko blagoslovi”. TereËi se obiËno smatraju kao napomena sveπteniku da jevreme da zapoËne sa sluæbom. Meutim, stari svetogor-ski monasi drugaËije shvataju smisao ovih reËi, ËitajuÊiih u originalu, na grËkom. Oni taj poziv ne shvataju usmislu: “Sada je vreme da se sluæi Gospodu”, veÊ stav-wajuÊi logiËan akcenat na reËi “Gospodu”: “sadaGospodu treba sluæiti”. Wudi, sveπtenosluæitewi imirjani, uËinili su sve πto su kao wudi mogli uËiniti:doπli su, obrazovali æivi crkveni sabor, prineli BoguliËnu molitvu, oËistili se pokajaqem, stali sa strahomi trepetom predLice Boæje, pri-premili hleb i vi-no. I πta viπe wu-di mogu da urade?Nijedna wudska(sveπteniËka iliarhijerejska) silane moæe da pre-tvori taj hleb - uTelo Hristovo, i tovino - u Krv Hri-stovu. To moæe dauËini samo Gospod.Sveπtenik i akonpoËiqu da izgova-raju reËi svetihmolitava, reËi koje prevazilaze qih same, i samuwudsku, vidwivu Crkvu; reËi, koje mogu biti izgovoreneu Crkvi i od strane Crkve samo zato πto ona nije samozajednica wudi, koji su vernici, posluπni i predaniBogu - veÊ je i BogoËoveËansko Telo, gde u Svojoj punoÊiobitava Sam Gospod, tvar sjediqena sa Tvorcem, gde uHristu telesno, u svakom Ëlanu Crkve, obitavaBoæanstvo u svoj Svojoj punoÊi. Duhom Svetim jeispuqen æivot vernih sa Hristom i skriven u Bogu. Zatosveπtenosluæitewi i mogu da izgovaraju te svete reËi,koje prevazilaze sve πto Ëovek moæe da pomisli iuradi. I ako se Tajna ne moæe izvrπiti bez tih reËi itih sveπtenih radqi, izvrπilac Tajne ostaje IsusHristos, jedinstveni i Jedini Prvosveπtenik i PastirCrkve, i sila Duha Svetoga, koja ispuqava Crkvu.

Nije uzalud u Simvolu vere reËeno: “Verujem...u jednu, Svetu, Sabornu i Apostolsku Crkvu...” Sviverni parohijani se nevidwivo nalaze u dubokom,tesnom srodstvu sa Bogom, oni su Hristova braÊa i

sestre po telu; Hristova braÊa i sestre po tajanstvenomsjediqequ Qegovoj wudskoj vaskrsloj prirodi prekoTajni krπteqa i priËeπÊa; oni su ispuqeni DuhomSvetim. Vernici predstavwaju eshatoloπku zajednicu, ukojoj se Ëulima neosetwivo, ali duhovno razumwivo veÊoseÊa buduÊi vek. Vreme se ispunilo, jer kraj nije nekivremenski trenutak, veÊ punoÊa, koja je projavwena Ova-ploÊeqem Sina Boæijeg i darom Duha Svetoga. Vreme seispunilo, meutim verni joπ uvek oËekuju kraj; u vre-menskim sferama se veÊ ostvaruje tajna veËnog æivota.I u jednom momentu Êe ta tajna biti potpuno otkrivena iobuhvatiÊe sve i svja.

Halkidonski dogmat se ne odnosi samo naOvaploÊeqe, kao sjediqeqe Boæanske i wudske priro-

de u Hristu, veÊ ina vreme posleOvaploÊeqa idara Duha Svetoga.To vreme sjediqujeveËnost, veÊ na-stao buduÊi vek, inaπe prebivaqe ipostojaqe u ovomveku. U tome je taj-na Crkve. I kadasveπtenik u epi-klezi izgovara:“Gospode, Koji suPresvetog DuhaTvoga u treÊi Ëasnisposlao Tvojim

apostolima, Qega, Blagi ne oduzmi ni od nas, veÊobnovi nas koji Ti se molimo”, on moli Duha Svetoga,Koji je u veËnosti, koja je veÊ nastala i ukorenila se unaπe vreme, da doe na trenutak i izvrπi Tajnupretvaraqa hleba i vina u Telo i Krv Hristovu, daizvrπi Ëudo da bi se ta mala zajednica proπirila dopredela beskonaËnosti, postala na trenutak veËnost ida bi ono πto Êe biti istinsko u veËnosti, postalorealnost u vremenu: hleb i vino postaju Telo i KrvHristova. To se ne deπava u istorijskom vremenu iograniËenom prostoru, veÊ onog trenutka kada veËnostprodire u vreme i apsorbuje ga ovde i sada.

Ono πto je istina o Hristu u odnosu na tvar, i uodnosu na Ëoveka, treba da bude istina i realnost u æi-votu, u iskustvu i delima pastira. Hristos se javio uOËevoj Slavi; po ærtvenoj wubavi, krsnoj wubavi premapalom Ëoveku, “On Sam je postao Ëovek, primivπi naSebe æivot u radi greha straπno skuËenom materijal-nom svetu. On je poneo na Sebi sve posledice pada, ali

53

“Verujem... u jednu, svetu, sabornu i apostolsku Crkvu...”

ne samo æeu, glau, zamorom, smetenoπÊu duha, suzamanad Lazarom, ne samo telesnom, fiziËkom smrÊu naKrstu. On se radi toga toliko sjedinio sa Ëovekom, toli-ko je poæeleo da bude to πto je on (Ëovek), da bi Ëovekpostao ono πto je On (Bog); radi toga je On na sebe pri-mio tragiËnu, krsnu, ubistvenu bogoostavwenost, kojaubija Ëoveka. »ovek je izgubio Boga radi greha, a Hristosje izgubio Boga u trenutku Svoje Krsne smrti, kako niËimne bi bio odvojen od wudske sudbine. “Boæe Moj, BoæeBoæe Moj, BoæeMoj! Zaπto si me ostavio?Moj! Zaπto si me ostavio?” (Mt. 27, 46) - to je naj-straπniji uzvik koji se jednom Ëuo u wudskoj istoriji, jerje Sam Sin Boæji, postavπi Sin Wudski, toliko poæe-leo da bude jedno sa sinovima protivweqa, da jepristao da se zajedno sa qima liπi Boga. I On je umrood te straπne Bogoostavwenosti, kao i svaki sinwudski, I siπao u ad. Crkva svedoËi svetim ikonama ipredaqem da je Isus posle smrti siπao u ad. Mi premastarozavetnim i sredqevekovnim predaqima, i tradi-ciji zamiπwamo ad kao mesto straπnih muka. Ali neπtonajstraπnije u adu Starog Zaveta, o kome govoriPsalmopevac i drugi bogonadahnuti autori SvetogPisma, nisu muËeqa, veÊ to πto je to takvo mesto nakome Boga nema i neÊe Ga nikada ni biti; to je mestoposledqeg, beznadeænog Boæjeg odsustva, mesto potp-une bogoostavwenosti. I u taj ad su zbog Adamovog grehaodlazili svi umrli, ukwuËujuÊi i starozavetne praved-nike. Qihova stradaqa su razliËita, jer su razliËite iqihove posmrtne sudbine, ali je bogoostavwenost skoropotpuno ista: nema puta izmeu Boga i tog mesta. Kada jeHristos siπao u ad pri straπnoj bogoostavwenosti, Onse kao Ëovek koji je izgubio Boga, spustio u te dubine izkojih kao da nema povratka, gde nema nade za susret saBogom. Ad je πiroko otvorio svoje ædrelo, da progutaOnoga, Koji ga je na zemwi pobeivao uvek i u svemu. Alise ovde podrazumeva da je sa tom wudskom duπom u aduπla i punoÊa Boæanskog prisustva, koja pobeuje isvezuje adsku silu. I novi Adam ustaje i vodi ka Bogupalo ËoveËanstvo. Takav je Hristov put.

Pastir, kao sveπtenik u Hristu, treba da proeceo Hristov put, da bude spreman da se toliko sjedini sasvakom zabludelom ovcom svoga stada, sa svakimgreπnikom liπenim Boga, sa svakim Ëovekom, da Ëak iako treba i sam poe na iskuπeqe straπne GetsimanskenoÊi, stradaqem i telesnom smrÊu, preæivwavajuÊi sqim tragediju bogoostavwenosti, verujuÊi u Vaskrseqes nadom da Êe mu smrt i predsmrtna stradaqa otvoritiput ka Bogu. Pastir treba da bude spreman da sie uwudski ad, i da nikoga ne ostavi bez svoje milosti i wu-bavi bez obzira gde se taj Ëovek nalazio. Kada Hristoskaæe: “Kao πto Mene zna Otac i Ja znam Oca; iKao πto Mene zna Otac i Ja znam Oca; i

duπu Svoju polaæem za ovceduπu Svoju polaæem za ovce” (Jn.10, 15). On je tolikoduboko svestan te krsne, ærtvene, Boæanske wubavi dapredaje celog Sebe: Svoju veËnost - na pogubweqe, Svojuslavu - na sramotu, Svoje telo - na muËeqe, Svoju duπu -na patqu. “Zato me Otac wubi, jer Ja duπu SvojuZato me Otac wubi, jer Ja duπu Svojupolaæem da je opet uzmem. Niko je ne otima odpolaæem da je opet uzmem. Niko je ne otima odMene, nego je Ja Sam od Sebe polaæem. VlastMene, nego je Ja Sam od Sebe polaæem. Vlastimam poloæiti je i vlast imam uzeti je opetimam poloæiti je i vlast imam uzeti je opet”(Jn.10, 17-18).

Iz uxbenika se moæe nauËiti kako bitisveπtenik, i pastir, ali se ne moæe nauËiti i to kakavsveπtenik biti. NaËin sveπtenstva i pastirstva jesamo jedan, i u qemu je suπtina hriπÊanskog sveπten-stva - Gospod naπ Isus Hristos: “Kao πto Otac poslaKao πto Otac poslaMene i Ja πawem vasMene i Ja πawem vas” (Jn. 20, 21). “Kad dakle JaKad dakle Jaoprah vama noge, Gospod i UËitew, vi ste duænioprah vama noge, Gospod i UËitew, vi ste duænijedan drugome prati noge. Jer Ja vam dadoh ugledjedan drugome prati noge. Jer Ja vam dadoh ugledda i vi tako Ëinite kao πto Ja vama uËinihda i vi tako Ëinite kao πto Ja vama uËinih” (Jn.13,14-15). “Kao πto Ja vas wubih, da se i vi wubiteKao πto Ja vas wubih, da se i vi wubitemeu sobommeu sobom” (Jn.13, 34). “Vi Mene ne izbraste, negoVi Mene ne izbraste, negoJa vas izbrah, i postavih vas da vi idete i rodJa vas izbrah, i postavih vas da vi idete i rodrodite; i da vaπ rod ostane, da πto god zaiπteterodite; i da vaπ rod ostane, da πto god zaiπteteu Oca u Ime Moje da vam da. Ovo vam zapovijedamu Oca u Ime Moje da vam da. Ovo vam zapovijedamda imate wubav meu sobom. Ako svijet na vasda imate wubav meu sobom. Ako svijet na vasuzmrzi, znajte da na mene omrznu prije vasuzmrzi, znajte da na mene omrznu prije vas” (Jn.16,15-18).

Sveπtenik nema ni vlast ni prava; ima samostraπnu i divnu Boæansku privilegiju - da voli dosmrti i to do krsne smrti. Sveπtenik je - raspeti Ëovek.On se odrekao i svaki Ëas se ponovo odriËe sebe i bilokakvih prava; ne samo od laænog prava da Ëini zlo ibude greπan, veÊ Ëak i od prava wudske prirode. On je -Hristov lik, on je - Qegova ikona, on je - Hristova briga,on je - Hristova wubav, on je - Hristovo telo, koje moæebiti raspeto, on je - Hristova krv, koja moæe bitiprolivena.

Prva pastirska duænost je da se moli i stojipred Bogom za svoju pastvu, za svoj narod. Ali stajatipred Bogom ne znaËi smatrati sebe odvojenim, privile-govanim Ëovekom, koji ima pristup u oltar, koji uznosimolitve i vrπi Tajne. Stajati pred Bogom za narod -znaËi toliko saoseÊati sa tim wudima, da bilo koja po-treba svakog od qih, svaki jauk, molba, uzvik pokajaqaili radosti prolazi kroz sveπtenikovo srce, kao vodakoja teËe koritom. To ponekad biva veoma strasno, jerponekad treba savladati oseÊaqe prirodne mræqe, iËak odvratnosti prema porocima, strastima, æivotnimprwavπtinama, koje se podiæu sa dna wudske duπe.Sveπtenik moæe da mrzi samo greh i poroke, ali dasvim srcem voli Ëoveka koji stoji pred qim. Ako pastir

54

ne moæe u sebe da smesti tog Ëoveka, sa svim qegovimstrastima, i ne moæe da propusti kroz sebe qegovu mo-litvu i pokajaqe, i ako unutar sebe ne moæe da kaæepred Bogom: “On i ja smo jedno”, kako onda moæeiznoseÊi »aπu sa Svetim Darovima, da kaæe: “Za sve iza svja”?

Pre ili kasnije svaki sveπtenik postavwa sebipitaqe: “Mogu li ja za tog Ëoveka da kaæem: on je - telood mog tela, on je - krv od moje krvi, i mi smo pred Tobom,Gospode, kao jedno: ili nas zajedno spasi, ili nasodgurni”.

U starom Ëinu ispovesti u Rusiji je postojaomomenat na kraju kada je veÊ bila proËitana razreπnamolitva: pokajnik bi stavwao svoju ruku na vratsveπtenika i ovaj bi mu rekao: “Gresi tvoji - na mene,idi s mirom”. I on je s pravom mogao da izgovori tereËi, jer preko qega deluje Hristos, Koji jedini moæeuzeti tue grehe, ali takoe i u drugom smislu: ako seispovednik tako poverio duhovniku, da mu je otvorio iispovedio svoju duπu, onda su veÊ qihove sudbine za-uvek isprepletane. Ta borba, koja se deπava u Ëoveku, -nije borba protiv tela i krvi, nije borba protiv qegovewudske prirode, materije, veÊ je to borba sa zlimsilama podnebesja. I ako je Ëovek otkrio svoj greh, svojuborbu, svoj poraz, sveπtenik je duæan da u sebi, radiqega i za qega, zajedno sa qim pobeuje to zlo, postav-πi mu svojevowno sauËesnik, i primivπi qegovu ispo-vest prizna ga za Ëoveka koji je jedno sa qim po telu ikrvi. Ispovedni sveπtenik je takav Ëovek,kome pokajniktoliko veruje da moæe do kraja da se otvori, a da nebude odbaËen ili prevaren, jer on (sveπtenik) ga nikadaneÊe ostaviti ni u ovom, ni u buduÊem veku.

Svaka ispovest moæe za Ëoveka da bude po-sledqa; i on svaki put treba da se ispoveda pred Bogomtako kao da je bukvalno na predsmrtnom Ëasu. Zatosveπtenik treba da primi svaku ispovest sa takvimstrahopoπtovaqem, sa takvim oseÊaqem odgovornosti,s trepetnim strahom i wubavwu, s kojima bi iπao na SudBoæji zajedno sa Ëovekom, koji stoji pred qim.

Zamislite samo sledeÊu situaciju: Ëovek stojina Straπnom Sudu. HoÊe li on otiÊi opravdan ili Êeπna svoje oËi videti veËnu pogibiju tvoga brata ilisestre? Ako sveπtenik to razume, onda on neÊe s nestr-pweqem oËekivati kraj duge ispovesti, dozvoliÊe Ëove-ku da kaæe sve πta æeli, jer on moæda prvi i posledqiput Ëini trzaj ka Spasequ, uplaπivπi se veËne osude.Ako pastir nauËi da svakodnevno prihvata svaku ispo-vest sa takvim oseÊaqem, onda Êe on tome znati da na-uËi i svoju pastvu. Greh Ëini onaj sveπtenik koji ne-strpwivo prekida ispovednika, i mnogo sablaæqavapastvu, usaujuÊi joj formalni, povrπan odnos prema toj

velikoj Tajni. Ako on nije znao da pokaæe wubav, brigu itrpweqe prema tom Ëoveku, koji treba da stane zajednosa qim pred Presto Boæji, πta onda on sam moæe daoËekuje od Gospoda? “Kakovom mjerom mjerite,Kakovom mjerom mjerite,onakom Êe vam se mjeritionakom Êe vam se mjeriti” (Mt.7, 2). “Jer Êe onomeJer Êe onomebiti sud bez milosti koji ne Ëini milostibiti sud bez milosti koji ne Ëini milosti” (Jak. 2,13). SpremajuÊi se za propoved, nije dovowno samo sestisa pisaÊi sto i okruæiti se svetootaËkim tumaËeqimareËi Boæje. Kada su oci govorili i pisali ono πto im jebilo u srcu, onda su oni vikali iz dubine svog iskustva.Ako se samo ponovi to πto su oni govorili, qihov vapajmoæda neÊe dopreti ni do koga. Prepodobni JovanLestviËnik (VII v.) kaæe da je “reË Boæja kao strela,koja moæe da udari u ciw i probije oklop. Ali strelaostaje nedelotvorna ukoliko nema luka, tetive, jakeruke i preciznih oËiju”. To se odnosi na pastirsku pro-poved. ReË Boæija moæe da probije svaki i najdebwigrehovni oklop, svaku okameqenost, ali strela neÊe po-leteti ako je strelac ne postavi na luk, ne upotrebisnagu, ne nategne tetivu i ako precizno ne naniπani. Tajstrelac i Hristov vojnik u borbi sa grehom je - pastir.

O Ëemu govoriti? Propoved ne treba govoritinikome sem kao samom sebi. Treba stati pred sud Jevan-ewa, koje se Ëita na danaπqem bogosluæequ, i posta-viti sebi pitaqe o tome, kako ta ReË Boæija, æiva,liËna, tebi sudi, πta ti govori, πta ti moæeπ da odgo-voriπ Bogu Æivom, Koji zahteva odgovor, delo, pokaja-qe i novi æivot. ReËi propovedi Êe i biti odgovor nato pitaqe. Ako reËi propovedi duboko dotiËu duπu sa-mog propovednika, ako se kao strela zabadaju u qegovosrce, onda Êe one dopreti i do drugih duπa i prodreti usrca sluπalaca. Ali ako propovednik bude govorio wu-dima samo to πto im je po qegovom miπwequ korisno daznaju, onda Êe to u najveÊoj meri biti beskorisno, jer Êeto u najbowem sluËaju prodreti samo do uma nekolicinewudi, ukoliko je sveπtenik dovowno obrazovan i kras-noreËiv, ali takva propoved neÊe izmeniti, ni pre-okrenuti niËiji æivot. Naravno, treba mnogo toga znati,treba duboko razumeti deo Svetog Pisma o kome trebagovoriti. Ali, i to je malo! Ako propoved ne rani samogpropovednika do dubine duπe, i ako on ne stoji predBogom sa strahom i trepetom, i ako ne govori u QegovoIme, onda nijedna bogoslovski najdubwa propoved neÊepromeniti niËiji æivot. Sveti Jovan Krstitew nijeobjavwivao vest o Spasitewu od znaqa Svetog Pisma,niti od mudrosti. On je govorio iz dubine rasplamsalogsrca, pokajane savesti, kao Ëovek koji je tako zavoleoBoga i wude, da je svoj æivot prineo na ærtvu samo raditoga da izgovori æivu reË Istine. To je glas Boæji kojise Ëuo iz wudskih usta.

55

preuzeto sa: http://pedagog.eparhia.ru/bibl/pastr/pastr1/

56

ARHIJEREJSKA LITURGIJA U HRAMU SV. ARHI–AKONA STEFANA U MALOM POGANCU ARHIJEREJSKA LITURGIJA U HRAMU SV. ARHI–AKONA STEFANA U MALOM POGANCU I SVE»ANA PREDAJA FOTOTIPSKOG IZDAQA I SVE»ANA PREDAJA FOTOTIPSKOG IZDAQA VARAÆDINSKOG APOSTOLAVARAÆDINSKOG APOSTOLA

U MANASTIRU LEPAVINIU MANASTIRU LEPAVINI

Na praznik sv. velikomuËenika Prokopija, 21./8. jula 2005. godine, Svetu arhijerejsku Liturgiju u hramu Sv.arhiakona Stefana u Malom Pogancu je sluæio Qegovo Visokopreosveπtenstvo Mitropolit zagrebaËko-wubwanski i cele Italije Gospodin Jovan, uz sasluæeqe visokoprepodobnog arhimandrita Gavrila, igumana

manastira Lepavine, protojereja-stavrofora Zvonka Pilingera, paroha varaædinskog, i jeroakona Vasilija. Sv.velikomuËenik Prokopije se proslavwa kao zavetna slava triju sela koja pripadaju tome hramu, i svake godine sesaborno proslavwa u hramu Sv. arhiakona Stefana u Malom Pogancu.

Za vreme bogosluæeqa Mitropolit Jovan je vernom narodu odræao besedu na temu praznika, istiËuÊiprimer sv. velikomuËenika Prokopija u nepokolebwivom ispovedaqu vere u jednoga istinitoga Boga iblagotvornom delovaqu qegovog primera na obraÊeqe drugih u veru.

Mitropolit je u besedi istakao jevanelsku poruku sa bogosluæeqa o noπequ svoga krsta i wubavi premabliæqima. Takoe je napomenuo da treba da pazimo na svoj hriπÊanski æivot - na ispuqavaqe zapovesti Boæjihi da πto ËeπÊe pristupamo Svetoj Tajni priËeπÊa kako bismo izbegli iskuπeqa koja nameÊe savremeni naËinæivweqa.

57

Na kraju Liturgije je odræana litija oko hrama i vernom narodu je podewena nafora.Posle Bogosluæeqa, Qegovo Visokopreosveπtenstvo Mitropolit Jovan i sasluæaπËi su bili ugoπÊeni u

domu blagoËestivog domaÊina Ranka VreÊice i qegove porodice.Posle ugoπÊeqa Mitro-

polit Jovan je posetio manastirLepavinu i tu na sveËani naËin uru-Ëio fototipsko izdaqe “Varaædin-skog apostola”.

U kqizi utisaka QegovoVisokopreosvestenstvo je zapisao:

“Varaædinski apostol umanastiru Lepavini 21./8. jula 2005.godine.

Na svetog Prokopija poslesvete Liturgije u Malom Pogancu,doπli smo u manastir Lepavinu dapredamo arhimandritu Gavrilu iqegovoj bratiji fototipsko izdaqeVaraædinskog apostola, napisanog1454. godine. Prvu kqigu predalismo Srpskome Patrijarhu Pavlu i Ëlanovima Svetog arhijerejskog Sinoda i time obeleæili veliki jubilej ovogPraks Apostola od 550 godina, do tada prve Êirilske kqige u Varaædinskom generalatu.

Sa velikom radoπÊu drugu kqigu fotopije Varaædinskog apostola predajemo visokoprepodobnomarhimandritu Gavrilu i bratiji manastira Lepavine za potrebe manastirske biblioteke.

Sa blagoslovom Boæjim +Mitropolit Jovan”.

POSETA QEGOVOG VISOKOPREOSVE©TENSTVAPOSETA QEGOVOG VISOKOPREOSVE©TENSTVAMITROPOLITA JOVANA MANASTIRU LEPAVINIMITROPOLITA JOVANA MANASTIRU LEPAVINI

Na Tucindan, 5. januara./23. decembra 2006. godine, svetovavedeqsku obitew u manastiru Lepavini jeposetio Qegovo Visokopreosveπtenstvo Mitropolit zagrebaËko-wubwanski i Episkop lepavinski Gospodin Jovani svojim poukama obradovao manastirsko bratstvo.

U kqigu utisaka Qegovo Visoko-preosveπtenstvo je zapisao:

“Svaki dolazak u manastir Lepa-vinu poseban je doæivwaj i duhovnoobogaÊeqe. Zajedniπtvo sa mana-stirskom bratijom na Ëelu sa arhi-mandritom Gavrilom obogaÊuje du-hovno, na Ëemu smo neizmerno zahva-lni, kao i da monaπki æivot napre-duje i uzrasta u duhovnoj punoÊi. Nekaza dane pretprazniπtva RoædestvaHristovog i blage dane BoæiÊa,Bogomladenac Hristos podari zdrav-wa i svakog blagoslova u Novoj 2006.godini”.

Na spomen dogaaja napravwenaje zajedniËka fotografija bratstvamanastira Lepavine i MitropolitaJovana.