Br. 5/6 - 2004 CENA 20 KN 600 SIT 150 DIN 2,60 EUR 5 ©F

- lliisstt zzaa dduuhhoovvnnoo pprroossvveeÊÊeeqqee(dvomeseËno izdaqe)

Izlazi s blagoslovom Qegovog Visokopreosveπtenstva PravoslavnogMitropolita zagrebaËko-wubwanskog i cele Italije Gospodina JOVANA

IzdavaË:IzdavaË: Bratstvo manastira LepavinaManastir Lepavina48306 SokolovacTel / fah (+ 385) 48 661 032

WWWWWW posl:posl: http://www.manastir-lepavina.htnet.hre-mail adresa:e-mail adresa: manastir-lepavina@kc.tel.hrGlavni i Glavni i odgovorniodgovorniurednik:urednik: Arhimandrit Gavrilo

(VuËkoviÊ)TehniËkiTehniËkiurednik:urednik: Jeroakon Vasilije (Srbwan)

Naslovna Naslovna strana:strana: STABLO BOGORIDIËINIH Ëudotvor-

nih ikona sa srediπqim motivom Roædestva Hristovog

Izdaqe:Izdaqe: godina VIII

Ukupno Ukupno izdanih brojeva:izdanih brojeva: 38

Broj:Broj: 5-6/04 (38)

Tisak:Tisak: Skaner Studio d.o.o., StubiËka 49, Zagreb

Miπweqem Ministarstva kulture br.532-03-1/7-97-01-VJ/VB od 22. sijeËqa1997. Ëasopis “Put, Istina i Æivot” natemewu Ëlanka 18. toËka 13, stavak 2Zakona o porezu na promet proizvoda iusluga, osloboen je plaÊaqa poreza napromet.

Vavedeqe PresveteBogorodice

»udotvorna ikona PresveteBogorodice Lepavinske

3

Episkop GorqokarlovaËki Qegovo Preosveπtenstvo G. G. GERASIM

4

RE» UREDNIKA

Pomaæe Bog, dragi Ëitaoci! Izla-zeÊi pred vas sa joπ jednim dvobro-jem naπeg Ëasopisa, kraj ove godinezavrπavamo blagodareqem Bogu zasva dobra koja nam je tokom qedarovao. Skoro svi u ovo vreme naneki naËin svode raËune ipodvlaËe crtu ispod svega πto imse u protekloj godini dogodilo,razmiπwajuÊi o onome πto su

uradili i πto su propustili da urade. HriπÊanima najprepriliËi da se pridruæe molitvenom glasu Crkve, koja se uobredu molbenog pjenija na Novu godinu, uz blagodareqe, mo-li najmilosrdnijem Gospodu da blagoslovi Svojom bla-goπÊu nastupajuÊi godiπqi krug, da podari odozgo Svojadobra, i svemu narodu Svom zdravwe i spaseqe i u svemudobar napredak... Sami od sebe, bez pomoÊi Boæje, ne mo-æemo oËekivati nikakvo dobro. No nismo duæni samo da semolimo za dobra sa Neba, nego i da ovde, na zemwi, Ëinimodobro, i tako delamo na spaseqe naπe i naπih bliæqih.

Zahvawujemo na podrπci i vama, Ëitaocima, ipoπtovaocima naπe svetiqe, i svim vernicima koji dolaze unaπ manastir na pokloqeqe Ëudotvornoj ikoni PresveteBogorodice Lepavinske. Zajedno sa nama vi svedoËite i uËe-stvujete u jednom pravom Ëudu - obnovi i preporodu manastiraLepavine. Naπ arhijerej, VisokopreosveÊeni MitropolitzagrebaËko-wubwanski G. Jovan, Ëesto ponavwa kako se mana-stir na Ëudesan naËin podigao. Ceo novi deo konaka, na mestusruπenog, nastao je iz niËega; naπa Crkva i naπ narod nisuimali novac za finansiraqe tako velike gradqe, i pomoÊ jestigla, zastupniπtvom Presvete Bogorodice i Mitropo-litovim zalagaqem, iz sveta. Danas smo u moguÊnosti da svepoklonike koji dolaze doËekamo i ugostimo u prostranojtrpezariji.

Poklonika je u prvim godinama moga boravka u mana-stiru Lepavini bilo izuzetno retko (samo je sadaπqi mitro-polit Amfilohije, kao profesor na Teoloπkom fakultetu,doveo grupu studenata, meu kojima je, joπ kao brat Miroslav,bio i sadaπqi Episkop jegarski Porfirije). Na manastirskuslavu, Vavedeqe Prevete Bogorodice, liturgiju u hramu bipratilo svega po nekoliko wudi. Ove godine je na prazniËnojarhijerejskoj liturgiji crkva bila puna. Okupilo se viπe od700 vernika (stiglo je 12 autobusa sa poklonicima), abogosluæeqe su svojim pevaqem ulepπali Ëlanovi horacrkve Sv. Aleksandra Nevskog iz Beograda, koje je doveostareπina tog hrama o. Vajo JoviÊ. Posebnu radost i blago-slov za lepavinsko bratstvo donelo je rukopoloæeqe svrπe-nog bogoslova Branislava TodoriÊa u akonski Ëin (dan ka-snije je rukopoloæen i za sveπtenika), te primaqe maleshime iskuπenika naπe svete obitewi Marka (Prosenice).

Za slavskom trpezom smo mogli da ugostimo sve pri-stigle vernike ponajviπe zahvawujuÊi vrednim domaÊicama,koje dolaze da s wubavwu prema gostima priloæe svoj trud u

manastirskoj kuhiqi. One su za sve nas pripremile bogatutrpezu. A nekada za ono malo vernika nije bilo dovowno niuwa. Naπ Mitropolit se seÊa kako je u manastir, u takvojoskudici, jedna hriπÊanka donela dve litre uwa: “Evo, vla-diko, jedna za kandila u crkvi, a druga za goste…” Danas naπmanastir moæe, preko Eparhije, prinose vernika da prosledii onima koji su u potrebi i koji oskudevaju.

U naπem manastiru se tokom protekle godine umno-æilo joπ jedno, do skoro nepoznato 'pokloniπtvo': ono virtu-elno, putem Interneta. Na sajt manastira Lepavine dolazeposetioci sa svih strana, a do sada ih je ukupno bilo 28.500.NajËeπÊe se otvara rubrika “Novosti”…

»ast i slava Presvetoj Bogorodici, Qena milost jejoπ sa nama, joπ VladiËica naπa Ëuje i usliπava molitveonih koji dolaze pred Qenu Ëudotvornu ikonu lepavinsku.Mnoga svedoËeqa o isceweqima i pomoÊi Majke Boæje su namsamo ispriËana, ali neka su i zabeleæena. Qih i u ovom bro-ju objavwujemo u “Manastirskoj hronici”, za ukrepweqe u ve-ri naπih Ëitaoca.

Ukrepweqe pak vernicima GorqokarlovaËke epar-hije donela je hirotonija arhimandrita Gerasima (PopoviÊa)za Episkopa gorqokarlovaËkog, 24. jula 2004. u manastiru Go-mirju. PreosveÊenom vladici Gerasimu æelimo da kao mladepiskop bude uspeπan; neka mu za predstojeÊe napore Gospoddaruje snage i dobre saradnike. Pred qim je veliko deloobnove mnogostradalne eparhije. Episkop Gerasim je u svojojbesedi na ustoliËequ istaknuo kako je qegov program - æivotpo Jevanewu. “Sluæiti svima i sebe prinositi na ærtvuBogu i bliæqima...” Daj, Boæe, da u tome za pastirom sledii stado. Eparhija gorqokarlovaËka je za kratko vreme osetnoosiromaπila brojem vernika, pa je sada na onima preostalimjoπ veÊa obaveza da Ëuvaju pravoslavnu veru i Ëine hriπ-Êanska dela.

Na kraju, iz ovog broja izdvajam jedan razgovor kojiÊe mnoge da iznenadi i obraduje, jer se radi o dogaaju malopoznatom u naπoj Crkvi. Arhimandrit Dositej (Miwkov),stareπina manastira Grgeteg na Fruπkoj gori, opisao nam jekako mu se otkrilo netruleæno telo upokojene igumanijeAnastasije (PuπiÊ) i kako je uspeo da ga prenese u svoj mana-stir. Zaista, to je joπ jedno Ëudo Boæje, na predivan naËinobjavweno. U Pravoslavnoj Crkvi se netruleæne moπti sma-traju prvim znakom svetosti, kao i Ëudesna pomoÊ (na koju upu-Êuje naËin prenoπeqa tela u manastir Grgeteg). Visoko-prosveÊeni Mitropolit Amfilohije je u svojim besedamagovorio da svetost ne pripada samo proπlim vremenima, veÊda su i danas svi wudi od Jedinog Svetog pozvani da postanusveti, a to znaËi - da celim svojim æivotom, i u danima mirai u godinama zla, ugaaju Bogu. Takvo ugodniπtvo Bog neÊeostaviti sakrivenim, nego Êe proslaviti, ako ne sada u vre-menu, onda sigurno - u veËnosti.

S blagoslovom iz manastira Lepavinevaπ

5

ve Badqe veËeri. draga braÊo i sestre,proslavwamo Hristovo roeqe u Vitlejemuod Marije Djeve, Bogorodice, o Ëemu su proro-

kovali Starszavetni proroci. “Pre (zvezde)Pre (zvezde)Danice rodila Te utroba mojaDanice rodila Te utroba moja“ (Ps.

109, 3-4), kaæe car David prorokujuÊi o Bespo-Ëetnom, o Sinu Boæjem, koji se raa od Boga Oca presvih vekova, a u vremenu od Bogorodice: “Ti si MiTi si MiSin, danas sam Te rodioSin, danas sam Te rodio” (Ps. 2, 7). “Velika jeVelika jetajna poboænostitajna poboænosti”, kaæe sveti apostol Pavle, “BogBogse javiu tijeluse javiu tijelu”. (1.Tim. 3,16).

Svojim BogoovaploÊeqem Sin Boæji, Gospodnaπ Isus Hristos nije doπao da ukine StarozavetniZakon ili Proroke, nego da ispuni (sr. Mt. 5, 17). BoæiÊnam daruje nasledstva Boæja kroz Hrista (sr. Gal. 4,4-7).Zbog toga nebeske sile pevaju himne, zemwa se raduje swudima, mudraci sa istoka Bogomladencu daroveprinose, pastiri Ëudo razglasuju, a mi neprestanouzvikujemo: “Slava na visini Bogu i na zemwiSlava na visini Bogu i na zemwimir, meu wudima dobra vowa!mir, meu wudima dobra vowa!” (Lk. 2, 14).

Pastiri Crkve Hristove staraju se da vowuBoæju saopπte wudima, kao πto je Spasitew naπGospod Isus Hristos propovedao sveto Evanewe. Nisu

ga svi primili. ”Svojima doe, i svoji ga ne priSvojima doe, i svoji ga ne pri--miπemiπe“ (Jn. 1, 11). Zlo koje vlada u svetu, ratovi,terorizam, uniπtavaqe i zagaivaqe sveta , tvorevineBoæje, ubijaqe neroenih æivota i skrnavweqesvetiqe braka, poremeÊeni familijarni odnosi, na-siwa, razbojniπtva, trgovina wudima, belim robwem,krπeqe osnovnih wudskih prava, izbeglice i povratakuzurpirane imovine, stradaqe naπih vernika isvetiqa na Kosovu i Metohiji, pawevina ManastiraHilandara na Svetoj Gori, droga, kloniraqe,modifikovaqe raznih izvora ishrane, ozakoqeqeeutanazije, nesavesnog rada u zdravstvu, nepoπtovaqezakona Boæjih o braku i porodici, naruπavaqe javnogreda i morala, πtetni televizijski programi, internetsa negativnim porukama, zlonamerna πtampa, opsesijamobilnim telefonima, moda i oblaËeqe, nepoπtovaqenedewe, dana odmora i relativiziraqe Zakona Boæjih.

BoæiÊ nas poziva na prihvataqe EvanewaHristovog i odluËnost da æivimo po vowi Boæjoj.HriπÊanskim æivotom uspostaviÊemo mir sa Bogom iduπom svojom i sa wudima dobre vowe u svetu. Takvimponaπaqem biÊe nam sreÊna i blagoslovena Nova 2005.godina.

BOÆI∆NA POSLANICA QEGOVOG VISOKOPREOSVE©TENSTVA BOÆI∆NA POSLANICA QEGOVOG VISOKOPREOSVE©TENSTVA MITROPOLITA ZAGREBA»KO-WUBWANSKOG I CELE ITALIJE MITROPOLITA ZAGREBA»KO-WUBWANSKOG I CELE ITALIJE

GOSPODINA GOSPODINA J O V A N AGOSPODINA GOSPODINA J O V A N A

Hristos se rodi! BraÊo i sestre!Hristos se rodi! BraÊo i sestre!

MIR BOÆJI - HRISTOS SE RODIMIR BOÆJI - HRISTOS SE RODI+Mitropolit JOVAN +Mitropolit JOVAN

6

Vo imja Otca i Sina i Svjatago Duha!Draga braÊo i sestre, sabrali smo se danas u

manastiru Lepavini pred likom Presvete BogorodiceLepavinske, zaπtitnice svih koji sa verom prilaze imole za svoje duπevno i telesno zdravwe. Mnogo se ra-dujemo, i Bogu blagodarimo i Presvetoj Bogorodici, dadanaπqi praznik Pokrova Presvete Bogorodice ovakosveËano i umilno proslavwamo, da Svetu Liturgiju mo-æemo da sluæimo s ovako lepim i bogatim crkvenim pje-nijem koje su nampruæili dragipoklonici peva-Ëi iz Kruπevca.

P o k r o vPresvete Bogo-rodice nije takoveliki praznik ubogosluæbenimkqigama, ali je uduπama verujuÊihtako rado pro-slavwan i takose usrdno prino-se molitve Pre-svetoj Bogorodi-ci poËev od vre-mena vizantijskog cara Lava Mudrog, 911. godine, kadase u Carigradu u vlahernskom hramu Presveta Bogorodi-ca u viziji pokazala onim molitvenicima, poklonicimai monasima gde lebdi iznad vernih i sa raπirenim ru-kama dræi omofor, pod koji poziva sve verne koji do-laze i moli se da od Boga dobiju veliku milost.

Eto, Presveta Bogorodica zauzima vrlo vaænomesto u bogosluæequ, u istoriji naπeg spaseqa. U Apo-

stolu smo proËitali onaj odewak gde se govori o skiniji,o Svetiqi nad svetiqama, koja je praslika u StaromZavetu za Presvetu Bogorodicu. KovËeg zlatni (...) onajzlatni sud u kome je bila manna, zlatna kadionica imnogo drugog πto se spomiqe u starozavetnoj skiniji,jer je Ona posluæila spasequ Ëitavog roda wudskog.Velika je tajna kad se govori o Presvetoj Bogorodici,Koja je bila posluπna Bogu radi naπeg spaseqa, i zbogtoga je u mnogim pesmama veliËamo.

Danas, poredPokrova Pre-svete Bogorodi-ce, pomiqemo ucrkvenim æiti-jama jednog veli-kog crkvenog pes-nika, svetog Ro-mana Slatkopev-ca, za koga isto-rija Ëak govorida je iz naπihkrajeva. On je pomolitvi i blago-dati PresvetogDuha, izmowenogod Presvete

Bogorodice, dobio lepi dar pevaqa, pa je u znak zahval-nosti Presvetoj Bogorodici ispevao boæiÊni kondak“Djeva dnes”. I joπ, kaæe crkvena istorija, prekohiwadu crkvenih pesama i kondaka pevao je u ËastPresvete Bogorodice. I joπ jednog iz novijeg vekamonaha-podviænika sa sliËnom biografijom, kome jePresveta Bogorodica dala blagodat crkvenog pjenija,Jovana Kukuzewa, koji je u Svetoj Gori isto tako pisao

P R O P O V E DVISOKOPREOSVE∆ENOG MITROPOLITA G. JOVANA NAVISOKOPREOSVE∆ENOG MITROPOLITA G. JOVANA NA

POKROV PRESVETE BOGORODICE U MANASTIRU LEPAVINIPOKROV PRESVETE BOGORODICE U MANASTIRU LEPAVINI

pesme i kondake, himne Presvetoj Bogorodici, u slavuBoæju i Ëast Presvete Bogorodice, pa se spomiqe onapesma na liturgiji sv. Vasilija Velikog umesto“Dostojno” - “O Tebje radujetsja”.

Eto, ovo kao da je neki blagoslov Boæji da naπipevaËi na svom putovaqu dou u manastir Lepavinu, daovaj praznik Presvete Bogorodice proslavimo sa πtolepπim molitvenim utiscima. Neka vas Presveta Bogo-rodica prati na vaπim putovaqima i u vaπem æivotu, ida vas zakriliSvojim Ëasnimomoforom. Viste sada svojimp r i s u s t v o mupisani u leto-pis manastiraLepavine. Iakosmo dosta dalekood matiËne crkvei matiËne dræa-ve, ali ovde se uposledqe vremedogaa mnogoπtoπta nevero-vatno i Ëudesno,πto shvatamo iprihvatamo kao dar Boæji, potpomognut molitvamaPresvete Bogorodice. Ovde pred Qenim Ëudotvornimlikom, ikonom Presvete Bogorodice u Lepavini, doga-ala su se, i dogaaju se, mnoga Ëudesna isceweqa; pro-sto neverovatno i nama koji smo neprestano ovde pri-sutni. Tamo gde Bog hoÊe, uklaqaju se i prirodni zakoni,tako kaæe crkvena pesma u vezi sa Presvetom Bogo-rodicom i Qenim roeqem Spasitewa naπeg GospodaIsusa Hrista. Od davnina, od kad su se projavila Ëudesaovde - moæemo da kaæemo, od samog poËetka 16. veka,kada su svetogorski monasi doπli ovde da osnuju ovusvetiqu, da je posvete Vavedequ Presvete Bogorodice,kao πto je u manastiru Hilandaru - bili su mnogo putasabwama iseËeni, bio je i pokuπaj da se osujeti to deloBoæje da svetiqa ova bdi nad svima onima koji joj saverom i poboænoπÊu dolaze. Mnoga teπka vremenapaweqa i uniπtavaqa su proπla, i opet je manastirLepavina, mogli bismo reÊi, kao πto se u grËkoj mito-logiji priËa o ptici Feniks, koja se iz pepela ponovo ra-a. I u najteæim i najoskudnijim danima posledqih rat-nih zbivaqa Bog je molitvama Presvete BogorodicesaËuvao ovu svetiqu. I mnogi i mnogi poklonici dolazeovde da se mole Bogu i Presvetoj Bogorodici, i primajudarove svojih molitava i svoje vere.

»estitajuÊi danas ovaj lepi i blagi praznikPokrova Presvete Bogorodice, molimo se Bogu da svimavama poklonicima, i onima koji Êe ubuduÊe dolaziti,Bog da duha, snage, premudrosti i sile, da svojim æivo-tom svedoËimo jevanewe Hristovo i proslavwamo Qe-gove svete ugodnike koji su Ga svojim æivotom prosla-vili i nama kao primer ostali da idemo Hristovim pu-tem, Qegovom istinom, i da nasledimo æivot veËni, onoπto je najuzviπeniji ciw svakog verujuÊug wudskog biÊa.

Molimo sePresvetoj Bogo-rodici da nassve zakrili Svo-jim svetim omo-forom, da nasOna Ëuva i pratina æivotnim sta-zama, da bismop r o s l a v i l iPresvetu Bogo-rodicu i Pre-svetu Trojicu,Oca i Sina iSvetoga Duha,amin.

BESEDA PROTOJEREJA-STAVROFORABESEDA PROTOJEREJA-STAVROFORARADIVOJA RADOVI∆ARADIVOJA RADOVI∆AZA TRPEZOM WUBAVIZA TRPEZOM WUBAVI

Vaπe Visokopreosveπtenstvo, Ëasni oci, braÊoi sestre! Toliku radost oseÊam πto smo danas imalipriliku da budemo ovde na ovom svetom mestu, naBoæanskoj Liturgiji, posle naπeg puta koji smo imali ujednoj plemenitoj misiji u Parizu, gde je hor “Sveti knezLazar” iz grada Kruπevca, odakle i dolazimo, prirediokoncert humanitarnog karaktera, jer je novac tomprilikom sakupwen upuÊen manastiru Hilandaru zaobnovu onog πto je izgubweno u ogqenoj stihiji.

S obzirom na to da je danas veliki praznik, dankoji se izuzetno sveËano proslavwa u neposrednojblizini grada Kruπevca, oseÊali smo tugu u naπimsrcima πto neÊemo biti na svetoj Boæanskoj Liturgiji.Meutim, Majka Boæja, Koja promiπwa o svemu i KojaSvojim omoforom pokriva i zakriwuje sve one koji joj semolitveno obraÊaju, uËinila je da danas budemo ne samouËasnici u svetoj Boæanskoj Liturgiji, nego i da budemozajedno sa Mitropolitom, πto je velika Ëast za nas inaπ hor, i πto samo pokazuje da je velika istina da Duh

7

8

Sveti diπe tamo gde hoÊe. Mi smo zaista radosni izahvalni, pre svega Qegovom Visokopreosveπtenstvu, aonda i arhimandritu ocu Gavrilu, koji su se potrudilida nas ovako lepo ugoste na ovaj veliki i sveti dan.

Jednom prilikom na svenoÊnom bdeniju koje jesluæeno u –unisu, s obzirom na to da smo morali da ode-mo radi sluæeqa liturgije u Svetoj Lazarici, vratilismo se kad se Ëitao akatist Majci Boæjoj kod svete vode.U onoj tami na hiwade sveÊa je bilo u rukama vernika, iu tom trenutku setio sam se onih reËi zapisanih u Sve-tom Jevanewu, da svetlost svetli u tami i tama nemoæe da je obuzme. Tada sam osetio da narod koji imatakvu veru i wubav ne moæe da propadne. Stradaqe jeneπto πto Ëovek neminovno mora da proe tokomzemawskog æivota, πto se vidi iz reËi jednog naπegvelikog arhimandrita koji je danas sa svima svetima naNebesima; kad je jednog manastirskog komπiju upitaodokle Êemo mi da stradamo, a to se odnosilo na poratnegodine, taj verujuÊi Ëovek mu je rekao: “OËe igumane, mipravoslavni moramo da stradamo!” ZnaËi, noπeqekrsta je Gospod dao, a naπe je da gledajuÊi qegovu hori-zontalu sa svim stradaqima koje æivot nosi, uvek ima-mo na umu qegovu vertikalu, i da znamo da poπtujemopriziv koji sluπamo na Boæanskoj Liturgiji: “Goreimajmo srca!”

Hvala Vam, oËe arhimandrite, na ovakvom doËe-ku i ovoj bogatoj trpezi wubavi, hvala Vama, VaπeVisokopreosveπtenstvo, πto ste udostojili naπ hor i

nas sveπtenike, πto ste nam objasnili ne samo isto-rijat ovog manastira, nego maltene i Vaπe eparhije; topokazuje da wubav moæe sve, da ona oplemequje i da dajeËoveku snage ne samo da nadvlada iskuπeqa kroz kojaprolazi, nego da na svakom mestu moæe da svedoËi Hris-tovu jevanelsku istinu. Vi ste nam danaπqom SvetomLiturgijom ulili snagu da svoju sveπteniËku misiju mo-

æemo joπ dostojnije da obavwamo, jer mesto u kojemæivimo i narod s kojim æivimo to zasluæuje, kao i svu-da i na svakom mestu. Hvala Vam i æiveli na mnogajaweta.

BESEDA QEGOVOGBESEDA QEGOVOGVISOKOPREOSVE©TENSTVAVISOKOPREOSVE©TENSTVA

ZA TRPEZOM WUBAVIZA TRPEZOM WUBAVI

Dragi oËe proto i dragi naπi pevaËi izKruπevca! Jako sam sreÊan da smo ovako lepu liturgijuodsluæili, da smo se poboæno i iskreno mogli molitiBogu za vreme liturgije dok ste vi anelskim glasom pe-vali i time obogatili naπu Svetu Liturgiju i naπezajedniπtvo u manastiru Lepavini, da se u mislima na-πim poveæemo sa vernima u –unisu, gde sam imao pri-like da sa naπim Patrijarhom i episkopom niπkim Iri-nejem uËestvujem u tom izvanrednom slavwu u velikojsvetiqi, koja je nadaleko poznata svojim Ëudotvornimizvorom od one male devojËice Ëobanice koja je po vie-qu i objaπqequ Presvete Bogorodice oglasila tajizvor kao izvor blagodatne vode koja nas leËi od tele-snih i duπevnih bolesti. Posebno mi je drago πto sam saPreosveÊenim vladikom Irinejem, episkopom niπkim,joπ kao profesor u zajedniËkom kolegiju 1966. godine uBogosloviji u Prizrenu, doæiveo jednu tako lepumonaπku duπu; on je na nas mlae, koji smo bili tada ucivilu, pozitivno uticao da sledujemo qihovom

primeru.Mi smo povezani sa Niπkom

eparhijom preko naπeg mitropolitaispovednika Dositeja; posle tri-deset i nekoliko godina svogepiskopstvovaqa u Niπkoj eparhiji,na insistiraqe Svetog arhijerejskogsabora Srpske Crkve, koji je poËeo1931. godine, da se osnuje EparhijazagrebaËka i da on doe za epar-hijskog arhijereja, za mitropolitazagrebaËkog, 1933. godine se mitro-polit Dositej odluËio da doe zamitropolita zagrebaËkog. Na Cvetije bilo ustoliËeqe u zagrebaËkoj

sabornoj crkvi, i to je bio prvi mitropolit novo-stvorene Mitropolije zagrebaËke. U toku II svetskograta je muËeniËki postradao i naπa Crkva ga je uvrsti-la u kalendar svetih ispovednika vere pravoslavne.

Mi smo u ciwu naπe zahvalnosti prema mitro-politu ispovedniku Dositeju, vladici niπkom Irinejupomogli u obnovi manastira Sv. Jovana kod Pirota.

9

Crkvu su osvetili Qegova Svetost patrijarh Pavle ivladika dijecezant Irinej, i ja sam imao prilike da uËe-stvujem. Ostalo je da uskoro doæivimo da manastirskikonak, koga smo kao oπteÊenog za vreme bombardovaqaSrbije 1999. godine iz temewa obnovili i proπirili,sa zaostatkom joπ izvesnih radova uskoro bude zavrπen,da umolimo vladiku Irineja niπkog da patrijarh Pavleponovo doe, i da je kao zaduæbinumitropolita Dositeja predamoNiπkoj eparhiji na upotrebu; jer ublizini je manastir Sukovo imanastir Sv. Jovana Bogoslova uPoganovu, pa da vladika poverinekome od monaha ili monahiqa izmanastira da dawe vode i una-preuju taj veliki duhovni centarza Eparhiju niπku, pogotovo uPirotu i qegovoj okolici. Mi smoimali odreenih poteπkoÊa ucrkvi zbog samovowe pojedinacakoji upravwaju crkvenom imovinom,a ne pripadaju Crkvi, tako da tutreba savladati odreene pro-bleme, jer su oni u velikoj meri paralisali rad “Kolaspskih sestara”, gde je potpredsednica “Kola srpskihsestara” gospoa PetroviÊ, koja je priloæila kolaË islavsko æito za danaπqi praznik, imala velikog udelau prikupwaqu priloga. Neverovatno velike poslove smouËinili u ciwu obnove manastira, da to bude zaduæbinamitropolita Dositeja ispovednika, jer nemamopovereqa da bi takva zaduæbina mogla da opstane usredini u kojoj su ga muËili i progonili.

To je i svojevrsna naπa zahvalnost za qegovuærtvu da ostavi svoju Eparhiju niπku, jer je bio umowen,i pritisnut, od celog Sabora Srpske Crkve u ono vremeda doe u ove krajeve, gde je svojim misionarskim radomkao mitropolit uËinio veliku organizaciju naπe epar-hije, koju je posle nastavio mitropolit Arsenije Bradva-reviÊ, koji je opsluæivao sve eparhije u Hrvatskoj posleosloboeqa, do dolaska mitropolita Damaskina 1947. -pa do 1969. godine, kad se upojio, i devet godina vladikapakraËki Emilijan MarinoviÊ, koji je vodio admini-straciju Eparhije zagrebaËke do naπeg dolaska 12.avgusta 1970. godine. Ovde je bio moj prvi dolazak na tloEparhije zagrebaËke, za Veliku Gospojinu 1970. godine.Kad sam doπao ovde, bilo je vrlo teπko staqe; onda samtek video kakve zadatke je Srpska Crkva stavila u mojuduænost. Od jednog tako poruπenog manastira, uz pomoÊnaπih priloænika i poπtovalaca ove svetiqe, do bolarazorenog manastirskog konaka, manastirske crkve i

ostalih objekata gospodarskih, trebalo je puno snage imolitve Bogu i Presvetoj Bogorodici da se ovo obnovi.Mi nismo imali sredstava, ovo je sve dar naπih prilo-ænika, poπtovalaca ove svetiqe i verujuÊih wudi, nesamo Srba pravoslavnih, nego i ostalih hriπÊana, naro-Ëito EvangelistiËke crkve iz ©tutgarta, koja nam jepomogla da ovaj deo konaka obnovimo od temewa. Evo,

joπ zahteva mnogo truda i sredstava da se crkva oslo-bodi vlage, jer manastir Lepavina leæi na ogromnomjezeru; gde se god maknemo, svud izviru vode; s jednestrane blagoslov Boæji, ali i nama velika duænost daobavimo preostale radove, da manastiske zgrade moguda sluæe naπim okupwaqima.

Mi se radujemo da je ova trpezarija tesna,mislilo se da Êe biti prevelika, blagoslovom PresveteBogorodice se umnoæavaju blagodatni darovi radommanastirske bratije na Ëelu sa ocem Gavrilom. Ovo jebio poseban blagoslov Boæji i Presvete Bogorodice dajedan od Hilandaraca, koji je 13 godina boravio u mana-stiru Hilandaru, doe ovde, u zaduæbinu Hilandaracaiz 16. veka (kad je osnovan manastir), i produæi qihovodelo na slavu Boæju i Presvete Bogorodice, da se midanas ovako okupwamo i sedimo za ovom trpezom. Vi kojivodite domaÊinstvo, posebno domaÊice, kad imate gostei treba da pripremite ruËak, znate koliko ima posla, aovde otac Gavrilo ima svoje pomoÊnike koji dolaze ipripremaju trpezu za naπe poklonike i to rade sa veli-kom wubavwu; ima jedan sluËaj, jedna naπa prijatewicakoja nam ovde pomaæe bila je u velikom iskuπequ æivo-ta zbog tragiËne pogibije svoje dece; otac Gavrilo je kaoduhovnik pozitivno uticao da je ona naπla utehu u mana-stiru Lepavini i Ëesto dolazi da svojim uËeπÊem i svo-jom ærtvom doprinese misiji manastra Lepavine, u kojidolaze sa raznih strana. Ne samo iz naπe eparhije, iz

10

Hrvatske, iz Srbije, u granicama bivπe Jugoslavije, ne-go je to otiπlo do Qujorka, do SAD-a, do Australije; toje postala misija poznata u celom svetu, pogotovo kori-steÊi informatiku; na manastirskoj veb-stranici imapreko 20.000 posetilaca koji prate πta se u manastirudogaa. I koliko wudi dolazeÊi ovom svetom manastiruovde nalazi duhovnu utehu! Dok sam boravio u Trstu, tusu i naπi prijatewi koji mi pomaæu u Trstu i to znaju,jedna gospoa je imala deËaka od 4-5 godina koji nije mo-gao da govori. Dobila je preporuku da doe i da se ovdeoËita molitva. I kad su se vraÊali iz manastira, deËakje progovorio. Æena je doπla da zahvali, kroz plaË, pro-sto ni ona sama nije mogla da veruje da im je Bog pomogaoi da je dete progovorilo. To nas ovde potresa i sve viπeobavezuje, da naπa sluæba Bogu nije prazna sluæba, nijeto obiËaj, samo kult, to je stvarnost verskog æivota. Akonekome i ne bude usliπana molitva, moæda je zbogneverovaqa, mi ne znamo sve razloge zbog kojih nas Bogdaruje i zbog kojih nas ne daruje. Treba da budemo poslu-πni i odani Bogu, jer Bog zna viπe od nas πta je namapotrebno.

Vi Kruπevwani posebno praznujete praznikPokrova Presvete Bogorodice u manastiru –unisu, tu jei vaπa Lazarica, koja je u duhovnim pesmama opevana, iknez Lazar, knegiqa Milica i kosovski junaci... Sad smonedavno bili u Wubostiqi i manatiru VeluÊu, i tolikonas ispuqava sadræajima od Kosova do danaπqeg da-na... Ovo πto je reËeno, noπeqe krsta i stradaqe u ovo-me svetu treba da bude privilegija za nas verujuÊe Srbe,da idemo za Hristom putem Golgote, jer kao πto Qegoπgovori, bez smrti nema vaskrseqa, bez stradaqa nemauzviπenog ideala zbog Ëega postojimo na ovoj zemwi iovome svetu.

»esto smo obremeqeni racionalizmom i naπimpredstavama da u ovome svetu æivimo dobro, raskoπno,bogato, ali nije to pravi smisao i sadræaj ovoga sveta.Zaπto se sve tako dogaa, to je veliko pitaqe i za teo-loπko razmiπwaqe, da su wudi iz Raja sagreπili, da suizgubili Raj i da je bila potrebna Ëitava biblijskaistorija da doe Sin Boæji u wudskom telu, da nas naGolgoti na krsnoj ærtvi iskupi, da bismo imali mogu-Ênost da se ponovo vratimo u naruËje Oca Nebeskog, daproemo kroz Ëitav ovaj proces raznih doæivwaja i do-bra i zla, opet po onoj Qegoπevoj filosofiji: Ëaπa æu-Ëi iπte Ëaπu meda, mijeπane najslae se piju. Nemi-novno je, ako je Sin Boæji bio iskuπavan i postadao...Ali je pobedio zlo na krstu i vaskrsao treÊega dana, kaoπto je pisano, vazneo se na nebo, poslao nam Duha Sve-toga i utvrdio Crkvu Svoju da kroz qu nalazimo svojespaseqe i da ostvarujemo Ëitav taj program Boæjeg pla-

na wudskog spaseqa. Neki teolozi dolaze u veliko isku-πeqe kad se sablaæqavaju i smuÊuju i obmaquju neka-daπqom teologijom protestanata, tzv. pokreta, koji namprosto neverovatno govore da umire telo, umire i duπa,maltene kao u budizmu - idemo u nirvanu, u niπta. A kadËitamo pesme za parastose i opelo vidimo da Gospodgovori da je On vaskrseqe i æivot i da Êe na kraju, kadArhangel zatrubi, svi ustati, jedni na vaskrseqe æivo-ta, jedni na vaskrseqe za osudu - prema onome kako suverovali i kako su æiveli u ovome svetu. Naπ svetimanastir, naπa crkva je ovde, da budi tu svest i uËvrπ-Êuje tu veru kod hriπÊana onako pravilno, kao πto smodanas sluπali divno pevaqe Simvola vere: da Ëekamovaskrseqe mrtvih i æivot buduÊeg veka u besko-naËnost, kome nema kraja, æivot u Bogu. To je osnova na-πeg hriπÊanskog verovaqa i sve ono πto u ovom æivoturadimo i iskuπeqa koja doæivwavamo, sa Ëvrstom ve-rom postajemo pobednici u Hristovom vaskrsequ sa na-dom da Êe nas Bog udostojiti æivota veËnog. Ta vera namdaje snagu da sve u æivotu podnesemo, boreÊi se sa sti-hijama ovoga sveta, sa silama podnebesnim, ne vodeÊisvetovni rat, za koji se bore vlastodrπci i svetski vla-dari ovoga sveta, nego se borimo da imamo æivot veËni.Naπa civilizacija je toliko sramotna, instruktoriovoga rata koji vlada u ovome svetu suprotstavwaju nasu borbi za mir, dobro, poπtovaqe svakog wudskog biÊa,poπtovaqe prirode kao tvorevine Boæje, da bismoispunili ono poslaqe za koje nas je Bog iz nepostojaqadoveo u postojaqe, u ovaj svet da hriπÊanskim æivotombudemo dostojni onog veËnog ideala æivota na nebe-sima, sa Bogom, sa Svetom Trojicom i sa svetim ugodni-cima Boæjim. Onda Êe naπ æivot na ovoj zemwi imatipravi smisao i svoje opravdaqe.

Æelim vam da sreÊno doete u Kruπevac, da sevratite svojim domovima sa jednim obogaÊeqem ovimdoæivwajem u manastiru Lepavini, da pozdravite vaπeu Kruπevcu, jer se mnogo puta u naπim duhovnim pesma-ma spomiqu Lazarica, Kruπevac, knez Lazar, knegiqaMilica i svi kosovski junaci, ona naπa Srbija opevanau pesmama sv. Nikolaja, kao zemawska i kao nebeska. Dabudemo zaista kao hriπÊani dostojni tog imena i da visa vaπom pesmom, sa kulturom, prodirete u svet i kaæe-te ko su Srbi: da su Srbi sveti narod, da imaju svoje sve-titewe koji nas u hriπÊanskim narodima i Ëitavom sve-tu podiæu na dostojnu visinu, i da smo kao mali narodostvarili velike duhovne vrednosti sa kojima potoqegeneracije mogu da budu ponosne. Neka je sreÊan i blago-sloven vaπ boravak ovde i vaπe putovaqe za vaπedomove, i da svima prenesete naπe pozdrave iblagoslove.

11

subotu, 24. jula 2004. godine, u manastiru Go-mirju obavweno je nareËeqe novoizabranogEpiskopa gorqokarlovaËkog G. Gerasima(PopoviÊa), a nakon obavwenog Ëinaodsluæeno je prazniËno veËerqe. U Ëinu

nareËeqa od arhijereja uËestvovali su - Qegova Sve-tost Patrijarh srpski G. Pavle, mitropoliti: zagrebaË-ko-wubwanski Jovan, crnogorsko-primorski Amfi-lohije, dabro-bosanski Nikolaj, velesko-povardarski iegzarh ohridski Jovan; episkopi: sremski Vasilije,baËki Irinej, osjeËko-powski i baraqski Lu-kijan, vraqski Pahomije,b i h a Ê k o - p e t r o v a Ë k iHrizostom, πumadijskiJovan, slavonski Sava,dalmatinski Fotije, vi-karni episkop jegarskiPorfirije i vikarniepiskop Qegove Sve-tosti Patrijarha bugar-skog Maksima znepowskiNikolaj, umirovweniepiskop zahumsko-herce-govaËki Atanasije inovonareËeni episkopgorqokarlovaËki Gera-sim, uz uËeπÊe sveπten-stva i monaπtva Eparhije gorqokarlovaËke.

Prisutne goste, Qegovu Svetost Patrijarhasrpskog G. Pavla, mitropolite i episkope, kao i prisu-tne vernike, pozdravio je Episkop dalmatinski G.Fotije.

(...) U nedewu, 25. jula 2004. g., nakon odsluæenog

jutarqeg bogosluæeqa, kojim je naËalstvovao igumankrËki German, sa akonom iz carske lavre manastiraStudenice, okupio se veliki broj vernika i otpoËela jeSveta arhijerejska Liturgija, na kojoj je naËalstvovaoQegova Svetost Patrijarh srpski G. Pavle uz uËeπÊearhijereja - mitropolita: zagrebaËko-wubwanskog Jo-vana, crnogorsko-primorskog Amfilohija, dabro-bosan-skog Nikolaja, velesko-povardarskog i egzarha ohrid-skog Jovana; episkopa: sremskog Vasilija, baËkog Iri-neja, osjeËko-powskog i baraqskog Lukijana, vraqskog

Pahomija, sredqoevrop-skog Konstantina, biha-Êko-petrovaËkog Hrizo-stoma, πumadijskog Jova-na, zapadnoevropskog Lu-ke, slavonskog Save,dalmatinskog Fotija,vikarnog episkopa jegar-skog Porfirija, znepow-skog Nikolaja, vikarnogepiskopa Qegove Sve-tosti Patrijarha bugar-skog Maksima, humskogMaksima i umirovwenogepiskopa zahumsko-hercegovaËkog Atanasija.

Pri kraju Svete Litur-gije, predajuÊi æezal no-

vom Episkopu gorqokarlovaËkom Gerasimu, QegovaSvetost Patrijarh srpski G. Pavle je rekao: “Tako da sesvetli svetlost vaπa pred wudima, da vide vaπa dobradela i proslave Oca vaπeg koji je na nebesima. To je pro-gram za sve nas i do kraja sveta, da budemo zaista svet-lost svetu. Po Ëemu? Po znaqu vere pravoslavne evan-

HIROTONISANHIROTONISANZA EPISKOPA GORQOKARLOVA»KOG ZA EPISKOPA GORQOKARLOVA»KOG

ARHIMANDRIT G. GERASIM (POPOVI∆)ARHIMANDRIT G. GERASIM (POPOVI∆)

12

elske, po propovedima te vere i ustima i reËima i popismu, ali i æivotom svojim. Da mu veru posvedoËimo ida na taj naËin propovedamo i kad Êutimo. Kao πto sv.Igqatije Bogonosac veli za jednog mladog sveπtenikada on propoveda i kad Êuti, tj. propoveda svojim delima.To neka bude, dragi u Hristu naπ novi brate, program iVaπe vere i æivota. Postavπi u ovaj dan episkopPravoslavne Crkve, æelimo Vam svako istinsko dobro iu to ime primite ovaj æezal da napasate povereno Vamstado Hristovo. Posluπnima neka bude za oslonac iukrepweqe, a neposluπne i nepokorne upuÊujte kara-qem i krotkim vaspitavaqem u Isusu Hristu Gospodunaπem. Dostojan!”

Novohirotonisani Episkop G. Gerasim je u svojojbesedi kazao: “Vaπa Svetosti, vaπa visokopreosve-πtenstva, vaπa preosveπtenstva u Hristu GospoduRaspetom i Vaskrslom, braÊo i sasluæitewi, Ëasni oci,draga braÊo i sestre! Slava Bogu Jednome u Trojici,Trojici u Jedinici, bespoËetnom i bezuzroËnom Ocu iQegovom Jedinorodnom Sinu, kroz Koga je sve postalo,i Svetom Duhu, Æivotodavcu sve tvari, Trojici jedno-suπtnoj i nerazdewivoj, jer mene najmaqega meu bra-Êom uzdiæe u naslednike apostola i svetih otaca, da bu-dem saprestolnik svetom Savi Srpskom, svetom Vasi-liju Ostroπkom i saboru srpskih svetitewa, koji se mo-le pred prestolom Sveviπqega za rod svoj srpski, namu-Ëen i rastuæen. Svestan sam svoje nedostojnosti igreπnosti pred svemilostivim Bogom, svestan sam svojemladosti, ali teπim se reËima sv. apostola Pavla upu-Êenih Timoteju: “Niko da te ne prezire u tvojoj mlaNiko da te ne prezire u tvojoj mla--dosti, nego budi primer vernima u reËi, u vladosti, nego budi primer vernima u reËi, u vla--daqu, u wubavi, u veri i Ëistotidaqu, u wubavi, u veri i Ëistoti” (1. Tim. 4, 12). Neprezrite ni vi mene zbog moje mladosti, pomognite me usvojim molitvama da bih mogao da steknem povereqenaroda i Crkve Boæje i da pravilno upravwam reËjuIstine, najpre preko moga liËnog primera u veri, wuba-vi i Ëistoti æivota.

Verujem duboko u blagodat Duha Svetoga, “kojanemoÊne leËi i sirote bogati”, da Êe meni malome islabome pomoÊi izneti breme i krst arhijerejskog slu-æeqa na slavu Boæju i Crkve Qegove, a na spaseqe mojei poverenog mi stada Hristovog, koje je malo ali izab-rano, “znajuÊi, braÊo wubwena od Boga, da ste izaznajuÊi, braÊo wubwena od Boga, da ste iza --branibrani” (1. Sol. 1, 4). da nosimo krst Hrista Raspetoga iVaskrsloga, jer krst nositi nama je sueno. BlagodarimBogu, Koji me privede iz nebiÊa u biÊe i uvede me u æi-vot, da se svagda nadam u æivot veËni i buduÊa dobraGospoda Boga i Spasa naπega Isusa Hrista, Koji je“Prvosveπtenik buduÊih dobaraPrvosveπtenik buduÊih dobara” (Jev. 9, 11), nada-juÊi se da Êu moÊi reÊi po reËima sv. apostola Pavla:

“Dobar rat ratovah, trku zavrπih, vjeru odræah.Dobar rat ratovah, trku zavrπih, vjeru odræah.Sad me Ëeka vijenac pravde, koji Êe mi u onaj DanSad me Ëeka vijenac pravde, koji Êe mi u onaj Dandati Gospod, ali ne samo meni, nego svima koji sdati Gospod, ali ne samo meni, nego svima koji swubavwu oËekuju Dolazak Qegovwubavwu oËekuju Dolazak Qegov” (2. Tim. 4, 7-8).

Duh Sveti, Koji ishodi od Oca i objavwuje sekroz Sina, izabra mene, nedostojnog i malog, na tronEparhije gorqokarlovaËke, starog KarlovaËkog vladi-Ëanstva, da pravilno upravwam, svagda sa wubavwu irazumevaqem, sluπajuÊi boæanstvenog Apostola naro-da, koji kaæe: “Pazite, dakle, na sebe i na sve staPazite, dakle, na sebe i na sve sta --do u kome vas Duh Sveti postavi za episkope, dado u kome vas Duh Sveti postavi za episkope, danapasate Crkvu Gospoda i Boga koju steËe krvwunapasate Crkvu Gospoda i Boga koju steËe krvwusvojomsvojom” (Dap. 20, 28).

Sluæba episkopa Crkve Boæje nije laka, pogo-tovo u ovim naπim vremenima, gde smo kao i uvek pozva-ni da budemo “svetlost svetu”, svedoci Æivoga Boga, ida u molitvama prizivamo najveÊe Ime, Ime jedinoga“Pastira i Episkopa duπa naπih” Gospoda naπegaIsusa Hrista, “jer nema drugoga imena pod nebomjer nema drugoga imena pod nebomdanoga wudima kojim bi se mogli spastidanoga wudima kojim bi se mogli spasti” (Dap. 4,11).

Svagda prizivati i “moliti se bez prestanmoliti se bez prestan--kaka” (1. Sol. 5, 17), okupweni i sabrani “na jednom me-stu”, a sluæeÊi svima jer Hristos “nije doπao da munije doπao da musluæe nego da sluæi i dade æivot u otkup za mnosluæe nego da sluæi i dade æivot u otkup za mno--gege” (Mt. 20, 28). Sluæiti svima i sebe prinositi naærtvu Bogu i bliæqima da bismo mogli reÊi: “SvimaSvimasam bio sve da bilo koga pridobijem za Jevanesam bio sve da bilo koga pridobijem za Jevane --wewe” (1. Kor. 9, 22).

To okupwaqe i jedinstvo Crkve oko episkopaodraæava jedinstvo Crkve oko Hrista i u Hristu.“Sjediqeni tako kao Crkva sa Isusom Hristom i kaoIsus Hristos sa Ocem - da sve bude saglasno u jedin-stvu”, po reËima sv. Igqatija Bogonosca. Naπe je-dinstvo se pojavwuje kroz Svetu Evharistiju, koja jesuπtina same Crkve i naπega spaseqa, jer je ona punoÊanaπega sjediqeqa sa Bogom u Hristu. Jer Sveta Evha-ristija nije samo obiËna sveta tajna, nego je tajna sameCrkve, tajna spaseqa, tajna veËnog æivota i besmr-tnosti. I zato onaj koji kroz episkopa ne stupi u odnos sBogom “sluæi avolu”, otuda sveti Kiprijan Karta-ginski i tvrdi da Crkva poËiva na episkopu i da “gde jeepiskop, tamo je i Crkva”.

Blagodarim i zahvawujem najpre Vama, VaπaSvetosti, i Svetom Arhijerejskom Saboru, πto me iza-braste na ovu visoku duænost, za episkopa gorqo-karlovaËkog. Hvala Vama i svim arhijerejima πto stedanas doπli ovde, jer podrπka vernom narodu Gorqo-karlovaËke eparhije i ovim ste pokazali da brinete zasvaku duπu pravoslavnu.

13

Roen sam u Lipwu, pokraj istoimenog drevnognemaqiÊkog manastira, u kom sam i krπten, gde su meodmalena moji poboæni roditewi, otac Momir i sadaveÊ upokojena majka Danica, vodili i veri uËili. Nakonzavrπetka osnovne πkole svoje πkolovaqe sam nasta-vio u krËkoj bogosloviji, uleÊi se æivotu po Jevanewuod mojih profesora, kojih se uvek u molitvama seÊam.Zamonaπen sam i rukopoloæen u Ëin akona rukom tada-πqeg episkopa dalmatinskog, a sada mitropolitadabrobosanskog G. Nikolaja.

Zahvawujem se episkopu Longinu, sada episkopuza Ameriku i Kanadu, Mitropolije novograËaniËke, kojime je poslao na studije u bratsku i daleku Rusiju umoskovsku Duhovnu akademiju, gde sam primwen sawubavwu i od predavaËa i od studenata. Zato se ovomprilikom zahvawujem i VisokopreosveÊenom Arhi-episkopu verejskom G. Jevgeniju, rektoru moskovskihDuhovnih πkola, πto je uvek imao vremena i razu-mevaqa za sve studente, a naroËito za nas Srbe.

Po povratku iz Rusije blagoslovom vladike Lon-gina vratio sam se u Dalmaciju, u manastir moga postri-ga, manastir Krku, i rukopoloæen sam u Ëin jeromonahaod strane Mitropolita zagrebaËko-wubwanskog G. Jova-na. Joπ kao uËenik bogoslovije seÊam se vernog narodaDalmacije, koji je dolazio na pokloqeqe u manastirKrku, za qih najveÊu svetiqu, i uvek mi je qihova verabila primer, te sam sa radoπÊu primio duænost stare-πine manastira. Kao stareπina manastira imao sambratstvo koje mi je uvek s wubavwu u svemu pomagalo daoËuvamo bogato manastirsko predaqe i svakog s wubav-wu primimo. Sada im se zahvawujem i molim ih da mioproste ako sam se o nekoga po wudskoj slabosti ogre-πio.

Zahvawujem se i mojim kolegama - profesorimaBogoslovije “Sveta Tri Jerarha” u manastiru Krki, sakojima sam zajedno proveo radeÊi na velikom deluvaspitavaqa naπeg sveπteniËkog podmlatka. Neka imgospod da snage da i dawe nastave ovo bogougodno delo.Posebno se zahvawujem mom duhovnom ocu, episkopu Fo-tiju dalmatinskom, koji me je uvek svojim liËnim pri-merom, smireqem i savetima vodio i u svemu mi poma-gao podræavao me. Hvala Vam, dragi vladiko, na svemu inadam se da Êemo uvek ostati jedno u Hristu i da Êe Vamsvemilostivi Bog dati snage da veliko delo koje ste do-bro zapoËeli u pravoslavnoj Dalmaciji do kraja i dove-dete. U GorqokarlovaËkoj eparhiji ste postavili dobrei zdrave temewe i time ste mi mnogo olakπali da pouzoru na Vaπe i moje prethodnike rukovodim poverenumi pastvu ka pristaniπtu spaseqa.

Pomenuo bih ovde nekoliko mojih velikih

prethodnika na tronu GorqokarlovaËke eparhije: vla-diku Atanasija WubojeviÊa, osnivaËa manastira Komo-govine, zasluænog arhijereja koji je podneo progone iprezire, ali je sve izdræao; uglednog episkopa DanilaWubotinu, u Ëije vreme je sazidan novi gomirski hram;Pavla NenadoviÊa, potoqeg mitropolita karlovaËkog;vladiku i pesnika Lukijana Muπickog, velikog radnikana crkvenoj prosveti u ovim krajevima; sveπteno-muËenika Savu TrlajiÊa, koji je sa velikim brojem sve-πtenika i naroda stradao u Drugom svetskom ratu; veli-kog besednika, rodom Bokewa, Simeona ZlokoviÊa, isadaπqeg episkopa banatskog Nikanora BogunoviÊa.Hvala im za qihov trud i rad i za sve πto su uËinili zaæivot i rad ove muËeniËke i ispovedniËke eparhije.

Da kaæem nekoliko reËi i o programu mog budu-Êeg arhipastirskog rada. Moj program je æivot po Jevan-ewu, na koji nas Hristos poziva reËima: “Idite poIdite posvemu svijetu i propovijedajte Jevanewe svasvemu svijetu i propovijedajte Jevanewe sva --komu stvorequkomu stvorequ” (Mk. 16, 15). Ja Êu se kao pravoslavniepiskop ovog trona truditi, koliko mi Gospod da, da bu-dem sliËan Spasitewu naπem Koji je kao sluga doπao uovaj svet i Svojim smireqem, poniæeqem i golgotskimstradaqem pokazao nam put Krsta kao jedini put zado-bijaqa istinske slave, vaskrseqa i veËnog æivota. Svatajna liËnosti BogoËoveka Isusa Hrista je u KrstuQegovom, ali je i tajna Qegovog Krsta u Vaskrsequ. Toje ona najdubwa istina koju svet, koji “u zlu leæi”, nerazume i ne prihvata. Kada sv. apostol Pavle kaæe da je“raspeo sebe svetu i svet sebi”, on hoÊe da kaæe da neprihvata ni sebe ni svet izvan Hrista i izvan KrstaQegovog. Ja se molim Gospodu da zaista budem svedok teistine i da moje episkopstvo bude u tom krstolikom slu-æequ Bogu i bliæqemu. Kao episkop Êu raditi na obno-vi verskog i liturgijskog æivota u poverenoj mi epar-hiji, pogotovo na obnovi naπih duhovnih bisera: mana-stira Gomirja i drevne Komogovine, svih ostalih sru-πenih hramova koji su oduvek bili izvori i srediπteduhovnog æivota naπe eparhije. Posebno Êu se truditina obnovi eparhijskog sediπta sa katedralnim hramomsvetog oca Nikolaja u Karlovcu, odakle bi trebao dapoËne upravo iz ruπevina dvora i saborne crkve noviæivot i obnova naπe eparhije. Pored toga, svesrdno Êuse zalagati na powu crkvene prosvete i verskog obra-zovaqa naπe omladine, jer predstavwa duhovne temewei buduÊnost Pravoslavwa u Eparhiji gorqokarlovaËkoj.TrudiÊu se da kao pravoslavni episkop ove eparhijeimam hriπÊanski odnos prema svim wudima, a naroËitoprema RimokatoliËkoj crkvi i vlastima RepublikeHrvatske i svakim svojim postupkom doprinositi uzajam-nom poπtovaqu i suæivotu na ovim prostorima.

14

Joπ jednom se posebno zahvawujem Vama, VaπaSvetosti, na oËinskoj brizi i wubavi za Crkvu naπusvetosavsku, svojoj braÊi arhijerejima, koji su danas do-πli da podelimo ovu duhovnu radost, pozdravwampredstavnike RimokatoliËke crkve, predstavnikedræave Republike Hrvatske, prisutnu gospodu amba-sadore i sve prisutno sveπtenstvo i monaπtvo i vas,blagoverni narode Boæji. Æelim svima da vam sezahvalim na wubavi πto ste doπli i neka blagodatGospoda naπeg Isusa Hrista i wubav Boga Oca i zaje-dnica Svetoga Duha bude sa svima vama. Amin.”

Na Svetoj arhijerejskoj Liturgiji bili su pri-sutni visoki crkveni velikodostojnici i dræavnipredstavnici: nadbiskup i metropolit rijeËki monsi-qor dr. Ivan DevËiÊ, monsiqor Vlado KoπiÊ, iza-slanik kardinala Josipa BozaniÊa i pomoÊni biskupzagrebaËki, veleËasni Dinko PopoviÊ, povjerenik zaekumenizam, generalni vikar gospiÊko-seqski Tomislav©porËiÊ, æupnik vrbovski Mate VukoviÊ, baptistiËkipastor iz Rijeke –ore Grwe, g. Fraqo DubraviÊ, sekre-tar za verske zajednice RH, g. Aleksandar Tolnauer,predsednik Savjeta za nacionalne maqine, saborskizastupnik dr. Milorad Pupovac, zamjenik æupanagoransko-primorskog Luka Denova, ministar veraRepublike Srbije g. Vojislav VukËeviÊ, pomoÊnik mini-stra kulture RH »edomir ViπqiÊ i predstavnici amba-sada Srbije i Crne Gore, GrËke, Rusije, SAD i druge

kulturne i javne liËnosti iz Republike Hrvatske, Srbi-je i Crkne Gore te Republike Srpske.

Posle odsluæene Svete arhijerejske Liturgije,Qegova Svetost Patrijarh srpski G. Pavle je sa Qego-vim Preosveπtenstvom Episkopom dalmatinskim G. Fo-tijem odræao konferenciju za novinare povodom hiro-tonije Episkopa Gerasima, odgovarajuÊi na brojna pi-taqa novinara. Prisutnim vernicima koji su se okupiliispred manastirskog konaka obratio se Qegovo Visoko-preosveπtenstvo Mitropolit crnogorsko-primorski G.Amfilohije. Prigodnim reËima okupwenim je vernicimaVisokopreosveÊeni Mitropolit Amfilohije objasnioznaËaj izbora episkopa gorqokarlovaËkog i pokazao ra-dost πto se verni narod u ovim ratom stradalnim kraje-vima ponovo okupwa oko svoje crkve.

Za sve prisutne goste trpeza wubavi prireenaje u mestu nadomak manastiru Gomirju... (...) Nakon trpezewubavi Qegovo Preosveπtenstvo G. Gerasim pozvao jePatrijarha i prisutne arhijereje u posetu Karlovcu. UKarlovcu je goste doËekao o. Duπko SpasojeviÊ, parohkarlovaËki, koji im je pokazao ostatke vladiËanskogdvora, u kojem je deo preureene zgrade pretvoren ubogosluæbeni prostor.

Qegova Svetost Patrijarh srpski G. Pavle je saarhijerejima obiπao i ostatke uniπtenog hrama Sv. ocaNikole, koji je miniran 1991. godine.

“Sveti Sava GorqokarlovaËki”, glasnik Eparhije gorqokarlovaËke, br. 5, oktobar 2004., str. 4-11

15

Protojerej-stavrofor MilunProtojerej-stavrofor MilunKostiÊKostiÊ:

- Proπle godine smo proslavili deset godinanaπeg rada. U toku tih deset godina proπlo je oko 6-7000wudi kroz ove razgovore. Imali smo sreÊu da ovde ima-mo predavaËe episkope, mitropolite, profesore, psiho-loge, teologe, istoriËare i druge liËnosti. U toku tihdeset godina sklopwena su 22 braka u naπoj zajednici -ovde su se mladi upoznali, oæenili i udali, i... danasimamo i qihovu decu. Iz ove zajednice je otiπlo qihpet-πest da studira teologiju, i uspeπno su zavrπili.Takoe, nekoliko qih su postali monasi, i milo mi je davidim naπeg Miroslava JovanoviÊa, koji je sada u mana-stiru Koviwu, gde ste Vi vladika i stareπina. Mnogo mije drago, on je bio sa nama nekoliko godina. Dolaze nams vremena na vreme, uglavnom, svi nas se seÊaju.

Danas se oseÊamo sreÊnim i radosnim πto stedoπli da budete sa nama i da nam na ovim razgovorimagovorite o veri. Mi smo Vas oËekivali, ustvari, jednovreme proπle godine, jer mi je Marina MiliÊ, naπapijanistkiqa, rekla da je razgovarala sa Vama i da Êetemoæda doÊi. Hvala Bogu, ona je bila jedan od inici-jatora da se osnuju ovi razgovori o veri. Ona se sa svo-jim muæem Dejanom vratila, to je bio prvi brak sklo-pwen iz ove zajednice, sada imaju i dvoje zlatne dece;radili su ovde godinama, uËinili i doprineli mnogo, ivratili se u otaxbinu. I ja se uvek molim Gospodu Bogu:daj, Boæe, da se vrati πto viπe naπih wudi.

Æelim Vam dobrodoπlicu u naπu sredinu. Jaznam da Vi niste spremili nekakvo specijalno preda-vaqe, jer ste iπli u Birmingem da tamo proslaviteVidovdan, na poziv prote ZebiÊa i qegove uprave iparohijana. Hvala Vam πto se navratili kod nas sa Va-πim monasima, i πto Êemo moÊi da Vas Ëujemo. Dobronam doπli i blagoslovite!

PreosveÊeni episkop PorfirijePreosveÊeni episkop Porfirije:- Bog blagoslovio! Hvala Vam na toplim reËima

dobrodoπlice. Kao πto ste veÊ rekli, nisam niπtaspecijalno pripremio, zato sam mislio ovako, ad hoc,da kaæem nekoliko reËi za koje mislim da mogu da budu

korisne za svakog od nas, a tiËu se, zapravo, duhovnogæivota - s tim πto kad govorimo o duhovnom æivotu,moramo uvek znati da duhovni æivot nije neπtonezavisno od naπe vere, tj. teologije i uËeqa Crkve.Naprotiv, duhovni æivot, koji zapravo jeste naπsveukupni æivot, koji u sebe ukwuËuje i odnos premaBogu, i odnos prema bliæqem, i odnos prema prirodi, iprema samom sebi, jeste izraz naπe vere, jeste izraznaπeg iskustva Crkve, i pre svega Svete Liturgije.

Zato Êu pokuπati da govorim, koliko je to mogu-Êe, jednostavnim jezikom, a pre svega polazeÊi od Ëiqe-nice da je i naπa vera, zapravo, jednostavna, da je naπavera nameqena svakome Ëoveku, jer i sam Bog je jedno-stavan; kako bismo rekli, Bog je veoma prost, i Bog seprema Ëoveku odnosi na veoma jednostavan i prost na-Ëin. Setimo se samo priËe iz Jevanewa u kojoj se opi-suje kako su uËenici Hristovi bili u jednoj lai. Odma-rali su se i u tami, noÊu, videli Hrista, tj. Gospoda iSpasitewa, kako im se pribliæava hodeÊi po vodi. Iapostoli gledaju u Hrista, Koji nadilazi zakone pri-rode, jer se po zakonu prirode podrazumeva da bi Ëovekkoji pokuπa da hoda po vodi propao, ali Gospod, buduÊida po svemu nadilazi tvar, i ovom prilikom je posve-doËio Svoju Boæansku prirodu, Svoju Boæansku silu imoÊ. I jedan od apostola Hristovih, apostol Petar,videvπi ovo Ëudo, sav zadivwen, obraÊajuÊi se Hristuveli: “UËini da i ja hodam po vodi.” I Gospod je bez mno-go teorija, bez mnogo mudrovaqa i filosofiraqa,obraÊajuÊi se sasvim jednostavnim jezikom, jednom reËjurekao: “Doi!”, a apostol Petar, buduÊi da je sav bio, dase tako izrazim, u ekstazi, duhovnom oduπevwequ,gledajuÊi u Hrista, bez ikakve svoje racionalne analizereËi koje mu je Hristos uputio, bez ikakvog mudrovaqa,filosofiraqa, Ëak i blagoslovstvovaqa, jednostavnoje prihvatio reË Gospodqu i sam izaπao iz lae. I zai-sta, za divno Ëudo, i on sam je za momenat nadiπao zako-ne prirode i sam poËeo da hoda po vodi. I sve dotle dokje apostol Petar, Ëuvπi u Gospoda Qegovu jednostavnu iprostu reË, jednostavno i prosto primao tu reË, ne osla-qajuÊi se na sebe i svoj um, ne razmiπwajuÊi o svojim

15

PREDAVAQE PREOSVE∆ENOG EPISKOPA JEGARSKOG G. PORFIRIJA U LONDONUPREDAVAQE PREOSVE∆ENOG EPISKOPA JEGARSKOG G. PORFIRIJA U LONDONU

POKAJAQE JE NA©A JEDINA ©ANSA

16

nemoÊima, nego gledajuÊi samo u Hrista i uzdajuÊi se uQegovu reË, dakle Ëitavim svojim biÊem usredsreujuÊise na Gospoda, nadiπavπi prirodu, on je mogao da hodapo vodi. Ali u jednom momentu, apostol Petar se setioda je on samo obiËan Ëovek, i verovatno kao πto bi i sva-ko od nas uËinio, uplaπio se, tj. svojim biÊem se odvojiood reËi Hristove, odvojio se od Hrista, i buduÊi da jepoËeo da analizira zakone prirode, da se udubwuje urazliku izmeu Boga i Ëoveka, on je poËeo da se davi. AHristos, videvπi taj dogaaj pred Sobom, nije poËeo dakritikuje apostola Petra, kao πto bi svako od nas vero-vatno uËinio kad bi se obratio nekom sa povereqem, ni-je rekao: zaπto mi ne verujeπ? zaπto sumqaπ? ili, za-πto se uopπte oslaqaπ na sebe?, nego je bez ijedne jedi-ne reËi ispruæio ruku i izvukao apostola Petra iz vo-de. Dakle, iz ove priËe, izmeu ostalog, vidi se jasno daje reË Gospodqa jednostavna i da je sam Bog naπ jedno-stavan, ali mi, buduÊi da pokuπavamo svojim sposobno-stima i svojom pameÊu da reπavamo probleme koji se ti-Ëu nas i naπega æivota, najËeπÊe se zapliÊemo u razno-razne filosofije i umovaqa, i tako zapravo Ëinimo odsvoga æivota da nam bude umesto radosti i raja, Ëestomuka i pakao.

Zato ja, ovih nekoliko reËi koje Êu izneti, hteobih da iznesem πto je moguÊe jednostavnije, da to budepovod za eventualan razgovor, moæda i neko buduÊerazmiπwaqe. U svakom sluËaju, hteo bi da kaæem neko-liko reËi koje se usko i tesno vezuju za naπ duhovni æi-vot, a to je pre svega neπto πto se tiËe pokajaqa i ispo-vesti, i u vezi s tim, Svete Tajne PriËeπÊa.

Pre svega, da bismo mi razumeli πta znaËipokajaqe, i πta znaËi u vezi sa pokajaqem ispovest,potrebno je da razumemo πta znaËi greh u naπem æivotu.A da bismo dobro razumeli πta je to greh, i iz ove priËevidi se, a i svedoËi Ëitavo iskustvo naπe Crkve, Jevan-ewe i Sveti Oci, da mi pravoslavni drugaËije doæiv-wavamo Boga u vezi sa tajnom greha negoli πto je toopπte shvataqe savremenog Ëoveka, i nego πto je to, presvega, shvataqe mnogih nehriπÊana, a i samih hriπ-Êanskih denominacija i verskih uËeqa. Naime, mi kadrazmiπwamo o grehu, uvek polazimo od Ëiqenice, tj. odnavodne Ëiqenice, a koju najpre saznajemo kroz nepravo-slavno uËeqe, pre svega, RimokatoliËke crkve, a onda iprotestantskih zajednica, da je Bog neko ko sve zna. Bogzaista jeste i silan i moÊan, i sve zna, ali je Bog presvega i iznad svega - Wubav. Bog se otkriva nama kaowubav. Otac, Sin i Sveti Duh otkrivaju Svoju prirodu,Svoju zajednicu, kao zajednicu wubavi. I Bog, i kad je si-lan, i kad je moÊan, i kad sve zna, i kad prati naπ æivot,On je pre toga, za to vreme i posle toga - Wubav.

Zato, kada govorimo o naπem pogreπnom odnosuprema Bogu, kada govorimo o grehu, Boga ni u kom sluËajune smemo da doæivwavamo kao nekoga ko nam postavwaizvesna pravila æivota po kojima smo mi duæni daæivimo, i onda kad ne ispuqavamo ta pravila æivota,Bog, kao svesilni, sveznajuÊi i svemoguÊi, dolazi kaoneko ko treba da izvrπi odmazdu, koji treba da nas ka-zni zato πto smo mi uËinili ovaj ili onaj greh. Bog je,dakle, Wubav; i kao Wubav on se odnosi prema nama ikroz Svoje zapovesti. Zapovesti Boæje u pravoslavnomiskustvu, pre svega, kroz iskustvo Otaca podviænika, nedoæivwavamo kao nekakva ograniËeqa, kao kalupe u kojeBog hoÊe da nas postavi u smislu da, kada Bog kaæe: “Neubij, ne ukradi...” ili kad nam uputi neku drugu zapovest,kao da Bog hoÊe da nam zabrani ono πto nama po prirodipripada. ZnaËi, ako Bog kaæe: “Ne ubij, ne ukradi...”, Ëe-sto wudi pogreπno doæivwavaju te zapovesti Boæje kaoneπto πto nam Bog ukida, a to da je naπe pravo. U smi-slu, zabraquje nam da ubijamo, a mi, zapravo, moæemo itreba to da Ëinimo. Dakle, to bi bilo ako bismo midoæivwavali zapovesti Boæje kao ograniËeqa. Meu-tim, zapovesti Boæje su izraz wubavi Boæje u odnosu naËoveka, i Bog kroz zapovesti Svoje hoÊe da nam uputismernice æivota. On hoÊe da nam pokaæe kako, na kojinaËin treba da æivimo e da bismo bili autentiËni, pra-vi, normalni, zdravi wudi, da bismo bili wudi koji æi-ve u skladu sa onim πto jeste wudska priroda. ZnaËi,Bog kad kaæe “ne ubij” ili “ne ukradi”, itd., On samopodseÊa na to da mi, kada doemo u situaciju da se dvou-mimo da li da ukrademo ili ne ukrademo, ili ako pone-kad pronaemo neko psiholoπko opravdaqe za sebe datreba da ukrademo, Bog nas podseÊa da zapravo to πtokrademo spreËava naπe biÊe, spreËava Ëoveka da doedo ciwa æivota; a ciw naπeg æivota jeste zajednica saBogom. Tu je punoÊa, tu je smisao, tu je krajqi domet. Zbogtoga smo stvoreni - da ostvarimo neraskidivu zajednicuwubavi sa Bogom koja zapoËiqe ovde, nastavwa se uveËnosti, i ide iz slave u slavu, u sve vekove. Prema to-me, Bog ni u kom sluËaju ne moæe biti neki tiranin, nitije nekakav policajac sa pendrekom koji nam je postaviozakon i pravila po kojima treba da æivimo, koji nam jedao zapovesti, i koje, ako ih ne izvrπavamo, On auto-matski, imajuÊi palicu u Svojim rukama, odmah dolazikao nekakav kaznitew. Dakle, Bog ne dræi Ëoveka podmikroskopom ni pod lupom, oËekujuÊi qegove pogreπke,da bi se, Ëak na neki naËin, naslaivao naπim pogre-πkama. Bog je, dakle, postavio zapovesti, kako kaæe apo-stol Pavle, da one budu pedagog za Hrista, da one buduputokaz, smernice. Mi idemo ka Bogu i onda kada senaemo na raskrsnici da li da pogreπimo ili da idemo

17

pravim putem, zapovest podseÊa: ako ukradeπ, ti siskrenuo sa puta koji te vodi Bogu, a ako ne ukradeπ,ideπ ka svome ciwu.

Greh, dakle, ako se posmatra u toj perspektivi,nije onda nekakav moralni prestup, nego je greh pro-maπaj. Greh je promaπaj ciwa. Ciw je naπ bio zajednicasa Bogom, a mi smo kroz greh skrenuli sa puta, pro-maπili ciw, i udawili se sa puta koji vodi ka Bogu. Utom smislu, greh je zapravo i mnogo straπniji i mnogoteæi za Ëoveka nego πto bi to bio moralni prestup ili,recimo, neπto πto moæe da se stavi u zakonske okvire- zato πto je greh, kao i vrlina, tesno skopËan sa samomwudskom prirodom. Greh izopaËuje naπu wudsku prirodui on nas vodi u prostore koji nisu prostori æivota. Mijednostavno vegetiramo,po reËima apostola Pa-vla, kao okreËeni grobo-vi. Mi smo æivi mrtvaci,mi vegetiramo, ne æivi-mo istinskim i pravim,potpunim æivotom, negoæivimo u tami i laæi. Iπto je najstraπnije, tatama i ta laæ mogu da po-stanu naπe staqe, kojeovde zapoËeto, produæujese u veËnost. Tu i nije to-liko bitno da li smo uËi-nili tzv. mali ili velikigreh, uopπte i podele, ra-zni katalozi greha na ma-le i velike strasti, nasmrtne, i ne znam, nekedruge grehove. Sve tepodele su uslovne, i onesu napravwene iz pedago-πkih razloga, ali usuπtini, ako mi napra-vimo i malo skretaqe saputa koji nas vodi ka Bogu i ostanemo van tog puta, mismo zapravo, ostali van broda koji ide za Carstvo Nebe-sko. A pogotovu πto u duhovnom æivotu gresi i strasti,kao i s druge strane vrline, jesu povezani kao karike nalancu. Vi ako imate jedan mali greh koji postane staqe,onda taj mali greh neminovno poraa neki drugi. I svakakarika povlaËi za sobom neku drugu, i u tom smislu, uop-πte nije bitno da li Ëinimo male ili velike grehove,nego je vaæno da li mi oseÊamo da smo skrenuli sa putakoji nas vodi ka Bogu, i da li iz te pozicije u kojoj smo seobreli, imamo potrebu da se vratimo na put koji nas vo-

di ka Bogu. I zato u Crkvi postoji pokajaqe. Pokajaqe nije

niπta drugo nego, s jedne strane, konstatacija da smo sena ovaj ili onaj naËin udawili od puta Boæjeg, i s drugestrane, iz dubine naπeg biÊa potreba da se tom putuvratimo. Zato oci i nazivaju pokajaqe radosnom tugom.To je, s jedne strane, duboka tuga, jer smo se udawili odBoga, ali u isto to vreme, onoga momenta kada poæelimoda se vratimo tom putu koji vodi ka Bogu, dolazi utehablagodaÊu Boæjom, i mi osetimo i radost i tugu. Razumese, to nije radost histeriËna i tuga oËajniËka, to je tugapo Bogu i radost po Bogu. To je, zapravo, oseÊaqe tajnejedinstva sa Bogom. Zato je, ustvari, pokajaqe neπtoπto se desi samo ponekad u æivotu. Mi Ëesto dovodimo

pokajaqe, potpuno for-malistiËki, u vezu sa taj-nom PriËeπÊa, pa ondakada hoÊemo da se priËe-stimo, onda idemo da seispovedimo, i tu doæi-vimo ili ne doæivimoneku vrstu pokajaqa, a Ëi-tav naπ ostali æivotprovodimo nezavisno odtog momenta i Ëina ispo-vesti, kao i nezavisno odsame Evharistije,tj. odsame Svete Liturgije iSvete Tajne PriËeπÊa.Zapravo, pokajaqe trebada bude jedno staqe,stalna atmosfera u kojojæivimo; neprestana bri-ga o svojoj duπi da prepo-znajemo raznovrsna uda-wavaqa svoja od putaBoæjeg, i da kad godprepoznamo u sebi bilokoju vrstu udawavaqa,

osetimo u sebi potrebu da se vratimo tom putu.Razume se, ispovest pred sveπtenikom je

spowaπqa potvrda i peËat tog naπeg unutraπqeg sta-qa, te radosne tuge u kojoj mi æivimo, i bez obzira kojomdelatnoπÊu se bavimo, i bez obzira da li smo toga danaiπli u crkvu ili ne. Zato je, zapravo, pokajaqe kao jednaneprestana atmosfera i ambijent u kojem æivimo,ustvari, asketska filosofija pravoslavnog hriπÊa-nina, i kao takva neophodna svakom Ëoveku. I tu nije bit-no kada se mi kroz pokajaqe vratimo, makar daj Boæe dato bude svakoga dana, sada i ovde za svakoga od nas, ali

18

za Ëoveka koji se i poswedqega daha svoga æivota vratiBogu kroz istinsko i suπtinsko pokajaqe, on se nalazina putu Boæjem. Dakle, nije bitno da li smo na prvoj,drugoj ili stotoj lestvici pokajaqa, vaæno je da se nala-zimo na tom putu. Nije bitno kada se mi ukrcamo na brodkoji ide u luku Carstva Nebeskog, koji ide u prostoreveËnosti, u prostore naπeg spaseqa, da li se nalazimou kabinama za spavaqe, na palubi ili u potpalubwu.Bitno je da se nalazimo u tom brodu, koji jeste Crkva kaoprostor pokajaqa, i koja sigurno plovi ka veËnosti, a ta-mo kad se naemo, svako po meri svoje Ëeæqe za Hri-stom, verovatno Êe i dodatno doæiveti onda proËi-πÊeqe kroz pokajaqe, i u radosti videti Hrista.

Kad se pokajaqe dovodi u vezu sa Sv. Tajnomispovesti, tu se ponekad javwa problem kod nas hriπ-Êana, i to mogu da posvedoËim iz svog skromnog iskustvada wudi koji oseÊaju pokajaqe i imaju izvesnu slabostili, da se tako izrazim, strast konkretnu, dakle greh ko-ji uporno ponavwaju, imaju problem da dou na ispovest,s jedne strane zbog stida pred sveπtenikom, kako to dasada, opet i opet, stalno istu stvar ponavwaju, a s drugestrane, zbog toga πto naprosto gube nadu da je uopπtemoguÊe da se oslobode neke strasti. Prvo, bez obzira nato πto nam se ponavwa jedan te isti greh, potrebno je dase, koliko se god puta taj greh dogodi, intenzivno zbogqega kajemo, da æelimo u svakom sledeÊem periodu dase borimo protiv qega i da æelimo da ga se oslo-bodimo, potrebno je i da se ispovedimo svaki put. Jer toje kao kad neko nosi odeÊu i ona se isprwa, majicu re-cimo, posle dan ili dva, i sad kaæe: πto da je perem po-novo kad Êe se opet isprwati. ZnaËi, koliko god puta sekroz greh prwamo, toliko puta je potrebno da se krozpokajaqe Ëistimo. I zapravo, πto se viπe prwamo, to-liko je potrebnije da se sve viπe i viπe kroz Svetu Taj-nu pokajaqa i ispovesti Ëistimo. Razume se da svako odnas ima poneku slabost koja ga intenzivnije mori negoneka druga.

Ima priËa o jednom monahu u OtaËniku, u kojoj seopisuje kako je taj monah doπao svome duhovniku i kaæemu: “OËe, ja sam danas pao u taj i taj greh”, a ovaj muduhovnik kaæe: “Nista, Ëedo, ti ustani.” Sutradan, opetdoe taj monah duhovniku i kaæe: “Opet sam pao u istigreh”, a duhovnik mu opet odgovori: “Niπta, Ëedo, opetustani.” TreÊi dan je isti monah doπao, i sa istim re-Ëima, ispovedajuÊi se, reËe: “OËe, opet sam pao u istigreh”, a duhovnik ga je opet samo blago teπeÊi podsta-kao reËima: “Niπta, Ëedo, ustani, da te Gospod zatekneuvek u toj tvojoj potrebi da ustaneπ.”

Jer zapravo, πta mi kao wudi i moæemo da uËi-nimo? Sve je blagodaÊu Boæjom, sve je od Qega. Jedino

πto moæemo je da æelimo da ustanemo i da ne pri-stanemo nikada na to da je greh i strast naπe prirodnoi normalno staqe, jer u suπtini, ne treba mnogo darazmiπwamo, dovowno je da svako pogleda u svoju duπui u bliæqe oko sebe. Kad kaæem bliæqe, mislim na wu-de koji ne veruju u Boga. Mi Ëesto potpuno iste grehe pra-vimo kao i wudi koji ne veruju u Boga. ©taviπe, deπavase da Ëesto padamo u neuporedivo veÊe grehe nego wudikoji ne veruju u Boga. Dakle, da kaæem uopπteno, najËe-πÊe se ne razlikujemo svojim æivotom od wudi koji neveruju u Boga. Meutim, postoji jedna razlika, koja jeformalno mala, ali je suπtinski ogromna i velika.Razlika je u tome πto wudi koji ne veruju u Hrista kaoSpasitewa, koji ne veruju u Boga, kad Ëine zlo, kad Ëinegreh, smatraju da je to normalno, Ëak se trude da πto vi-πe “obogate” svoj æivot grehom, smatrajuÊi da to izra-æava wudsku prirodu. A mi, hriπÊani, ËineÊi greh tru-dimo se da, u najmaqu ruku, to nazovemo pravim imenomi da u sledeÊem koraku pokuπamo i poæelimo da budemobowi i da budemo drugaËiji. To je zapravo sve πto moæe-mo, a to je, ustvari, sam poËetak i suπtina pokajaqa. Da-kle, da nikada ne pristanemo da je staqe greha, staqestrasti naπe prirodno i normalno staqe, nego da uvekimamo Ëeæqu za Bogom. Razume se da Êemo u procesu du-hovnog æivota, πto budemo bili budniji i paæwiviji,oseÊati Ëesto sve viπe i viπe svoje slabosti i svojegrehe, kao i za mnoge grehe koje smo nekada imali, sma-trali smo da nisu gresi ili smo ih doæivwavali kaosvojevrsne sitnice, a samo ono πto su neke krupne sta-nice u naπem æivotu, krupni padovi, krupni gresi,doæivwavali smo kao greh i pokuπavali da se krozispovest od toga oslobodimo. To vaæi samo za poËe-tnika. A πto Ëovek duæe æivi duhovnim æivotom, onima sve viπe kao merilo, kao ogledalo svoga æivotaHrista, a ne druge wude oko sebe. A u odnosu na druge,πto je duhovniji, trudi se da oseÊa wubav, i da se moliza qih, a pred Bogom on oseÊa svoju nedostojnost.

Moæda ste Ëitali avu Doroteja, ima na jednommestu detaw u kojem se kazuje kako su doπli mladi mo-nasi kod ave i mole ga da im uputi reË utehe, da ih duho-vno pouËi. A ava Dorotej, koji je bio zaista duhovni auto-ritet, bio je veoma smiren, pa je rekao monasima koji suiz pustiqe egipatske doπli qemu da on nije dostojanqima da govori, da je on loπiji od svih qih, da je on igori monah i greπnik. I razume se, svi su se zaËudili:“Kako to da si ti greπnik i gori od svih nas kad znamoda se i viπe moliπ, i viπe postiπ, viπe lijeπ suzepokajaqa?” I starac im je onda ispriËao sledeÊu priËu:“Zamislite jednog najbogatijeg Ëoveka u nekom malommestu. Kad on ode u neko veÊe mesto, kakav je on?” Pa ve-

19

li: “Onda Êe biti meu najbogatijima.” - “A kad ode u ne-ku varoπicu, kakav Êe onda biti?” - “BuduÊi da ima mno-go sveta, onda Êe verovatno pripadati sredqem sloju.” -“A kad ode u prestonicu, kakav Êe onda biti?” - “Onda Êebiti obiËan Ëovek.” - “A kad ode u carske dvore, kakav Êeonda biti?” - “Onda Êe biti puki siromah.”

Zato πto je sve carevo i on pripada caru, ali onÊe oseÊati radost, a ne tugu, zbog toga πto se nalazi ucarevim dvorima, makar i kao puki siromah. E, tako da-kle i jedan hriπÊanin, podviænik, po reËima ave Doro-teja, jeste Ëovek koji uzrastajuÊi biva sve bliæi Bogu, iima Hrista kao ogledalo, i u svetlosti prisustva Boæ-jeg u nama se osvetwavaju raznorazni tamni buxaci kojene vidimo, i onda, moæda smo se oËistili i oslobodilinekakvih vidwivih grehova, npr. neko moæda ne puπi,ne pije ili ne znam ni ja πta ne radi, postane hriπÊa-nin, i onda smatra, s obzirom na to da je nakon godinudana uklonio te neke spowaπqe stvari, da je bowi oddrugih. Onda se pojavi Ëesto u nama oholost. To ima kodwudi koji su poËetnici - odmah poËiqemo da kritikujemodruge, najpre svoju okolinu, pa onda sveπtenike, paCrkvu, onda Ëak imamo i neke svoje kruæoke, onda izuËa-vamo samo nekakva pravila i kanone, a zaboravwamo dase bavimo duhovnim æivotom i da posmatramo sebe uodnosu na Hrista. Zaboravwamo Ëiqenicu da smo ovdejoπ moæda 20, 30 ili 50 godina æivota i da onda odavdeodlazimo; Bog nas onda neÊe pitati da li smo primetilislabosti i nemoÊi ili grehe drugih, i neÊe nas pitatiπta su nama drugi uËinili, nego Êe nas pitati πta smomi qima uËinili. Dakle, uzrastajuÊi ka Bogu mi sve vi-πe i jasnije vidimo Ëistotu lica Boæjeg, ali i mnoge,uslovno reËeno, sitne stvari, sitne promaπaje i neka-kve strasti koje nas udawavaju od Boga, i upravo po isku-stvu i reËima ave Doroteja, oseÊamo sebe gorima od dru-gih, jer se merimo u odnosu na Hrista.

Zato je smireqe vrlina koja odlikuje sveti-tewe. Onaj koji doæivwava sebe gorim od drugih, on jeautentiËan hriπÊanin i on nema potrebu da proveravadruge, da kritikuje druge i da gubi πansu æivota u CrkviHristovoj, nego on i te kako ima mnogo posla sa sobom ibavi se svojom duπom, pre svega, praktikovaqem vrlinakroz podvig wubavi, molitve i, uopπte, sveukupne aske-ze. Dakle, pokajaqe je jedina naπa πansa, i to pre svegakao potreba da se oslobodimo greha i, s druge strane,nepristajaqe na to, kad god da padnemo i ma koliko dapadamo, da je naπ pad naπe pravo staqe. Zato je sv. Jo-van Zlatousti, veliËajuÊi upravo tajnu pokajaqa, kad suga pitali ko je svetitew, rekao da svetitew nije neko koje prozorwiv ili Ëini Ëuda, ili ko ima neke natpri-rodne moÊi, tj. moæe da postigne neπto πto ne moæemo

da postignemo mi, obiËni wudi. Svetitew sve to moæeda ima, ali svetitew je pre svega onaj ko je u staqu dasto puta padne i da sto puta ustane iz greha. Sv. IsakSirin je rekao da je veÊe jedanput se pokajati, negomrtve vaskrsavati.

Evo, s ovih nekoliko reËi o pokajaqu, a usput io temama koje se tiËu naπeg duhovnog æivota, ja sam sa-mo hteo da dam neki povod za razgovor i za razmi-πwaqe, moleÊi se Bogu da budemo svi, pre svega i iznadsvega, autentiËni i pravi pokajnici po ugledu na tolikesvetitewe Boæje, po ugledu na samog PreteËu Gospo-dqeg, koji zapoËiqe svoju propoved reËima o pokajaqu:“Pokajte se, jer se pribliæilo Carstvo Nebesko.” Itu istu reË ponavwa i sam Gospod naπ Hristos. Dakle,pokajaqe iznose kao put ulaska u Carstvo Nebesko. Apokajaqe znaËi preobraæaj i promenu naËina razmi-πwaqa i naËina æivota, promenu sveukupnog etosa na-πeg postojaqa. Neka Bog da svima nama tu vrstu poka-jaqa, pokajaqa koje nije oËajaqe i nije put u depresiju,pokajaqe koje nije raskajaqe, po reËima Jevanewa, negopokajaqe koje je smireqe. Jer, preterano preispi-tivaqe i kiqeqe sebe zbog greha koji Ëinimo je, zapra-vo, svojevrsna gordost. Sv. Nikodim Svetogorac kaæe:“Kad pogreπiπ, kad padneπ u neki greh, nemoj preteranosebe da kiqiπ, jer to je stvar gordosti.” ZnaËi, nemojsebi da govoriπ: kud sam to uradio, da nisam bio tamo itamo, ne bi mi se to desilo, ili: da nisam uËinio to i to,ne bi me posle snaπlo sledeÊe. To je jedno psiholoπkokiqeqe sebe koje ne pretpostavwa priznavaqe svogastaqa. To je, drugim reËima, pokuπaj da kaæemo: kud tomeni da se desi, kad sam ja bowi od toga? A ustvari,istinsko i autentiËno pokajaqe je da budemo blagodarniBogu πto nam se nije desilo sve πto smo mi sposobni dauËinimo, da kaæemo: ne, Gospode, to πto sam uËinio ihiwadu puta viπe sam spreman da uËinim, tj. ja bih i go-re stvari napravio, ali slava Ti, jer Ti blagodaÊu iwubavwu Svojom nisi dozvolio da ja pokaæem svoje “ta-lente i pamet”.

Dakle, pokajaqe bez mnogo reËi, bez mnogokiqeqa, jednostavnom i prostom reËju, jednostavnim iprostim odnosom prema Bogu, upravo onakvim kakvim nasje Bog uËio u priËi koju sam u poËetku pomenuo, u priËi ukojoj On ne upotrebwava nikakve argumente da bi poka-zao Boæansku nadmoÊ i silu, nego jednostavno pruæa ru-ku i izvlaËi apostola Petra iz gliba u koji se uglavio,a time pokazao da je spreman da i svakog od nas izvuËeiz najdubweg pada, najdubweg mraka i najstraπnijeg gre-ha u kojem se moæemo naÊi. Jer, Bog jeste iznad svega ipre svega - Wubav. Hvala.

Predavaqe odræano 2. jula 2004. godine u Domu Sv. Vladike Nikolaja u Londonu

20

riπÊanin i pre nego πto se priËesti, ikada se priËeπÊuje, i posle PriËeπÊadobija veliku korist od Boæanskih Taj-ni i za duπu i za telo. Onaj ko se priËe-

πÊuje, pre PriËeπÊa treba da se pripremi, tj. da seispovedi duhovnom ocu, da se skruπi, ispravwa, ome-kπa, da obrati paæqu na svoj duhovni æivot, da se Ëuvaod strasnih pomisli koliko je to moguÊe, i od svakog dru-gog zla.

On se na taj naËin uzdræava, moli, bdi, ima vi-πe strahopoπtovaqa i Ëini svako drugo dobro delorazmiπwajuÊi kakvog straπnog Cara treba da primi usebe, a posebno kada se zamisli na tim da u zavisnostiod toga kakvu pripremu ima pred PriËeπÊe, takvu Êeblagodat i dobiti od qega. OËigledno je da πto se Ëeπ-Êe neko priprema za PriËeπÊe, time Êe imati veÊu ko-rist.

Ko moæe da shvati kakvi se darovi daju hriπÊa-ninu Boæanskim PriËeπÊem? Ili kako naπ slabi jezikmoæe to da prenese? Zato Êemo ponovo navesti boæan-stvene i svete uËitewe Crkve, da bi nam oni rekli svepo redu svojim krasnoreËivim i bogonadahnutim ustima.

Grigorije Bogoslov kaæe: “Sveto Telo Hris-tovo, kada se dobro prima, predstavwa vojujuÊe oruæjeza one koji se priËeπÊuju sa Ëistom saveπÊu, za one kojise udawuju od Boga - povratak, slabe ukrepwuje, zdraveveseli, bolesne leËi, Ëuva zdravwe, zahvawujuÊi qemumi se lakπe ispravwamo, lakπe podnosimo rad i nevo-we, u wubavi smo plameniji, u znaqu precizniji, uposluπaqu spremniji, i bowe primamo blagodatno dej-stvo.” A za one koji se ne priËeπÊuju dobro, posledice susasvim suprotne, jer oni nisu zapeËaÊeni Ëasnom Krvwu

naπeg Gospoda. Kako kaæe sam Grigorije Bogoslov: “Odtada se Agnec uËvrπÊuje, i zapeËaÊuju se Ëasnom Krvwudelo i reË, tj. navika i delo - stubovi naπih vrata (podvratima podrazumevam kretaqa i misli uma), koja se la-ko otvaraju i zatvaraju od sozercaqa” [17]. Drugim re-Ëima, lako se otvaraju za sozercaqe i ponovo zatvarajuod sozercaqa viπeg i nepostiænog smisla.

Prepodobni Jefrem Sirin piπe: “BraÊo, budi-mo revnosniji u Êutaqu, postu, molitvi, suzama, crkve-nom saborovaqu, rukodewi, opπtequ sa svetim Ocima,posluπaqu Istini, sluπaqu Boæanskog Pisma, kakonaπ razum ne bi presuπio, a najviπe od svega se posta-rajmo da se uËinimo dostojnim priËeπÊa Boæanskih iPreËistih Tajni, kako bi se naπa duπa oËistila odpomisli neverja i neËistote i da bi nas Gospod Koji seuselio u nas izbavio od neËastivog”.

Boæanstveni Kirilo Aleksandrijski kaæe dazahvawujuÊi Boæanskom PriËeπÊu, misaoni lopovi - zliduhovi - nemaju moguÊnost da posredstvom oseÊaqa ula-ze u naπu duπu: “Pod vratima savrπenog doma [duπe] sepodrazumevaju naπa oseÊaqa, preko kojih ulaze u srcasvih wudi oblici svih stvari i izlivaju u qima bez-merno veliki broj æewa. A prorok Joil naziva oseÊaqaprozorima: “Ulaze kroz prozor, kao kradwivci”Ulaze kroz prozor, kao kradwivci”(Joil 2, 9), jer oni nisu bili pomazani Krvwu Hristovom.I Pismo ponovo kaæe da posle zaklaqa agneca “nekanekauzmu od krvi qegove i pomaæu na oba dovratka iuzmu od krvi qegove i pomaæu na oba dovratka ina popreËnu gredu na vratima u kuÊina popreËnu gredu na vratima u kuÊi” (Ish. 12, 7),ukazujuÊi na to da Ëasnom Krvwu Hristovom mi Ëuvamotaj naπ zemawski hram, tj. naπe telo, i izgonimo staruneposluπaqem umrtvwenu prirodu naslaujuÊi sepriËeπÊem æivota, udawujuÊi time od nas i nepri-

Sv. Nikodim Agiorit i sv. Makarije Korintski

O »ESTOM PRI»E©∆IVAQU

Glava II IIO tome da je korisno i spasonosno O tome da je korisno i spasonosno

Ëesto priËeπÊivaqe Svetim Tajnama Ëesto priËeπÊivaqe Svetim Tajnama

17. Beseda 45, na Svetu Pashu. Pogl: Sveti Grigorije Bogoslov, arhiepiskop Konstantinopoljski. Sabrana dela u 2 toma. T.1. Sveto-

Trojicina Sergejeva Lavra 1994, s.671.

21

jatewa pomazaqem Krvi Hristove”.Boæanstveni Kiril i na drugom mestu kaæe da

se zahvawujuÊi PriËeπÊu mi Ëistimo od svake duπevneneËistote i dobijamo spremnost i revnost ka dobru:“»asna Krv Hristova ne samo da nas izbavwa od trule-qa, veÊ i od svake neËistote, skrivene unutra, i ne osta-vwa nas leqe, nego nas Ëini plamenijima u Duhu”.

Sveti Teodor Studit Ëudesno opisuje korist ko-ju svako dobija od Ëasnog PriËeπÊa: “Veliku snagu imajusuze, umiweqe, a pre svega i najviπe od svega - priËe-πÊe Svetiqama, i ja se Ëudim zbog Ëega se vi prema qi-ma odnosite sa nemarnoπÊu. Ako je nedewa, vi Êete ipristupiti Tajni, a ako se Liturgija sluæi nekog drugogdana, niko se ne priËeπÊuje. Iako bi u manastiru onaj ko-ji to æeli mogao da se priËeπÊuje svaki dan. Sada seLiturgija sluæi ree, ali si vi i dawe ne priËeπÊujete.GovoreÊi sve ovo, ja nemam u vidu da poæelite da se tektako priËeπÊujete, jer je napisano: “Ali Ëovjek daAli Ëovjek daispituje sebe, pa onda od hweba da jede i od Ëaπeispituje sebe, pa onda od hweba da jede i od Ëaπeda pije. Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebida pije. Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebijede i pije, ne razlikujuÊi Tijela Gospodqegajede i pije, ne razlikujuÊi Tijela Gospodqega” (1.Kor. 11, 28-29). Ne govorim radi toga, nikako! VeÊ raditoga da bismo se sa æewom za Prisajediqeqem kolikoje god to moguÊe oËistili i uËinili sebe dostojnim togadara, jer je prinesen Hleb koji je siπao sa Neba - PriËe-πÊe æivota. Ako neko bude jeo od tog Hleba, æiveÊe va-vek: “Hleb koji vam Ja dajem je Tijelo Moje, koju jaHleb koji vam Ja dajem je Tijelo Moje, koju jadajem za æivot svijetadajem za æivot svijeta”. I opet: “Onaj koji jede MoOnaj koji jede Mo--je Tijelo i pije Moju Krv, prebiva u Meni i Ja uje Tijelo i pije Moju Krv, prebiva u Meni i Ja uqemuqemu” (Jn. 6, 56).

Vidiπ li kakav je to neshvatwivi dar? On nijesamo umro za nas, veÊ je i Samog Sebe prineo nama zahranu. ©ta moæe biti veÊi znak prave wubavi? ©ta mo-æe biti spasonosnije za duπu? Pored toga, obiËnu hranui piÊe niko ne odbija da jede svaki dan, a ako i ne pojede,straπno se æalosti. ©to se tiËe ne obiËnog hleba, veÊHleba æivota, i ne obiËnog piÊa, veÊ »aπe besmr-tnosti, mi se prema qima odnosimo kao prema nevaænojstvari i ne apsolutno potrebnoj. ©ta moæe biti be-zumnije od toga? Uostalom, bez obzira kako ste dosad ra-dili, molim vas za ubuduÊe da se pazite znajuÊi silu da-ra, i koliko je moguÊe oËiπÊeniji da se priËeπÊujeteSvetiqama. I ako se desi da se bavimo nekim drugimposlom, Ëim Ëujemo zvono da ostavimo taj posao i da ide-mo da se priËestimo Darovima sa velikom æewom. I toÊe nam (kako ja mislim ili, taËnije, kako je zaista u stva-ri) veoma mnogo pomagati, jer Êe nas priprema za PriËe-πÊe Ëuvati u Ëistoti. Ako budemo ravnoduπni prema

Prisajediqequ, to je kao da izbegavamo borbu sa stra-stima. Neka nam PriËeπÊe bude provodnik u æivot veË-ni [18]” [19].

Dakle, braÊo moja, ako budemo radili tako kakonam zapovedaju boæanstveni Oci, i ako se budemo ËestopriËeπÊivali, ne samo da Êemo imati Boæju blagodat zapomoÊnika i saradnika u ovom kratkom æivotu, veÊ Êenam pomagati i Angeli Boæji, i sam Vladika Angela, apored toga odbaciÊemo daleko od sebe svoje protivnike- zle duhove, kako kaæe boæanstveni Zlatoust: “Kaolavovi koji diπu ogqem, tako mi odlazimo od te [SveteTrpeze], postavπi straπni za avola, imajuÊi u sebi na-πu Glavu Hrista, i wubav koju nam je On ukazao. Ta KrvËini da sija carski lik naπe duπe, raa neiskazanu le-potu, ne dozvowava da blagorodnost uvene u duπi,neprestano je oroπavajuci i hraneÊi. Ta Krv, dostojnoprimwena, odgoni od nas zle duhove, privlaËi Angele,zajedno sa Vladikom svih Angela. Jer zli duhovi beæekada vide Vladikinu Krv, a Angeli se skupwaju. Ona je -spaseqe naπih duπa, Qom se duπa raduje, Qom ukra-πava, Qom zagrejava. Ona Ëini naπ um svetlijim odogqa. Ona Ëini naπu duπu Ëistijom od zlata. Oni koji sepriËeπÊuju tom Krvwu stoje zajedno sa Angelima i viπ-qim silama, buduÊi odeveni kao i oni u tu istu carskuodeÊu, i imajuÊi duhovno oruæje. Ali nisam rekao ononajveÊe: oni koji se priËeπÊuju su odeveni u Samog Ca-ra” [20].

Vidiπ, wubweni moj brate, koliko Ëudesnih da-rova ti dobijaπ ako se Ëesto priËeπÊujeπ, vidiπ kakose pri Ëestom PriËeπÊivaqu prosveÊuje um, osvetwavarazum, Ëiste sve duπevne sile? A ako hoÊeπ da umrtviπi telesne strasti, priËeπÊuj se Ëesto i naslauj se ti-me. U to nas uverava Kirilo Aleksandrijski: “Onaj kojiveruje u blagoslov od PriËeπÊa ne samo da se izbavwaod smrti, veÊ i od bolesti koje su u nama. Jer HristosKoji ulazi u nas umiruje u naπim Ëlancima neobuzdanizakon telesni i oæivwuje strahopoπtovaqe prema Bogu,umrtvwujuÊi strasti”.

Na taj naËin, bez Ëestog PriËeπÊivaqa mi nemoæemo da se oslobodimo od strasti i uspnemo se na vi-sinu bestraπÊa. Tako i Izraiwci: da nisu hteli da jedupashu u Egiptu, ne bi se mogli osloboditi iz qega. Egi-pat oznaËava æivot u strastima. I ako se mi ne priËe-πÊujemo neprestano Ëasnim Telom i Krvwu naπeg Gos-poda (Ëak i svaki dan ako je to moguÊe), mi nismo u staquda se oslobodimo od misaonih faraona. BoæanstveniKiril Aleksandrijski upravo tako i kaæe: “To πto suIzraiwci, buduÊi robovi i radeÊi pod upravom Egip-

18. Pogl. slav. "na putu ka veËnom æivotu" iz molitvi pred Sveto PriËeπÊe. 19. Objavwena pouka 107. U ruskom “Dobrotowubwu” - pouka 309. Dobrotowubwe. ?.4, s.581-582. 20. Beseda 43 na Jevanewe od Jovana. Pogl.: Sv.Jovan Zlatoust. Izabrana dela. Kqiga 1. ?., 1993, s.304-305.

22

Êana, uËinili [tj. zaklali agneca i pojeli pashu], to zna-Ëi da wudska duπa ne moæe naÊi slobodu i izbeÊiavolsku tiraniju, sem priËeπÊem Hristovim Telom iKrvwu. Jer je On Sam rekao: “Ako vas dakle Sin izbaAko vas dakle Sin izba --vi, zaista Êete biti izbavwenivi, zaista Êete biti izbavweni” (Jn. 8, 36). I ponovotaj Svetitew kaæe: “Prinevπi na ærtvu jagqe uËinilisu to po prauzoru na Hrista, jer se drugaËije nisu mogliosloboditi”, jer se sloboda dobija samo Hristovomsilom.

Dakle, ako i mi hoÊemo da napustimo Egipat, tj.mraËni greh koji nas prati, i faraona, tj. misaonog tira-nina, kako kaæe Grigorije Bogoslov, i æelimo da nasle-dimo zemwu srca i obeÊaqa, tada treba da sliËnoIzraiwcima, koji su imali za vou Isusa Navina, imamoGospoda naπega Isusa Hrista posredstvom ËestogpriËeπÊivaqa, kako bismo pobedili Hananejce i drugenarode (bezbrojne telesne strasti) i GavaoniÊane(pomisli koje nas obmaquju), da bismo dospeli u gradJerusalim, koji znaËi sveti mir (za razliku od svetskogmira). Po reËima naπeg Gospoda: “Mir vam ostavwam,Mir vam ostavwam,mir svoj dajem vam: ne dajem vam ga kao πto svetmir svoj dajem vam: ne dajem vam ga kao πto svetdajedaje” (Jn. 14, 27). To jest: “UËenici Moji, Ja vam dajemmir sveti, i ne takav kao mir svetski koji Ëesto za ciwima zlo”. PrebivajuÊi u tom svetom miru, mi se udosto-javamo da u naπem srcu zadobijemo Duha, kao i apostoli,ostajuÊi u Jerusalimu po zapovesti Gospodqoj, kada sudobili savrπenstvo i blagodat Duha na dan Pede-setnice. Jer mir je dar koji u sebe ukwuËuje i sve ostaleboæanske darove, u miru æivi Gospod, jer kako kaæeprorok Ilija, Bog nije bio u velikom i snaænom vetru,niti u zemwotresu, niti u ogqu, veÊ u strujaqu tihog imirnog vetra - tamo je bio Gospod (3. Car. 19, 11-12).

Meutim niko ne moæe zadobiti taj mir nema-juÊi drugih vrlina, jer se vrlina ne zadobija bez ispu-qeqa zapovesti, a zapovest se u potpunosti ne moæeispuqavati bez wubavi, a wubav se ne obnavwa (jaËa)bez Boæanskog PriËeπÊa. Dakle, mi se bez BoæanskogPriËeπÊa uzalud trudimo.

Jer mnogi Ëesto iziskuju sami od sebe raznevrline, nadajuÊi se da Êe se spasti sami i bez ËestogPriËeπÊa. Ali to je skoro nemoguÊe, jer oni ne æele dase potËine Boæjoj vowi, koja se sastoji u tome da se Ëe-sto priËeπÊuju, saglasno crkvenom Ëinu, tj. svakojsluæenoj Liturgiji, kada se oni skupwaju u hramu. Tak-vim wudima Bog govori preko proroka Jeremije: “OstaOsta--viπe Mene izvor æive vode, i iskopaπe sebiviπe Mene izvor æive vode, i iskopaπe sebistudence, studence isprovawivane, koji ne mogustudence, studence isprovawivane, koji ne moguda dræe vodeda dræe vode” (Jer.2, 13). Drugim reËima, ostavili suizvor vrlina i darova Svetoga Duha i iskopali su u sebistudence, koji su probuπeni na dnu i ne mogu da zadr-

æavaju vodu. I ponovo Bog govori preko proroka Isaije:“Premda Me svaki dan traæe i radi su znati putePremda Me svaki dan traæe i radi su znati pute--ve Moje, kao narod koji tvori pravdu i ne ostavwave Moje, kao narod koji tvori pravdu i ne ostavwasuda Boga svojega; iπtu od Mene sudove pravedne,suda Boga svojega; iπtu od Mene sudove pravedne,æele pribliæiti se k Bogu. Zaπto postismo, veæele pribliæiti se k Bogu. Zaπto postismo, ve --le, a Ti ne pogleda, muËismo duπe svoje, a Ti nele, a Ti ne pogleda, muËismo duπe svoje, a Ti nehtje znati? Gle, kad postite, Ëinite svoju vowu ihtje znati? Gle, kad postite, Ëinite svoju vowu iizgonite sve πto vam je ko duæan. Eto postite daizgonite sve πto vam je ko duæan. Eto postite dase prete i svaate i da bijete pesnicom bezbose prete i svaate i da bijete pesnicom bezbo--æno. Nemojte postiti tako kao danas, da bi se Ëuoæno. Nemojte postiti tako kao danas, da bi se Ëuogore glas vaπ. Taki li je post koji izabrah da Ëogore glas vaπ. Taki li je post koji izabrah da Ëo --vjek muËi duπu svoju jedan dan? Da savija glavuvjek muËi duπu svoju jedan dan? Da savija glavusvoju kao sita i da stere poda se kostrijet i pesvoju kao sita i da stere poda se kostrijet i pe --peo? Da li Êeπ zvati post i dan ugodan Gospodu?peo? Da li Êeπ zvati post i dan ugodan Gospodu?”(Is. 58, 2-5). Drugim reËima, oni Mene traæe svaki dani æele da spoznaju premudrost Mojeg Promisla, kao na-rod koji je toboæe bio pravedan i saËuvao zapovestiBoæje, i govore: “Zaπto Ti ne vidiπ, Gospode, da smo mipostili? Zaπto Ti ne æeliπ da znaπ da smo mi tolikostradali?” I odgovara Bog: “Ne Ëujem vas, zato πto kadapostite ponovo ostvarujete svoje zle æewe. Takav posti takvo stradaqe Ja ne æelim. Ali Ëak i ako ti raspro-streπ umesto kreveta tkaninu za vreÊe i pepeo, ni takavpost Ja ne primam”.

Trudovi se prihvataju i vrline donose koristsamo onda kada se vrπe po vowi Boæjoj. Vowa Boæja sesastoji u tome da radimo onako kako nam zapoveda naπGospod, Koji nam kaæe: “Koji jede Moje Tijelo i pijeKoji jede Moje Tijelo i pijeMoju Krv ima æivot veËniMoju Krv ima æivot veËni” (Jn. 6, 54). To nije samozapovest, veÊ zapovest nad svim zapovestima, jer onapredstavwa potpunu snagu i neodvojivi sastavni deoostalih zapovesti.

Dakle, wubweni moj, ako æeliπ da u svom srcurazgoriπ boæanski plamen i da zadobijeπ wubav premaHristu, a sa qom i sve ostale dobrodetewi (vrline), Ëe-sto pristupaj Svetom PriËeπÊu - i tada se naslauj timeËime æeliπ. Jer je nemoguÊe bilo kome da ne wubi Hri-sta i da ne bude wubwen od strane Qega, ako se onneprestano priËeπÊuje Qegovim Svetim Telom i Krv-wu. To se deπava prirodno. I posluπaj kako se to deπa-va.

Neki ne razumeju zaπto roditewi vole svoju de-cu, kao i zaπto deca takoe vole svoje roditewe. Odgo-varamo: niko nikada nije omrznuo samog sebe i svoje te-lo. Poπto deca dobijaju svoje telo od tela svojih rodi-tewa i posebno zato πto se hrane majËinskom krvwu umajËinoj utrobi, tako i posle roeqa (jer mleko, priro-dno, nije niπta drugo nego krv koja je postala bela), zatoja i kaæem da je za qih (decu) prirodni zakon da wubesvoje roditewe, kao i za roditewe da vole svoju decu.

23

Jer su deca i zaËeta od tela svojih roditewa. Na taj na-Ëin ti Êe wudi koji se Ëesto priËeπÊuju Telom i Krvwunaπega Gospod prirodno razgoreti u sebi stremweqe iwubav prema Qemu - s jedne strane, jer to æivonosno iæivotvorno Telo i Krv toliko zagrevaju wubav kod onihkoji se priËeπÊuju (Ëak i kod onih najtvra srca), uko-liko se Ëesto priËeπÊuju; a s druge strane, zato πto na-πa wubav prema Bogu nije neπto strano za nas, veÊ jeprirodno posejana unutar naπeg srca, Ëim se rodimo utelu i u duhu svetim Krπteqem.

Pri najmaqem pogodnom sluËaju, te prirodneiskre se trenutno razgorevaju u plamen, kako govori pre-mudri Boæanstveni Vasilije: “Istovremeno sa pojavomæivota (tj. Ëoveka) ugrauje se u nas i neki semeni logos,koji na prirodan naËin raa u nama sposobnost da wu-bimo [Boga]. Tu silu (tj. logos) raa briæwivo ispu-qavaqe Boæjih zapovesti, hrani poznaqe [Boga] iblagodat Boæja nas privodi savrπenstvu. Treba znatida je podvig wubavi jedan, ali on ispuqava i ukwuËuje usebe i sve ostale zapovesti” [21].

Dakle, tu prirodnu silu - da wubimo Boga - ukre-pwuje i upotpuquje Ëesto priËeπÊivaqe Telom i Krvwunaπega Gospoda. Zato i sveti Kiprijan piπe da su semuËenici kada su iπli na stradaqa, pre svegapriËeπÊivali PreËistim Tajnama i ukrepivπi seSvetim Prisajediqeqem, tako razgorevali Boæjom wu-bavwu da su odlazili na popriπte kao ovce na zaklaqe,i umesto Tela i Krvi Hristove, kojima su se priËe-πÊivali, prolivali svoju sopstvenu krv i predavalisvoje telo na razliËite muke.

©ta joπ dobro bi ti, hriπÊanine, æeleo dadobijeπ a da nisi dobio Svetim PriËeπÊem? HoÊeπ daslaviπ svaki dan? HoÊeπ da slaviπ Svetli Vaskrs kadapoæeliπ i da se radujeπ neizreËenom radoπÊu u ovomteπkom æivotu? Tada neprestano pribegavaj Tajni ipriËeπÊuj se sa duænom pripremom, i tada Êeπ senasladiti time Ëime æeliπ da se naslaujeπ. Jer jeistinita Pasha i istiniti praznik duπe - Hristos, Kojise prinosi na ærtvu u Tajni, kako kaæe Apostol, a zaqim i boæanstveni Zlatoust: “»etrdesetnica je samojednom godiπqe, Pasha triput nedewno, a nekada i Ëeti-ri puta, taËnije toliko puta koliko mi poæelimo, jerPasha - to nije post, veÊ Prinoπeqe (Prosfora) iÆrtva, koja se prinosi na svakom saboru [22]. A da je tozaista tako Ëujemo od Pavla: “Pasha naπa je HristosPasha naπa je Hristoszaklan za naszaklan za nas” (1. Kor. 5, 7). Tako da svaki put kada saËistom saveπÊu pristupaπ Tajni, ti vrπiπ Pashu. Ne

tada kada postiπ, veÊ kada se priËeπÊujeπ tomÆrtvom. Jer oglaπeni nikada ne vrπe Pashu, iako postesvake godine, zato πto se ne sjediquju sa Prinosom, tj.ne priËeπÊuju se”. I suprotno tome: “I onaj koji ne po-sti, kada se prisajediquje PriËeπÊem, ako prilazi saËistom saveπÊu Tajni, izvrπiÊe Pashu - bilo to danas,sutra ili bilo koji dan. Jer se priprema ne ocequje bro-jem dana, veÊ Ëistotom savesti” [23]. To jest, najbowapriprema za PriËeπÊe se ne sastoji u tome da odbrojiπosam ili petnaest ili Ëetrdeset dana i da se tadapriËestiπ, veÊ u tome da oËistiπ savest. Dakle, oni ko-ji iako poste pred Pashu (Vaskrs), ali se ne priËeπÊujuna Pashu, takvi wudi ne slave kako kaæe taj boæan-stveni Otac. Ti koji nisu spremni da se na svaki praznikpriËeste Telom i Krvwu Gospodqom, ne mogu da slaveni nedewu, ni druge praznike u godini, jer ti wudi ne-maju u sebi uzrok i povod za slavwe, koji je NajslaiIsus Hristos, i nemaju tu duhovnu radost koja se raa odBoæanskog PriËeπÊa.

PreleπÊeni su ti koji smatraju da se Pasha ipraznici sastoje u bogatim trpezama, u mnogobrojnimsveÊama, mirisnom tamjanu, srebrnim i zlatnim ukra-sima, kojima ukraπavaju crkvu. Jer to Bog od nas ne tra-æi, jer to nije prvorazredno i glavno, kako On to kaæe ipreko proroka Mojseja: “©ta iπte od tebe Gospod©ta iπte od tebe GospodBog tvoj, osim da se bojiπ Gospoda Boga svojega,Bog tvoj, osim da se bojiπ Gospoda Boga svojega,da hodiπ po svijem putovima qegovijem i da gada hodiπ po svijem putovima qegovijem i da gawubiπ i sluæiπ Gospodu Bogu svojemu iz svegwubiπ i sluæiπ Gospodu Bogu svojemu iz svegsrca svojega i iz sve duπe svoje, dræeÊi zaposrca svojega i iz sve duπe svoje, dræeÊi zapo--vijesti Gospodqe i uredbe Qegove, koje ti ja davijesti Gospodqe i uredbe Qegove, koje ti ja da --nas zapovijedam, da bi ti bilo dobro?nas zapovijedam, da bi ti bilo dobro?” (5. Kqiga10, 12-13). Naravno, nije reË o tome da mi sada sudimo dali su dobri ili ne ti darovi koje prinosimo u crkvu izstrahopoπtovaqa. Meutim, sa dobrim darovima smoduæni pre svega da prinosimo i posluπaqe svetimzapovestima naπeg Gospoda i da to posluπaqe stavimoispred svih drugih prinosa, kako kaæe i prorok i carDavid: “Ærtva Bogu je duh skruπen; srce skruπenoÆrtva Bogu je duh skruπen; srce skruπenoi smireno Bog neÊe prezretii smireno Bog neÊe prezreti” (Ps. 50, 19).

Apostol Pavle u Poslanici Jevrejima govori toisto samo na drugi naËin: “Ærtvu i prinos nisi htio,Ærtvu i prinos nisi htio,ali si mi tijelo pripremioali si mi tijelo pripremio” (Jevr. 10, 5), πto znaËi:“Gospode! Ti ne æeliπ da Ti prinosim sve druge ærtvei prinose, Ti samo hoÊeπ da ja pristupam BoæanskimTajnama i da se priËeπÊujem svesvetim Telom Tvoga Si-na, Koje si Ti ugotovio na Svetom Prestolu, jer je takvaTvoja vowa”. Zato æeleÊi da ti pokaæeπ da si spreman

21. Pravila, podrobno objaπqena u pitaqima i odgovorima, 2. Pogl.: Dela svetog oca naπeg Vasilija Velikog, arhiepiskopa KesarijeKapadokijske. Deo 5. ?., b.g., s.82. 22. To jest na Evharistijskom saboru, na Liturgiji. - Prim. prev. 23. Protiv judeja. Beseda 3, Pogl.; Kompletna sabrana dela Sv.Jovana Zlatoustog. ?.1. Kq.2. ?., 1991, s.673-675.

24

na posluπaqe, Apostol kaæe: “Evo, idem da uËinimEvo, idem da uËinimvowu Tvoju, Boæe moj, i zakon je Tvoj u mom srcuvowu Tvoju, Boæe moj, i zakon je Tvoj u mom srcu”(Jev. 10, 9; Ps. 39, 8-9). To jest, idem da Ëinim vowu Tvojupotpuno spreman i da ispuqavam zakon Tvoj od sveg srcamojeg. Zato ako æelimo da se spasemo, onda treba saradoπÊu i wubavwu, kao sinovi Boæji, da ispuqavamovowu Boæju, i zapovesti Qegove, a ne sa strahom kaosluge. Jer strah Ëuva ispuqeqe starih zapovesti, a wu-bav - jevanewskih. Drugim reËima, oni koji su bili podzakonom su ispuqavali zapovesti i zakonske postavkeiz straha, kako ne bi bili kaæqeni i podvrgnuti muka-ma. Mi hriπÊani, poπto se viπe ne nalazimo pod zako-nom, treba da ispuqavamo zapovesti iz Jevanewa ne izstraha, veÊ iz wubavi, kao sinovi treba da vrπimo vo-wu Boæju.

Vowa Boga i Oca, po Qegovoj blagoj vowi od sa-mog poËetka se sastojala u tome da stvori Telo za Jedi-norodnog Sina Svoga, Gospoda naπega Isusa Hrista, ka-ko kaæe Apostol, tj. da se Qegov Sin ovaploti i prolijeKrv Svoju radi spaseqa sveta. I da bismo se mi svi hri-πÊani priËeπÊivali Qegovim Telom i Qegovom Krv-wu, i da bi posredstvom Ëestog PriËeπÊa i u ovomæivotu bili saËuvani od avolovih zamki, i da kada do-e do izlaska naπe duπe ona uzleti kao golub, u slobodii radosti na nebesa, i da je uopπte ne muËe duhovipodnebesja.

I to potvruje boæanstveni Zlatuost govoreÊi:“I neko drugi mi je priËao o nekom viequ, koga se onsam udostojio, a nije znao od koga. Ako ti, kojima pred-stoji da budu uzeti sa ovoga sveta, budu priËeπÊeniTajnama sa Ëistom saveπÊu, tada qih kada umiru uznosena nebo sami Angeli, zahvawujuÊi PriËeπÊu” [24]. Zatoi ti, brate moj, poπto ne znaπ kada Êe smrt doÊi - ilidanas, ili sutra, ili ovog Ëasa, - treba uvek da budeπpriËeπÊen PreËistim Tajnama i da budeπ spreman. Iako je vowa Boæja da joπ ostaneπ u ovom æivotu, ondaÊeπ uz blagodat Svetog PriËeπÊa provoditi æivot punradosti, pun mira, pun wubavi praÊen svim ostalimvrlinama. A ako je vowa Boæja da umreπ, onda ÊeπzahvawujuÊi Svetom PriËeπÊu slobodno proÊi mitar-stva zlih duhova, koja se nalaze u vazduhu, i naseliÊeπse u nebeskim obitewima sa neizrecivom radoπÊu. Jerako si uvek sjediqen sa Najslaim Isusom Hristom,svemoguÊim Carem, onda Êeπ i ovde æiveti blaæenimæivotom, i kada umreπ zli duhovi Êe pobeÊi od tebe,kao muqa, a Angeli Êe ti otvoriti nebeska vrata i sve-

Ëano Êe te otpratiti do samog Prestola Blaæene Tro-jice.

O, veliËanstva kojim se naslauju hriπÊani odËestog priËeπÊa u i u ovom, i u buduÊem æivotu! HoÊeπli ti, hriπÊanine, da se oËistiπ i od tih najmaqihpregreπeqa koje ti kao Ëovek dopuπtaπ ili oËima iliuπima svojim? Tada pristupaj Tajni sa strahom i skru-πenim srcem, i oËistiÊeπ se i biÊe ti oproπteno. U tonas uverava i sveti Anastasije Aleksandrijski: “AkoËinimo neke male, wudske, i oprostive grehe, buduÊiskriveni ili jezikom, ili sluhom, ili oËima, ili bri-gom, ili tugom, ili gnevom, ili neËem sliËnom, uko-ravajuÊi se i ispovedajuÊi se Bogu, priËeπÊujuÊi se Sve-tim Tajnama i verujuÊi da nas PriËeπÊe Ëisti od svegatoga” - meutim, ne i od teπkih ili zlih i neËistih gre-ha, koje smo uËinili [25].O tome svedoËe i mnogi drugi svetitewi. Sveti Kli-ment kaæe: “PriËestivπi se Ëasnim Telom i ËasnomKrvwu Hristovom, zablagodarimo Onome Koji nas je udo-stojio da se priËestimo Qegovim Svetim Tajnama izamolimo Ga da nam one ne budu na osudu, veÊ na spa-seqe i ostavweqe grehova” [26].

Vasilije Veliki kaæe: “I udostoj nas da se neo-sueno priËestimo PreËistim i æivotvornim Tvo-jimTajnama na ostavweqe grehova” [27].

A boæanstveni Zlatoust kaæe: “Neka nam Pri-ËeπÊe bude na trezvenost duπe i ostavweqe grehova”[28], tj. da te Tajne posluæe onima koji se priËeπÊuju naoËiπÊeqe duπe i oproπtaj grehova.

Iako i ispovest i ispuqeqe epitimije mogu dadonesu oproπtaj grehova, za osloboeqe od greha jepotrebno Boæansko PriËeπÊe. Pri leËequ smrdwiverane najpre odstraquju sræ, zatim odstraquju trule de-love i zatim stavwaju melem za isceweqe, jer ako ranuostave bez qega, ona moæe da doe u prethodno staqe.Tako biva i sa grehom: ispovest udawuje sræ, ispuqeqeepitimije odseca trule delove, a zatim Boæansko Pri-ËeπÊe biva kao melem i iscewuje od greha. Jer ako neprimi Boæansko PriËeπÊe, nesreÊni greπnik se vraÊau prethodno staqe, i Ëoveku posle toga biva gore negoranije (Mt. 12, 45).

»ujeπ li, moj hriπÊanine, koliko darova do-bijaπ od Ëestog priËeπÊivaqa? I najmaqi gresi ti seopraπtaju, i tvoje rane se iscewuju, i ti ceo postajeπzdrav. ©ta drugo moæe biti blaæenije nego uvek sepripremati za PriËeπÊe i priËeπÊivati se, i da zahva-

24. O sveπtenstvu. Beseda 6. Pogl.: Kompletna dela Sv.Jovana Zlatoustog. ? .1. Kq.2. ? ., 1991, s.471. 25. Ima se u vidu ukoliko se ti gresi ne ispovedaju. - Prim. prev. 26. ? q.8, gl.14. 27. Liturgija sv.Vasilija Velikog, molitva sveπtenika na "Glave vaπe Gospodu priklonite".

25

wujuÊi pripremi i uz pomoÊ Boæanskog PriËeπÊa budeπuvek slobodan od grehova, i da ti, zemawski, budeπ Ëistna zemwi kao πto su Ëisti Angeli na nebu? I kakva dru-ga sreÊa moæe biti veÊa od te?

Meutim, reÊi Êu ti joπ neπto viπe. Ako ti,brate moj, pristupaπ Tajnama Ëesto i dostojno pri-ËeπÊujuÊi se tim veËnim, preproslavwenim Telom iKrvwu Gospoda naπega Isusa Hrista, i postajes sate-lesnik i sakrvnik Hristu, æivotvorna sila i dejstvo togPresvetog Tela i Krvi u vaskrseqe pravednih oæivo-tvorava i tvoje sopstveno telo proslavweno HristovimTelom i ono Êe vaskrsnuti kao netruleæno, kako uPoslanici Filipwanima piπe boæanstveni Apostol:“Koji Êe preobraziti naπe poniæeno tijelo, takoKoji Êe preobraziti naπe poniæeno tijelo, takoda bude saobrazno tijelu slave Qegove, po silida bude saobrazno tijelu slave Qegove, po silikojom On moæe sve uËiniti i sebi pokoritikojom On moæe sve uËiniti i sebi pokoriti” (Fil.3, 21).

Svu tu slavu i darove, ta velika i natprirodna

dobra, o kojima smo dosad govorili, dobija svaki hriπ-Êanin, kada se sa Ëistom saveπÊu priËeπÊuje Boæan-skim Tajnama Najslaeg naπeg Isusa Hrista, - i druge,joπ veÊe o kojima mi radi malog prostora neÊemo govo-riti.

KonaËno, kada se hriπÊanin priËeπÊuje, tadarazmiπwajuÊi o tome kakvim se straπnim i nebeskimTajnama prisajedinio, on pazi na sebe, da ne obeπËastiblagodat, boji se svojih pomisli, skupwa ih i Ëuva,postavwa poËetak stroæeg i vrlinskog æivota i uda-wuje se koliko je to moguÊe od svakog zla. Kada se opetzamisli da mu predstoji da se kroz nekoliko dana pri-Ëesti, udvostruËava paæqu, dodaje spremnost na spre-mnost, uzdræaqe na uzdræaqe, bdenije na bdenije, trudna trud, i podvizava se koliko je to moguÊe. Jer je onbukvalno priteπqen sa dve strane: prvo time πto setek priËestio, a drugo time πto Êe se uskoro opet priËe-stiti.

V E L I » I N ASVETE TAJNE PRI»E©∆A

»ime se priËeπÊujete na liturgiji, draga braÊo i sestre? - Samim PreËistim Telom i samom PreËistomkrvwu Hrista Boga naπega. Bespredelno je bogatstvo dara Boæjeg, i ono podstiËe na razmiπwaqe o krajqojubogosti, nesreÊi, jadu i slepilu prirode wudske, steËenim po neminovnosti nakon grehovnog pada prvih wudi.Zaista, kada se umnoæio greh, preizobilno se izlila blagodat, i nemoÊi wudske posetila je bezmerna sila Boæja,blagodat Boæja.

* * *OstavwajuÊi nam PreËisto Telo i Æivotvornu Krv za hranu i piÊe, Gospod neizmerno uzviπuje naπu

prirodu blagodareÊi sjediqequ sa Qim i oboæequ, pripremajuÊi nas za savrπenije sjediqeqe sa Sobom uneveËerqem danu Carstva Svoga.

* * * PuËina milosti i πtedrosti Boæje otkrivena je i otkriva se u svakodnevnom prinoπequ na ærtvenicima

pravoslavnih hriπÊanskih hramova svezastupniËke, sveumilostivwujuÊe, sveoËiπÊujuÊe, sveobnavwajuÊe,sveoboæujuÊe, æivotvorne, straπne, bezmerno velike ærtve Tela i Krvi Hristove, koja se po vowi Boæjoj i zavetuGospoda Isusa Hrista prinosi za spaseqe svega sveta. Svi gresi vernih, ukoliko se iskreno mole i priËeπÊujuæivotvornim tajnama, bivaju oËiπÊeni svaki put nakon priËeπÊivaqa; sve uze duπevne bivaju pokidane, sve skrbinestaju, sve prozbe blagoprijatne Bogu ispuquju se, i to se odnosi i na prozbe Ëitave Crkve za sve druπtvenestaleæi i zvaqa, za pastire i stado qihovo. Svet nepomerivo stoji i snaæi se blagodareÊi ovoj ærtvi; gradoviodolevaju i ne ruπe se, prebivajuÊi u blagostaqu i svakom napretku; porodice se krepe; zamke i maπtarije jeretikai raskolnika postaju uzaludne; uËvrπÊuje se sveopπte blagoËeπÊe - samo neka pastiri iskreno savrπavaju tunajveÊu Tajnu! Slava Gospodu Koji nam je podario tako æivotvorni, mnogomoÊni, najsvetiji, boæanski Dar! Svetlise, svetli se, Novi Jerusalime, Crkvo Boæja Pravoslavna, slava gle Gospodqa na tebi zasija. Likuj sada i veselise, Sione!

Sveti Jovan Kronπtatski: “HriπÊanska filosofija”, Obraz svetaËki, Beograd 1998., str. 85 i 86

preuzeto sa: http//:www.kiev-orthodokx.org/liturgy/ever.comunnion

26

XX

MOLITVA PRED IKONAMAMOLITVA PRED IKONAMA

U molitvi spowaπqe ne treba zameqivati zaunutraπqe. Spowaπqe moæe da doprinosi unutra-πqem, ali moæe i da ometa. Tradicionalni poloæajitela nesumqivo doprinose molitvenom staqu, ali ni nakoji naËin ne mogu da zamene glavni sadræaj molitve.

Ne treba zaboraviti da nisu svima dostupni ne-ki poloæaji tela. Npr. mnogi stariji wudi prosto nisusposobni da vrπe zemne poklone. Ima mnogo wudi kojine mogu dugo da stoje. Imao sam prilike da Ëujem od sta-rijih wudi: “Ne idem u crkvu na sluæbu, jer ne mogu dastojim”, ili: “Ne molim se Bogu, jer me bole noge”. Bogunisu potrebne noge, veÊ srce. Ako ne moæete da se moli-te stojeÊi, molite se sedeÊi, ako ne moæete da se moli-te sedeÊi, molite se leæeÊi. Kako je rekao jedan podvi-ænik, “bowe je sedeÊi misliti o Bogu, nego stojeÊi o no-gama”.

PomoÊna sredstva su vaæna, ali ona ne mogu dazamene sadræaj. Jedno od vaænih pomoÊnih sredstavapri molitvi su ikone. Pravoslavni hriπÊani se u pravi-lu mole pred ikonama Spasitewa, Majke Boæje, svetih,pred Svetim Krstom. A protestanti se mole bez ikona. Imoæe se uoËiti razlika izmeu protestantske i pravo-slavne molitve. Molitva u pravoslavnoj tradiciji jekonkretnija. GledajuÊi u Hristovu ikonu, mi kao da gle-damo kroz prozor koji nam otkriva drugi svet, i iza teikone stoji Onaj Kome se molimo.

No veoma je vaæno da ikona ne zamequje objektmolitve, kako se mi ne bismo obraÊali ikoni u molitvii kako ne bismo pokuπavali da predstavimo sebi onogako je naslikan na ikoni. Ikona je samo napomena, samosimbol one realnosti koja se nalazi iza qe. Kako sugovorili Oci Crkve, “Ëast koja se ukazuje liku potiËe odPrvolika”. Kada prilazimo ikoni Spasitewa ili MajkeBoæje i celivamo je, mi samim tim izraæavamo naπu

wubav prema Spasitewu ili Majci Boæjoj. Ikona ne treba da se pretvori u idol. I ne tre-

ba imati iluzije da je Bog baπ takav kakav je naslikan naikoni. Postoji, naprimer, ikona Svete Trojice koja sezove “Novozavetna Trojica”: ona je nekanonska, tj. nije usaglasnosti sa crkvenim pravilima, iako se moæe vide-ti u nekim crkvama. Na toj ikoni je Bog Otac naslikan uvidu sedog starca, Isus Hristos u vidu mladog Ëoveka, aSveti Duh u vidu goluba. Ni u kom sluËaju se ne smemopredati sablazni i predstaviti sebi da Sveta Trojicaupravo tako izgleda. Sveta Trojica je - Bog, Koga ËoveËjamaπta ne moæe da zamisli. I obraÊajuÊi se Bogu - SvetojTrojici u molitvi, mi treba da odbacujemo svaku vrstufantaziraqa. Naπe predstave treba da budu bez li-kova, um kristalno Ëist, a srce spremno da primi BogaÆivog.

XIXI

MOLITVA ZA BLIÆQE MOLITVA ZA BLIÆQE

Mi ne treba da se molimo samo za sebe, veÊ i zanaπe bliæqe. Svako jutro i svako veËe, a takoe i kadasmo u crkvi, treba da pomiqemo naπe roake, bliæqe,prijatewe, neprijatewe, i za sve da prinosimo molitvuBogu. To je veoma vaæno, jer su wudi meusobno povezanineraskidivim vezama, i Ëesto molitva jednog Ëovekaspasava drugog od velike opasnosti .

U æivotu sv. Grigorija Bogoslova se desio ova-kav sluËaj . Kada je on joπ bio mlad i nekrπten, putovaoje brodom Sredozemnim morem. Odjednom je poËela jakaoluja, koja je trajala nekoliko dana, i niko viπe nijeimao nade u spaseqe, jer je brod bio skoro potopwen.Grigorije se molio Bogu i za vreme molitve je video svo-ju majku, koja se u to vreme nalazila na obali, a kako sepotom pokazalo, oseÊala je opasnost i usrdno se molilaza sina. Brod je nasuprot svim oËekivaqima sreÊnodoplovio do obale. Grigorije se uvek seÊao da je za svojespaseqe duæan molitvama svoje majke.

Episkop Ilarion (Ajfejev)

O MOLITVI

27

Neko moæe da kaæe: “Evo joπ jedne priËe iz æi-vota drevnih svetitewa. Zaπto se neπto sliËno i danasne deπava?” Mogu da vas uverim u to da se i danas deπa-va. Znam mnogo wudi koji su po molitvama bliæqih bilispaseni od smrti ili velike opasnosti. I u mom æivotuje bilo dosta sluËajeva kada sam izbegao opasnost pomolitvama majke ili drugih wudi, npr. mojih parohijana.

Jednom sam imao saobraÊajnu nesreÊu i, moæe sereÊi, Ëudom ostao æiv, jer se automobil survao u pro-valiju, prevrnuvπi se nekoliko puta. Od automobila ni-πta nije ostalo, ali smo vozaË i ja ostali Ëitavi i nepo-vreeni. Desilo se to rano ujutru, negde oko pet sati.Kada sam se tog dana uveËe vratio u crkvu u kojoj sam slu-æio, zatekao sam tamo nekoliko vernika koji su seprobudili oko pola pet osetivπi opasnost i poËeli dase mole za mene. Qihovo prvo pitaqe je bilo: “OËe, πtase s vama desilo?” Mislim da smo zahvawujuÊi qihovimmolitvama ja i Ëovek koji je sedeo za volanom bili spa-seni od nesreÊe .

Mi treba da se molimo za svoje bliæqe ne zatoπto Bog ne zna kako da ih spase, veÊ i zato πto On æelida mi uËestvujemo u spasequ jedni drugih. Naravno, OnSam zna πta je potrebno svakom Ëoveku - i nama i naπimbliæqima. Kada se molimo za bliæqe, to uopπte neznaËi da mi æelimo da budemo milosrdniji od Boga. ToznaËi da mi æelimo da uËestvujemo u qihovom spasequ.I ne bi trebalo da u molitvi zaboravimo wude s kojimasmo se sretali u æivotu, i o tome da se i oni mole zanas. Svako od nas moæe uveËe, leæuÊi da spava, reÊi Bo-gu: “Gospode, molitvama svih koji me wube, spasi me”.

SeÊajmo se æive veze izmeu nas i naπih bli-æqih i spomiqimo uvek jedni druge u molitvi.

XIIXII

MOLITVA ZA UMRLEMOLITVA ZA UMRLE

Mi ne treba da se molimo samo za naπe bliæqekoji su æivi, veÊ i za one koji su preπli u drugi svet.Molitva za umrle je najpre potrebna nama, jer kada odla-zi bliski Ëovek u nama se javwa prirodno oseÊaqe gubi-tka, i mi zbog toga duboko patimo. Ali taj Ëovek nasta-vwa da æivi samo u drugim dimenzijama, jer je preπao udrugi svet. Da se ne bi prekinula veza izmeu nas i Ëo-veka koji je otiπao od nas, mi treba da se molimo za qe-ga. Tada Êemo oseÊati qegovo prisustvo, i to da nijeotiπao od nas i da je oËuvana æiva veza sa qim.

Molitva za umrlog je, naravno, potrebna i qemu,zato πto Ëovek kada umire prelazi u drugi æivot, kakobi se tamo susreo sa Bogom i dao odgovore za sve πto jeuËinio u zemawskom æivotu - dobro ili loπe. Veoma je

vaæno da Ëoveka na tom qegovom putu prate molitvebliæqih, onih koji su ostali ovde na zemwi i koji ga seseÊaju. »ovek koji odlazi iz ovoga sveta se liπava svegaπto mu je pruæao ovaj svet, i ostaje samo qegova duπa.Sve bogatstvo koje je posedovao na zemwi i sve πto jestekao, ostaje ovde. Samo duπa odlazi u drugi svet. Iduπi biva sueno po Boæjem zakonu milosra i prave-dnosti. Ako je Ëovek u æivotu uËinio neπto zlo, on morada bude kaæqen. Ali mi koji smo joπ uvek æivi moæemoda molimo Boga za to da On olakπa udeo tog Ëoveka. ICrkva veruje da se posmrtni udeo Ëoveka koji je umroolakπava po molitvama onih koji se mole za qega ovdena zemwi.

Heroj romana Dostojevskog “BraÊa Karamazovi”starac Zosima (Ëiji je prototip bio sveti Tihon Zadon-ski) ovako govori o molitvi za umrle: “Svakog dana i ka-da god moæeπ, ovako govori u sebi: Gospode, pomilujsve koji su se danas pred Tobom upokojili. Jer svakogËasa i svakog trenutka hiwade wudi napuπtaju svoj æi-vot na zemwi, i qihove duπe staju pred Gospoda - i ko-liko qih se rastalo od zemwe samo, nikome nepoznati,u tuzi i muci, i niko ih ne æali... I, evo, moæda Êe se sadrugog kraja zemwe uzneti ka Gospodu tvoja molitva zaqegov pokoj, iako ga ti uopπte nisi znao niti on tebe.Koliko je umilno qegovoj duπi, koja je u strahu stalapred Gospoda, kada u tom trenutku oseti da i ona imasvog molitvenika, i da je na zemwi ostalo wudsko biÊekoje je voli. Da, i Bog Êe milostivije gledati na oboje,jer ako si se ti veÊ saæalio na qega, koliko Êe ga æa-liti tek On Koji je bezgraniËno milostiv... I oprostitimu radi tebe”.

XIIIXIII

MOLITVA ZA NEPRIJATEWE MOLITVA ZA NEPRIJATEWE

Neophodnost molitve za neprijatewe proistiËeiz same suπtine moralnog uËeqa Isusa Hrista. PrehriπÊanske epohe je postojalo pravilo: “Wubi bliWubi bli--æqega svojega i mrzi neprijatewa svojegaæqega svojega i mrzi neprijatewa svojega” (Mt. 5,43). VeÊina wudi i dan-danas æivi u saglasnosti sa timpravilom. Prirodno je da volimo bliæqe koji nam Ëinedobro, kao i da se neprijatewski i s mræqom odnosimoprema onima koji nam Ëine zlo. Ali, Hristos kaæe daodnos treba biti sasvim drugaËiji: “Wubite neprijaWubite neprija --tewe svoje, blagosiwajte one koji vas kunu, Ëinitewe svoje, blagosiwajte one koji vas kunu, Ëini--te dobro onima koji vas mrze i molite se za onete dobro onima koji vas mrze i molite se za onekoji vas vrijeaju i gonekoji vas vrijeaju i gone” (Mt. 5, 44). Sam Hristos je utoku Svog zemawskog æivota viπe puta davao primerwubavi prema neprijatewima i primer molitve zaneprijatewe. Kada je Gospod bio na Krstu i kada su voj-

28

nici zakucavali eksere, On je prolazio kroz straπnemuke i neverovatnu bol, ali se molio: “OËe, oprostiOËe, oprostiim, jer ne znaju πta Ëineim, jer ne znaju πta Ëine” (Lk. 23, 34). On ni u tommomentu nije mislio na Sebe i o tome da Mu ti vojnicinanose bol, veÊ je mislio na qihovo spaseqe, jer su oniËineÊi zlo najpre nanosili πtetu sami sebi.

Treba da shvatimo da wudi koji nam Ëine zloili se prema nama odnose neprijatewski nisu loπi sa-mi po sebi. Loπ je greh kojim su zaraæeni. Treba mrzetigreh, a ne qegovog nosioca - Ëoveka. Kako je govorio sve-ti Jovan Zlatoust: “Kada vidiπ da ti neko Ëini zlo, ne-moj mrzeti qega, veÊ avola koji stoji iza qega ”.

Treba se uËiti odvajaqu Ëoveka od greha koji onËini. Sveπtenik veoma Ëesto za vreme ispovesti pazikako da greh stvarno odvoji od Ëoveka koji se za taj grehkaje. Treba da znamo da odbacimo greπni wudski lik izapamtimo da su svi wudi, pa samim tim i naπi neprija-tewi i oni koji nas mrze, sazdani po Boæjem Liku, iupravo taj Boæji Lik, te klice dobra kojih ima u svakomËoveku, treba da posmatramo.

Zaπto je neophodno da se molimo za neprija-tewe? To nije potrebno samo qima, veÊ i nama. Mi trebada naemo u sebi snage da se pomirimo sa wudima. Arhi-mandrit Sofronije u svojoj kqizi o prepodobnom Silu-anu Atonskom kaæe: “Oni koji mrze i odbacuju svoga bra-ta su oπteÊenog biÊa, jer ne mogu da nau put ka Bogu, Ko-ji sve wubi”. To je pravedno. Kada se u naπem srcu uselimræqa prema Ëoveku, mi ne moæemo da se pribliæimoBogu. I sve dotle dok u sebi imamo taj oseÊaj, put ka Bogunam je zatvoren. Eto zaπto je neophodno moliti se zaneprijatewe.

Svaki put kada pristupamo Bogu Æivom, trebada budemo potpuno pomireni sa svima onima koje sma-tramo svojim neprijatewima. Setimo se πta kaæe Gos-pod: “Ako, dakle, prineseπ dar svoj ærtveniku, iAko, dakle, prineseπ dar svoj ærtveniku, iondje se sjetiπ da brat tvoj ima neπto protiv teondje se sjetiπ da brat tvoj ima neπto protiv te --be, ostavi ondje dar svoj pred ærtvenikom, i idibe, ostavi ondje dar svoj pred ærtvenikom, i idite se najprije pomiri sa bratom svojim, pa ondate se najprije pomiri sa bratom svojim, pa ondadoi i prinesi dar svojdoi i prinesi dar svoj” (Mt. 5, 23-24). I druga reËGospodqa: “Miri se sa suparnikom svojim brzo, dokMiri se sa suparnikom svojim brzo, doksi na putu s qimsi na putu s qim” (Mt. 5, 25). “Na putu s qim” znaËi -u ovom zemawskom æivotu. Jer ako ne uspemo da se pomi-rimo ovde sa onima koji nas mrze i vreaju , s naπimneprijatewima, onda Êemo u buduÊi æivot uÊi nepo-mireni. A tamo je nemoguÊe popraviti ono πto je ovdepropuπteno.

XIVXIV

PORODI»NA MOLITVA PORODI»NA MOLITVA

Do sada smo uglavnom govorili o liËnoj, indivi-dualnoj molitvi Ëoveka. Sada bih æeleo da kaæem

nekoliko reËi o molitvi u krugu porodice. VeÊina naπih savremenika æivi tako da se Ëla-

novi porodice retko okupwaju zajedno, u najbowem slu-Ëaju dvaput dnevno - ujutru za doruËkom i uveËe za veËe-rom. U toku dana roditewi su na poslu, deca u πkoli, akuÊi ostaju samo mala deca i penzioneri. Veoma je va-æno da u toku dana postoje neki trenuci kada svi mogu dase okupe radi molitve. Ako se porodica okupwa da veËe-ra, zaπto se onda ne bi svi zajedno pomolili za neko-liko minuta? I posle veËere se mogu proËitati molitvei odlomak iz Jevanewa.

ZajedniËka molitva uËvrπÊuje porodicu, Ëiji jeæivot ispuqen i sreÊan samo onda kada qene Ëlanovesjediquju ne samo srodstvene veze veÊ i duhovne, zajed-niËko razumevaqe i pogled na svet. ZajedniËka molitva,osim toga, blagotvorno utiËe na svakog Ëlana porodicei veoma pomaæe deci.

U sovjetsko vreme je bilo zabraqeno da se decavaspitavaju u religioznom duhu. To je podsticano timeπto se smatralo da deca najpre treba da odrastu, a za-tim da samostalno izaberu æele li da idu religioznimili nereligioznim putem. U tom argumentu je velikalaæ. Zato πto Ëovek, pre nego πto stekne moguÊnost dabira, treba neËemu da bude nauËen. A najbowi uzrast zauËeqe je, naravno, detiqstvo. Onome ko je u detiqstvunavikao da æivi bez molitve biva veoma teπko da nauËida se moli. A Ëovek koji je od detiqstva vaspitan umolitvenom, blagodatnom duhu, koji od prvih godina svogæivota zna o postojaqu Boga i o tome da se Bogu moæeuvek obratiti, on je - Ëak i ako potom izae iz Crkve iode od Boga - saËuvao u nekim dubinama, u tajnama duπe,zadobijenu u detiqstvu naviku za molitvu. I Ëesto sedeπava da se takvi wudi koji napuπtaju Crkvi u nekojetapi svog æivota vraÊaju Bogu, upravo zato πto su udetiqstvu bili nauËeni molitvi.

Ima joπ jedan momenat. Danas u mnogim poro-dicama postoje roaci starije generacije, babe i dede,koji su vaspitavani u nereligioznoj sredini. Joπ pre 20-30 godina se moglo govoriti da je Crkva mesto za “babe”.Danas upravo babe predstavwaju najnereligioznijepokoleqe, vaspitano tridesetih i Ëetrdesetih godina,u epohi “vojujuÊeg ateizma”. Veoma je vaæno da starijiwudi pronau svoj put ka Crkvi. Nikome nije kasno da seobrati Bogu, a ti mladi koji su veÊ naπli taj put trebataktiËno i postepeno, sa velikom upornoπÊu, da uvodesvoje starije roake u orbitu duhovnog æivota. A to jemoguÊe uspeπno Ëiniti svakodnevnom porodiËnommolitvom.

prevod s ruskog: R. Ma.

preuzeto sa: http://www.kiev-orthodox.org/spirlife/alfeyev_ab_prayer/

29

utradan po manastirskoj slavi VavedeqaPresvete Bogorodice 2003. godine, uposetu naπem manastiru doputovao jearhimandrit otac Dositej (Miwkov), sta-reπina manastira Grgeteg, i tom prilikomje voen ovaj razgovor. Otac Dositej je,moæemo da kaæemo, jedno od svetila

savremenog srpskog mo-naπtva. Malo ko zna daje otac Dositej usredratnog vihora, u izvan-redno teπkim uslovima,preneo telo igumanijeAnastasije (PuπiÊ) izDawa u Srbiju, taËnije umanastir Grgeteg, koje jei posle pet godina,koliko je bilo pohra-qeno u dawskom grobwu,bilo potpuno n e t r ul e æ n o. Zamolio samoca Dositeja da namispriËa kako se to taËno odvijalo, s obzirom da posvojoj monaπkoj skromnosti o tom dogaaju otac kaoda nikome nije priËao. Niko nije mogao da zna koli-ko je moralo wubavi da se unese da bi takav podu-hvat uopπte mogao da se ostvari u tim smutnimvremenima.

Mati Anastasija i mati Teodora, kako smosaznali od oca Dositeja, bile su decenijama u manastiruSvete Ane. Onda su ih izvesne, ali ne sluËajne okolno-sti dovele u Daw, gde se preko qihovog svedoËeqaGospod javwa nama greπnima.

- OËe Dositeje, malo ko zna da ste Vi iz- OËe Dositeje, malo ko zna da ste Vi izDawa u manastir Grgeteg preneli telo upokojeneDawa u manastir Grgeteg preneli telo upokojene

igumanije Anastasije,igumanije Anastasije,koje je i nakon petkoje je i nakon petgodina bilo potpunogodina bilo potpunon e t r u l e æ n o.n e t r u l e æ n o.IspriËajte nam kako seIspriËajte nam kako seto dogodilo?to dogodilo?

Otac Dositej: - Kada jepoËeo rat, reπio sam dasa blagoslovom vladikesremskog Vasilija dove-dem mati Anastasiju imati Teodoru u naπ mana-stir. Qih dve su sameæivele u Dawu, bile suveÊ dosta stare i naru-

πenog zdravwa. Posetio sam ih za vreme ustoliËeqavladike osjeËko-powskog Lukijana, i tada sam imobeÊao da Êu u najskorije vreme doÊi po qih. Rat je veÊuveliko poËeo. Posle samo nekoliko dana, kada samdoπao po qih, Ëekalo me je iznenaeqe. MatiAnastasija se veÊ bila upokojila i sahraqena je u

RAZGOVORRAZGOVORSA ARHIMANDRITOM DOSITEJEM (MIWKOVIM) SA ARHIMANDRITOM DOSITEJEM (MIWKOVIM)

IZ FRU©KOGORSKOG MANASTIRA GRGETEGIZ FRU©KOGORSKOG MANASTIRA GRGETEG

Sveti vladika Nikolaj ÆiËki u svojoj kqizi “Vera svetih” postavwa pitaqe:Sveti vladika Nikolaj ÆiËki u svojoj kqizi “Vera svetih” postavwa pitaqe:“©ta to znaËi wubiti Boga?”, i odgovara: “To znaËi: voleti Ga viπe od svega, viπe“©ta to znaËi wubiti Boga?”, i odgovara: “To znaËi: voleti Ga viπe od svega, viπenego sebe, ili porodicu, ili svet, ili ma πta na svetu”. Sve dok u naπim manastirimanego sebe, ili porodicu, ili svet, ili ma πta na svetu”. Sve dok u naπim manastirimabudemo imali monaha koji ovako wube Gospoda, zvoniÊe zvona naπih pravoslavnihbudemo imali monaha koji ovako wube Gospoda, zvoniÊe zvona naπih pravoslavnihhramova i sluæiÊe se Sveta Liturgija. Evo jednog svetlog primera...hramova i sluæiÊe se Sveta Liturgija. Evo jednog svetlog primera...

30

obliæqem grobwu. Mati Teodora je ostala potpunosama, tako da smo je odmah poveli sa sobom u manastirGrgeteg. Ona je bila invalid, bez jedne noge. ZnaËi, to jebilo 1991. godine. A mati Anastasija je ostalasahraqena na grobwu u Dawu.

M a t iTeodora je spe-cifiËna mo-naπka liËnost.Kada bismo jesluπali i po-smatrali, ima-li bismo uti-sak kao da Ëi-tamo æitijesvete Sare, da-kle nekih dre-vnih podviæ-nica. Jednasveta prosto-ta... Kao de-vojka ona nije bi-la obrazovana, ali je Duhom Boæjim bila ozarena, takoda je umnogome doprinela sadaπqem izgledu naπegmanastira. U vreme qenog dolaska u Grgeteg, umanastiru se tek formirala æenska obitew. Svojimprimerom, dakle ne reËima, dala je mnogo, mnogo ovojsadaπqoj obitewi. Qeno duhovno iskustvo je bilo veo-ma veliko. Ona nije mnogo Ëitala niti je bila uËena,ali je u glavi sve dræala. Jedina æewa koju je uvek izra-æavala, i jedina qena tuga bila je πto joj je mati Ana-stasija ostala u Dawu na grobwu. Meutim, sada je jasnoda je qihov æivotni krst upravo bio takav da se one inau u Dawu, i da sve to doæive... Kad god bih je pitao:“Mati Teodora, πta bismo mogli da uËinimo za Vas?”,ona bi uvek odgovarala: “'Samo mi je æao πto mi je majkaostala u Dawu”. Zaboravio sam da Vam kaæem jedandetaw koji me je porazio u to vreme. Ja sam joπ kao mladmonah otiπao kod qih. Joπ je bio rat. SeÊam se kako mije bilo baπ teπko kada sam ih video onako bespomoÊnei stare. Tada sam rekao mati Anastasiji da bi qih dvetrebale da preu kod nas. Mati mi iznenada reËe: “OËe,da li ima barem neko predvorje πtale za nas, da makarumremo u manastiru, a ne u svetu? Nas dve smo joπ oddetiqstva u manastiru. Eto, ona se zaista upokojila uDawu...

Mati Teodora je imala jednu jedinu æewu. Kadaju je vladika Vasilije jednom prilikom upitao: “Kakoste, mati, jeste li dobro?”, ona je uvek bila pre-zadovowna na svemu, ali je stalno æalila πto joj je mati

Anastasija tamo ostala. Ja sam joj tada rekao: “Ako Bogbude dao da budemo æivi i da se prilike srede,preneÊemo mati Anastasiju”. Ali, mati Teodora seupokoji 1993. godine, i meni to ostade kao neki qenamanet. Posle dve-tri godine, nisam siguran da li '95.

ili '96., reπimse da, kada samsaznao da ÊedoÊi do mirnereintegracije,odem i pre-nesem teloigumanije Ana-stasije iz Da-wa. Prvo odem,onako, da pro-verim je li touopπte moguÊe.Kad sam doπaou Daw, vidimda je tamo pot-

puna konfuzi-ja:tu su razne vojske, razni wudi... Video sam da je to sadaveliki problem. Otac Duπko Simin, prota koji je tadabio sekretar Eparhije sremske, i ja reπimo da to ipakodmah obavimo. Naemo nekog grobara da πto preotkopamo grob. Svesno smo tako uradili, jer vaditipapire u toj konfuziji bilo je gotovo nemoguÊe... Moramda priznam da sam ja zaista mislio da se radi samo okostima, te da Êe sve moÊi brzo da se obavi.

Tako smo uradili. Naπli smo grobara, otkopaligrob, kad ono - Ë u d o. Telo mati Anastasije je bilo pot-puno celo. Posle velikog iznenaeqa, sam sebe sampitao: “©ta Êu sad? Grob je otkopan, sanduka nemam...”Lako je nabaviti sanduk, ali je teπko, skoro nemoguÊe,sada dobiti dozvole, pa preÊi preko mosta na Bogojevu.Na mostu su Ëetiri straæe raznih vojnih formacija.Posao je morao da se nastav, nazad se viπe nije imalokud. Grobar i ja siemo u grob i iznesemo telo matiAnastasije. OËe Gavrilo, verujte mi, to Vam kaoduhovniku kaæem... kad su mati Anastasiju sahraqivali,mati Teodora je na qene grudi stavila “San MajkeBoæije”, naravno od papira. Jasno je, da je ta kqiæicajednu noÊ prenoÊila u vlaænoj sobi, raspala bi se. Aodstajala je ravno pet godina u grob,u na grudima matiAnastasije, potpuno netaknuta. Pana takoe, kao da jesad stavwena, samo smo zemwu otresli sa qe. Bilo jeveoma teπko. Kako sada telo da vraÊam u grob, kako da jenosim, kud Êu sa sandukom, πta Êu, Majko Boæja? ProtaDuπko se isto uplaπio. Samo je rekao: “Radi πta

Igumanija Anastasija i monahiqa Teodora

31

znaπ”.U toj nedoumici okrenem se i vidim, tu je gro-

barska kuÊa. Ugledam jedno Êebe na vratima. Zamolimgrobara: “Daj mi to Êebe, poslaÊu ti ili doneti dva no-va”. - “Ne, pope, plati ti to meni, pa nosi”. Platili smo,onda telo zamotam u Êebe, i sad bismo da je stavimo uauto. Kako smo imali juga, vidimo da telo ne moæe da sesmesti u kola. Gospode, πta Êemo? Straπno je, ipak jejoπ rat. Od nemoÊi i oËaja poËeo sam da plaËem i ondazavapim: - “Mati AnaMati Ana --stasija, molim te, pomostasija, molim te, pomo--zi nam!zi nam!” Ni sada ne znamkako nam je uspelo da telomati Anastasije zamota-mo, prekrijemo mojom gor-qom mantijom i paæwivo upoluleæeÊem poloæajusmestimo na zadqe sedi-πte. Taman malo odahnem,vreme neumitno teËe... Ka-ko Êu sad preko mosta? Kadsmo doπli na most, pomi-slih: “Samo da nam ovdeBog pomogne...” Granica naBogojevu, vreme nepo-sredno pre mirne reinte-gracije. Prva vojska koja jetu bila - iz Nigerije, pi-taju: “Ko vam je ovo?” Ka-æem: “To je jedna sestra,neπto joj nije dobro”. I ta-ko mi proosmo i qih, iRuse, i treÊe, i Ëetvrte ipreosmo, konaËno, u Bogo-jevo. Tek tada sam odahnuo.U Bogojevu, s one strane,Ëekao nas je otac JovaKwajiÊ. On je nekada biosveπtenik u Dawu i poznavao je mati Anastasiju i matiTeodoru. Kad nas je video, krstom se krstio: - “To je ËudoBoæje da ste tako proπli”. Viπe nam i nije toliko Ëudoπto je telo mati Anastasije netruleæno koliko to πtosmo uspeli da preemo granicu bez ijednogzaustavwaqa...

Kada smo doπli u manastir, stavili smo telomati Anastasije u crkvu, da bismo je sutradan sahranili.Tada sam pomislio: - “Kad telo doe u dodir sa vazdu-hom, sigurno Êe biti reakcije...” OËe Gavrilo, verujte,kako je sahraqena prvi put, u takvom staqu je izvaenaiz grobnice i ponovo sahraqena. Zato sam telo samo

onako preko mantije uvio u onaj beli pokrov koji wudi izJerusalima donose, i ponovo smo je stavili u grob...

Da, to je veliko Ëudo Boæje.- Kako su mati Anastasija i mati TeoKako su mati Anastasija i mati Teo--

dora dospele u Daw?dora dospele u Daw?Otac Dositej: - To je duga priËa. One su godi-

nama bile u manastiru Svete Ane, nadËoveËanski seboreÊi da ga odræe i oËuvaju. Dve starice u onakvimuslovima... I Vi, oËe Gavrilo, isto tako nosite svoj

æivotni krst. One su sekao dve starice, takoreÊinapuπtene od svih, boriledecenijama, i na kraju, kadje trebalo da dobiju nekuæivotnu utehu, da im semalo pridræi taj qihovkrst, da ga do kraja iznesu,pojavilo se neπto drugo...Tako su one boravile pargodina u Dawu.

Meni je pre svega dragoπto smo uspeli da prene-semo telo mati Anasta-sije, jer mislim da se du-πa mati Teodore tek sadasmirila. Ona je jako vole-la svoju duhovnu majku,baπ onako svetootaËki.Sad su jedna pored druge,Ëekaju vaskrseqe i...pravda Boæja.

- OËe Dositeje, kad- OËe Dositeje, kadste prenosili teloste prenosili telomati Anastasije, sre-mati Anastasije, sre-li ste sestru –uruli ste sestru –uruiz Zagreba. Povezliiz Zagreba. Povezliste je, a u automobiluste je, a u automobiluse nalazilo i telose nalazilo i telo

mati Anastasije...mati Anastasije...Otac Dositej: - Da, dobro ste me podsetili na

to. Sestra –ura je bila kod nas. Tada je poπla peπke izIriga i kada smo je sreli na putu, primili smo je u kola.Naravno, ona nije znala da mi prevozimo mati Ana-stasiju. Shvatila je tek kasnije... Jer, mati Anastasija jeu tom trenutku bila u polusedeÊem poloæaju i neko ko bije prvi put video nikada ne bi pomislio da nije æiva.Tako premoreni i joπ uvek priliËno napeti svratilismo do jedne sestre Radojke samo da se okrepimo vodom,pa da nastavimo dawe. Sestra Radojka nas poziva:“Uite u kuÊu da popijete kafu. Povedite i sestru, neka

Igumanija mati Anastasija (PuπiÊ)

32

i ona ue”. Mislila je na mati Anastasiju. Sada moæetesasvim jasno da razumete u kakvom je staqu bila matiAnastasija.

- Kad je to taËno bilo?- Kad je to taËno bilo?Otac Dositej: - Ne znam taËno, mislim 1996.

godine, u martu mesecu, neπto pre mirne reinte-gracije. Znam da je samo nakon dva meseca granicabila potpuno zatvorena.

- Da li su na granici traæili nekakva- Da li su na granici traæili nekakvadokumenta?dokumenta?

Otac Dositej: - Ne, nisu. Kada smo prelazilina hrvatsku stranu, traæili su samo liËnu kartu, a kadasmo sa vraÊali sa telom mati Anastasije, vawda je Bogtako uredio, nisu traæili niπta. Ne smem ni da pomi-slim πta bi bilo da su bilo πta od dokumenata tra-æili!

Interesantni su mnogi detawi iz æivota matiAnastasije i mati Teodore. Mati Anastasija, u miruOlga PuπiÊ, roena je u Dawu 1922. godine, azamonaπena u Koviwu izmeu dva svetska rata saimenom Agripina. Kasnije sa sveπtenstvom prelazi umanastir Ravanicu kod ∆uprije, zatim u fruπkogorskimanastir i na kraju u Dawsku Vodicu, gde je zamonaπenau maloj shimi pod imenom Anastasija, po majci svetogSave. Æivotopis ravaniËkih sestara Vam je sigurnopoznat. Ona je meu prvima doπla u manastir Koviw kod

mati Efimije. Sa qom je proπla svu golgotuizbegliπtva u Drugom svetskom ratu. Iz manastiraRavanice mati Anasasija je po blagoslovu otiπla umanastir Svete Ane. Situacija je bila sliËna kao isada. Pojedini kalueri su samoinicijativno, bezblagoslova, dolazili i odlazili, tako da je postojalavelika bojazan da neko doe i zaposedne taj manastir.Tako je mati Anastasija bila odreena da osnujesestrinstvo u manastiru Svete Ane. Put ju je prvo doveou Dawsku Vodicu, tu je susrela mati Teodoru, koja je veÊbila zamonaπena. Mati Anastasija je umrla 10. avgusta1991. godine od infarkta u Dawskim Vodicama, asahraqena je sledeÊeg dana na dawskom grobwu. Sahra-nio ju je sveπtenik Bogdan Tatomir.

Mati Teodora, u svetu Danica AleksiÊ, roenaje u Borovu Selu 1919. godine. Zamonaπena je od strane

episkopa sremskog Makarija u manastiru Dawska Vodicasa imenom Teodora. Malu shimu je primila u manastiruSvete Ane. Posle Drugog svetskog rata obe su preπle uDawsku Vodicu, odakle su po blagoslovu otiπle u mana-stir Svete Ane, gde su nekoliko decenija Ëuvale tu sve-tiqu. Tu su imale razna duhovna iskustva. Mati Ana-stasija je bila æiva legenda. Bila je veliki organi-zator. Ona nije bila uËena, ali to joj nije nimalo sme-talo da sve duhovnike prouËi, sve svete oce. Mnogo jevolela da priËa o ocu Tihonu, Rusu, koji je bio duhovnik

Sestrinstvo manastira Grgeteg sa svojim duhovnikom arhimandritom Dositejem (Miwkov)

u manastiru Ravanici. Stalno je govorila kako je on bioËovek svetog æivota.

A πta reÊi o mati Teodori? Da je neko zapi-sivao qene reËi, mogao je komotno da napiπe novi,savremeni OtaËnik, i to ne samo od prepriËavaqa Sve-tih Otaca, nego od qenih liËnih doæivwaja. Kod mana-stira Dawska Vodica postoji izvor svete vode. Poznatoje da je baπ tu sveti vladika Nikolaj VelimiroviÊpromovisao bogomowaËki pokret, kome je pridavaoveliki znaËaj. Tu je æiveo jedan misionar, Mika OrsiÊ,koji se borio da Dawska Vodica dobije statusmanastira.

Mati Teodora je bila tiha, blaga i bezrezervnoposluπna. Da bi se siπlo do izvora svete vodice, tre-balo se spustiti niz 24 stepenika. Mati Teodora nijeimala jednu nogu, a svaki dan je i po nekoliko puta odla-zila na izvor po vodu. Interesantno je napomenuti da jemati Teodora, kao monahiqa kod mati Jefimije u Rava-nici, takoe po posluπaqu bila zaduæena da nosivodu za manastir. To je, naravno, veliki i teæak posao.Kada je prvi put doπla u manastir, mati Jefimija joj jerekla: “Sestro Teodoro, nemoj da brojiπ stepenike kadideπ po vodu.” Nakon 18 godina mati Jefimija, kad jeveÊ bila obolela, upita mati Teodoru:

- Da li ti je teπko da vuËeπ vodu odozdo?- Nije, mati. - A, koliko ima tih stepenika?, - upita je opet

mati Jefimija. - Pa, ne znam, mati. - Kako ne znaπ kada tolike godine ideπ po

vodu? - Vi ste mi, mati, rekli da ne brojim stepenike

da bi aneo brojio korake moje...To je prosto neverovatno! Mnogi wudi koji

nemaju wubav za Boga ne mogu ovo da shvate.Mati Teodora se upokojila 29. oktobra 1993.

godine, a sahraqena je 30. oktobra na manastirskomgrobwu manastira Grgeteg pored qene duhovne majke,mati Anastasije. Na opelu je prisustvovalo viπe od 20sveπtenika. Mnogo sam radostan πto smo ispunili qenuæivotnu æewu. I sada su mi pred oËima qene suze kadbi se setila kako joj je qena mati ostala u Dawu. Bog je

dao da su sada zajedno sve do vaskrseqa. Slava Gospoduza sve.

- OËe, rekli ste da se u manastiru Grge- OËe, rekli ste da se u manastiru Grge--teg osetila velika blagodat od trenutka preteg osetila velika blagodat od trenutka pre--nosa tela mati Anastasije? Kako to tumaËite?nosa tela mati Anastasije? Kako to tumaËite?

Otac Dositej: - Svako ko redovno dolazi u naπmanastir na sluæbu zna kako je posle Drugog svetskograta bilo teπko staqe - kako u svim hramovima, tako iu naπem. Istina je da se dolaskom mati Teodore naπmanastir naglo oporavio. I , ne samo materijalno.Sestrinstvo se okupilo i oformilo, manastir je dove-den u red. Najdraæe mi je bilo kada je Qegova SvetostPatrijarh srpski Gospodin Pavle prilikom jednogdolaska u naπ manastir liËno otiπao do mati Teodoreda je vidi. Poπto nije imala jednu nogu, pitao sam Qego-vu Svetost da li da mati Teodora doe na sluæbu, pa ne-ka sedne... “Ne, ja Êu da odem kod qe!”, rekao je i liËnootiπao kod mati Teodore.

Mati Teodora je mnogo doprinela da naπmanastir dobije sadaπqu formu. Na svakom koraku seprimeÊivao veliki uticaj mati Anastasije i qenihorganizatorskih sposobnosti. »vrsto verujem da jeblagodat Boæja, po molitvama mati Teodore, i to πto jeona doπla kod nas i to πto je Gospod dopustio daprenesemo mati Anastasiju, siπla i na qu i na naπusvetiqu. Takoe verujem da netruleæno telo matiAnastasije, koje je prvi znak svetosti, a koje sada poËivana naπem monaπkom grobwu, najviπe po molitvama matiTeodore, sada πiri i umnoæava blagodat u naπojsvetiqi.

- OËe, hvala Vam na ovom divnom- OËe, hvala Vam na ovom divnomrazgovoru!razgovoru!

- Bogu hvala! - zavrπio je otac Dositej.Mi se podseÊamo reËi svetog Serafima

Sarovskog: “Srcu hriπÊanina treba da je milo onoπto je prihvatila i prigrlila Sveta Crkva. Teπkoonome ko jednu reË tome doda ili oduzme!”

razgovor vodio arhimandrit Gavrilo (VuËkoviÊ) umanastiru Lepavini, 5. decembra 2003. godine

33

rvi put sam pokuπao da intervjuiπem igu-mana Danila (Ismatova) pre nekolikogodina u Permu. On je u to vreme bio name-snik poznatog Belogorskog manastira i

veoma optereÊen poslom. Meutim, ipored svega uspelo nam je da ugovorimo susret za razgo-vor. Tek nekoliko minuta posle naπeg upoznavaqa ocasu negde hitno pozvali, Ëini se u bolnicu kod nekogduhovnog Ëeda. Naπ razgovor viπe nije mogao da seobavi.

Tek negde u zimskom periodu, urednik permskihnovina “Buktiqa” Svetlana Vitkina, pomogla mi je dase dogovorim za razgovor sa ocem Danilom u Moskvi. Sa-da æelim da kaæem nekoliko reËi o ocu. On je za pargodina napravio Ëudo na Beloj gori, i nije najvaænije toπto je manastir podignut iz ruπevina - vec Ëiqenica daje manastir, koji se nalazi 120 km od glavnog grada, pos-tao centar pravoslavwa permske oblasti. Wudi suneprekidno pomiqali taj manastir i poËeli da ga pose-Êuju u velikom broju. Eto, to je istina. Meutim, IgumanDanilo ima redak dar, s jedne strane ni na Ëemu ne insi-stira, a s druge, svojom unutraπqom smirenoπÊu i sna-gom ipak spaja mnoge wude.

Bela gora

-OËe Danilo, kako ste vi dospeli uOËe Danilo, kako ste vi dospeli uBelogorski manastir? Belogorski manastir?

- Veoma jednostavno. Pozvao me je vladika Ata-nasije, rekavsi da je nastala veoma sloæena situacija.Kada se prethodni namesnik , otac Varlaam (Pereder-nin) upokojio, posla je bilo preko glave, a najbliæenaseweno mesto je udaweno 12 km. Put je izgraen tek ka-da sam ja doπao. U ogromnoj Crkvi, u koju je moglo da sta-ne 8 hiwada vernika, bogosluæeqa nije bilo. Na drugomspratu uglavnom nije bilo prozora. A u podrumu doqeCrkve, koju smo mi naknadno osvetili u Ëast Iverskeikone Majke Boæije, bile su ogromne gomile smeÊa, sve

do plafona. Trebalo je srediti tako ogroman prostor.Otac Varlaam je imao pune ruke posla.

- OËe, da li moæete neπto da nam- OËe, da li moæete neπto da namkaæete o ocu Varlaamu? kaæete o ocu Varlaamu?

- Pre nego πto sam postao namesnik samo jednomsam bio u manastiru. Otac Varlaam je joπ bio æiv. Imaoje svoju skromnu keliju. Razgovor s qim je na mene osta-vio dubok utisak. On nije bio æustar Ëovek, rasuivao jejednostavno, sa razumevaqem, πto je unosilo mir itiπinu u moju duπu. I eto, qega viπe nema.

- OËe, kakav je bio vaπ prvi utisak o manastiru? - Ta lepota me zadivila. Prvi put sam ka manastiruiπao peπke od sela Kaliqino sa prijatewem, ocemValerijem Naumovim. Iπli smo kroz predivnu prirodu,nepregledna πuma, i niπta nije nagoveπtavalo o onomeπto nam je iznenada otkriveno. H r a m na N e b u - slikakoja se naizostavno urezuje u seÊaqe. Utisak je zadiv-wujuÊi. A put, Ëas ide na gore, Ëas na dole, tako da ihram Ëas nestaje iz vida, Ëas se opet pojavwuje i to neko-liko puta. A ti ideπ, ideπ i sve vreme se pripremaπ zasusret sa Belom gorom. Korak po korak.

- OËe, koliko wudi ste zatekli kada ste- OËe, koliko wudi ste zatekli kada stepoËeli da upravwate manastirom? poËeli da upravwate manastirom?

- Dvanaestoro. I taj broj je i posle nekolikogodina ostao nepromeqen. Jedni su odlazili, drugidolazili. »udno. Tako je bilo skoro dve-tri narednegodine. Jednom je iznenada doπla velika grupa. Oni subili priliËno utuËeni, jer, neki su dolazili zbog svogteπkog æivota, a neko se tako skrivao od sudskeistrage.

- OËe, da li je bilo monaha? - OËe, da li je bilo monaha? - Ni jednog. Evo o Ëemu se radi. Otac Varlaam je

imao odliËan stav da odmah proveri ko koliko vredi.Sama Gora je pravi test. Ispostavilo se da je samo troje- Ëetvoro wudi bilo iskrenih. Oni su zaista doπli umanastir da traæe Boga. Samo su oni kasnije zamo-naπeni. Ostali su brzo otiπli shvativπi da treba punoda se radi I da predstoji jako taæak posao.

34

HRAM NA NEBU

- OËe, Ëemu ste se najviπe radovali? - OËe, Ëemu ste se najviπe radovali? - Znate πta je meni predstavwalo radost? Sam

æivot na planini. Trebalo je organizovati sluæbu, pre-Êi na svetogorski naËin æivota baπ onako kako su zapo-vedili oci osnivaËi manastira. To je bio poseban naËinæivota, Ëija je osnova bogosluæeqe. Sluæba poËiqe ra-no, u tri sata ujutru. Nastavwa se sa pauzama tokom ce-log dana. »ovek se tako neprekidno nalazi u centrumolitvenog sluæeqa Bogu.

- OËe, od onoga πto je veÊ uraeno, πta- OËe, od onoga πto je veÊ uraeno, πtaje za Vas ipak najvaænije? je za Vas ipak najvaænije?

- Najvaænija je Ëiqenica da je manastir privu-kao paæqu velikog broja wudi, pa smo zahvawujuÊi tomemogli mnogo I da uradimo. Restaurirali smo glavnucrkvu, uveli grejaqe, pokrilikupole. I neπto jako vaæno –obnovili smo predivni car-ski krst. Za qega je vezanaveoma interesantna priËa.Ovaj krst je prvi put bio po-stavwen davno pre revoluci-je. Nameqen je za spaseqe ca-ra Nikolaja AleksandroviËaRomanova. Kao πto veÊ znate,cara Nikolaja je za vremeputovaqa po Japanu maËemudario neki samuraj.

Krst je u poËetku bioizraen od drveta zbog Ëegase kasnije ubrzo slomio. Mo-nasi su zbog toga postavilinovi krst, veliki, metalni.Krst je posle revolucije neg-de nestao, a na qegovo mestoje postavwen najpre spomenikLeqinu, a zatim Stawinu. Nato mesto je ponovo postavwenobnovweni carski krst. .

- OËe, moæete li nam neπto reÊi o vla- OËe, moæete li nam neπto reÊi o vla--diki Atanasiju? diki Atanasiju?

- Veoma sam zahvalan Bogu πto sam ga sreo. Mo-lim se za qega i Ëesto ga se setim. Meu nama je jednomËak doπlo i do nesporazuma To se, eto, dogaa. Meutim,vladika je bio veoma dobar Ëovek. A pred Bogom je stajaoonoliko koliko je mogao i koliko je snage imao.

Evo πta se zapravo dogodilo. Jednom se pojavi-la grupa wudi na celu sa nekim arhimandritom V., kojisu pomoÊu intriga i kleveta oteraili igumana Danilasa Bele gore.

Vladika je sve to preæivwavao i u razgovoru sa

jednim zajedniËkim poznanikom sveπtenikom rekao:“Kako se to, brate, desilo, ko je sve to zapoËeo?” OtacDanilo je ipak bio okrivwen za finansijske malver-zacije. A u manastiru se ustoliËi taj arhimandrit koji jesve izmislio. Meutim, komisija, koja se sastojala odeksperata iz Kungura nije naπla nijednu stvarnu prone-veru, πto je bilo gotovo neverovatno Ëak i za prista-lice oca Danila, jer svi znamo da su pri takvim velikimgraevinskim poduhvatima greπke gotovo neizbeæne.Eto, greπaka nije bilo, o Ëemu su veoma iscrpno pisalenovine “Pravoslavni Perm”.

A taj novi arhimandrit je u manastiru bio neπtoviπe od godinu dana. Tek qegovo nepoπteqe je bilo vi-πe nego oËigledno. On je puπio ne krijuÊi, voleo je da

pije, iπao je u kratkimpantalonama. PriËao je da jetoboæe ratovao u Vijetnamu,da je avion u kome je leteooboren nad Egiptom, da jebranio disertaciju iz filo-sofije. Sve je to, naravno,bila laæ. Mnogi wudi su semolili, i moæda je Gospodusliπio te uzdahe. Samoposle godinu dana vladika jeshvatio ozbiwnost ovakvesituacije i zahtevao je da V.napusti Belu goru. On je kaoodgovor na vladiËinu odlukupoËeo da preti, da πtrajkujeglau, da organizuje nekestraæe. Na kraju je otiπao uUkrajinu, uniπtivπi pretho-dno sve πto je mogao.

Sloboda jeteπko breme

- OËe, u kakvom staqu- OËe, u kakvom staquste ostavili monaπku zajednicu ? ste ostavili monaπku zajednicu ?

- Zajednica je sada bila dovowno snaæna. VeÊ jebilo oko 30 monaha, a u vreme, kada sam ja otiπao, umanastiru je bilo je oko 100 wudi ukwuËujuÊi i poslu-πnike, iskuπenike i radnike. Da, bila je to veÊ formi-rana zajednica. Ja namerno neÊu da kaæem porodica,bratstvo, jer to nismo uspeli da uËvrstimo. Zato se svesuviπe brzo sruπilo i pokazalo nepuzdanim. Kada smoobnovili monaπki æivot na Gori, odluËili smo da neobnavwamo zidove, veÊ samo unutraπqi deo. A desilose suprotno. Zidovi su obnovweni, a telo kao da nijepotpuno. A moglo bi da bude.

35

Iguman Danilo (Ismatov)

- OËe, da li biste mogli da nam odgo- OËe, da li biste mogli da nam odgo--vorite na osnovu svog iskustva i rada u Belovorite na osnovu svog iskustva i rada u Belo--gorskom manastiru, zaπto kod naπ tako teπkogorskom manastiru, zaπto kod naπ tako teπkoide obnova muπkog monaπtva? ide obnova muπkog monaπtva?

- Vidite, ni æenske zajednice uvek ne uspevaju.Spowa je sve blagoËestivo i uredno. Ali, postoje pro-blemi koji su u veÊini naπih manastira veoma izra-æeni. Radi se o meusobnim wudskim odnosima. Malo jewubavi. Ja ne mogu da kaæem taËne uzroke zbog kojih sesve to deπava. Bio sam u æenskim manastirima u GrËkoj,Srbiji. Tamo je sve drugaËije. Wudi prosto æive i neka-ko se spasavaju.

- OËe, svi znamo da su ruske monahiqe- OËe, svi znamo da su ruske monahiqeosnovale srpsko æensko monaπtvo . osnovale srpsko æensko monaπtvo .

- Da, srpsko æensko monaπtvo je nastalo od rus-kog æenskog monaπtva. Vladika Amfilohije je govorio:-” Sve dobro πto imamo u monaπtvu doneli su nam Rusi.I mi to bratski treba da podelimo i vratimo ga na Ruskuzemwu”.

- OËe, ne prolazi kroz teπkoÊe samo- OËe, ne prolazi kroz teπkoÊe samomonaπtvo. Zaπto wudi, koji imaju sposobnostmonaπtvo. Zaπto wudi, koji imaju sposobnostda vole, ostavwaju taj dar pred pragom Crkve?da vole, ostavwaju taj dar pred pragom Crkve?

- To je poraæavajuÊe, neobjaπqivo. Viπe putasam se susretao sa neverovatnom Ëiqenicom da wudikoji su bili tako primereni u æivotu, posle nekolikogodina ulaska u veru postaju neprimerni, nesnoπwivi,poËiqu da vreaju i povreuju srca drugih wudi. To jeveoma æalosno. Mi treba duboko da se zamislimo nadtom pojavom. Crkva trenutno prolazi kroz teæak periodpo svim pitaqima. Pod odumiraqem kod nas se podra-zumeva privræenost svetskim vrednostima, ali to je sa-mo privid. Odumiraqe je - nedostatak wubavi.

- OËe, koja Vas novina u veri u Rusiji- OËe, koja Vas novina u veri u Rusijiraduje?raduje?

- Kod nas nema mnogo razlike izmeu reËi i del-a. »ovek, ako je potrebno, prosto ustaje i radi. TaËno,ustaje i ako to nije potrebno. Postoji neka naivnost kojaistovremeno i pomaæe i odmaæe. Ali ono πto je vaænojeste da se kod nas Ëuva Ëistota usrdne vere. Wudi setrude da podræe jedni druge, da pomognu jedni drugima.Imamo sve πto je neophodno da bismo se ponovo vratilina ono πto smo ranije imali. Stvar je samo u iskustvu ijasnoj spoznaji puta.

- OËe, osim Vas u Permu je bilo mnogo- OËe, osim Vas u Permu je bilo mnogointeligencije - slikara, pisaËa, reæisera. Viinteligencije - slikara, pisaËa, reæisera. Viste polagali nadu na to da Êete ih sve okuste polagali nadu na to da Êete ih sve oku--piti? piti?

- Ja nisam polagao nikakvu nadu na to - jedno-stavno sam æiveo onako kako sam uvek æiveo. Novo πtose pojavilo u mom æivotu je bilo jasno shvataqe πta mo-

æe da se uradi, i vera u Boga. I ja sam to delio sa wudi-ma koji su me okruæivali. I to je urodilo plodom.

- OËe, mnogi su posle Vas pokuπavali da- OËe, mnogi su posle Vas pokuπavali danastave tradiciju Bele gore. Ali je malo toganastave tradiciju Bele gore. Ali je malo togabilo uspeπno. Zaπto? bilo uspeπno. Zaπto?

- Istina je da smo mi imali radost zajedniËkogopπteqa. Nastalo je pravo bratstvo, a povod je biokonkretan smisao. Taj smisao je davao moguÊnost da seæivi Ëestito u punoÊi vere. I wudi su zbog toga sprem-ni da se trude, jer za qih to predstavwa otkriÊe samihsebe.

- OËe, da li je moæda izvesnu ulogu odi- OËe, da li je moæda izvesnu ulogu odi--gralo i Vaπe duhovniπtvo? gralo i Vaπe duhovniπtvo?

- Ja sebe ne smatram duhovnikom. Naravno, jaispovedam - ali duhovniπtvo je neπto drugo. Najviπeπto ja mogu jeste da dam neki savet. Sa Ëovekom jakonkretno razmatram varijante ponaπaqa u odreenimsituacijama. Ne mogu da mu kaæem: postupi tako i tako itako i biÊe dobro, iako mnogi to oËekuju. Shvatate - slo-boda je teπko breme, koje je Ëovek uvek spreman da pre-baci na drugoga. Ja nikada nisam insistirao da seizvrπavaju moji saveti. Ali ako moje duhovno iskustvopomaæe Ëoveku da ponekad otkrije neki pravilan pogledna neke stvari, onda smatram da sam izvrπio svojumisiju.

Vera i umetnost

- OËe, kako ste vi priπli veri? - OËe, kako ste vi priπli veri? - Zavrπio sam GITIS u ateweu Anatolija

AleksandroviËa Vasiweva. Radio sam ovde u Moskvi kaoreæiser, ali se moja sudbina naglo promenila. Priπaosam Crkvi potpuno svesno. Joπ u pozoriπtu sam poËeoda izuËavam klasiËnu rusku kqiæevnost. Pre toga samse bavio Platonom tj. filosofijom Ëiste ideje. I nakraju sam shvatio da moje mesto nije u pozoriπtu.Zamonaπen sam u Danilovskom manastiru, smatrajuÊi dazauvek ostavwam svoju preaπqu profesiju.

- OËe, ko je uticao na Vaπ izbor? - OËe, ko je uticao na Vaπ izbor? - »esto sam se ispovedao kod oca Alekseja

(Polikarpova), stareπine Sveto-Danilovskog mana-stira. On mi je kao veoma bistar i miran Ëovek pomogaoda izaberem svoj put. Moj duhovnik je otac Kiril (Pav-lov). Samo razgovor s qim mnogo mi znaËi. Otac Kirilne daje direktne savete i naredbe, ali tek posle razgo-vora sa qim poËiqeπ da prelistavaπ πta ti je sve re-kao, I tek tad se javwaju misli koje su znaËajne i vaæneza dawi æivot.

- OËe, da li ste se filmom bavili veÊ- OËe, da li ste se filmom bavili veÊkao monah? kao monah?

- Da, ranije je to za mene bila potpuno nepoznata

36

oblast. Ali, zamolili su me da pomognem u snimaqufilma o arhiepiskopu Teodoru (Pozdejevskom), posle-dqem stareπini Sveto-Danilovskog manastira prerevolucije, Ëoveku koji je odigrao veliku ulogu u isto-riji Crkve.

- OËe, istoriËari tvrde da je on- OËe, istoriËari tvrde da je onnastradao u vreme istrage. To je glavni uzroknastradao u vreme istrage. To je glavni uzrokπto vladika Teodor nije bio proslavwen. πto vladika Teodor nije bio proslavwen.

- Ja sam dovowno πiroko i detawno upoznat sadokumentima i detawima qegove pogibije. Zato mogu dakaæem da u qegovom radu niπta nije isto. Qega su muËi-li, nisu mu dali da spava tokom cele nedewe, tako da sutakva iskuπeqa nadmaπila meru wudskih moguÊnosti.Na isti naËin se pojavio qegov potpis na dokumentu kojisu sastavili Ëekisti. Vidi se da je on potpisan drhta-vom rukom i da vladika u tom momentu nije bio uraËun-wiv. Da, postoji miπweqe da je on u istrazi rekao viπenego πto je bilo potrebno. Meutim, otac Kiril (Pav-lov) je viπe sklon da opravda, nego da ga okrivi. Tajfilm je i sniman velikom zaslugom oca Kirila.

- ©ta je po Vaπem miπwequ krasilo- ©ta je po Vaπem miπwequ krasiloliËnost arhiepiskopa Teodora? liËnost arhiepiskopa Teodora?

- Trezven odnos prema realnosti. Sveti Tihonse Ëesto obraÊao baπ qemu za savet, posebno kada jetrebalo da se radi neπto komplikovano. I do danas jeaktuelan vladikin pogled na obnovu crkvenog æivota.On je i meni liËno pomogao da se snaem i orijentiπemu danaπqim aktuelnim procesima u Crkvi.

- ©ta po Vaπem miπwequ predstavwa- ©ta po Vaπem miπwequ predstavwasavremeno obnavwaqe crkvenog æivota?savremeno obnavwaqe crkvenog æivota?

- Ono je dobilo druge forme, ali je suπtinaostala ista. To je pokuπaj da se Boæije zameni wudskim.Ponekad to moæe da izgleda tako da Ëovek izvrπava ne-ke kanonske crkvene zahteve, a u stvari je daleko odqih. Otac Aleksandar Sargunov je predivno rekao da ÊedoÊi vreme kada Êe se demonstrirati crkveni sudovi,izuËavaÊe se statuti, crkve Êe biti lepe, ali Êe nestationo najvaænije - æivot po Duhu Svetom. Niko ne æeli daæivi u saglasnosti sa duhom wubavi.

- OËe, koje ste joπ filmove uradili?- OËe, koje ste joπ filmove uradili?- Ne mogu da se pohvalim velikim brojem snim-

wenih filmova. Bilo ih je svega tri. O prvom sam vamveÊ priËao, a drugi, za mene najvaæniji, bio je posveÊensudbini Jelisavete Teodorovne Romanove. TreÊi filmje o litiji na Beloj gori.

- OËe, πta se s vama dogodilo posle- OËe, πta se s vama dogodilo posleproblema u Permskoj eparhiji? problema u Permskoj eparhiji?

- Vratio sam se u Danilov manastir, gde me jeponovo primio otac Aleksej (Polikarpov). Morao sam dapoËnem sve ispoËetka. Bilo je teπko posle duænosti

namesnika velikog manastira ponovo postati obiËanmonah, i prolaziti kroz obiËno posluπaqe. Meutim,istina je da mi je sve to bilo na korist. Postepeno sampoËeo da se interesujem za probleme klasiËnog naËinavaspitaqa. Organizovano je nekoliko konferencija natu temu. Zatim sam postao sveπtenik Visoko-Petrovskogmanastira, saradnik odeweqa za obrazovaqe Moskov-ske Patrijarπije. Trenutno odræavam veze sa eparhi-jama, organizujem razliËite festivale, koncerte.

- OËe, znaËi vratili ste se poslovima u- OËe, znaËi vratili ste se poslovima usvetu umetnosti? svetu umetnosti?

- Istina je da nas Gospod opredewuje za to πtonam najviπe odgovara. Posledqih godina sam otkrio ne-πto o sebi πto me je veoma zadivilo. Shvatio sam da jeËovek prizvan da stvara. Ali to nije ono stvaralaπtvokako ga shvataju naπi mirski slikari. Sopstvenoformiraqe liËnosti u Duhu Svetom - to je glavni zada-tak koji smo dobili od Boga. Oni, koji odbacuju wudskustranu tog oblikovaqa, vode spowni, skoro angelskiæivot, ali nemaju tu punoÊu koja je Hristova zapovest.Jer je On - i Bog i »ovek. To je u Qemu nerazdvojivo. Ine treba teoretisati i formalno upadati u jeres kakobi se u sebi uniπtila misao o tome. Moæe se upasti uzabludu samim naËinom svog æivota, odnosno, nepra-vilnim shvataqem vere.

- OËe, iskuπeqa su prisutna i u- OËe, iskuπeqa su prisutna i uumetnosti. Vi ste Ëesto u kontaktu sa wudimaumetnosti. Vi ste Ëesto u kontaktu sa wudimaiz pozoriπta - koji su qihovi najËeπÊiiz pozoriπta - koji su qihovi najËeπÊiproblemi? problemi?

- Ono osnovno πto smeta jeste navika za igru.Qoj je veoma teπko odoleti, a to se odraæava najviπena duhovni æivot. A Gospod je rekao: - “Ne bacajte bise-re pred sviqe”, za to vreme pisac Hese piπe roman podnazivom “Igra u biser”, koji kao da poziva da se igno-riπu Hristove reËi. Igra u Boæanski biser postaje Ëe-sto sama sebi ciw. Ali Ëovek koji je navikao da æongli-ra smislom reËi i koji voli da zauzima ironiËan stav,ne moæe lako u tome da se zaustavi ulaskom u Crkvu.Meutim, ono πto je zdravo kod wudi sklonihumetniËkom izraæavaqu, jeste to πto oni ne stoje predizborom: stvarati ili ne stvarati. Samo je vaæno da toËime se umetnici bave ne preraste u igru, veÊ da budeosveÊeno.

Da bismo se pribliæili Hristu - OËe, mnogi su vam zamerali da- OËe, mnogi su vam zamerali da

nagiqete grËkoj trdiciji, a da zaboravwatenagiqete grËkoj trdiciji, a da zaboravwatesvoju, rusku. Vaπi pojci su obiËno pevali nasvoju, rusku. Vaπi pojci su obiËno pevali nagrËkom . grËkom .

- To nije grkofilija. Jednostavno smatram daruski narod dosta duguje grËkom. Da, mi smo se dosta

37

raziπli, i neke stvari kod nas, u Rusiji nisu iskriv-wene - ne, one su samo dobile novi pravac. To je priro-dno jer, i svoje treba dobro da znamo. Ali, mi treba daizuËavamo prave izvore da bismo znali gde se trenutnonalazimo.

- OËe, Ëuo sam da se spremate da- OËe, Ëuo sam da se spremate dapostanete postdiplomac vladike Amfilohijapostanete postdiplomac vladike Amfilohija(RadoviÊa)? (RadoviÊa)?

- Da, upisao sam se na bogoslovski fakultetBeogradskog univerziteta. PisaÊu nauËni rad pod nazi-vom “Dogmati Svete Trojice u stvaralaπtvu prepo-dobnog Andreja Rubwova”.

- OËe, πta mi moæemo da prihvatimo iz- OËe, πta mi moæemo da prihvatimo izbalkanskog pravoslavwa? balkanskog pravoslavwa?

- Ono je raznoliko. Ono πto mi se svia kod togvladike Amfilohija jeste ËoveËnost i wudski odnosprema veri u najbowem smislu te reËi. To je kada pravo-slavac ne pokuπava da prihvati neke nemoguÊe ulogetrudeÊi se da dostigne bogoopπteqe. Sve je prirodno,jevanelski jednostavno. Wudi razgovaraju jedni s dru-gima kao Ëovek sa Ëovekom, a ne kao funkcija sa funkci-

jom. - OËe, da li je isto i kod starca Kirila- OËe, da li je isto i kod starca Kirila

(Pavlova)? (Pavlova)? - Da, naravno. Mi treba upravo od qega da se

uËimo. - OËe, zaπto ste se odluËili za svoj- OËe, zaπto ste se odluËili za svoj

daleki put u Srbiju?daleki put u Srbiju?- U Srbiji je uvek bilo, a i danas ima predivnih

bogoslova, baπ takvih kao πto je pokojni Justin Popo-viÊ, zatim vladika Nikolaj VelimiroviÊ, I, naravno,vladika Amfilohije RadoviÊ, koji je slava Bogu æiv iuvek sa nama. Nisam ubeen da mi moæemo da reπimoprobleme u obnovi Ruske Crkve ako se izolujemo od osta-lih pravoslavnih naroda. Mitropolit CrnogorskiAmfilohije (RadoviÊ) je rekao da svaki Rus i Srbin tre-ba da postane Grk, a Grk - Jevrejin i tako dawe, πto uduhovnom smislu znaËi obogatiti se svom punoÊompravoslavne tradicije da bi se na kraju krajeva pribli-æili Hristu u opπtoj sabornosti.

V. Grigorjan

38

Upravama Manastira i Monaπtvu Upravama Manastira i Monaπtvu Svetosavske ÆiËke Episkopske Eparhije Svetosavske ÆiËke Episkopske Eparhije

PozdravwajuÊi Vas o Prazniku Pashe Gospodqe i naπe, Hristovog i naπeg Stradaqa i Vaskrseqa - sa ovedve nadahnute reËi Blaæene uspomene Episkopa ÆiËkog +Vasilija (tekst: Svetitewi o Svetiqi i Vaskresnipozdrav ÆiËkom monaπtvu ), koji je pre 25 godina preπao iz ovoga u Viπqi svet Boæji, molim Vas da mu odsluæitegodiπqi Parastos na Pobusani ponedewnik.

Takoe Vas potseÊam, molim, i kao upravwajuÊi Episkop u ÆiËi, na Vaπu monaπku savest stavwjamsvetootaËku zapovest:

da preispitate svoju vernost kanonskom i monaπkom Predaqu naπe Svete Pravoslavne Crkve. Jer to SvetoPredaqe izriËito zabraquje meπovite Manastire. Tako Sv. Kanon 47. Sv. Trulskog Sabora (692.g.) kaæe: “Neka umuπkom manastiru æena, niti u æenskom muπkarac ne noÊeva. Jer verni treba da su izvan svakog spoticaqa iskandala, da svoj æivot dobro ureuju prema blagoobraznosti i ugodnosti Gospodu. A koji to Ëini (tj. postupasuprotno), bio klirik ili laik, neka bude odluËen.” SliËno govori i 18. kanon Sv. Sedmog Vasewenskog Sabora (787.god.), i drugi Sveti Kanoni.

U ÆiËkoj Eparhiji, na æalost, poodavno postoji u tom pogledu kanonski besporedak i neposluπnost, teimate Manastira muπkih u kojima borave, æive i rade Monahiqe (jedan iguman nedavno mi reËe, bez imalo stida:“Pa mi ne moæemo bez kuvarice!” - na πto mu ja rekoh: Pa jesi li zato doπao u Manastir? Ili zar ne moæeπ makarnaÊi nekog Ëoveka da ti kuva?). Takoe biva da u æenskim Manastirima æive Monasi i drugi muπkarci. Osimduhovnika, ne sme, po Svetim Kanonima, niko od Monaha ili laika da boravi i æivi u æenskom Manastiru, osimnaravno dolaska vernika za Slavu, Praznik i kraÊu posetu.

Molim Vas, dakle, da se saobrazite kanonskom i monaπkom poretku vekovnog Pravoslavnog Crkvenog iMonaπkog Sv. Predaqa.

Na Veliki Utorak, 2003.u Episkopiji ÆiËkoj, + Episkop mjestobwustitew ÆiËki

+ Atanasije

www.vera.mrezha.ru/463/5.htm

39

rvih dana svoje posete Ekaterinburπkojeparhiji Mitropolit crnogorsko-primorskiAmfilohije je u pratqi nadleænog arhije-reja po-

setio svetiqeverhoturske zemwe.Poklonivπi semoπtima sv. prav.Simeona u Sveto-N i k o l a j e v s k o mmanastiru, arhije-reji su doπli napodvorje naπegmanastira (Novo-Tihvinskog mana-stira u graduEkaterinburgu, nap.prev.) u selu Merku-sino. Ovde su si-πli u grobnicu sv.Simeona, popili svetu vodu na iscelitewskom izvoru, azatim celivali netruleæne moπti sveπtenomuËenikaKonstantina Bogojavwenskog.

Kroz dva dana vladikaAmfilohije je doπao u siroti-πte posveÊeno sv. Jelisavetikoje je otvoreno pri naπemmanastiru. Deca su doËekalavladiku u crkvi pevaqem pesa-ma, i Ëak su specijalno za tupriliku uveæbala “Is polaIs polaeti, despotaeti, despota”. Vladika je re-kao da se, kada gleda Ëista de-Ëja lica, æivo seÊa ruskog podviænika na Svetoj Gori,oca Tihona. On je dostigao takvu izuzetnu nezlobivost,

krotost i jednostavnost, da mu je lice postalo lepo odneponovwive unutraπqe lepote. Vladika je naveoSpasiteweve reËi: “Zaista vam kaæem, ako se neZaista vam kaæem, ako se ne

obratite i neobratite i nepostanete kao depostanete kao de --ca, neÊete uÊi uca, neÊete uÊi uCarstvo NebeskoCarstvo Nebesko”(Mt. 18, 3) i poæeleoje vaspitanicima daumom uzrastaju iËuvaju Bogom datuËistotu.

Sutradan jevladika Amfilohijeposetio manastirskiskit posveÊen sv.Igqatiju (BrjanËani-novu). Bilo je lepoËuti da sv. Igqatijavole i u Crnoj Gori,

i da qegova dela Ëitaju kako monasi, tako i mirjani. Ka-da je naπ arhijerej zamolio vladiku da sestrama kaæe

neπto pouËno, on je rekao daskoro nema πta da kaæe, to jestda su sestre pod pokro-vitewstvom takvog nebeskoguËitewa, od koga se bowi ne mo-æe naÊi. I samo nam je rekaoneπto o srpskoj podviæniciStefki (Stefanidi), koju onpoπtuje i koja je æivela u naπevreme (upokojila se 1944. go-dine). Qen æivot zadivwujuÊe

podseÊa na æivot naπe uralske podviænice Anuπke, ko-ja je takoe od detiqstva bila prizvana Boæjom blag-

P O S E T AVISOKOPREOSVE∆ENOG MITROPOLITA AMFILOHIJA RUSIJIVISOKOPREOSVE∆ENOG MITROPOLITA AMFILOHIJA RUSIJI

40

odaÊu, i koja se od druge dece razlikovala po straho-poπtovaqu i teæqi za molitvom. Obe one su naπesavremenice, obe su æivele u devstvui postu, ali ne u manastiru, veÊ u sve-tu. Vladika Amfilohije je rekao daposeduje Stefkina pisma - “kako Ëi-sta duπa!” Naravno, posle ove kratkepriËe nije bio potreban nikakavzakwuËak, ona je sve sama govorila zasebe. Zatim su vladike posetile naπeradionice, a odlazeÊi MitropolitAmfilohije je ponovo po monaπki re-kao: “Treba i spowa Ëiniti dobro,Treba i spowa Ëiniti dobro,to je pravilno, ali je najvaænije -to je pravilno, ali je najvaænije -ne ostavwati straæeqe nadne ostavwati straæeqe nadsrcemsrcem”.

POSLANIK BRATSKOG NARODAPOSLANIK BRATSKOG NARODA

U πumi u blizini Ekaterinburga, meu veli-Ëanstvenim jelama i brezama, u besprekornoj tiπini, zaneπto viπe od tri godine iznikao je manastir posveÊenSvetim Carskim muËenicima. Danas su kupole veÊ sedamdrvenih hramova - prema broju ovde ubijenih ËlanovaCarske porodice - usmerene ka nebu (osmi manastirskihram je podzemni). Tog dana se kroz mrazni vazduh razle-gao radosni zvuk zvona, naruπivπi sveËanu manastirskutiπinu. Dana 5. februara manastir je doËekivao Mitro-polita crnogorsko-primorskog Amfilohija i Arhiepi-skopa ekaterinburskog i verhoturskog Vikentija.

Namesnik manastira jeromonah Sergej (Romanov)i bratija su drage goste doËekali sa velikom ikonomsvetih Carskih muËenika, portretom Cara-muËenikaNikolaja II i Krstom sa Ëesticama moπtiju, koji je pripa-dao dinastiji Romanovih. VisokopreosveÊeni mitro-polit Amfilohije (RadoviÊ) je prvi put doπao na Uralda bi se poklonio toj svetoj zemwi, i da bi u prvom reduposetio carska mesta, koja su oËuvala uspomenu na sveteCarske muËenike. Crnogorski arhijerej je bio poredpoklonog Krsta, koji je postavwen na kraju jame gde suuniπteni ostaci Ëlanova Carske porodice, kao i u svimmanastirskim crkvama. A u crkvi Svetih Carskih muËe-nika, Mitropolit Amfilohije, koji inaËe dobro vladaruskim jezikom, okupwenima se obratio s pozdravom. Onje napomenuo da qegovi pravoslavni sunarodnici svetopoπtuju prvog arhiepiskopa Srpske Crkve - Svetog Savu.

- To πto se desilo sa moπtima svetih CarskihmuËenika, desilo se i sa moπtima svetog Save Srpskog -podvukao je vladika Amfilohije. - Qegove moπti su senalazile u manastiru Mileπevo, da bi ih 1594. godine

Turci preneli u Beograd i spalili. Zaπto? Uvideli suda se narod okupwa oko moπtiju i da od svetiqe dobija

snagu i zdravwe. Spawivaqem moπ-tiju su æeleli da uniπte narodnu ve-ru i qegovu buduÊnost. Ali BoæjiPromisao je jaËi od wudskih zamisli.Na tom mestu gde su spawene moπtiSvetog Save iznikao je veli-Ëanstveni hram. Kada sam na tom me-stu, oseÊam da je telo Svetog Savevaskrslo kroz taj hram u Ime Gospo-dqe. To isto oseÊam i ovde. Bezbo-ænici su uniπtavajuÊi moπti Car-skih muËenika mislili da Êe timezavrπiti istoriju Svete Ruske Crkvei da Êe izgraditi novo druπtvo bezBoga, bez Crkve. Ali evo kako je Gos-pod ustrojio: na oskvrqenom mestuzaboravwenom od strane wudi, gde su

uniπteni ostaci sedam Carskih muËenika, podignuto jesedam crkava! Eto kako se iz praha ponovo raaju svetemoπti, a kroz qih i Sveta Rusija!

Mitropolit Amfilohije je spomenuo i srpskemuËenike novog vremena:

- Tamo na Kosovu su naπi novi muËenici - otacHariton, koga su naπli obezglavwenog; male devojËicekoje su bombardovali svetski moÊnici...

Pravoslavni Srbi su se uvek sa velikim poπto-

vaqem odnosili prema ruskom Caru. - A mi se s wubavwuodnosimo prema qima, jer su oni naπa braÊa - rekao jejeromonah Sergej (Romanov). - Doπlo je vreme da srpskinarod ispije Ëaπu stradaqa, Ëaπu nevowa. Daj, Boæe,da po molitvama svetih Carskih muËenika sudbina tognaroda ne bude tako gorka.

41

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohijeje na molbu naπeg dopisnika rekao nekoliko reËi speci-jalno za Ëitaoce i saradnike pravoslavnog Ëasopisa“Blagovest”.

- Nedavno sam celivao desnicu svetog JovanaKrstitewa, koja je krstila Hrista u Jordanu - rekao jeMitropolit. - Ta Svetiteweva ruka nam svima ukazuje

put ka pokajaqu, i priziva na ispravwaqe naπeg æi-vota. Taj preobraæaj nema kraja. Kako kaæe sveti Grigo-rije Niski, jedan kraj wudskog preobraæaja je - besko-naËnost.

Tatjana Gusewnikova20. 2. 2004.

Monah Josif je rizniËar srpskog manastiraHilandara (Sveta Gora).

- Doπao sam u Samaru na Praznik slovenskepismenosti i kulture na poziv Arhiepiskopa samarskog isizranskog Sergeja. Vladika Sergej je viπe puta bio naSvetoj Gori i molio se i u naπem manastiru. I evo pozvaonas je za praznik... Ovo je veÊ treÊi put da idem za Rusiju.

- Nedavno je vaπ manastir na Svetoj GoriNedavno je vaπ manastir na Svetoj Gorigoreo u snaænom poæaru koji je uniπtio skorogoreo u snaænom poæaru koji je uniπtio skoropolovinu tog starog manastira...polovinu tog starog manastira...

- Da, poæar je bio straπan! Uniπtena su Ëetirimala hrama u manastiru. Glavne proslavwene manastirskesvetiqe su saËuvane, ali su u dva izgorela hrama Ëuvanesvete moπti. U jednom hramu moπti nisu izgorele, a udrugom jesu... Jedan monah iz naπeg manastira je daonezvaniËnu izjavu o tome da je toboæe uzrok poæara bio ukeliji naπeg igumana, oca Mojsija. To uopπte nije taËno.Otac iguman nije bio u keliji deset dana pre poæara. Odtada smo se dogovorili da ne dajemo nikakve izjave opoæaru. Na to imaju pravo samo oni koji su dobiliblagoslov da govore u ime manastira.

- Recite nam, oËe Josife, da li se Rusi maloRecite nam, oËe Josife, da li se Rusi malomole za bratsku Srbiju? Da li vam oni malo pomaæumole za bratsku Srbiju? Da li vam oni malo pomaæuu tim straπnim iskuπeqima, koja su vas snaπlau tim straπnim iskuπeqima, koja su vas snaπlaposledqih godina?posledqih godina?

- Mi Srbi sami se malo molimo i malo se kajemo.Zbog toga i imamo tako velika iskuπeqa.

- »uo sam da je Srpska Crkva pred rat u»uo sam da je Srpska Crkva pred rat uJugoslaviji poËela da vrπi bogosluæeqa naJugoslaviji poËela da vrπi bogosluæeqa nasavremenom srpskom jeziku, odbacivπisavremenom srpskom jeziku, odbacivπitradicionalni bogosluæbeni crkvenoslovenskitradicionalni bogosluæbeni crkvenoslovenskijezik. Da li je to taËno?jezik. Da li je to taËno?

- Naæalost, danas u Srbiji samo stari sveπtenicisluæe na crkvenoslovenskom jeziku. Mladi sveπtenicisluæe na savremenom srpskom jeziku, koji se znatnorazlikuje od crkvenoslovenskog. To je veliki udar naduhovnost mog naroda. Ja sam veÊ deset godina æivim naAtonu, ali je to naπ zajedniËki bol. Mi u Hilandarskommanastiru sluæimo na crkvenoslovenskom. Naπ

nastojatew, otac Mojsije, ne dozvowava sveπtenicima kojidolaze u posetu da sluæe na savremenom srpskom jeziku.Mi izdajemo za Srbiju bogosluæbene kqige nacrkvenoslovenskom jeziku. Borimo se za to da sebogosluæeqe vrπi na jeziku naπih blagoËestivihpredaka. Ali naæalost, buduÊi sveπtenosluæitewi useminarijama uËe da sluæe na savremenom jeziku. To jeveoma veliki duhovni problem.

- Srpska Crkva, kao ni Ruska, nije preπla naSrpska Crkva, kao ni Ruska, nije preπla nanovi kalendar. Po kom kalendaru se sluæi nanovi kalendar. Po kom kalendaru se sluæi naAtonu?Atonu?

- Cela Sveta Gora se pridræava starogkalendara, iako su i GrËka Crkva i Konstantinopowskapatrijarπija odavno preπli na novi kalendar. To unosivelike probleme. Naprimer, kod nas na Svetu Goru dolazegrËki sveπtenici i nezvaniËno slave praznike po novomkalendaru. Deπava se tako da se u jednoj crkvi u jednomsporednom oltaru sluæi po starom kalendaru, a u drugom -po novom. Kod nas na Svetu Goru dolaze i roaci ipoklonici, i donose sa sobom, iako i nevowno, novikalendar. Sada smo mi - pravoslavni Srbi i Rusi na SvetojGori - u maqini. Ima nas samo neπto viπe od sto wudi. AGrka na Svetoj Gori ima veoma mnogo, a i Bugarska Crkva jetakoje preπla na novi kalendar. I ako bi se sad topitaqe kalendara reπavalo putem glasaqa, ne znam kakobi se zavrπilo. Ali, Majka Boæja Ëuva Svoj udeo - SvetuGoru! Jer su i mnogi grËki monasi odluËni po pitaqujulijanskog kalendara...

- Ima li staraca na savremenoj Svetoj Gori?Ima li staraca na savremenoj Svetoj Gori?- Naravno da ima. Kad qih ne bi bilo, ne bi bilo

ni monaπtva na Svetoj Gori. Qihovim molitvama izastupniπtvom Majke Boæje se Ëuva blagoËestivost naSvetoj Gori. Ima staraca i kod nas u Hilandarskommanastiru. Atonski starci su odluËno rekli tri “ne”: ne -novom kalendaru, ne - bogosluæequ na savremenom jeziku,ne - identifikacionom broju! GrËka je stupila uEvropsku Uniju, i to se veÊ oseÊa na Svetoj Gori. Ali tatri “ne” kontroliπu situaciju.

Anton Zogowev

TRI “NE” SVETOGORSKOG MONA©TVATRI “NE” SVETOGORSKOG MONA©TVA

izvor: www.cofe.ru/blagovest/

42

Proslavwaqe Vavedeqa Presvete Bogorodi-ce u manastiru Lepavini zapoËelo je bdenijem uoËipraznika, koje je sluæio iguman manastira Lepavinearhimandrit Gavrilo a sasluæivao je jeroakon Vasi-

lije. Posle bdenija sabrat manastira, iskuËenik Mar-ko Prosenica se ispovedio pred svojim duhovnikomarhimandritom o. Gavrilom i tako se pripremio zapolagaqe monaπkih zaveta i primaqe maleshime. Sutradan, na sam praznik, Qegovo Viso-kopreosveπtenstvo Mitropolit zagrebaËko-wubwanski i cele Italije Gospodin Jovan slu-æio je Svetu arhijerejsku Liturgiju uz saslu-æeqe arhimandrita o. Gavrila, igumana mana-stira Lepavine, protojereja-stavrofora ZvonkaPilingera, paroha varaædinskog, protojereja o.Vaje JoviÊa, stareπine hrama i jereja Brani-slava JeliÊa iz crkve Sv. Aleksandra Nevskog uBeogradu, jereja Milenka MarkoviÊa izKufπtajna (Austrija) i jeroakona Vasilija. Zapevnicom je pojao hor crkve "Sveti AleksandarNevski" iz Beograda.

Na poËetku Svete Liturgije je svrπeni bogo-slov Branislav TodoriÊ rukoproizveden u Ëin Ëteca iipoakona, a iskuπenik Marko Prosenica dao

monaπke zavete i primio monaπki postrig u malu shi-mu poveren na duhovno staraqe visokoprepodobnomarhimandritu o. Gavrilu: "Evo poveravam ti predEvo poveravam ti predBogom ovog novopoËetnika, pouËavaj ga da æiviBogom ovog novopoËetnika, pouËavaj ga da æivi

u strahu Boæjem i u svima dobrodetewima,u strahu Boæjem i u svima dobrodetewima,pazeÊi vrlo budno da zbog neraeqa tvogpazeÊi vrlo budno da zbog neraeqa tvogne pogine duπa qegova, jer imaπ datine pogine duπa qegova, jer imaπ datiodgovor Bogu za qega u dan Suda".odgovor Bogu za qega u dan Suda". Monahu o.Marku: "Ti pak pokoravaj se starcu kao Hri"Ti pak pokoravaj se starcu kao Hri--stu, i budi u svemu trpewiv, smiren poslustu, i budi u svemu trpewiv, smiren poslu --πan, krotak i Êutwiv, pa Êeπ naÊi blagoπan, krotak i Êutwiv, pa Êeπ naÊi blago --dat pred Bogom, i spasÊes sedat pred Bogom, i spasÊes se". U produæetkuSv. Liturgije je ipoakon Branislav proËitaozakletvu pred svojim duhovnim ocem arhi-mandritom Gavrilom, protojerejem-stavrofo-rom Zvonkom Pilingerom, parohom varaædin-skim, protojerejem Vajom JoviÊem, jerejemBranislavom JeliÊem, jerejem Milenkom Marko-

viÊem i jeroakonom Vasilijem, koji su sasluæivalisa VisokopreosveÊenim Mitropolitom G. Jovanom. Naodreeno vreme arhimandrit o. Gavrilo i jeroakon

Vasilije privodili su ipoakona Branislava zaakonsku hirotoniju. Tokom Sv. Liturgije novorukopo-loæeni akon Branislav je proiznosio jektenije.

PROSLAVWENA MANASTIRSKA SLAVA - PRAZNIK VAVEDEQA PRESVETE BOGORODICE U MANASTIRU LEPAVINI

Qegovo Visokopreosveπtenstvo GospodinMitropolit je odræao prazniËnu propoved, u kojoj jegovorio o znaËaju praznikaVavedeqa Presvete Bogoro-dice za naπ duhovni æivotposebno se osvrÊuÊi na pri-mer Presvete Bogorodice unaπem duhovnom æivotu,Qene potpune predanostivowi Boæjoj povezujuÊiproroËanstva staro-zavetnih proroka o MajciBoæjoj. Takoe je izraziosvoju veliku radost πto jenaπa Crkva dobila joπ jed-nog poslenika na qivi Gos-podqoj, akona o. Brani-slava TodoriÊa i poæeleomu od Boga svaki duhovnidar u pastirskom radu na ko-rist i spaseqe qega samogai poverenog mu naroda.

Po zavrπetku propovedi, mnogobrojni vernipriËestili su se svetim Hristovim Tajnama a Gospo-

din Mitropolit je osvetio kowivo i presekao slavskekolaËe koji je pripremila gospoa Sneæana PetroviÊ

i mnogobrojni vernici.Na kraju Svete Litu-

rgije je okupwenim verni-cima podewena nafora isvi su vernici pozvani umanastirsku trpezariju naprazniËni ruËak. Za vremetrpeze Qegovo Visoko-preosveπtenstvo je pou-Ëavao verne hriπÊanskomæivotu u jevanelskimvrlinama istiËuÊi primerPresvete Bogorodice i zna-Ëaj praznika Qenog Uvo-eqa u hram, blagodatiSvete Tajne sveπtenstva iradosti πto monaπki æi-vot u manastiru Lepavinistalno uzrasta u svakom po-gledu. Pohvalio je oprede-

leqe monaha Marka Prosenice i poæeleo mu od Bogasvako dobro na monaπkom putu.

43

44

a krilaticom “Verujem u Boga i Srpstvo”,u organizaciji Pravoslavne omladine Crno-

gorsko-primorske mitropolije, Zahumsko-hercegovaËke i Budimwansko-nikπiÊke

eparhije i udruæeqa Srpski sabor Dveri,odræan je IV. Sabor srpske pravoslavne omladineiz Otaxbine i Rasejaqa.

Ovogodiπqi Radni deo Sabora srpske omla-dine, pod naslovom “»ojstvo i junaπtvo - Sveti Pe-tar Cetiqski i Karaore” otpoËeo je 15. avgusta uOraπcu, uznak obeleæa-vaqa dva vekaPrvog srpskogustanka, a na-stavio u Bogo-sloviji na Ce-tiqu i mana-stiru Ostrog,da bi svoj radzavrπio uTrebiqu naP r e o b r a -æeqe. UËesni-ci Sabora su posetili Mileπevsku, Budimwansko-nikπiÊku i ©abaËko-vawevsku eparhiju. U radu Sa-bora su uËestvovali mitropoliti crnogorsko-primorski Amfilohije i povardarsko-veleski Jovan,episkopi zahumsko-hercegovaËki Grigorije, dioklij-ski Jovan i umirovweni Atanasije, kao i uglednisrpski intelektualci iz zemwe i rasejaqa. PosebnoistiËemo bratsko obraÊaqe senatora Gorqeg domaruskog parlamenta gospodina Sergeja JevgenijeviËa©eblina, koji je obeÊao da Êe pomoÊi prisniju sara-dqu srpske i ruske pravoslavne omladine, kao i pri-sustvo predsednika Fonda Apostola Andreja Prvo-zvanog, gospodina Aleksandra VladimiroviËa Me-wnika. Ravnopravno uËeπÊe su imali i pred-

stavnici pravoslavne omladine iz Makedonije. Na Saboru su se okupila 123 predstavnika iz

preko 60 omladinskih bratstava i nevladinih udru-æeqa pravoslavno-nacionalnog opredeweqa, apodnosioci referata su otvorili mnoge vaæne temevezane za ugroæenost srpskog nacionalnog biÊa: be-la kuga, pitaqe jezika i tradicije, duhovnosti, seku-larizma i globalizma, kao i tehnoloπko-infor-matiËke civilizacije.

U nameri da se izmeu dva sabora aktivnijebavi ostva-r i v a q e modluka koje suusvojene, Sa-bor Êe formi-rati radnegrupe za spro-voeqe kon-kretnih proje-kata.RazmatrajuÊis m e r n i c es r p s k eo m l a d i n e ,

dokument koji konkretno profiliπe zavetnoopredeweqe sabrane omladine na poËetku 21. veka,Sabor je uslovio sledeÊih devet taËaka:

1. Borba za bioloπku i duhovnu obnovu nas inaroda naπeg i wudi oko nas. U tom smeru, posebno jeborba protiv bele kuge prioritetni zadatak svihdruπtvenih institucija u zemwi i inostranstvu. Sa-bor srpske omladine se obavezuje da pored pojaËanogobaveπtavaqa naroda o pogubnom uticaju bele kuge iËedomorstva, u delo sprovede projekat pod radnimnazivom “Beba zna” koji se na kreativan i pozitivannaËin, istiËuÊi vrednost æivota, bori protiv belekuge. U vezi sa ovim projektom polaæemo nadu ublagoslov i pomoÊ Svetog arhijerejskog sabora

P O V E W A SABORA SRPSKE OMLADINE 2004.

45

Srpske pravoslavne crkve.2. Sabor srpske omladine se obavezuje da Êe

na sve naËine pomoÊi svojoj ugroæenoj braÊi naKosovu i Metohiji, kao i drugim potrebitim:sirotima i siroËadi, prognanima i ratnim voj-nim invalidima. U tom pogledu Sabor Êe, sablagoslovom vladike Raπko-prizrenskog Arte-mija, pomoÊi formiraqe duhovnog centra uKosovskoj Mitrovici. Takoe, dostavwamo vla-diki na uvid i konkretan projekat obnove mana-stira ZoËiπte i nudimo pomoÊ u qegovoj reali-zaciji.

3. Sa blagoslovom nadleænog arhijereja,svako omladinsko udruæeqe bazira svoj rad uparohiji i eparhiji kojoj pripada, i uËestvuje usinhronizovanom radu sa drugim organizacijamana projektima koji se sprovode u svim srpskimzemwama, a koje je usvojio Sabor srpskeomladine.

4. Zalaæemo se za obnovu crkveno-narodnihsabora koji bi donosili odluke o svim vaænim pita-qima za opstanak dræave i naroda.

5. I dawe insistiramo na reπavaqu pitaqaidentifikacije ærtava komunistiËkog terora, da seotkriju, opoju i sahrane kosti unesreÊenih Srba, ta-mo gde to joπ uvek nije uËiqeno. Oni koji su u imekomunizma i “novog Ëoveka” fiziËki i duhovno ubi-li na desetine hiwada wudi, po pravnoj regulativida zloËin nikad ne zastareva, moraju biti privedenipravdi.

6. Zahtevamo od dræavnih institucija srp-skog naroda da slede put Srpske pravoslavne crkvei svih koji su stali u zaπtitu srpskog jezika i srp-skog pisma - Êirilice, kao jednog od temewa nacio-

nalne samobitnosti.7. Svesni da se nalazimo u vremenu tehno-

loπko-informatiËke civilizacije sa svim qenim

prednostima i manama, kompjuter i internet prihva-tamo samo kao sredstvo za rad. Pitaqe digitalizo-vanih liËnih i drugih identifikacionih kartica jenedovowno istraæeno, tako da se Sabor srpskeomladine, zbog opasnosti zloupotrebe, zalaæe zahitno pokretaqe javne rasprave na ovu temu u kojojbi uËestvovale sve relevantne dræavne institucije,ugledni intelektualci iz te oblasti, kao i pred-stavnici Srpske pravoslavne crkve.

8. UpuÊujemo molbu Svetom arhijerejskom sa-boru Srpske pravoslavne crkve da razmotri idejuosnivaqa Nacionalnog instituta. OkupwajuÊi

pravoslavne struËqake iz razliËitih oblasti,ovaj Institut imaÊe zadatak da pomogne naπemnarodu i Crkvi da na vreme odgovori na izazovekoji nam dolaze sa procesom globalizacije.

9. RadiÊemo na uspostavwaqu kontakata iprisnije saradqe sa omladinskim pravoslavnimorganizacijama iz Ëitavog sveta.

Sabor srpske omladine zavrπava ovogodi-πqe zasedaqe na Ceru, u okviru obeleæavaqa 90-godiπqice Cerske bitke. Neka nam Sveti PetarCetiqski, Voædovi ustanici i cerski i kolubar-ski junaci budu primer poærtvovanosti u borbi zaslobodu svoga naroda i Otaxbine. Slava im i

hvala.

Sluæba za odnose sa javnoπÊu Sabora srpske omladine

ratstvo pravoslavne omladine svetogVasilija Ostroπkog iz NikπiÊa nedavno jeorganizovalo jedno vrlo neobiËno poklo-niËko putovaqe u GrËku, taËnije na ostrvo

Eginu u Egejskom moru, dvadesetak kilometara udawe-nom od Atine. Ciw putovaqa viπe od Ëetrdeset ËlanovaBratstva bio je poklo-qeqe moπtima jednog odnajveÊih savremenihsvetitewa u Pravoslav-wu, svetom NektarijuEginskom, koji, za ceopravoslavni svet, pred-stavwa isto πto i za nassveti Vasilije Ostro-πki. Pored Egine na ovomputu nikπiÊko bratstvoje obiπlo i veliki brojdrugih hriπÊanskih svetiqa, kao πto su manastir Pro-hor PËiqski, potom velelepni hramovi i crkve u Atini,Solunu i Ohridu, Ëuveni manastiri na Meteorima i joπmnogo πta.

U grËkoj prestonici smestili smo se u elitnomhotelu “Delfi'”, koji se nalazi u samom centru grada.Tokom trodnevnog boravka zaista je bilo lepo videtiAkropow, Olimpiju, hram cara Konstantina, sediπteAtinske arhiepiskopije i joπ mnoge druge spomenikeantiËke i hriπÊanske kulture.

Naπ boravak poklopio se s utakmicom Ligeπampiona u fudbalu “Panathenaikos” - “Arsenal”, pasmo se tako sasvim sluËajno na Plaki upoznali i sa gru-pom navijaca “tobdæija sa Hajberija”, koji su nam ispri-Ëali standardnu englesku navijaËku priËu o svom æi-votu. Pedesetogodiπqi Dæo, sa tetovaæom Arsenalo-vog grba na levoj ruci i konzervom piva u drugoj, reËe daÊe u Kupu Uefa svim srcem navijati za “Partizan” pro-tiv, qemu omrznutog, engleskog kluba “Midlsbroa”.

»etvrti dan putovaqa i odlazak na ostrvo Egi-nu bio je boæanski uzviπen oseÊaj. Nakon jednoËasovnevoæqe brodom od Atine do ostrva, na doku nas je prvo

doËekala autentiËna bela, kao snegom prekrivena,crkva sv. Nikole iz 19. veka, raena u specifiËnommediteranskom stilu. Odatle je put dawe iπao pravo usrce ostrva, gde se u ambijentu netaknute prirode viso-ko u nebeskom plavetnilu uzdiæe veliËanstveni hramsvetog Nektarija Eginskog. Ispred ovakvih svetiqa Ëo-veku prosto zastaje dah, a tome u prilog idu i reËi jednogod organizatora naπeg puta, sveπtenika SlobodanaJokiÊa.

- »uda koja su se deπavala joπ za æivota svetogNektarija, a naroËito posle qegove smrti, svedo-Ëanstvo su da Bog dela u istoriji i da nikada ne zabo-ravwa svoj narod i svoje svete. Ovaj svetitew roen je1. oktobra 1846. u mestu Silivrija u Trakiji. Na krπ-tequ 15. januara 1847. godine dobio je ime Anastasije ijoπ od malih nogu poËeo je da izuËava kqige i prosveÊujese Duhom Boæjim. Kao mladiÊ u manastiru Nea Moni pri-mio je monaπki postrig, dobivπi ime Lazar, a potom gaje zbog velikih zasluga mitropolit Hios Grigorije ruko-poloæio u Ëin akona. Qegovo sveπteno ime od tada jeNektarije i pod tim imenom upoznaÊe ga ceo svet. Nakonzavrπenog Bogoslovskog fakulteta u Atini postao je ve-liki arhimandrit Aleksandrijske crkve, a taËno 15.januara (na dan svog krπteqa) 1889. godine rukopoloæenje u Ëin arhijereja i dobija titulu mitropolita. Meu-tim, zbog zdravstvenih problema 1908. preselio se naEginu i u manastiru Uspeqa Presvete Bogorodice pro-veo ostatak ovozemnog æivota moleÊi se Bogu i razvija-

juÊi svest om o r a l n o msavrπenstvu,πto ga je ispu-qavalo spo-kojstvom iblaæenstvom.Zajedno sa joπtri monahiqe

na ostrvu je osnovao æenski manastir Svete Trojice, gdese i danas nalaze qegove Ëudotvorne moπti. SvetiNektarije Eginski upokojio se 9. novembra 1920. godine

46

Fotografije: Kapija manastira Prohor PËiqski; Crkva Svetog Nikole na Eginu

NA PUTU HODO»ASNIKAOD NIK©I∆A DO EGEJSKOG MORA

47

- zakwuËio je JokiÊ. Kao πto veliki broj vernika dolazi u Ostrog i

traæi utehe, isceweqe i neposredni odnos sa svetimVasilijem, tako se isto deπava i na Egini. Pojedini sujoπ viπe osetili ovu povezanost preko bivπeg igumanamanastira Ostrog arhimandrita Lazara, koji je u svojojbolesti imao neverovatnu æewu i wubav da ode na Egi-nu i pokloni se moπtima svetog Nektarija Eginskog.

Naæalost, æewa oca Lazara se nije ispunila.Ovaj sveti Ëovek je na svom hodoËasnom putu zbog teπkihzdravstvenih problema zadræan na VMA u Beogradu, gdese nedugo zatim i upokojio 2000. godine. Na identiËannaËin upokojio se i sveti Nektarije Eginski, koji je ta-koe pred kraj æivota krenuo na jedno hodoËasno puto-vaqe koje nije zavrπio, jer je zbog bolesti zadræan uatinskoj bolnici Aretejon, gde je preminuo. Predaqe ka-æe da su se na bolniËkom krevetu na kojem je bolovaosveti Nektarije kasnije dogaala mnoga Ëuda. Neki wudikoji su posle qega leæali u istoj postewi izleËili suse, verovatno vowom Boæjom, od neizleËivih bolesti, asliËne stvari, prema nekim izvorima, dogodile su se ina VMA u Beogradu.

Posle povratka sa Egine joπ jedan dan provelismo u Atini sabirajuÊi utiske sa ovog svetog ostrva. Umeuvremenu, voa naπeg puta otac Boris BrajoviÊ pri-redio nam je spektakularan poslepodnevni izlet. Nai-me, qegova kuma, gospoa Rena Karajani, jedna od najbo-gatijih æena u Atini, ugostila je sve Ëlanove Bratstva usvojoj vili, koja se nalazi na vrlo atraktivnoj i egzo-tiËnoj plaæi,76 kilometa-ra udawenojod Atine, umalom mestuzvanom Leg-rena. GospoaKarajani naj-pre nam je omoguÊila kupaqe na qenoj privatnoj plaæi,a potom i pripremila ruËak, gde je dominirala tradi-cionalna grËka kuhiqa, morski plodovi, puæevi i razniribwi specijaliteti. U tom ambijentu Ëovek bi mogao dauæiva danima, ali veÊ sledeÊeg jutra, nakon pozdrava iduboke zahvalnosti gospoi Karajani, naπ put je vodiopravo u Kalambaku, malo turistiËko mesto u podnoæjuveliËanstvenih Meteora.

Ovo Ëudo prirode isklesano od strmih liticana kojima su podignuti zadivwujuÊi manastiri kod sva-kog od nas izazvalo je neverovatan oseÊaj poπtovaqa,divweqa i neverice da tako neπto uopπte i moæe da

postoji. Od 24 manastira rasuta po zastraπujuÊim ste-nama danas je otvoreno svega πest, od kojih je svakakonajpoznatiji Veliki Meteori.

Bratstvo je posetilo i æenski manastir SvetiStefan, koji je podigao Srbin, Antonije Meteorski, apretpostavwa se da je stena na kojoj se uzdiæe hram bilanasewena monasima joπ pre 1200. godine. Monahiqe su

u qega doπletek posleDrugog svet-skog rata, ka-da je veÊinamonaha izgi-nula, pa jesestrama do-zvoweno da

dou i odræavaju ga kako se ne bi zatvorio. Na kraju,spuπtajuÊi se strmim serpentinama, u manastiru SvetogNikole videli smo i poznate freske Ëuvenog kritskogumetnika Teofana.

ProlazeÊi kroz prelepe predele severne GrËke,negde na pola puta, u tiπini jedne listopadne πume,zaustavili smo se kako bismo obiπli i Ëudotvorniizvor svete Petke, koji u maloj peÊini pod zemwom leæisakriven daleko od nasewenih mesta. Kroz uski i mini-jaturni prolaz duæine desetak metara, vlaænim kame-nim stepenicama, jedno po jedno, silazili smo do svetevode, za koju se tvrdi da je izuzetno lekovita i da pose-bno pomaæe nerotkiqama. U kasnim popodnevnim sati-ma stigli smo u Solun. Odmah po dolasku u hramu sv.Dimitrija poklonili smo se moπtima tog svetitewa.Crkve sv. Sofije i sv. Grigorija Palame takoe su bilevrlo interesantne za razgledaqe, kao u krajqem i ceoovaj grad, koji na prvi pogled ima neke sliËnosti i poma-lo podseÊa na Beograd.

Posledqa odrednica na ovom vrlo uzbudwivomputovaqu bio je Ohrid, grad u kojem zaista ima πta da sevidi. Poseban utisak ovde ostavwa Ëuvena crkva SvetogNauma, u kojoj je dugo godina episkop ohridski bio i naπsveti vladika Nikolaj VelimiroviÊ. U potpunom miru itiπini vladika je ovde dobijao inspiraciju za svoja de-la. Meutim, danas autentiËni ambijent i tiπinu u ko-jem se nalazio Sveti Naum naruπavaju ugostitewskiobjekti koji su praktiËno opkolili crkvu. OdlazeÊi saovog svetog mesta, po dolasku u centar Ohrida, usledilaje kraÊa voæqa brodom, a potom smo pristali u malo na-sewe Kaneo. Baπ tu, na jednoj strmoj litici kraj obale,obasjana sunËevim zracima i okruæena nebeskimplavetnilom, uzdiæe se crkva Svetog Jovana, za koju

Fotografije: Manastir Sveti Stefan na Meteorima; Bratstvo pravoslavne omladine sv. Vasilija pred hramom svetog Nekterija

48

naπ vodiË kaæe da je podignuta u trinaestom veku, alida je ktitor nepoznat. Nedaleko odatle nalazi se i vrlozanimwiva crkva Svetog Klimenta, gde smo se poklo-nili moπtima ovog sveca i osnivaËa slovenske pisme-nosti. Ipak, jedna od najinteresantnijih svetiqa uOhridu je crkva Svete Sofije, koja je tokom turskihosvajaqa bila pretvorena u dæamiju, a kasnije ponovovraÊena u crkvu. Meutim, tokom restauracije jedan deoxamije je saËuvan, a on se i danas moæe videti.

Tokom naπeg boravka u Ohridu primetili smojedan vrlo ruæan odnos Makedonaca prema verskim obje-ktima. Naime, u veÊini crkava u ovom gradu ulaz se

naplaÊuje sto denara ili 1,6 evra, a u crkvi BogorodicePerivlepte bili smo zgroæeni kada smo videli i to dase za pripratom puπi i pije alkohol. Da stvar bude gora,sve to radi æena koja nam se prvo predstavwa kao magi-star teologije, a potom poËiqe da nas vrea kada saz-naje da dolazimo iz Srbije i Crne Gore. Ne æeleÊi da seupuπtamo u bilo kakvu raspravu, napustili smo crkvupitajuÊi se da li je moguÊe da je ovakvu sudbinu doæi-vela Bogorodica Perivlepta, koju je joπ 1295. godinepodigao veliki vizantijski heterijarh Progon Zgur, zetËuvenog cara Andronika Drugog.

Tekst i fotografije: Toma ZekoviÊ

VILIJAM MONTGOMERI POKLONIO VOZILO MANASTIRU KOPORINVILIJAM MONTGOMERI POKLONIO VOZILO MANASTIRU KOPORIN

BROJANICE SPASILE AMBASADORABROJANICE SPASILE AMBASADORA

• Igumaniji Haxi Agniji upuÊen poziv da prisustvuje proslavi Dana nezavisnosti SAD Igumaniji Haxi Agniji upuÊen poziv da prisustvuje proslavi Dana nezavisnosti SAD ••Automobil kojim smo se vozili potpuno je uniπten, ali niko od trojice putnika nije stradao,Automobil kojim smo se vozili potpuno je uniπten, ali niko od trojice putnika nije stradao,moæda nas je koporinska brojanica saËuvala, istiËe ameriËki diplomata u pismu igumanijimoæda nas je koporinska brojanica saËuvala, istiËe ameriËki diplomata u pismu igumaniji

Sestrinstvo manastira Koporin, zaduæbine despota Stefana LazareviÊa, ostavilo je snaæan utisak naameriËkog ambasadora u Beogradu Vilijama Montgomerija.

AmeriËki diplomata u dva navrata boravio je u srpskoj sredqovekovnoj svetiqi, a ovih dana uputio jepoziv igumaniji, majci Haxi Agniji, da 4. jula prisustvuje proslavi ameriËkog Dana nezavisnosti.

- Obradovao me poziv i istovremeno mnogo uzbudio. Prosto ne mogu da verujem da je meni ukazana takva Ëast- kaæe igumanija manastira Koporina, mati Haxi Agnija. - Wubav, a Bog je wubav, se wubavwu vraÊa. Niπta se nemoæe korisno uËiniti pakoπÊu i zlom.

Ambasador Montgomeri je prvi put u Koporinu boravio 2000. godine. Tada je uruËio donaciju Opπtojbolnici “Stefan Visoki” u Smederevskoj Palanci, koja nosi ime despota Stefana. U manastiru je, u znak seÊaqana ovu svetiqu, dobio brojanice. Predala mu ih je liËno igumanija, mati Haxi Agnija.

- Poklon je izraz naπeg uvaæavaqa tako visokog diplomate - kaæe mati Haxi Agnija. - Nama je bilo dragoπto je on izrazio æewu i posetio naπ manastir. Tada smo gospodinu Montgomeriju objasnili πta nama znaËibrojanica. Rekli smo da se s qom molimo Gospodu, da je ona, ustvari, maË protiv zla i da je brojanicu nosila MajkaBoæja. Brojanica je, najkraÊe reËeno, zaπtita od zla.

U manastiru Koporin skreÊu paæqu na jednu zanimwivost. Brojanice su spasile æivot ameriËkomdiplomati. U saobraÊajnom udesu, koji je doæiveo u Preπevskoj dolini nekoliko dana posle posete Koporinu, ostaoje nepovreen. Posle toga ambasador Montgomeri je napisao pismo igumaniji zaduæbine despota Stefana. U qemu,uz ostalo, navodi da su istorija i lepota Koporina na qega ostavili snaæan utisak.

- Ja znam da je manastir u dobrim rukama - pisao je ameriËki diplomata. - Zahvawujem vam na pokloqenojbrojanici. Nosio sam je i u trenucima kad sam doæiveo saobraÊajni udes. Automobil je potpuno uniπten, ali nikood trojice putnika nije stradao. Moæda nas je koporinska brojanica saËuvala.

Ambasador Montgomeri je joπ prilikom prve posete manastiru obeÊao da Êe qegovom sestrinstvupokloniti vozilo. To je i uËinio u februaru ove godine. U Koporin je dovezao kombi, koji sestrinstvu mnogo znaËi.

D. J.Vesti, 29. jun 2003.

na je videla svoje telo sa strane - leæalo jena operacionom stolu. Okolo su se skupili

lekari. Ka grudima su prinosili pribor sli-Ëan pegli. - Praæqeqe! - uzviknuo je profe-

sor Psahes. Telo se trgnulo. Ali ona nije osetila bol. - Praæqeqe! - Srce ne reaguje! - Praæqeqe! Joπ! Joπ! Lekari su pokuπavali da ‘oæive’ qeno srce

skoro pola sata. Ona je videla kako je mladi asistentstavio ruku na rame profesoru:

- Borise IsakoviËu, ostavite.Pacijentkiqa je mrtva.

Profesor je svukao rukavice, ski-nuo masku. Ona je videla qegovo nesreÊnolice, celo u kapwama znoja.

- Kako æalosno! - rekao je BorisIsakoviË. - Takva operacija, πest sati smose trudili...

- Ja sam tu, doktore! Ja sam æiva! -povikala je ona. Ali lekari nisu Ëuli qenglas. Ona je pokuπavala da uhvati Psahesaza mantil, ali tkanina Ëak nije mrdnula.Profesor je otiπao, a ona je stajala poredoperacionog stola i gledala kao omaijanana svoje telo. BolniËari su ga premestilina kolica, prekrili Ëarπavom. Ona ih jeËula kako govore: - Opet glavobowa: doπavπi jepreminula, iz Jakutije...

- Rodbina Êe je sahraniti. Da, ona nema nikogroenog, samo maloletnog sina.

Ona je iπla pored kolica, i vikala: - Ja nisam umrla! Ja nisam umrla!Ali, niko nije Ëuo qene reËi.

Monahiqa AntonijaMonahiqa Antonijase seÊa svoje smrti sa trepetomse seÊa svoje smrti sa trepetom

- Gospod je milostiv! On nas sve voli, Ëak i

posledqeg greπnika... Antonija je neprestano okretala brojanicu. Qe-

ni tanki palci drhte. Izmeu palca i kaæiprsta se vidistara tetovaæa - jedva primetno slovo “A”. MatuπkaAntonija ‘hvata’ moj pogled. Ja sam se zbunio, kao da samugledao neπto zabraqeno.

- To je seÊaqe na proπlost u tamnici - govorimonahiqa. - Prvo slovo moga imena. Po pasoπu ja samAngelina. Iz mladosti neposluπnost...

- IspriËajte nam! Matuπka Antonija ispitivaËki gleda u mene.

Imam takav oseÊaj kao da me skroz vidi. Mi-nut se Ëini kao veËnost. Najednom zaÊuta,najednom tajac. Naπ susret nije bio slu-Ëajan. U PeËor-Pskovskoj oblasti, gde u bli-zini poznatog Sveto-Uspeqskog manastiraæivi 73-godiπqa matuπka Antonija, dopu-tovao sam dobivπi vesti od poznanika ver-nika: “Imamo Ëudesnu monahiqu! Bila je namnogim mestima.” Matuπka Antonija, kakose pokazalo, u ne tako davnoj proπlosti jebila neimarka i nastojatewka æenskogmanastira u Vjatskim Powanama Kirovskeoblasti. Posle treÊeg infarkta, slabogzdravwa, trebalo je da bude sahraqena.Sloæila se da se sretne sa novinarem li-sta “Æivot” poπto je dobila preporuku od

duhovnika. »ini mi se da je moju molbu uputila negdenaviπe. I dobija odgovor. Meni staje dah. Na kraju onaiznosi:

- IspriËaÊu. Ne znam moju proπlost, ne shvatamto πto se desilo sa mnom posle smrti. ©ta je bilo, biloje...

Matuπka Antonija stavwa krsni znak na sebe.Jedva Ëujno, samo usnama, πapÊe molitvu. OseÊa dapovratak u proπlost zahteva od qe ne male duπevne ifiziËke napore, sliËno plivaËu koji treba da uroni ubuËan vodopad.

49

MONAHIQA OÆIVELA TRE∆EG DANA POSLE SMRTI

Pskovska monahiqa Antonija videla ad i Gospod je vratio na zemwuPskovska monahiqa Antonija videla ad i Gospod je vratio na zemwu

50

DetiqstvoDetiqstvo

- Rodila sam se u »istopowu. To je mali grad naKami u Tatariji. Otac Vasilij Rukabinikov je otiπao nafront kao dobrovowac. Poginuo je na BrjanËini, u parti-zanima. Mama Ekaterina se ponovo udala za starijeg, onje 30 godina bio stariji od qe. Ja sam ga zamrzela, takoda sam beæala od kuÊe. Obrela sam se u deËjem domu kaosiroËe. Na kraju rata obuËili su me zajedno sa druga-ricama za maπinca i poslali u rudnik u Sverdlovskuoblast.

Prvih dana smo se pobunili zbog... Mi smo malo-letne, a rudari su tamo doπli. Prvog dana su nas nezgra-pno grlili... Ali ja sam pobegla u Moskvu, drugu Voroilo-vu, æalivπi se. DokopavajuÊi se viseÊih stepenica va-gona, bile smo oËajne i hrabre. NoÊevale smo u parkuGorki, u æbuqu, pribijajuÊi se jedno uz drugo...

VoroilovVoroilov

Ujutru ja, kao najmaqa, iako su mi davali 12 go-dina, pooh u izviaqe. Izabrala sam duÊanËiÊ starijegËike. Priπla, upitala kako da naem Voroilova. Dekicaje odgovorio da se upis na prijem vrπi na prijemniciVrhovnog saveta u Mohovoj ulici. Naπli smo tu prijem-nicu.

Tu je bila gomila wudi. - Kuda? - upitao nas jemilicionar na vratima. - K Voroilovu. - Zaπto? - To Êe-mo samo qemu da kaæemo.

Milicionar nas je doveo u neki kabinet. Za sto-lom je sedeo debeli naËelnik. Viknuo je na nas strogo: -Govorite! A ja dreknuh: - Beæite, devojËice! To nijeVoroilov!

Takav smo zvuk Ëuli da smo se svi razbeæali. Itad videh kako Voroilov ulazi. Znala sam ga na osnovufotografija. Uveo nas je sa sobom. Naredio je da se do-nese hleb, Ëaj. Sasluπao je i upitao: - HoÊete da uËite?- Da. - Recite koji smer da napiπem.

Ja sam izabrala geologiju u Kelirovskoj obla-sti. A tamo je iπla sirotiqa, povezivala se s lopovima.Zbog gluposti i od gladi. Svidelo mi se kako æive:riziËno, lepo. Napravila sam tetovaæu kako bi svi vi-deli da sam... Samo, nije trajalo dugo: naπu druæinu suuhvatili. U zatvoru mi se nije svidelo.

SinSin

Kada sam izaπla na slobodu, zaklela sam se se-bi da nikada viπe ne doem iza reπetaka. Udala sam se,otiπla u Jakutu, u seoce Qiænij Kuran. Radila sam ta-

mo u “Jakutzolotu”. »ak sam dobila orden, Radnik Crve-nog znaka. U poËetku je u porodici sve bilo normalno,rodila sam sina, Saπeqku. Zatim je muæ poËeo da pije.I da me bije zbog wubomore. Zatim se bacio. Nisam pati-la, tako sam se s qim namuËila! A joπ me je i bolestsavladala. U poËetku nisam pridavala znaËeqe, a zatimkako je poËela da pritiska (nekoliko puta usred bela da-na sam ostajala bez svesti), poπla sam lekarima. Ispi-tivali su me i naπli tumor u glavi. Uputili su me hitnou Krasnojarsk, na kliniku medicinskog instituta. Ja pla-Ëem: “Spasite me!” Imam jednog sina, joπ ide u πkolu,ostaÊe sam... Profesor Psahes je poËeo da operiπe. Zna-la sam da je operacija opasna, bojala sam se straπno! Ta-da sam se setila Boga. Pre sam bila ateista, bogohulni-ca, ali je odjednom molitva doπla na um. TaËnije, duho-vni stih koji me je jednom u detiqstvu jedna æena nau-Ëila. Zove se “San Bogorodice”. O Isusu, svim Qegovimstradaqima, skoro celo Jevanewe je u tim stihovimaprepriËano. Povezli su me na operaciju, a ja drhtim isve “San Bogorodice” πapÊem. Dali narkozu, poËeli daprobadaju lobaqu... Ja bol ne oseÊam, ali sve Ëujem kakos mojom glavom rade. Dugo su operisali. Zatim sam, kaokroz san, Ëula kako me po obrazima pweskaju. Sve si pre-spavala, govore mi. Ja sam se probudila od narkoze,mrdnula, htela da ustanem, podigla se, i tu je srce sta-lo. A meni je neπto iz tela isteklo - moæe biti iz hawi-ne, skliznulo...

SmrtSmrt

Kolica sa beæivotnim telom su odvezli u hla-dnu sobu bez prozora. Angelina je stajala pored. Videlaje kako su qen leπ premestili na gvozdenu seÊiju. Kakosu skinuli s nogu cipele, koje su bile na qoj za vremeoperacije. Kako su privezali etiketu od muπeme izatvorili vrata. U sobi je postalo mraËno. Angelina sezadivila: ona je videla!

- Desno od mog tela je leæala neka æena sa nabrzinu zaπitim razrezom na stomaku - seÊa se mona-hiqa. - Bila sam poraæena, pre je nikada nisam znala.Ali sam osetila da mi je skoro roena. I ja znam od Ëegaje ona umrla, desilo se zavrtaqe creva. Meni je postalostraπno sa mrtvakiqom. Udarila sam vrata i proπlakroz qih! Izaπla na ulicu, i zaprepastila se. Trava,sunce - sve je nestalo! Beæim napred, a nema puta. Kaoprivezana za bolnicu. Vratila sam se nazad. Vidim le-kare i bolesnike u bolesniËkim sobama i hodnicima. Aoni mene ne primeÊuju. Glupa misao mi pade na pamet:“Ja sam sad nevidwiv Ëovek!” Samoj mi je postalo sme-πno. PoËela sam da se kikoÊem, ali me niko ne Ëuje. Tre-

51

balo je skroz kroz zid da proem, uspela sam! Vratilasam se u mrtvaËnicu. Opet sam videla svoje telo.Zagrlila sam se (telo), poËela da drmam, i da plaËem. Atelo se nije mrdalo. I ja sam zaridala, kao nikada u æi-votu - ni ranije, ni kasnije nisam tako nikad ridala...

AdAd

PriËa Matuπka Antonija: - Odjednom, pored mene, kao iz vazduha, pojavile

su se figure. Ja sam ih za sebe nazivala - vojske. U odeÊikao sv. Georgije Pobedonosac na ikonama. Nekako samznala da su oni iπli za mnom. PoËela sam da se otimam.ViËem: “Ne dirajte me, faπisti!” Oni su me bukvalnouzeli pod ruku. I unutar sebe sam Ëula glas: “Sada Êesaznati gde si se obrela!” Meni se zavrtelo u glavi,smraËilo. I tako je navalilo - uæas! Bol i æalostneopisiva! Ja urlam, grdim, a mene sve viπe boli. O timmuËeqima ne mogu da priËam, nema tih reËi da to opi-πem... I odjednom na desno uvo neko neπto tiho πapÊe:“Rabo Boæja Angelina, prestani da grdiπ, maqe Êe temuËiti.” Ja sam uÊutala. I iza leabukvalno osetila krila. Poletela samnekud. Vidim: tiqajuÊi plamiËak nap-red... PlamiËak takoe leti, i ja se bojimi odmiËem od qega. I oseÊam da desno odmene, kao mala pËela, takoe neko leti.Pogledala sam dole, kada tamo punomuπkaraca s crnim licima. Diæu rukeuvis i Ëujem qihove glasove: “Pomoli seza nas!” A ja sam pre toga bila neverujuÊa.U detiqstvu su me krstili, a zatim ucrkvu nisam iπla. Odrasla sam u deËjemdomu, tamo su nas sve ateistiËki vaspitavali. Samo preoperacije sam se setila Boga.

Tu ‘pËelicu’ s desna ne vidim, ali je Ëujem. Iznam da nije zla. Pitam je o wudima: “Ko je to i πta jeto?” I umilan glas odgovara: “To je tartar, mesto tame”.Shvatila sam da je to ad.

RajRaj

- Odjednom sam osetila kao da sam na Zemwi.Ali je sve mnogo lepπe, cveta kao proleÊe. I miris jeËudan, sve je blagouhano. Joπ me je zapaqilo: na drveÊusu istovremeno i cvetovi i plodovi - pa toga nema! Vi-dela sam ogroman, izrezbaren sto, a za qim tri muπkalica s istim veoma lepim licima, kao na ikoni‘Trojica’. A okolo mnogo, mnogo wudi. Ja stojim i neznam πta da radim. Doletele su do mene te vojske, koje

su dolazile u mrtvaËnicu, i postavili me na kolena. Jasam se poklonila do same zemwe, ali me vojska podiglai gestom pokazala da ne treba tako, veÊ ramena treba dabudu prava, a glava na grudima. I poËeo je razgovor sonima πto su sedeli za stolom. Zapaqila sam se: oni suznali sve o meni, sve moje misli. I qihove reËi o menisu bukvalno tekle: “Sirota duπa, koliko je grehova naku-pila!” A mene je bilo uæasno sramota: odjednom sam sejasno setila svakog mog loπeg postupka, svake rave mi-sli, Ëak i one koje sam davno zaboravila. I odjednom sampoËela samu sebe da æalim. Shvatila sam da sam takoæivela, ali nisam nikoga krivila - sama sam svoju duπupogubila...

GospodGospod

Iznenada sam shvatila kako da nazovem OnogaKoji sedi u sredini i rekla: - Gospode!

On se odazvao, u duπi je veÊ nastalo takvorajsko blaæenstvo. Gospod je upitao: - HoÊeπ na Zemwu?- Da, Gospode! - A pogledaj okolo, kako je ovde dobro!

Podigao je ruke nagore. Ja sam pogle-dala okolo - sve je zasijalo, tako je biloneobiËno lepo! A unutar mene odjednomse rodila beskonaËna wubav, radost,sreÊa - sve redom. I ja sam rekla: - Opro-sti, Gospode, ja sam nedostojna!I odjednom mi je doπla misao o sinu; i

ja sam rekla: - Gospode, imam sina Saπe-qku, on Êe propasti bez mene! Jadna samase nisam zatvora spasla. Ne æelim da onpropadne! Gospod odgovara: - VratiÊeπ se, ali

popravi svoj æivot! - Ali ne znam kako! - SaznaÊeπ. Natvom putu Êe se naÊi wudi koji Êe ti reÊi. Moli se! - Alikako? - Srcem i miπwu!

BuduÊnostBuduÊnost

I odjednom su mi otkrili buduÊnost: - UdaÊeπ seza drugog Ëoveka. - Ko Êe mene da uzme ovakvu? - On Êe tesam naÊi. - Nije mi potreban viπe muæ, s prethodnimpijancem sam se namuËila za ceo æivot! - Novi Êe bitidobar Ëovek, ali takoe ne bez greha. Sa severa ne odla-zi dok sina u armiju ne ispratiπ. Zatim Êeπ sresti no-vog muæa i udaÊeπ se. A zatim ti je sueno da naeπ bra-ta. - Zar je on æiv? Ja od rata o Nikolaju nemam vesti! -Invalid je, u kolicima. NaÊi Êeπ ga u Tatariji, i samaÊeπ se s muæem tamo preseliti. BiÊeπ veoma potrebnabratu, negovaÊeπ ga i sama Êeπ ga Ëuvati. - HoÊe li sa

52

sinom sve biti u redu? - Za qega se ne brini. Kad po-raste, odvojiÊe se od tebe. Ali ti ne oËajavaj. Seti seGospoda i priËaj wudima o tome πta si ovde videla! Iseti se, obeÊala si ispraviti svoj æivot!

PovratakPovratak

- VeÊ sam se obrela u svom telu. Osetila sam dami je straπno hladno: smrzla sam se veoma. Pomolilasam se: Hladno mi je! I Ëujem glas na desno uvo: “Strpise, odmah Êu doÊi za tobom!” I taËno, otvaraju se vrata,ulaze dve æene sa malim kolicima, hteli su da me vozena sekciraqe. Doπli su do mene, a ja sam zbacila Ëar-πav. Oni u viku i beæ! Profesor Psahes, koji me jeoperisao, dolazi s lekovima. Govori: “MoguÊe je da jeæiva!” Svetli nekom lampom. A ja sve vidim, oseÊam, izavrπilo se tako da niπta nisam mogla reÊi, samo samnamignula. Odvezli su me u bolniËku sobu, obloæilitermoforima, umotali u odeÊu. Kada sam se zagrejala,ispriËala sam πta se desilo sa mnom. Boris IsakoviËPsahes me je paæwivo sasluπao. Rekao je da je posle mo-je smrti proπlo tri dana.

- Joπ u bolnici - govori matuπka Antonija - jasam napisala u novinama “Nauka i religija” o tome πtase sa mnom desilo. Ne znam da li su πtampali. Pro-fesor Psahes je nazvao moj sluËaj jedinstvenim. Kroztri meseca su lepo napisali.

OËajaqeOËajaqe

- Vratila sam se natrag u Jakutiju - govori ma-tuπka Antonija. - Opet u Jakuzoloto, gde sam na dobrojpoziciji bila. Radim, sina hranim. PoËela sam da idemu crkvu i da se molim. Sve se desilo onako kako mi je naonom svetu bilo predskazano. Udala sam se, a zatimoæenila sina. I starijeg brata Nikolaja, izgubwenog uratu, naπla sam u Tatariji. On je bio sam samcat, inva-lid u kolicima, veÊ veoma bolestan. Preselili smo se uNiæqekamsk, bliæe bratu. Dali su nam tamo stan, kaosevercima. Ja sam u to vreme veÊ bila u penziji. Nego-vala sam brata do qegove smrti. Sahranila, oplakala. Azatim se i sama razbolela. Probadalo me u krstima, uustima mi je postalo kiselo. Trpela sam dugo. U pore-equ sa adskim mukama, sve zemawske bolesti su kaoubod iglom. Sin i muæ su me nagovorili da poem u bol-nicu. Sa poliklinike su me uputili na ispitivaqe u Ka-zaq. I tamo su naπli rak jetre. Rekli su da sam zaka-snila za operaciju, da je metastaza veÊ poËela.

I takva tuga me je obuzela - predati se. Doπlami je greπna misao: “Kome sam potrebna ovakva, samo

sam na teretu”. Poπla sam na most da skoËim. A pre negoπto sam se u vodu bacila, reπila sam s Nebom da seoprostim. Spustila sam oËi i videla krstove i kupolu.Hram. Mislim: “PomoliÊu se posledqi put pre nego seutopim”. Doπla sam u sabornu crkvu. Stojim pred iko-nom Bogorodice i plaËem. Odjednom æena πto je u hramuskupwala, primetila je moje suze, priπla i upitala πtami se desilo. IspriËala sam joj o raku, o tome da je muæpoËeo da pije, da nikome nisam potrebna, da sin imasvoju porodicu i da sam mu ja samo teret. Da sam htelaruku na sebe da podignem. A æena meni govori: “Ti trebasada da odeπ u Nabereænije »elqi. Tu je doπao ËudesanbaÊuπka, arhimandrit Kiril iz Rige. On sve na svetuleËi!”

Arhimandrit Arhimandrit

Matuπka Antonija pokazuje fotografijusveπtenika koja visi u qenoj keliji.

Na snimku je - blagog lica, stasit baÊuπka sadva krsta na odeædi.

- To je moj duhovni otac - umilno govorimonahiqa. - Arhimandrit Kiril Borodin,Ëudotvorac i pravednik. Stradao je za ve-ru u vreme sovjetske vlasti. On je sam le-

kar po obrazovaqu, mnoge wude je iscelio. Godine 1998.je otiπao Gospodu. On ne samo da mi je spasao æivot, veÊmi je duπu iscelio.

Doπla sam tada u Nabereænije »elqi na adresureËenu mi u crkvi. »ak kuÊi u Niæqekamsk nisam svra-Êala. Red u stanu u kojem je otac Kiril primao se odu-æio. Mislim, treba Ëekati celu noÊ. Odjednom se vrataotvaraju, izlazi sveπtenik i meni maπe rukom: “Matu-πko, doi!” Zvao me je k sebi. Stavio mi je dlan na glavu:“Ah, kako si ti bolesna.” I odjednom me je obuzela ra-dost kao onda u onom svetu pred Gospodom. Htela sam dakaæem ocu Kirilu sve o sebi, o tome da sam na onom sve-tu bila, ali me je on zaustavio: “Ja sve o tebi znam.”

ManastirManastir

Odjednom baÊuπka meni govori: - Putuj u Ela-bugu, tamo se nalazi manastir. ReÊi Êeπ matuπki Evge-niji da sam te ja poslao.

Ja sam se zbunila: - ©ta Vam je, baÊuπka? Imammuæa i sina.

Otac Kiril tada izreËe Ëudne reËi: - Nemaπ tinikoga!

Ja ropÊem: - VeÊ je noÊ.A on strogo: - Blagoslovim, idi!

53

Kuda da se denem? Poπla sam na raskrπÊe.PutniËki autobusi su veÊ svi otiπli. Odjednom neki mu-πkarac koËi: “Ko je za Elabugu?” Dovezao me je do samogmanastira. Tamo su veÊ Ëekali. PoËela sam da æivim umanastiru i da se molim. A snage je ponestajalo. VeÊ sammalo πta mogla: jetra je sasvim otkazivala. Jednom us-nim ovakav san. Vidim Ëetiri muπkarca, odevena u belo.Oni su oko mene. Ja leæim, a jedan od qih govori: “TebeÊe sad boleti. Istrpi, rak Êe proÊi”. Ujutru sam se pro-budila, a jetra ne boli. Apetit se pojavio, navalila samna hranu. Jedem sve πto sam ranije odbacivala -zemiËku, supu. Bar da jednom u krstima probode!Odjednom, otac Kiril doputova. IspriËala sam mu ostraπnom snu.

Pitam: - Ko me je u snu iscelio? A baÊuπka odgo-vara: - Zar se to desilo? To je milost Boæja!

SinSin

- Otac Kiril me je blagoslovio da otputujem ku-Êi u Niæqekamsk, da uzmem stvari i sredim dokumenta.Doputovala sam, a sin i muæ su me zaboravili. Mislilida sam veÊ umrla. Muæu sam obja-snila da treba da se razvedemo,da ja æelim u manastir, duπa æe-li Bogu da sluæi. On se smirio. Asin - nikako: “Ne puπtam te!” Sta-vio mi je pseÊi lanac. Tri dana meje dræao tako, Ëak i u toalet mevodio na lancu. Ja sam se molilada Gospod urazumi sina. Dopustiomi je sada da odem u manastir. Izalea je doviknuo: “Sin se tebeodriËe.” Postrigli su me u monahiqu po imenu Antonija.U prevodu sa grËkog to znaËi “dobijeno mesto”. U mana-stiru sam promenila svoj æivot, kako sam tad GospoduobeÊala. Zatim su me blagoslovili da gradim novimanastir u Vjatskim Powanama, postavili me za nastoja-tewicu. Sluæila sam tamo. A posle infarkta molila se

da me Gospod uzme. Doputovala u Pskov, potom se obrelau PeËori. Ovde, pokraj svetih mesta, lakπe je i molitise i disati.

Dar Dar

O matuπki Antoniji u PeËori govore sa wu-bavwu. PriËaju, pored velikog dara da uteπi wude, onaima i dar da vidi duhovnim oËima.

- Bilo je vremena kada sam neverovatno‘videla’ - govori matuπka Antonija. - Zatim sam zamo-lila Gospoda da mi oduzme taj dar. Teπko je to.

- Rekli su mi da ste videli Ëudo u hramu: tajnupretvaraqa hleba i vina u Telo i Krv Hristovu.

- To je bilo na Pashu, kada su Carska vrata, kojazatvaraju ulaz u oltar, otvorena. Stojim ja pored Car-skih vrata, Ëekam PriËest. I posmatram kako sveπte-nici u oltaru savrπavaju Tajinstvo, vade iz prosforeËestice... Mislim: kako Êe hleb postati Telo Hristovo?I odjednom je na Oltaru kao sunce zasijalo. Vidim, ume-sto prosfore Mladenac leæi. Prelep, sav se svetli. Asveπtenici Qega... u grudi! Povikala sam: “Ne bodite

Mladenca!” Wudi me gledaju, neshvataju u Ëemu je stvar. A ja vidim:Ëaπa zlatna, za PriËest, izgledaprozraËna, skoro staklena. I samase puni Krvwu. Posle sluæbe samsa strahom priËala o svemu svomeduhovniku. On me je umirio: “Gospodti je pokazao Ëudo, raduj se!”

- Evo, i æivim u radosti. HoÊusvima da kaæem: nema smrti, posto-ji æivot veËni! Treba samo voleti

bliæqe i biti veran Gospodu. - A buduÊnost predskazujete? - Ne. Jedno znam: Rusiju Ëekaju teπka iskuπeqa.

Ali ako postanemo bowi, Gospod Êe nam oprostiti...

prevod: R. Ma.izvor: www.blagoslovenie.ru/client/chudesa

54

SvedoËanstvo SvedoËanstvo

U ludom vremenu u kome æivimo i koje zahtevaveliko emotivno i fiziËko troπeqe, gotovo da se zabo-ravwa πta znaËi biti opuπten i smiren. Svakodnevneobaveze, nerviraqa, æivot u zatrovanim sredinama isa loπim navikama, dovedu da se oseÊate kao da vas“boli celo telo”. Postajete razdraæwivi, duh vam klo-ne a telo se zamori, i malo-malo pa skoknete do lekara,jer vas muËi “ovo” ili “ono”.

Tu neravnoteæu izmeu duha i tela, i napetost,koja kasnije dovodi i do velikih problema u organizmu,najbowe leËe mir, tiπina i topla reË oca Gavrila izmanastira Lepavine.

Manastir se nalazi 80-ak kilometara od Zagre-ba, u predivnom kraju okruæen nesvakidaπqom lepotomprirode (ravnice i πume), tako da veÊ sam dolazak naovo sveto mesto Ëini da se povrati bar deliÊ spokoja ivedrine. »udesne reËi oca Gavrila i ostale braÊe izmanastira, kao i æivotne priËe drugih wudi koji su istotako doπli na ovo mesto da povrate veru u svoje izgu-bwene snove, uËine da svako vrati snagu i veru u æivot.

Moj prvi susret sa ovim manastirom i dobrimwudima bio je za Uskrs ove godine, kada sam kratko svra-tila i kad me je Ëudesna moÊ ovog mesta osvojila zauvek.Zato sam svoj prvi dolazak u naπu zemwu (poπto æivimu inostranstvu), a to je bilo za praznik Svete Trojice(Duhove), iskoristila da opet posetim ovo mesto, ali daovaj put ostanem malo duæe. OËaravajuÊi mir mesta ipomoÊ braÊi u qihovim svakodnevnim poslovima, u ba-πti ili kuhiqi, uËine da se Ëovek oseti korisnim i vre-dnim, i da u tom Ëinu pomoÊi manastiru Ëini i dobro de-lo za samog sebe, zaboravi svoje probleme i poËne da seoseÊa mnogo bowe.

Konkretno, ja sam imala problem sa bronhi-jalnom astmom i bila sam doπla do staqa kad sam svake

noÊi morala da koristim aparat za disaqe, ali mojboravak od nekoliko dana meu ovim divnim wudima ina ovom Ëudesnom mestu uËinio je da se poËnem oseÊatibowe i da prestanem da koristim aparat. No to je samojedan mali deliÊ promena i pobowπaqa koje sam ose-tila, a koje se odnose na celokupno staqe mog orga-nizma.

Zbog ovog mog iskustva, a i iskustva drugih wu-di koji su posle boravka na ovom mestu naπli snage danastave dawe sa svojim æivotom (neki su nastavili pre-kinute studije, neki povratili duπevni mir), koristimpriliku da se najtoplije zahvalim svoj braÊi u mana-stiru, a posebno ocu Gavrilu, na svim divnim, pleme-nitim i korisnim reËima i savetima koje su mi uputili,i da dolazak i boravak ovde preporuËim svakom (bio muneophodan dolazak ili ne), jer Êe se svako odavde vra-titi zdraviji, veseliji i sa mnogo viπe vere u Boga i se-be, a i svet oko sebe.

Zato neka ova priËa bude mali savet: da malozastanemo, osvrnemo se na naπ æivot i pokuπamo da gauËinimo πto vrednijim i smirenijim. Tako neπto si-gurno omoguÊava dolazak na ovo sveto mesto, meu ovedivne wude.

Joπ jednom svako dobro, braÊo, i neka nas wubavBoæja vodi uvek.

Puno srdaËnih i zahvalnih pozdrava od MilkeS. iz ©vajcarske

SvedoËanstvoSvedoËanstvo

Put blaæenstva i duπevnog mira naπla sam umanastiru Presvete Bogorodice, uz molitvu oca Gavri-la, koja me je dirnula toliko da sam poæelela da osta-nem.

Proπle, 2003. godine, moja prijatewica mi jedonela kqigu “»uda Presvete Bogorodice Lepavinske”.

MANASTIRSKA HRONIKA

55

ProËitala sam je viπe puta. Nisam mogla da verujem ka-ko Ëovek drugome Ëoveku moæe toliko zla da napravi,ali sam bila sreÊna πto su naπli pomoÊ kod PresveteBogorodice. Neπto me je svaki dan podseÊalo na æewuda imam BogorodiËinu ikonu, i kad sam to ispriËalakoleginici na poslu, ona mi kaæe: “Pa ja je imam, daÊuVam je”. Stavila sam je poviπe uzglavwa, gde imam ikrst.

Nikome nisam htela reÊi πta mi se dogaa od35. godine æivota. Sa strahom sam iπla da legnem u kre-vet, jer Ëim legnem, neπto me tako ukoËi da ne mogu niusta da otvorim, niti ruku da pomaknem. OseÊala bih ne-ku hladnoÊu, a kad to popusti, onda umor i glavobowu.Nikako nisam sebi mogla pomoÊi. O svemu tome nisampriËala, bojala sam se da me wudi pogreπno ne shvate.Svi me znaju kao veselu, na poslu uvek dobro raspolo-æenu, a nisu ni slutili da su mi srce i duπa bolni. Ra-dqu otvaram u πest ujutro, i koleginice bi me Ëesto pi-tale kako mogu tako rano da budem nasmejana. A meni jemoj posao bio spas... PoËela sam da se molim PresvetojBogorodici i »asnom Krstu. U meni se neπto meqalo,ali me noÊu i dawe neπto davilo.

Muæ mi se razboleo i pao u depresiju, jer su mulekari rekli da moæda ima karcinom creva. Bilo mi jeveoma teπko, pitala sam se πta da uradim. Nazvala samprijatewicu i zamolila je da ide sa nama u manastir.Odmah je pristala. Muæ je iπao joπ na drugo snimaqekod interniste, on je rekao da je to polip i uklonio ga, amuæ i dawe nikako da smiri - u depresiji je, mrπavi,πeÊer mu je porastao...

U maju smo krenuli za manastir. Muæ je samo Êu-tao, i nimalo nije obraÊao paæqu na ono πto smo nasdve priËale. Kad smo stigli, otiπli smo na izvor i po-pili malo vode. Tokom sluæbe u crkvi muæu je pozlilozbog dima od sveÊa i tamjana, pa je izaπao van. Posle sevratio, poklonio se pred ikonom Presvete Bogorodice ipomolio se. U povratku kuÊi, on je celim putem pevao. Sasobom smo poneli ikonu Presvete Bogorodice, sveÊetamjan, svetu vodu. »im smo stigli, odmah sam okadilakuÊu i prostorije okropila vodicom. Posle tri dana mu-æ je uramio ikonu i stavio je iznad kreveta.

Tu veËe, kad sam legla, brzo sam zaspala. Kadme muæ probudio, jer sam vikala u snu, rekla sam mu daje gotovo, da sam se oslobodila muke. Sutradan sam bilasreÊna, ali naveËe me u snu probudilo reæaqe. Pogle-dala sam i videla gore iznad sebe æenu bez odeÊe, dla-kavu kao majmun, kako je stisnula zube i reæi na mene.Prepoznala sam je, i pre sam je saqala. Ali, od te noÊiviπe me niπta ne koËi kad legnem i viπe nemam more.

Iπla sam u manastir da bi Presveta Bogo-

rodica pomogla mome muæu, a Ona je pomogla i meni,oslobodila me mojih okova. Æewa da opet odem u mana-stir bila je sve veÊa, i u devetom mesecu sam otiπla saprijatewicom. Bile smo na sluæbi, nahranile se duπe-vno. Uæivale smo, jer tamo Ëovek stvarno moæe da seoseÊa sreÊno. Ponela sam kuÊi viπe svete vode, kao dasam predoseÊala da Êe mi trebati. Nakon tri nedewe,muæa su pogodila dva moædana udara. Lekari su sumqa-li da ima tumor na mozgu. Ostavila sam ga u bolnici,plakao je i gledao za mnom. Bilo mi je straπno teπko.Doπla sam kuÊi i molila se Presvetoj Bogorodici.Zaspala sam pred jutro. Saqala sam manastir, ocaGavrila i jednu æenu svu u crnini, povezanu crnom mara-mom. Æena ide prema meni, pruæi ruku i veli: “Doi,dete, k meni, ja Êu ti pomoÊi”. Ja poem k qoj, i vidim o.Gavrila i moga muæa, koji je potiπten. Pitam æenu gdeto o. Gavrilo ide sa mojim muæem, a ona kaæe: “Ne boj se,u jednu staru kuÊu”. Probudila sam se i uplaπeno sko-Ëila iz kreveta, pogledala prema ikoni i zamolila Pre-svetu Bogorodicu da ga spasi. Nazvala sam o. Gavrila,rekla mu da su mi muæa veÊ otpisali i pitala πta da ra-dim. Rekao mi je da se molim, da ga umivam svetom vodomi dajem mu da pije. Svaki put sam to Ëinila, a muæ se veÊdrugi dan podigao iz kreveta. Svi su se iznenadiliqegovom oporavku.

Posle ovog mog jada, nazvala me kuma da sepoæali kako joj je u kuÊi neizdræivo, stalno u svai,snaha galami, sin je vrea... PlaËe i kaæe da Êe se ubiti.Pozvala sam je da doe k meni, i onda joj rekla da ni slu-Ëajno ne ide nekavim vraËarima, nego da se moli i po-sti. Dala sam joj svete vode, malo osveÊene soli, krstiÊi ikonicu Presvete Bogorodice. Kad me je drugi putnazvala, kaæe mi da je u kuÊi sve u redu i da se prepo-rodila zahvawujuÊi Presvetoj Bogorodici.

I meni je sada tako lepo; viπe nemam strah, jerpokraj mene i moga muæa je Presveta Bogorodica, Kojanas je spasila i æivot nam vratila.

Dragica ©avniÊ, Slavonski Brod

SvedoËanstvo SvedoËanstvo

Mnogopoπtovani oËe Gavrilo, treÊeg oktobra ove godine prvi put sam pose-

tila manastir Lepavinu, u organizaciji dubiËkihsveπtenika. Voa puta bio je sveπtenik Æewko Meea.

Pre godinu i po dana Ëitala sam o Ëudima Ëudo-tvorne ikone Majke Boæe Lepavinske i poæelela samdoÊi kod vas. Ja sam polovinom ove godine iz jedne sara-jevske opπtine doselila u jedno selo blizu Kozarske Du-

56

bice. U toku je bilo renoviraqe moje nove kuÊe i zbogmajstora, koji nisu hteli da prekidaju posao, doπlo je upitaqe da li Êu moÊi da ostvarim svoju æewu. Dragi Bogje uËinio da niko od qih nije mogao doÊi da radi 3. okto-bra, a poπto sam postila, prikwuËila sam se hodo-Ëasnicima i doπla na pokloqeqe ikoni Majke BoæjeLepavinske. Bila sam na divnoj liturgiji i, posle pauze,zajedniËkoj molitvi za zdavwe i osveÊeqe darova.

Ja sam starija æena (67 godina), svaπta me pomalo bolucka, ali su me u posledqa dva meseca posebnopoËeli boleti zglobovi. I to, prvo levi kuk dan-dva, paproe, pa desni kuk, pa i to proe, pa onda kolenanaizmeniËno; isto tako, zglob iznad desne πake boleome bez prestanka, kao πto boli upaweni zub. U kukovimasam oseÊala kao da se taru gole kosti jedna o drugu. Dokto traje, morala sam se koristiti πtapom da bih moglahodati. Pred moj odlazak u Lepavinu bolovi su bili sma-qeni, nije mi trebao πtap. Mislila sam da su ti boloviod starosti - potroπila se pokosnica i tu se niπta nemoæe, Ëak ni baqa ne bi pomogla.

U æivotu sam proπla nekoliko faza maqe iliveÊe vere u Boga, pa sam Ëak jedno vreme izuËavajuÊisociologiju i marksizam postala ateista. Rugala sam severnicima i qihovom vezivaqu svih vaænjih dogaajaza verske praznike. Verovala sam da u Boga veruju samoneprosveÊni, glupi i ludi. I baπ u to vreme najviπe samgreπila, zbog Ëega se stalno kajem, postim, molim i æi-vim u velikom strahu od Sudqeg dana.

Okrenula sam se veri kad su me snaπle nekenevowe - teπko podnoπwivo staqe koje me je dovodilodo ludila. TraæeÊi izlaz iz tih nevowa okrenula samse Svetoj Crkvi i Bogu svemoguÊem, i sve je poπlo na bo-we. Najvaænije je bilo to πto sam preostale nevowe la-kπe podnosila verujuÊi u Boæju pravdu i istinu.

Pri ulasku u manastir na zajedniËku molitvu,koju ste sluæili Vi, oËe Gavrilo, jako su me zaboleli ku-kovi, tako da sam se jedva kretala. Bilo mi je nepri-jatno, mislila sam da Êe wudi reÊi: kud je ova jadnicapoπla bez pratqe. Nekako sam uπla u crkvu i sela naklupu tako da mogu, sluπajuÊi molitvu, gledati Ëudo-tvornu ikonu. Za vreme molitve niπta za sebe nisampoæelela, ali sam u sebi molila Majku Boæju da prenesemoju molitvu Gospodu Bogu svemoguÊem.

Kada je molitva zavrπila, nisam oseÊala bolo-ve u kukovima. Normalno sam hodala, otiπla sam danatoËim vodu na manastirskom izvoru i onda polako doautobusa. Svi putnici su bili nekako ozareni i sreÊni.Doπla sa kuÊi radosna πto mi se pruæila prilika daodem na to divno putovaqe.

Nakon dva dana sa Ëueqem sam konstatovala da

me od nedewe zglob iznad desne πake viπe uopπte neboli. A bolovi su stalno bili tako jaki, pogotovo noÊu,kao u svim upalnim staqima. Razmiπwala sam u neve-rici: da li je moguÊe da se Majka Boæja saæalila na me-ne tako greπnu i nedostojnu milosti Boæje? A πta bidrugo moglo biti? Od rada me kukovi ne bole, hodam nor-malno kao pre. O Boæe svemoguÊi, velika Ti slava i hva-la! OseÊam se kao da sam dobila propusnicu za Raj. (...)

Anika MisiraËa, selo Demirovac

SvedoËanstvoSvedoËanstvo

Zahvalna sam Majci Boæjoj za dva velikaisceleqa. Prvi put bila sam jako bolesna, imala sampluÊni infarkt 14. jula, na svete vraËe Kozmu i Damjana1989. godine. Moram da priznam da sam tada æivelaveoma bezbriæno, u crkvu sam odlazila na velikepraznike i priËeπÊivala se jednom godiπqe. Kad jedoπla opomena, bila sam u oËajaqu, u πok-sobiprikwuËena na aparat za razreivaqe krvi. Profesordoktor je rekao mome muæu da neÊu ozdraviti. Muæ mijebio neveran i nije verovao u pomoÊ Boæju i MajkeBoæje.

U sedeÊem stavu na krevetu u intenzivnoj leæa-la sam uplakana; pravilno nisam mogla da legnem jer bime uguπila krv, koja mi je i na nos i na usta izlazila.Kratko sam zaspala i u snu videla Majku Boæju u plavojhawini kako stoji u visini i kaæe mi: “Gde si poπla,Æivena?” Ja kaæem u crkvu, a Majka Boæja mi veli:“Ako ne ideπ u crkvu, dobiÊeπ rak”. U snu sam videlacrkvu u πumi. Kad je proπla opasnost, poËela sam odla-zim u naπe crkve u BeËu.

VeÊ dugo, viπe od deset godina, imam trombozui rane na levoj nozi. Proπle godine, u novembru 2002.,posetila sam manastir Lepavinu, jer sam Ëula za Ëudo-tvornu ikonu Majke Boæje Lepavinske. Kad sam stigla,videla sam crkvu iz sna koji sa saqala 1989. godine.Predala sam ime za molitvu ocu Gavrilu i kupila ikonuPresvete Bogorodice, Koju sam sa suzama molila da sesmiluje na mene greπnu. Posle veËerqe sluæbe smootiπli u hotel da prespavamo, da bismo sutradan pono-vo doπli u manastir, na Svetu Liturgiju. U hotelskojsobi sam ikonu stavila na stoËiÊ, jer sam bila u strahu.Kad sam zaspala, kao da sam osetila neku neopisivusvetlost u vidu krsta na plafonu. Ne znam koliko jebilo sati, ali mi je srce zaigralo od miline.Prekrstila sam se i rekla: Majko Boæja, hoÊeπ li mepomilovati?” Sutradan smo bili na Svetoj Liturgiji iuzevπi blagoslov oca Gavrila, vratili se u BeË.

Otiπla sam lekaru sa miπwu da Êe mi MajkaBoæja preko qega dati lek. Muæ me vozio u kolicima zanepokretne, jer mi je posle puta noga bila otekla. Kad jedoktor video nogu, rekao je da tu nema pomoÊi. Ja se nebojim smrti” , kaæem mu, “samo mi dajte neπto da sesmaqe bolovi”. Na nozi su bile tri velike rane; nogu suzavili zavojem i dali mi lekove. U stan sam se vratilas velikim bolovima. Invalidsku penziju nisam mogla dadobijem, samo u sluËaju da ostanem bez noge. Nisam oËa-javala, iako sam noÊu morala da sedim na podu zbogbolova. Muæ mi kaæe: “;Eto tebi tvoje pomoÊi”. Kad samËula da se ponovo organizuje put u manastir Lepavinu,odluËila sam da opet poem. Imam nadu da Êe mi MajkaBoæja pomoÊi, jer u snu mi je prstom zapretila da idemu crkvu, inaËe Êu dobiti rak.

Dobila sam lekarski izveπtaj, u qemu piπe dase radi o trombozi i neprohodnim venama. Opet sam na-zvala oca Gavrila i zamolila ga da se pomoli za mene.Kako mi je bilo malo lakπe, uskoro sam i drugi put pose-tila Majku Boæju Lepavinsku. Kad sam se vratila u BeË,nisam otiπla istom doktoru, nego jednoj doktorki. Onase zaËudila kako ja uopπte hodam. UveËe sam opet nazva-la oca Gavrila i kazala mu da se pomoli. Svaki dan samse molila, i nosila sam Ëarape koje su bile osveπtane umanastiru. Posle treÊeg previjaqa doktorka se veomaËudila, moja noga kao da je bila nova. Odlazila sam sadasamo jednom nedewno na previjaqe, a pre dve nedewe nisama nisam mogla verovati: desetogodiπqe rane su seiscelile, tromboze viπe nema. Ostala su samo trioæiwka, ali rane su nestale. Doktorka je rekla da tomora da unese u kompjutor, jer nije oËekivala da Êe toproÊi bez komplikacija.

Sada putujem i treÊi put u manastir Lepavinu,da se zahvalim Majki Boæjoj i ocu Gavrilu. Ja sam stoposto ubeena da Ëuda postoje i da za svaku bolest imaleka kad nas Majka Boæja uzme u zaπtitu. Svaki dan semolim Presvetoj i neÊu prestati dok æivim. Daj, Boæe,da Majka Boæja i dawe usliπuje molitve oca Gavrila zanas greπne.

OËe Gavrilo, wubim Vaπe blagoslovene ruke.Kad god ste me preko telefona blagoslovili, dan bi miproπao kao pero lak.

Najsvetija Boæja Mati kroz ceo æivot nek nas

prati, pravom verom nek nas hrani. Pokajnici da budemo,Carstvo veËno zasluæimo.

Æivena StankoviÊ, BeË28. novembar 2003.

Pismo zahvalePismo zahvale

Roena sam 1962. u Bjelovaru, a od 1991. godineæivim u Baqaluci. Ove godine, 2. juna 2004., operisalasam kuk (iπËaπeqe od roeqa). Moja tetka koja æivi uSokolovcu nazvala me je jedno veËe uoËi mog odlaska naoperaciju i pitala kako se zove doktor koji Êe meoperisati. Rekla sam joj ime doktora. SledeÊeg dana(bila je mlada nedewa) tektka je naveËe ponovo nazvalai kazala mi divnu vest koja mi je tada ulila velikusnagu, πto Êu pamtiti do kraja æivota: “Bila sam kodoca Gavrila u manastiru i danas je ispred ikonePresvete Bogorodice Ëitana molitva za uspeh tvojeoperacije. U molitvi je spomenuto i ime tvog doktora.”Kada sam to Ëula, ja sam pored svog telefona zaplakalaod sreÊe. Osetila sam koliko mi iskreno æeli svenajbowe.

U manastir Lepavinu sam dolazila kad su mi tomoguÊnosti dozvowavale i mnogo pre operacije, Ëesto ijoπ kao dete, jer je moja majka radila u VelikimSesvetama. Æelim da Vam se na svemu mnogo zahvalim,jer od te moje odluke za operaciju gde god da idem i πtagod da radim, imam oseÊaj da mi Presveta BogorodicaLepavinska pomaæe. Godinu 2004. Êu pamtiti kaouspeπnu, jer sve πto mi je tokom qe bilo teπko, sve jereπeno pozitivno. Verujem da mi je pomagala PresvetaBogorodica. (...)

Uvek Êu dolaziti u manastir Lepavinu i nikadneÊu zaboraviti koliko mi je Presveta BogorodicaLepavinska ove godine ulepπala æivot i uËinila gamnogo lakπim. Skinula sam teret koji sam godinamanosila. Svi su zadovowni zbog uspeπno obavweneoperacije, a ja sam Vam neizmerno zahvalna za sve πtoËinite svojom molitvom, oËe Gavrilo. Hvala Vam, kadapalim sveÊe uvek ste mi i Vi u mislima, jedna je za VaπudugoveËnost. Hvala Gospodu i Presvetoj Bogorodici, aVama i Vaπem bratstvu od Boga svako dobro.

Duπanka Rauπ DobiÊ, Baqaluka

57

58

KRATKO UPUTSTVOZA POKLONI»KE GRUPE U MANASTIR LEPAVINU

©ta treba poneti?- flaπu maslinovog uwa, za osveÊeqe;- jedno pakovaqe soli, za osveÊeqe;

- prazne flaπe (najbowe plastiËne) za osveÊenu vodu;

Pri dolasku u manastir:- treba da se stigne barem pola sata pre poËetka Svete Liturgije;- æene treba da budu odevene u hawine ili sukqe, a ne u pantalone;- stvari ponesene za osveÊeqe ne iznositi odmah iz autobusa, da se ne bi stvarala guæva;- stvari donesene kao prilog manastiru ne unose se u crkvu, nego se predaju u konaku monahu (ili kome

drugom) odreenom za qihovo primaqe;- sa praznim flaπama se moæe odmah otiÊi na izvor; flaπe se ostavwaju pored crkvenih vrata, a nakon

πto se ulije sveta voda, mogu se odmah odneti u autobus.

Posle toga:- ulazak u crkvu, ispovest (priprema za Sveto PriËeπÊe ukwuËuje sedmodnevni post biwnom hranom

spremwenom na vodi, teæe bolesni imaju razreπeqe na tri dana posta);- Sveta Liturgija poËiqe u 10 Ëasova i traje 1 sat i 30 minuta; posle qe sledi posluæeqe u manastirskoj

trpezariji, oko 30 minuta;- u crkvu se unose stvari za osveÊeqe;- manastirska zvona oznaËavaju poziv na molitvu pred Ëudotvornom ikonom Presvete Bogorodice

Lepavinske (imena najbliæih za pomiqaqe na molitvi napisati na papiriÊ pre polaska na put, u manastiru gapredati ili ostaviti posle ulaska u crkvu);

- posle molitve i osveÊeqa stvari moæe se sesti u trpezariji (ili napowu) i obedovati ono πto se ponelosa sobom;

- u 16 Ëasova Ëita se akatist Presvetoj Bogorodici pred Ëudotvornom ikonom;

- blagoslov pre polaska na put.

Napomena: poklonici iz Beograda, Baqaluke, BeËa i drugih mesta se o pokloniËkim putovaqimau manastir Lepavinu mogu informisati preko obaveπteqa koje Êe organizatori putovaqa istaknuti ucrkvenim prostorijama (ili drugim mestima okupwaqa), ili pak objaviti u sredstvima javnoginformisaqa.

Za one koji ne dolaze u hodoËasniËkim grupama, nego pojedinaËno, napomiqemo da manastir nemauslova za primaqe na konak (prenoÊiti se moæe samo u hotelu u Kriæevcima i Koprivnici, jer umanastirskoj okolini nema privatnog smeπtaja).

Preporuka: svim hodoËasnicima, radi duhovne veze sa naπim manastirom, preporuËujemopretplatu na manastirski Ëasopis “Put, Istina i Æivot”.

Uprava Manastira